Hercegovina

dr Jevto Dedijer, Српски етнографски зборник, 1909

Гатачка села

Муљани

На десној страни од улаза ријеке Мушнице у Гатачко Поље. Куће згруписане око стално врела Бјела; за вријеме врућина пије се хладнија вода из језера у пећини Вучици. Мусломани су аге и слободни тежаци, православни кметови и приорачи. Земља врло плодна. По муљу, земљи од наноса и прозвано село.

Старина врло мало, саме гомиле. Село постојало прије доласка Турака: Мусломан Алија Новљанин и православни Јован Бијелић. Пошто је Бајо Пивљанин за вријеме опсаде Беча, запалио кућу Казанац паши из гатачког села Казанациа, паша је протјерао из Муља и Алију и Јована, па се сам насели.

Муљани су потомци Казанац-паше, који је био поријеклом од православног Паповића, којих и данас има у Казанцима. Има их 15к; опште им је име Муљани а међусобно се зову Пашовићи, Башићи и Омеровићи.

Зеленовићи, православне вјере, потичу с оближњег села Миољача, дјед им био најамник у Муљана па се укметио. Славе Ђурђев-дан.

Исто тако је и Кравића дјед дошао од Арсланагића Моста код Требиња љети на „пожањ“ па се укметио. Славе Ђурђев дан.

Отац данашњих Вуковића живио на Загорју, оженио се од Зеленовића, па као сиромах прешао у тазбину, па се укметио.

Липник (Гацко)

По сата далеко од сјеверне ивице Гатачког Поља у мањој ували међу главицама Капићем и Ковиљцем. У селу нема врела, вода за чељад у чатрњама, а за стоку на врелу Жупањ Потоку, по сата сјеверно од села. Снијег зими велики, вјетрови врло јаки, Сјевер обара људе с коња, југ и „Нишић“ од ЈИ доносе кишу, а „Равњак“ или „Прави Исток расчишћава вријеме“. Земља разбацана по рупинама. Половину сељака откупљено од окупације, а половина су кметови. Дио кметова погођен на „ћевим“, плаћа сталну суму новаца (од 20 до 30 форинци годишње), а дио плаћа хак: од сијена трећину, од жита четвртину, а од зелени петину.

Куће разбацане по „рупинама“ (вртачама) образујући мале групице. И ако данас нема ни у селу ни око села никакве шуме, било је некад поред остале шуме у селу и доста липовине, те је по њој и село добило име.

Село постало доцкан, иза битке на Бечу. Кад је Бајо Пивљанин запалио кућу Казанац паши у Казанцима, протјера Јована Бијелића из Мула и овај се настани у шуми на мјесту данашњег Липиника и тако би основано ово село. Од тога Јована Бијелића су породице Лојовићи, Окиљевићи и Гргуревићи.

Бјелогрлићи су из села Сливнице код Требиња. Довела их мајка у свој род пошто су осиротили. Цијело село слави Шћепан-дан.

Од старина су у близини развалине куле Смаил-аге Ченгића и „Мијов Мрамор“, биљега гдје су Турци убили некаква кнеза Мија Тодоровића.

П.С. Липник је 1991г имао 243с (Срби 249, Муслимани 1, остали 3), а у 2013г имао је 233с.

Самобор (Гацко)

На терасастој заравни која се с лијеве стране од ушћа Мушнице пружа с ивицом пољском до села Гареве. Тераса пуна вртача, по којима су у мањим групама разбацане куће. Врела су тек при ивици пољској, а земља сва у пољу. Појате су у једној групи од села одвојене, при пољу. У селу око 80к, све једна „породица“, а четири „браства“: Старовићи, Слијепчевићи, Поповићи и Давидовићи. Село добило име од неког бора који се дуго држао сам пошто је сва шума исјечена била. Сви славе св. Саву српског просветитеља.

И ово село постало је тек иза Косова, на крчевинама. С поријеклом из Пиве, род су с браством Маловићима. Предање каже да су били род са Стеваном Мусићем из народних пјесама. Село су добили на дар од турских власти, али су послије силом укмећени. Осим мало гомила нема око села никаквих старина.

П.С. Самобор је 1991г имао 172с (Срби 153, остали 18, Југословени 1), а у 2013г имао је 104с.

Гарева (Гацко)

На стјеновитој ниској ивици пољској, из које избијају стална врела: Љељенак, Вукова Бара, Улице и Спила. Дно пољско „подустаје“, куће измакнуте на стјеновиту ивицу. Земља већим дијелом у пољу и разбацана око кућа. На мочарнијој расте сијено а на сувљој жито. Сељаци се махом откупили; нешто мало кметовске земље. Два дијела у селу: Мала и Велика Гарева, пет минута међусобно.

Најстарија, најимућнија и поповска породица били су Попадићи. Не знају одакле су, не знају јесу ли род с Попадићима из билећског котара, који исто као и они славе Никољдан. На породици било као неко проклетство, јер је један поп продао звоно са сеоске цркве „Латинима“ из Дубровачке Жупе.

Исто су тако старјеници Јањушевићи и Маножићи, који су некад бројали и по тридесет пушака, а сад се готово самрли. Славе Никољ дан.

За Зимоњиће једни причају да су од Шаранаца код Колашина, а други да су из Кобиљ Дола. Стајали су са Бањанима (Петровићи), на Планој, а најпослије су стали с друге стране Гатачког Поља под Бјеласицом. Славе Лазареву Суботу.

Јегдића отац је дошао из Липника ради сиромаштва од братства Бјелогрлића. Славе Шћепан дан.

Бајовићи су из Жањевице у гатачкој Површи, дошли као сирочад своме ујаку. Славе Ђурђевдан.

Бјековића дјед, од братства Дамјанчевића испод Крсца (данас у Црној Гори) дошао ради сиромаштва. Слави Јовањ дан.

Ђуричића дјед је дошао из гатачког села Вратковића ради сиромаштва. Славе Јовањ дан.

Као сирочад једне Јегдића одиве Сушићи су дошли из гатачког села Казанаца. Славе Јовањ дан.

П.С. Гарева је 1991г имала 187с (Срби 186, остали 1), а у 2013г имала је 48с.

Автовац (Гацко)

Самоборска терасаста зараван пружа се знатно спуштена и с десне стране Мушнице. Испашу Блато у Пољу одузела власт без накнаде за ерарну пољопривредну станицу. Већина сељака кметови, плаћају као у Липинку. Има нешто и откупљених. Аге Хасанбеговићи из истог села.

Село збијенога типа, разликују се чаршија, ушорен дио с дућанима, настала грађенем војничких касарна, дућана и пивница уз њу. Дијели се на Ограду, Автовац и Јастребњачу; међусобно удаљење 200 до 300 корака.

Село добило име по автовини, звало се и Автови До. И ово село засновано у новом вијеку. То је била њива Гала Зеленовића с Миољача; први су се населили Хасанбеговићи. Они су од једног сина споменутог Казанац паше. Од Зеленовића су узели Автови До за коња кога су им позајмили, па погинуо у њих.

Бјековићи су преселили прије 60г из Гареве кад су купили овдје земљу. Славе Јовањ дан.

Сушићи исто тако из Гареве мало послије Бјековића ради сиромаштва. Славе Јовањдан.

Зеленовиће, Кошутиће и Говедарице је прије 20г дотјерала „тјескоба и сјеромаштина“ с Миољача. Славе Ђурђев дан.

Милетићи (Курепи) дошли су прије 30г из Жањевице за војницима продајући им млијеко.

Стијепчевићи су прије 20г дошли из Самобора ради сиромаштва. Славе св. Саву.

Сенићи су старином из Трешњева у Црној Гори, одатле због „крви“ побјегли у Корјениће, а ту стали неко вријеме и убили агу, па одатле на Торич (Рудине) и одатле у Муље: ту им дјевојка убије човјека и прије 10г преселе у Автовац. Славе Ђурђиц. Око села нема старина.

П.С. Автовац је 1991г имао 594с (Срби 511, Муслимани 43, Југословени 3, остали 37), а 2013г имали су 294с.

Данићи (Гацко)

У ји углу Гатачког Поља на ниској карсној заравни тако да је село на ударцу свима вјетровима. Међу многим главно врело Врба даје довољно воде за стоку и људе. Ораћа земља већином у пољу, махом откупљена, а шуме и испаше у Троглаву.

У селу 27к која чине тип разбијена села, у ком се почињу образовати и мање групице кућа.

Село било првобитно својина манастира Папараће код Власеница у Босни. Доцније га отеше Турци и данашњи сељаци населише се као кметови.

Бољановићи су заборавили из кога су мјеста у Црној Гори прије 300г доселили. Славе Јовањ дан.

Перовићи су због „накве крви“ доселили давно из Бањана, гдје има и данас Перовића.

Исто тако је и Видаковић или Црногорац око половине 19в доселио из Трњина у Црној Гори.

Старина нема, о старости села прича се само то, да је удовица Милоша Обилића бјежећи из Цернице овдје „преданула“ (одморила се) и од тога је село добило име.

П.С. Данићи су 1991г имали 71с (Срби 71), а у 2013г имали су 45с.

Степен (Гацко)

На повијарцу карсне заравни која раздваја Гатачко Поље од Цернице. Поред села тече поток кога зову Ријека, у чијој долини избија више сталних врела. Замља по вртачама и у пољу, сељаци се сви послије окупације откупили.

Село подијељено на два дијела, Степен и Греду, 10мин међусобно удаљени.

Најстарије предање о селу је то да је било читлук некаква мусломана Тановића, који је послије населио разне породице као кметове.

Авдаловићи, стара поповска фамилија, старином су с Чева у Црној Гори, стајали су у Добрељима, купили земљу и кућу од Тановића и преселили на њу. Славе Аранђеловдан.

Васиљевићи су у пп19в доселили из Пиве због сиромаштва. Славе Никољдан.

Шаренци су дошли с Давидовића из билећског котара због сиромаштва. Славе Ђурђевдан.

Исто тако с Грахова је и Јакшића старина, који су неко вријеме становали и у Коритима, па их г1873 преселио ага на Степен. Славе Никољ-дан, прислужују Петров дан.

Истом приликом из Корита су пресељене и Чорлије који славе Ђурђев дан.

Шуковићи су прије 200г доселили из Боке. Тада су се звали Пророци, а име Шуковићи потиче од једног који је био шугав.

П.С. Степен је 1991г имао 83с (Срби 83), а у 2013г имао је 84с.

Добрељи (Гацко)

На осојној, сз страни брда Гата, на споменутој карсној заравни. Више живих врела, међу којима је главно Јоштак. Вјетрови јаки, имају разна имена: Бјелодолац (сјевер најјачи и најхладнији, који доноси кишу само „до Ченгића куле“, а даље према југу сушу. Источњак, „Нишић“, од „Бојане“ или „Торбомеља“, кад дува о Ђурђеву дне, онда се из тобе меље, доноси снијег. „Морњак“ (запад) дооси кишу. Земља и испаша у пољу, испод кућа.

Куће разбијене у мале групе по вртачама. Свега 23к у селу. Веле, у селу је вазда било „добрих људи“, који су умјели радити. О старини села причају, да је прије 300 до 400г у њему живјела једина кућа Драга Огризовића, по коме је прозвана пећина „Драгајац“, чија је фамилија од куге самрла.

Тодоровићи потичу од Тодора Булајића с Грахова, који је прије пет кољена дошао у Огрузовића у најам, оженио се његовом кћери и остао овдје. Крсно име незабиљежено. Булајићи славе Никољ дан.

Лажетићи, за које сељаци тврде, да су се некад звали Истинићи не знају или су из Корјенића или из Борча.

Бумбићи су исто тако из Грахова.

Ковачевиће је прије три кољена преселио ага из Срђевића. Славе Игњат дан.

Има селиште које се зове „под Пећином“ сат од села далеко, а исто тако у селу неколико средњевјековних плоча са гроба.

П.С. Добрељи су 1991г имали 143с (Срби 143), а у 2013г имали су 281с.

Пржине (Гацко)

20мин и од Степена у вишој карсној заравни, која се може сматрати правим шкрапским пољем. Село без врела с више чатрња; зирана земља око кућа и по пољу, испаша у Засељу, сат ји од села. Сељаци се иза окупације откупили.

У селу 15к знатно збијених. Свака кућа има своје торине у Засељу, гдје стока остаје преко зиме и у прољеће. Сељаци се чуде, од куд њиховом селу име Пржине, кад у њему нема пржине (пијеска).

Ово село с Данићима било вакуф манастира Папраће у Босни, па су Турци отели од манастира. Прије данашњих с становали су у селу Авдаловићи, Шаренци и Симоновићи. Први су одселили на Степен, а други због турског зулума у Црну Гору, а о Шаренцима се не зна ништа. Ова причања о манастиру Папраћи интересантна су и због тога, што код манастира Папраће у Босни има доста Шаренаца који причају да су поријеклом из Гацка.

Данашњи с Шаровићи старином су из Риђана у Црној Гори, живјели су у Грахову као браство Вујичићи, а одатле су се због тјескобе преселили на Пржине. Славе Никољ дан.

…

П.С. Пржине су 1991г имале 44с (Срби 44), а у 2013г имали су 42с.

Грачаница (Гацко)

У Грачаници имају имања и сељаци околних села, који су искуповали земљу од исељених Мусломана. У селу свега 11к, које су разбијене у двије групе, а 1к је одвојена.

Најстарије предање зна за кнежевску породицу Живковиће, од које су данашњи мусломани Звиздићи. Звиздићи су примили Ислан зато, што је један Мусломан напао на његову жену, па му се друкчије није могао осветити.

Бјелоглави су послије Живковића најстарији с у М. Грачаници. Доселили су прије 200г, а не знају одакле. Били су поповска фамилија, чији се задњи поп дао под окриље ага Хоџића и преселили се у Лазариће.

Ивковиће је довео ага с Миољача.

Глоговци иза окупације купили земљу у Аговића и преселили с Дражљева у Грачаницу.

Табаковић је из Рудина пошао по најму и то најприје у Дивљана у Кравареву, доцније пје постао Дедагин млинар и остао у Грачаници.

Поповићи су послије окупације купили земљу од Аговића и прешли с Дражљева у Грачаницу.

П.С. Грачаница је 1991г имала 328с (Срби 178, Муслимани 143, остали 7), а у 2013г имала је мање од 10с.

Срђевићи (Гацко)

На осојној страни Гатачког Поља, на заравни под Бјеласницом. Под селом понори сјединење Мушнице (Валовнице или Лепенице) и Грачанице, па им њиве бивају неколико пута преко године плављене. Врело Стрежевац стално, а врело „Под Кулом“ пресуши. Испаше у Главицама, а чаири у Бјеласици. Тргују биљем (рујевином, бухарицом и сомином). Више од пола села потпуно откупљено, а онај други дио држи и агинске земље. Хак је уконтраћен.

Село се дијели на збијене групе: „Гоњи и Доњи Крај“.

Има једна народна пјесма у којој се пјева да је у вријеме Баје Пивљанина живио у Срђевићима кнез Жарковић. Он је побјегао у Бодежишта од турског зулума, гдје њихових потомака и данас има.

Ковачевићи су од браства Малешевског из Кнеж Дола; једни причају да је њихов предак Малиша војвода био на Косову. Овдје су доселили ради неког боја с Турцима прије 200 до 250г. Славе Игњат дан.

Поповац се доселио из Рудина (Љубомира?) оженио се од Ковачевића и остао овдје.

Исто тако је прије кратког времена доселио и Милошевић из Рудог Поља.

Има рушевина од разних кула (Жарковића и Ченгића) а осим тога и два надгробна камена, који се зову Ђевич Камен.

П.С. Срђевићи су 1991г имали 79с (Срби 78, остали 1), а у 2013г имали су 52с.

Меданићи (Гацко)

У Доњем Пољу, на обје обале ријеке Парењака, у присоју… Село богато с испашама и зиратном земљом. Куће у средини обрађеног простора. Испаше и шума у Бјеласници; од све гатачке меданићска најбоља стока. Већина сељака слободни, кметови ућесимљени, има и приорача који немају своје земље.

Село разбијено на шест група, које су међусобно раздалеко од 5 до 10 минута: Пухово, Чакљи, Љесковац, Вилића До, Чоловина, Махала и Цигањски Крај. Село има 27к.

Око села, на њивама имају од ½ до 1 сата од села удаљене колибе.

Прича се да је у Меданићима мед најбољи у цијелом Гацку, и да је село отуда име добило.

Најстарија породица мусломани Ујдури, који веле да су старјеници.

Пушаре је населио Али-паша Ризванбеговић са Улиња у Меданиће.

Грчићи су се као најамници населили из Црне Горе на Дедагину земљу, коју су доцније откупил.

Милићевићи су из Рудина били пошли као сирочан на прерану у Босну, па су уставили код Грчића.

Марковићи су из Казанаца прешли у Надиниће, а одатле послије окупације у Меданиће. И сад су приорачи.

Велизовић је доселио из Никшића на своју земљу, коју је добио по миразу.

Вукотићи су Хебиби из Цернице, причају да су потурчењаци од племена црногорског истог имена. Купили су земљу од Зилића, који је одселио у  Турску.

Сарићи су из села Стоца, дошла им мајци земља по миразу, па прешли на њу.

Муљани су прешли из Муља на своју земљу.

Вилогорац је изишао са стоком из Дабра водје на планину, па му се овдје свидјело, купио земљу и остао.

Лутво је пред задњу буну дошао из Кључа у Надиниће, а одатле у Меданиће Муљанину у најам.

Алађуз је послије окупације прешао из Бодежишта ради тога, што му је кћер хтјела отићи за хришћанина.

Ћатовићи дошли из Ђеча у Рудинама за занатом (ковачким). Кметови су и зову их Циганима.

Између Меданића и Срђевића имају старе гробнице. Гробља ау три: мусломанско, православно и циганско.

П.С. Меданићи су 1991г имали 71с (Срби 71), а у 2013г имали су 67с.

Села у Гатачкој Површи

Жањевица (Гацко)

Једно од највиших херцеговачких села (око 1200м) под Лебршником, на источној и западној страни једног рта; у селу више врела и чесама. У селу необично хладно, вјетрови с Лебршника нанесу толико снијега да затрпају све долине. Земља је снијего покривена од Митрова до Ђурђева дне. Оранице изнад села у Лебршнику, плитке и мршаве. Косанице исто тако, а испаше око села. У оскудици земље обрађују и површине над амбисима, те косце вежу ужима.

Сви сељаци слободни кметови; та је земља била њихива својина (планина) и онда, док су још из Рудина изгонили на планину.

У селу четири групе, јаке раштрканих и по гајевима разређених кућа.

Ради гнојења излазе са стоком по плећима Лебршника.

Име селу дошло од брда Жањевице.

Најстарија п Рончевићи с Пилатоваца у Рудинама; овдје им је најприје била планина. С њима су исто браство Савићи. СЛаве Ђурђев дан.

Бејатовића неки предак дошао је из Корита Рончевићима у најам, који га ожене својом дјевојком, а овај прими њихово крсно име.

Рудовићи су Борисављевићи из Риђана код Никшића. Овдје их населио ага.

Милетићи су „недавно“ побјегли из Никшића, што су за турску награду убили неког Црногорца. Све п славе Ђурђев дан.

Причају о некакву Митру Ћесару, који је имао много стоке и који је живио у пећини Зјатлу. Има прича о закопаном благу, бакову месу, воску, о вилинским дворовима у „Вилинској Пећин“ и о аветима у Бајној Пећини.

П.С. Жањевица је 1991г имала 33с (Срби 33), а у 2013г имала је 21с.

Вучево (Фоча)

На косама Влаци и Челини (с висином од 1000м) у рачвама ријеке Десивоја, Драмешинске и Јасеничке. Околина богата с врелима, с којих се вода пије. Земља сеоска по долинама (вртачама) и доловима око села, село без шуме. Сви сељаци чивчије, али већином имају своје земље у другим селима (Надинићима, Платицама и Јасенику). Хак ућесимљен на врло малу суму.

Куће поред пута за Метоију, а појате на другој страни. Има свега 14к.

И овдје се на љетиште иде по њивама ½ до 1 сата удаљено од села.

Село по сељачком тумачењу добило име од врела Вучева.

Најстарија п су Окиљевићи, који се иселили из Муља, кад их је Казанац-паша истјерао. Од њих су Вуковићи у Вучеву, Лојовићи и Милинковићи У Липнику, Гргури у Берушици.

Милетићи су додигли из Жањевице најприје у селу Шеган, а одатле их ага преселио у Вучево.

Маљевић из Рудог Поља се „удо“ за кћер једног Давидовића, који је самро.

П.С. Вучево је 1991г имало 16с (остали 15, Срби 1), а у 2013г имало је мање од 10с.

Михољаче (Гацко)

Куће су по вртачама и на обронцима („странама“) појединих узвишења… Куће су разбијене на мале групице са три до пет кућа. Куће завучене у стране и долове, гдје је лакше „ћелице“ градити и гдје је слабији ветар. У селу је 46к. И овдје се љети граде станови за гнојење по њивама, при чему се прави нека врста сумјеса.

Како је постало име селу није познато. Најстарија породица су Говедарице. Они су старином из Херцег-Новога. Неко вријеме живјели су у Скроботну (у Рудинама), одакле су изгонили љети стоку на Миољаче, које су доцније претворили у обично село. Кад су Говедарице доселиле на Миољаче, овај је крај био тако ријетко насељен, да је било по три и четири сата до села.

Зеленовића неки предак побјегао је из Дробњака због некакве „крви“.

Ћеранићима се само ругају, да су од Цигањке, исто као и Ребићима и Шојићима у Јасенику. О свом поријеклу не знају ништа више.

Дивјан је из Краварева. Мати му је била од Зеленовића, па кад је обудовјела довела га собом. У старом гробљу Говедарице имале засебно своје, Зеленовићи своје. Данас ново гробље заједничко.

П.С. Михољаче су 1991г имале 334с (Срби 332, остали 2), а у 2013г имали су 644с.

Горња и Доња Бодежишта

Потоком растављена на већи дио у присојној (Г.Б.) и мањи дио у осојној страни (Д.Б). Г.Б. под одсјецима планине Вучева, а Доња у равници. Ово је село најбогатије изворима, има их толико да свака кућа има своје засебно врело… Село читлук Ченгића, који живе у Азији. Ућесимили земљу и хак им није тежак.

И у Г и Д Бодежиштима куће јако раштркане. У цијелом селу само двије групе збијених кућа. У Г имају 24 а у Д 10к.

Најстарија породица Жарковићи потиче из Срђевића.

Дамјанци су давно доселили из Дулића (Гацко), због сукоба с неким Мусломаном, кога су убили. Да не би изгубио своју главу даде Смаилаги земљу, а овај га насели у Бодежиштима.

Гутовићи су Божовићи из Требјесе, код Никшића. Побегли су од зулума Турака под окриље Смаилагино, који их насели у Бодежиштима.

Терзићи су старином из Трновице (Рудине), одакле су ради турског зулума побјегли на Бодежишта.

Бејати су из Рудина прешли у Жањевицу, а Смаилага их доселио на Бодежишта.

Миловићи су старином Миљани из Бањана, прешли ради крвне освете. На крном миру би углављено да убојица мора селити, а остало браство остаје тамо.

Хаџићи су из Лисине у Пиви. Живјели су у Босни.

Петковићи су од Снијежнице код Фојнице. Један им се стари оженио булом и побјегао у Босну. Њга и двојицу браће му Смаилага објесио, а остале узео за кметове и населио их у ово село.

Попадићи су дошли на Гареве иза Петковића.

Миљанићи су доселили из Пиве још прије владике Руда због покоља с Црногорцима.

Вратковићи су Ђуричићи из села Вратковића (Гацко).

Грковићи су побјегли с Пржина (Гацко), у оно доба кад су имања манастира Папраће у том селу попаљена.

П.С. Г.Б су 1991г имала 22с (Срби 22), а 2013г имала су 12с. Д.Б. нису имала становника у 1991г.

Дражљево (Гацко)

На нижим партијама брда Боковог Рта, уз друм који иде из Гацка уз Фочу. У селу су три групе кућа, које све скупа заузимају простор дуг 3 до 4км. Све три групе у рачвама ријеке Врањаче и Врбе…

У селу свега 13к, и то у Г.Дражљеву 6, а у Д Дражљеву, у источној групи 4, а у западној 3к. Групе међусобно удаљене ½ до 1км, најмање удаљење између кућа 20 корака, а највеће 200к. На југу од села су катуни породице Табаковића с Мрежице (Рудине), на којима се и земља обрађује. На катунима су колибе и појате.

Село је првобитно било катун Глоговаца из Цернице, који се овдје стално настанише кад их Турци истјераше. Њиховог рода има у Грачаници, Невесињу и у Босни. Славе Ђурђев-дан.

Поповићи су поријеклом од Кисића из Пријевора (Рудине); дошао један Глоговцима у најам, загледао се с њиховом дјевојком и оженили га. Син тог најамника био је поп, а иза њега, веле, било је десет попова из тога племена. Још их има у Грачаници, у Босни (Каменици и Тутњевцу). Славе Никољ-дан.

П.С. Дражљево је 1991г имало 53с (Срби 53), а у 2013г имали су 38с.

Кљеута (Гацко)

На рту равних леђа, а стрмих страна међу Врбом и Баорском Ријеком, на издигнуту и истакнуту положају…

Овдје сваког љета излазе Рудињани, који се прибију уз поједине сељаке, гноје им љемље, а каткад и раде. Од неких љетују сами чобани, а од неких дође и планинка с више чељади. Тада Гачанин помаже Рудињанину начинити тор и колибу.

Село прозвано по Кљеут-Брду. Најстарији су Шушића, који су се прије 300г доселили из Петровије Дола (у Црној Гори). Звали су се Уљаревићи, а под тим их именом има Под Градином (Гацко), на Гласинцу (Рељино Поље), на Крушчици, у Трновицама, затим у Посавини (Виличевићи), у Дрини (Кречи). Славе Никољ-дан.

Баори (Бахори, Гацко)

Западно од Кљеута, на лијевој страни Врањаче или Баорске Ријеке, коју при улазу у Гатачко Поље прозову Грачаницом. Село ниже од Кљеута, у речној долини, па није изложено јаким вјетровима…

Сељаци не знају од чега је село добило име. Прије 200 до 300г Баори били удут села Маленице; у њима живио некакав Керо, чији син Дак потпише своје имање под манастир Косијерево. Доцније се овдје из села Грабовице у Дробњацима населио некакав Грабовица, који се „потурчио“, отео манастирску земљу и прије пет кољена се овдје населио.

Иза неког времена „потурчио се“ некакав Глоговац из Дражљева, па се насели у Баори. Звали су га Батином, и његови су потомци данашњи Батинићи…

П.С. Бахори су 1991г имали 42с (Муслимани 42), а у 2013г имали су 20с.

Маленице

Под одсјецима Живња, на источној страни Баорске Ријеке, у присоју… Више села љетни катуни Мусломана из Билеће (општине). Прије окупације сијали су жито на Живњу, али је на тужбу Гачана влада забранила…

Најстарији становници су онај Керо, чији су синовци потомци и овдје становали. У селу је живио и хајдук Маленица по чијем је братству и прозвано село. Прича се да је ово поред Домрка најстарије село цијеле Површи, и да је у њему било 77 домова (?). У селу много омеђина.

Породице које су овдје становале су ове:

Шекара, који су прије 40г побјегли у Кокорину.

Иза њих су становали Бабићи, па су и они побјегли.

Данашњи сељаци Којићи или Герчиновићи су старином Вујичићи из Граова. Овдје су дошли из Бодежишта прије 35г, дигао их ага. Славе Никољ-дан.

Мрђеновићи (Гацко)

На јужној страни Летова Потока, притока Врањаче под бром Сврдлом…

Прича се да су се у селу настанила најприје два зидара, за које се не зна ни одакле су били, ни како су се звали, и који су без потомства овдје самрли. Иза ових зидара населили су се овдје прије 200г Шаховићи из Херцег Новога. Најприје су становали у Рудом Пољу у Шаховићима.

Туновићи су Володери из Вратла; доселише прије 140г. Дошли су на мираз у ујака Шаховића, пошто им је дјед оца надживио, па су изгубили право на очинство. Старином су из Подвележја. Прича се да је Шаховић био дозвао к себи некаква сељака Лета који се овдје истражио. Становао је и Капетановић из Кључа, али су прије неколико година одселили.

Прича се да је из Ерцег Врела Херцег Стјепан изводио на чунке воду на Брдо изнад Вишњева.

П.С. Мрђановићи су 1991г имали 38с (Муслимани 38), а у 2013г имали су 15с.

Тарајин До

С од Мрђановића, а з од Маленица у једној малој притоци Врањаче. Има више врела…

Предање каже да је овдје становао Станиша Тараја, од чије се куће још и данас виде омеђине. Њега с цијелом омеђином засуо је усов, а остало је четверо чобанчади, који су послије одселили у Босну. Исто тако прича се да је у исто вријеме са Станишом становао и неки Параија, у коме се не зна ништа више. Иза њих су земљу притисли Хаџија Звизвић и Хаџија Џубур из Метоије, па је Звиздић населио Шушу с Кљеута, али кад се овоме учинило да му овдје не иде у „напредак“, одселио је на Гласинац, гдје му и данас унуци живе.

Иза Шуше је доселио Зеко Пушара с Улиња, па се посвадио с агом и одселио у Кокорину. Одмах иза Пушаре доселио је Вуко Поповић с Дражљева, али се и он брзо вратио на Дражљево.

Дамјанци су старином из Чарађа и од исте породице су они, Тепавчевићи, Цуце, Бјелице и Бајице. Убили су седам „пашалија“ и побјегли. Славе Јован-дан.

Мастиловић је одселио из Краварева има 32г, овдје је доселио из Изгори, а старином је из Корјенића. Мастиловића има у Изгорима и Кравареву, исто су племе с Гордићима на Ргуду, Љубињу и Мостару, Ђајићима у Жудојевићима (Рудине), Мостару и Фојници, Соколовићима у Фочи, Савићима у Победарју у Посавини. Славе Мратињ-дан.

Рогач је доселио из Црквица (данас у Црној Гори). Има Рогача у Битељици и у Коритима. Слави Аранђелов-дан.

Вратло

У осојној страни једне притоке (Володерског Потока) ријеке Врањаче… Куће су разбацане у двије групе: једна код Врањаче на мањој заравни са 6к (Лончаревића), а друга је 200 до 300 корака западно од ове у осојној стани, у њој се свега 9к и то Володера 8, а Лончаревића 1к.

Најстарије познате породице овог села су Браиковићи и Варикашићи (и сад Варикашића Млин, Браиковића Гробље). Њих су затекли претци данашњих с. Браиковићи су по свој прилици овдје и самрли, а Верикашић је убио Турчина код свог млина, па су им земљу притисли Володери и Лончарићи, а ови су побјегли у Босну.

Иза њих, по причању прије 200 до 250г доселили су Мусломани Лончарићи из села Лончара у Борчу.

Володери, исто тако Мусломани, су најприје по прилици прије 200г доселили из Рабине у Шахиновиће у Рудом Пољу, а одатле су преселили у Мрђановиће прије 140г, а од како су у Вратлу има више од 50г.

Осим остатака од Бранковића и Варикашића има у Селиштима двије групе гробница, под којим веле има казан блага…

Објешеник

На међу гатачког и невесињског котара, међу селима Бодежиштима, Браићевићима, Домркама и Југовићима. Љети пију воду из чатрње и с врела Вратеша, а зими с врела Гуњаче. Земља дивљачна и неплодна, најбоље роди овас и јечам…

У најстарије вријеме село је било у данашњем селишту Вратеше, четврт сата на Западу од села. Ту је становао некакав Вратко, који се доцније „потурчио“. Иза њега је разапео катун на мјесту данашњег села некакав Хаџи-Шех, па је ту за ваздао остао. Био је поштен и праведан човјек, па и данашњи православни с чувају „Шехов Башлук“. Њега и његову породицу је куга поморила. Иза њега је овдје живо неки Баоранин, који је имао кулу од четири боја и врата на четвртом боју, на која се пео дрвеним басамцима, које би по ноћи дизао. Његов унук Делија побјегао је на Поде у Борач, гдје и сад има потомака Делића. Иза њега је становао Мучибабић, па се због борачког зулума одселио на Љесков Дуб. Иза Мучибабића доселили су оцу Али-пашину Шиљези из Јасиковца. И они се брзо одселе на Залом. Иза њих су доселили Рундићи из Дубљевића па су некако оскврнили Шехов Балук те их из села истјера бијел орао, који је за 17 дана долазио у огранак сунца на Башлук, а сваког дана Рундићима умирало по чељаде. Одселе се сви осим једнога у Босну. Иза Руднића доселио је отац војводе Богдана Зимоњића, побјегавши од никшићског зулума под Алипашино окриље, па су се до четири године, пошто је погинуо Смаил-ага, вратили у Гареву. Иза Зимоњића доселили су Манојловићи због Смаил-агина зулума с Чарађа. Од њих је чувени хајдук Ристо Биједић. Има их још у Чарађу, Шипачну, Дувну и у Сарајеву. Славе Јовањ-дан.

Додери су доселили пет година доцније иза Манојловића из Жањевице због тјескобе. Има их у Црној Гори, Кокорини, Мостару, Улогу и Босни. Славе Ђурђев дан.

Алаћузи су били најприје планина Алаћуза (Рамовића) с Плане (Рудине), па су се овдје и настанили. Послије окупације једни су одселили у Турску, а једни у Меданиће. Земљу су им купили: Петковић, Скоко и Вуковић, који и сад станују у Југовићима.

Неколико „грчких“ гробница чини све остатке од старине.

Домрке (Гацко)

Јужно од Објешеника, на путу од Фојнице у Југовиће, у заравни са више страна заклоњеној мањим косама и главицама. Воду пију из Убла, из кога зими тече вода, а љети се у њ спушта степеницама, затим с извора Граба и Овчинићке Чесме. Зиратна земља око кућа и по сеоском удуту. Земља у Домркама од старине слободна, само су Турци нешто отели, а у Снијежницама Ченгића, која је дијелом откупљена а дијелом ућесимљена.

Куће разбијене на двије групе, на Домрке и Снијежницу, које су растављене већом косом…

Има једна прича, како је св. Саво претке данашњих Бува преселио с Борачког Језера, које је тада било село, због тога што га нико није хтио примити на конак осим његове прабабе, која је била сирота удовица. Село је претворено у Језеро, а Бјела је стала ондје гдје је стигла „до мрака“, гдје је „замркнула“. Свети Саво је тада ударип штаком у греду и извео врело Убо, па начинио цркву и поред ње изазвао врело Граб. Њихово су браство Грђићи и Бјелокосићи. Бува има у Колешку, на Рибарима и у Црној Гори. О овим старим породицама има доста лијепих прича, од којих су неке и штампане. Славе Митровдан.

Мирићи су од браства Мучибабића. Прије 150г становали су у Равнима, купили су били овдје земљу, па су побјегли од зулума. Од истог су браства Јередићи у Братачу, Мучибабићи у Фојници и на Љескову дубу, Перини у Невесињу и Мостару, Ђерићи у Шипачну. Славе Аранђелов дан.

П.С. Домрке су 1991г имале 44с (Срби 44), а у 2013г имали су 24с.

Краварево (Гацко)

На бријегу с десне стране Врањаче, а с лијеве од тесте Невесиње – Гацко…

О постанку сеоског имена није ништа познато. Данашњи с нијесу засновали село. Прије 150г становала је овдје најстарија сеоска породица Цвијетићи. Мусломаи убили на његову имању Циганина, па су им за крвнину отели имања, а они се одселили у Трново (Босна), гдје и сад има њихових потомака. Док су још Цвијетићи живјели у селу прије 150г доселили су Дивљани из Бањана и то најприје у Грачаницу (гдје су се звали Голијани), па пошто им је ту ради крварине пропала земља преселили су овдје. Њихов род су Голијани у Невесињу. Славе Јовањ-дан.

И Мастиловићи су због некакве „крварине“ побјегли прије 100г из села Изгори под окриље аге Звиздића. И сад имају своје земље у Изгорима. Славе Мратин-дан.

Одмах иза Мастиловића прије 90г, дослеили су Крстоји из Ћурева у Дрини, ради тога што му је цијела фамилија примила Ислам, који и сад живи у Ћуреву под именом Фурулије. Одавде се одселе у Изгори једна кућа, гдје и сад живи. Славе Ђурђев дан.

П.С. Краварево је 1991г имало 60с (Срби 59, остали 1), а у 2013г имало је 53с.

Невесињска села

У опћини Колешко у Невесињкој Површи, високо уздигнуто над десни бријегом Заломчице. Село нема сталних врела и само једну чатрњу. Љети доносе воду или догоне на коњима с чатрње сусједног селу Рибаљ Тега, а стоку поје далеко од села у Добром Долу и Јавор планини…

Већи дио сељака су ућеимљени кметови, само је мали дио откупљен… По попису (1899г) село је имало 22к.

Цијело село излази са свом чељади и стоком на Јавог да гноје њиве.

Сељаци не знају ништа о постанку имена Риљи. Најстарије познато с сеоско било је мусломанско. Прије 48г иселиле су се задње породице.

Буве су доселили из Домрка прије 70г. При испитивању старијег поријекла и овдје су поновили ону причу, како су доселили с Борака, и како је тамо Св. Саво претворио село у језеро, зато што је било негостољубиво. Овдје су се доселили због „проклетства“. У Домркама су их била два брата, па је Васиљ био имућнији и „вазда му мало било“, па је гледао да од брата што више приграби. Кад је једном одређујући медњике између њива носио бус на глави, поче под њим земља пуцати „и дан дањи тече туда поток“. Због тога побјегну и доселе се послије дужег времена у Риље. Сељаци веле, да од ове п неме „навјерније“ у цијелом Невесињу. Славе Митров-дан.

Марићи су Ковачевићи из Нудола у Заслату у Црној Гори. Прешли су давно, и дуго су се сељакали по Херцеговини док су дошли овдје. Слава Аранђелов-дан, а прислужују Васиљев дан.

Самарџије су Градељевићи из Дробњака. Дошли „због муке и невоље љуте“. Славе Ђурђевдан, а прислужују Савиндан.

Шиљеговићи су доселили „давно“ испод Требјешке Главице код Никшића. Славе Лучиндан. Били су тамо јако братство. Ударе им Грађани (Никшићи) и учине зулум над женама. Послије се с њима помире, дају им 40 кумстава, и једну их ноћ покољу. Онда се већи дио исели у Русију у крај, који се како кажу по њима прозвао Мала Херцеговина.

Милошевићи су доселили прије 90г из Риоца (билећски котар). Исто су браство с оним на Мекој Груди. Славе ?

П.С. Риља су у 1991г имала 166с (Срби 166), а у 2013г имала су 82с.

Рибаљ Тег

У опћини колешкој, Невесињској Површи. На странама заобљеног брда Сиљевице, у присоју високо изнад десног бијега ријеке Заломчице… Село незаклоњено, високо и голо, је једно од најхладнијих села: мећава бије без запреке, снијег, велик као човјек, пада о Томину-дне. „Источњак“ доноси љети кишу, зими најдебљи и „највлажнији“ снијег; не доноси вијавице, не чини велике велике намете…

До назад 70г и овдје су становали Муслимани. Ни они нијесу знали ништа о постанку сеоског имена. Ковачевићи су прије 110г пресељени са Сљиваља на читлук, Старина им из Нудола у Корјенићима. Ту су се посвадила два брта Ковачевића, за то што је старији на тарији Аранђелове цркве метнуо само своје име. Млађи оде у Никшић, и ту начини цркву, одатле се пресели у Југовиће па и ту начини цркву. О опћини Колешко има триста пушака Ковачевића. Сви су од тог млађег брата.

Од старина ваља споменути Градину на Орловини, за коју причају да је пуна злата.

Братач (Невесиње)

На кршевитој, терасастој заравни источне ивице Невесињског Поља, лијево од улаза Заломчице у Невесињско Поље. Село у присоју, издужено у правцу СЗ-ЈИ отворено сјеверним вјетровима…

О постанку имена села није ништа познато. По сеоском причању село врло старо. У вријеме косовске битке у Братачу је, веле, живио Лазар Братачанин, који је погинуо на пољу Косову.

Најстарија породица су Радовићи, старином су из Куча, ту су убили агу, па су побјегли у Риђане, па су и ту убили агу и онда је, прије 200г, доселио Раде у ово село. Славе Никољ дан.

Ратковићи одмах иза Радовића доселили однекле из Гацка. Славе Никољ-дан.

Глоговци су прије 100г због непозната узрока доселили из Мируша (Рудине). Славе Ђурђевдан.

Говедарица је дошао овдје послије куге (око 90г) на мјесто старог пона с Миољача у Гацку. Слави Никољ-дан.

Јаредић је дошао са Шеховине због непозната узрока прије 70г. Слави Аранђелов-дан.

Марић је дошао из Бањана из села Дубочака. Слави Јовањдан.

Самарџићи су из Рогова на Планој, стајали су на Залому, па су прешли прије 50 до 60г. Славе Ђурђев-дан.

Граовци су старином из Граова, овдје су дошли из Батковића. Славе „Вратоломијев-дан“, а прислужују Тројичин-дан.

Гушићи су старином Црногорци, стали су негдје у Површи, овдје су прије 60г дошли с Рогача у опћини лукавачкој. Славе Ђурђевдан.

Терзићи су старином из билећског котара, овдје су дошли из Будисавља. Славе Аранђеловдан.

Кљајић је прије 30г дошао са Залома. Слави Никољдан.

Андрићи су одавно у Невесињу, овде су дошли с Колешка. Славе Јовањдан, прислужују Аранђеловдан.

Муратспахић, Муслиман веома давно дошао из Колашина.

Шешлија је доселио у 19в из Рудина из Билеће. Слави Лучиндан.

П.С. Братач је 1991г имао 354с (Срби 338, Муслимани 15, остали 1), а у 2013г имао је 250с.

Џинова Махала

С десне стране тесте што иде из Невесиња у Столац у опћини Зови До. С јз стране затвара га Жгоње Брдо, а с југа Бољево Брдо. С источне и сјеверне стране отворен поглед на Невесињско Поље. По године се пије вода из врела Трњака, а по године из чатрње. Зима доста оштра…

Село разбијена типа, јер су аге распоређивале кметове према распореду појединих читлука. Ипак ради нагомиланих кланица и стаја, изгледа, да је збијеније.

Са стоком крећу само по њивама, гдје граде торове за стоку и колибе повозњаче за чељад.

Чим су Турци освојили Херцеговину, породица Џиновићи заснују ово село и дају му име. Данас их има само двије куће.

Самарџићи или Кривошије су дошли из Кривошија 1879г на читлук. Старином су из Бајица у Црној Гори. Један оде у Подгорицу и прозове се Гвозденовић, други оде у Рогове промијени крсно име Јовањдан, а узме Ђурђевдан, јер је о Јовању-дне било тешко ићи у пиће, а трећи остане у Кривошијама. Најми се у Жмукића, у кога једном на конак дође св. Саво и кад види, како је овај негостољубив и неправедан (био потворио Св. Саву да му је украо пијевца), прокуне Св. Саво њега и његово потомство и од породице Жмукића не може их више бити него три, а од Жмукића најамника има 60 кућа у самим Кривошијама, а има их доста по разним селима Херцеговине, Црне Горе и Босне. Славе Јовањ дан, а прислужују Малу Госпојину.

Милошевићи су доселили из Граова прије 100г ради сиромаштва на читлук аги Пекушићу. Славе Илин-дан, а прислужују Аранђеловдан.

Пешикан је дошао „из Рудина у Црној Гори“ ради сиромаштва пслије окупације на читлук Париповића и Пекушића. Славе Ђурђевдан, прислужују Николице.

Зупци су доселили прије 100г из Зубаца, сад на читлуку Џиновића и Бехлиловића. Славе Аранђеловдан, а прислужују Миољдан.

Сокнићи су старином из Бањана прије 150г, а прије 50г доселили су с Трусине овдје. Живе на Чолаковића читлуку. Славе Ђурђевдан, прислужују Ђурђиц.

Гутићи су старином из Ћеклића у Црној Гори, доселили су у Муцаловиће, а из Муцаловића на Ћишића читлук у Џинову Махалу. Славе Илиндан, а прислужују Савиндан.

Бандераћи су има више од 100г доселили из Клобука на читлук Мехмедбашића из Стоца. Славе Јовањдан, прислужују Малу Госпојину.

Чокорили су из Граова давно дошли, има их још доста у гатачком и билећком котару. Славе Лазареву Суботу.

Чубриловић Муслиман дошао из Корјенића у најам код Џиновића, оженио се и добио земљу од Гризовића; женио се седам пута.

Муслимани су Гризовићи из Бежђеђа, који је купио читлук од Џиновића и Ђукић ислужени жандар из Коњица, који се овдје оженио и настанио.

Кљен (Невесиње)

На високој заравни између Дабарског и Невесињског Поља, 200-300м над Невесињским Пољем, са поглед отвореним према сјеверу. Околна брда шумовита, због тога не може бити веома јаких вјетрова…

Најстарија позната породица су муслимани Шабовићи непозната поријекла и поп Сава Таминџић, који је умро од куге у пећини Магупици, а његов син одсели у Бежђеђе.

Од данашњих породица настарији су Ромовићи. Старином су иза Слапа у Грахову од браства Ковачевића. Никад их није било више од двије куће. Славе Ђурђевдан, прислужују Св. Матију.

Гаћиновићи су доселили из Меке Груде, а старином су из Боке. Звали се Сикимићи. Славе Ђурђевдан.

Бошњаци су се доселили из Билеће (прије 60г) на читлук. Слава Аранђеловдан, прислуживали су Михољдан па су напустили.

Савићи су Миловићи из Дабра, дошли су прије 45г. Славе Лазаревдан.

Пашајлићи су поријеклом из Граова од браства Булајића прије 70г дошли су у Лукавац, а у Кљен има више од 50. Славе Никољдан, прислужују неки Цвијети неки Св. Саву. Сви су прислуживали св. Саву, па кад су се издијелили узели су неки Цвијети. Овим последњим због тога све иде у назад, готово су саирли.

Радовановићи су из Петровића (Бањани) дошли на Давидовиће, а с Давидовића прије 40г у Кљен. Славе Ђурђевдан, прислужују Ђурђиц.

Ћали су старином Ковачевићи из Грахова, у Кљен доселили прије 60г. Славе Ђурђевдан, прислужују Матијевдан.

П.С. Кљен је 1991г имао 80с (Срби 80), а у 2013г имао је 56с.

Бежђеђе

Од Кљена растављено брдом Волујцем. На голој, кршевитој заравни… у селу има 30к.

О постанку сеоског имена није ништа познато. До посљедње  куге у селу су становали Мусломани Гризовићи, који су одселили прије 50г (у Зови До?).

Таминџићи су од оног попа Таминџије из Врањских; старином су из Риђана, звали су се Кашиковићи, веле да су од њих бези Љубовићи. Славе Ђурђев дан.

Иванишевиће или Телетине су још давно истјерали хајдуци из Петровића у Бањанима. Становали су на Давидовићима, па у Лукавцу и прије 70г доселили су у Бежђеђе. Славе Јовањдан, прислужују Малу Госпојину.

Братићи су најприје с Меке Груде доселили у Брестице, одатле су због Смаилагина зулума одселили на Бежђеђе. Ријетке су породице, које се овако плоде. Славе Томиндан.

Чалије су веом давно доселили из Риђана ради сиромаштва. Славе Јовањдан.

Станићи од браства Вујовића у Прерацима прије 100г. Славе Никољдан.

Вучетићи су старином из Граова, дошли у Зови До, а одатле „зле зиме“, назад 63г у Бежђеђе. Славе Никољдан.

Кечи (Радуловићи) су прије 90г из Риђана, увијек их има само 1к. Славе ?

Божићевићи су прије 300г кренули с Богдашића, живјели су у Зовом Долу, на Трусини, а прије 47г дошли су на Бежђеђе. За то 300г није их никад било више од 1к. Старином су Тољи. Славе Ђурђевдан.

П.С. Бежђеђе је 1991г имало 151с (Срби 151), а у 2013г имало је 87с.

Муцаловићи

У кршевитој ували међу брдима Кушљата, Крижевца и Глога у заравни међу Невесињским и Дабарски Пољем, поред ријеке Зоводоке. Село нема врела, вода се пије из чатрња…

Село се дијели на КОмадине (5к) и Кулу (11к) које раставља Заводока. У Кули куће збијене, у Комадинама по 250 и 300 корака, међусобно удаљене. Љети излазе само на торове по њивама. И овдје примају стоку од Хумљака.

Село је добило име од Муслована Муцаловићи који су овдје прије 200г живјели.

Најстарији с били су Шеховићи које је куга поморила, и село се некад звало Шеховина. Иза њих су стали Мусломани Муцаловићи које су хајдуци исјекли, а иза њих Џукеље, који су опљачкали и поклали некакве трговце из Тесалије, па их некакав делибаша Ибро свих сасјекао.

Гутићи су Гвозденовићи из Вучијег Дола у Ћеклићима. Овдје су прешли из Граова због зулума. Саве Илин-дан.

Вукајловићи су старином од Булајића из Граова, одатле су због Ченгића зулума одселили у Мируше, а одатле опет због зулума прије 80г у ово село. Славе Никољдан, прислужују Томиндан.

Пејановићи су Врндићи из Зубаца, доселили прије 70г. Њихове породице има у Лукавцу, Биограду, Површи Невесињској и на Граову. Славе Никољдан, прислужују Св. Саву.

Ковачевићи су од браства Баћевића у Бањанима прије 70г. Има их још и на Трусини. Славе Јовањдан, прслужују Велику Госпојину.

Прич се да је ово слео за вријеме Херцега Стјепана припадало манастиру, чије се развалине виде у Кључанима. Старо су становништво Турци растјерали. Турског времена вило је овдје дућана и кавана и један хан. Има неколико старих гробница и на једној нечитљив натпис ћирилицом.

Пирагићи

И ово је село на јз страни Невесинског Поља, у осоју, западно од Муцаловића 920м нв… Село има свега 21к…

Најстарија позната породица били су Мусломани Пирагићи, који су у овом селу живјели више од 200г. Село се најприје звало Табија. Пирагиће је дијелом куга поморила, а дијелом исјекао Грубеша харамбаша. У пусто село доселише Гутићи у исто вријеме кад и Муцаловићи.

Чокорили су прије 80г због зулума доселили из Мируша. Има их још у Мирушама и у Мостару. Славе Никољдан, прислужују Аранђеловдан.

Граовци су старином из Граова, из Балосава, од браства Андријашевића. Прије 110г одселили у Давидовиће, а прије 50 у Пиригиће. Славе Никољдан.

Ковачи су старином Шиндиши из Херцег Новог, доселили су у Херцеговину, кад се потурчио син Херега Шћепана. Има их у Борчу 6 кућа, у Батковићима 4к, на Трусини 2к. Прије 50 доселио је Стеван Ковач старином из Риђана, који је прије 150г дошао у Лукавац и који се звао у Риђанима Риђановић, а старином је Шиндиш из Рисна. Од његове су п и Курђићи, који су се прије 90г доселили из Граова. Сви славе Никољдан, а прислужују Шћепандан, само су Курђићи промијенили крсно име. Славе Ђурђевдан, а прислужују Матијевдан.

Мачци су старином Булајићи из Граова. Славе Никољдан, прислужују Велику Госпојину.

Радуловићи (Кечи) старином су од Бјелоновића из Никшићског Поља. Има их на Бежђеђу и у Мостару. Славе Јовањдан, прислужују Велику Госпојину.

Бандераћи су побјегли прије 90г из Корјенића због тога што су издали Турке да их посијеку Кривошије. Славе Јовањдан прислужују Велику Госпојину.

Миловићи су старином Озринићи с Чева, овдје су доселили с Граова прије 75г. Има их још у Фојници и у Мостару. Славе Илиндан, прислужују Аранђеловдан.

Од старина има камен на брду Ручњу, који се зове Ручањ, и на коме је, веле Херцегшћепан ручао…

На Ханинима је некада био хан, а на Рајкамену има неколико старих гробница,  и више једне крст, кога су Турци оборили, па је село био град узастопце три године и Турци га поново дигли. Близу села око 60 разноврсно ишараних средевјековних гробница.

Раникуће

У равници на лијевом бријегу Заломке, на висини око 840м, на осојној страни Дебелог Брда..

Прије се село звало Тировином по мусломанској п Тировићима, који су и засновали село. Име Раникуће није најјасније. Од данашњих п најстарији су Кешељи. Старином су из Дробњака, од Церовића, живели су на Граову, на Трусини и у Лукавцу, где их и данас има. Славе Ђурђевдан прислужују Аранђеловдан.

Зечевићи су старином из Зете живјели у Бањанима под именом Баћевићи, одакле су прије 135г доселили у Колешко, а из Колешка прије 135г овамо. Још их има у Невесињу. СЛаве Јовандан, прислужују св. Саву.

Мачци су од оних из Пирагића, тако исто Гутићи.

Мусломани Шабовићи су старином од Маркита сердара из Гацка. Потурчили су се прије 100г; живјели су у Борчу и Лукавцу одакле су досели прије 20г.

Распознају се селишта породица Тировића и Шерића, које је куга поморила. На Костадинима има једна средњевјековна гробница, а код брда Покривеника развалине старе турске куле и некве цркве, коју је градио како веле Херцег Шћепан. Осим тога по разним главичицама наше се по гђекоја гробница.

Божановићи (Калиновник)

Источно од Раникућа на источном бријегу Зоводоке у кршу високом око 850м на присојној страни брда Глога… Сви сељаци изузев Гутиће ућесамљени кметови. Многи од њих су приорачи у Муцаловићима…

Старо сеоско име је Милосави.

Ивезићи су Петковићи од Требиња; доселили су прије 200г. Има их још у Требињу и у Мостару. Славе Лучиндан.

Гутићи су из Пирагића.

Ботићи су старином Бјелице из Ц. Горе. Доселили су прије 150г. Славе Јовањдан.

Спреми старином римокатолици од Стона. Доселили су у Лукавац прије 450г. Данас су православни. Из Лукавца побјегли од куге. Славе Ђурђиц.

Од старина има само грчких средњевјековних гробница на Ступици.

П.С. Божановићи су 1991г имало 66с (Срби 66), а у 2013г имали су 50с.

Кључани (Кључ, Гацко?)

ЈИ од Божановића на подножју Глога у мањој ували, на обалама ријеке Зоводоке, која плави зими неке њиве…

Кључани се дијеле на Присоје и Пећине, које су око 300 корака далеко. Пећине су опет разбијене на двије, а Присоје на три групе без икаква реда збијених кућа. У селу има свега 10к…

Најприје су овдје становали Ћишићи, Алајбеговићи и Хазнадаревићи, који су побјегли из села кад је на њ удрио Грубљеша војвода. Они су и данас сеоске аге.

Ковачевићи су старином из Јајца, а како причају сељаци потомци су Вука Бранковића. Одатле су преселили на Граово, гдје су 9 брата начинили цркву Св. Ђурђа и Архангела Михаила. Данас их има у Црној Гори око 200к. Има их у Невесињу, Гацку, Стоцу, Мостару, Жупањцу и Лијевну. Ови су доселили из Граова прије 200г у Раникуће, одакле их истјера Али-паша из Рогаче, а одатле дођоше амо прије 60г. Зову их Сладојима и Ћалима. СЛаве Ђурђев-дан, прислужују Матијевдан.

Батићи и Ивезићи су од оних с Божановића.

Ковачи су Баћевићи из Бањана, а Ковачима су прозвани због тога, што се у њима нађе увијек вјешт човјек у ковачком послу.

П.С. Кључ је 1991г имао 78с (Муслимани 78), а 2013г имао је 42с.

Доње Поље (Добро Поље, Калиновник?)

На ивици Лукавачког Поља, на подножју брда Гребенка и Радојева Осоја на висини око 860м. Село је врло богато сталним врелима, којих има више, и који и уз највеће врућине не пресушују.

Село има разбијен тип. Најмањи је размак између кућа око 150к. Село има раселицу Брштевац, четврт сата од села гдје је једна кућа Слијепчевића одселила из села. У селу има свега 20к.

Најприје је овдје становао паша Лукавица по које је крај добио име Лукавац, а иза њега мусловани Хазнадеревићи.

Стевановићи су старином Обреновићи „из Медуна у Србији“; одатле су најприје прешли у Риђане гђе су убили два Никшића Турчина, у Лукавац су доселили прије 300г, кад је паша Бушатлија поробио Чево. Пред кугу су живјели у Зовом Долу, па су одатле побјегли у збјег на Јавич-Гору; послије се не хтједну вратити у Зови До него у Доње Поље. Има их 10к. Славе Никољдан, прислужују Петровдан. Истог су поријекла и Цвијетићи.

Даковићи су дошли прије 100г из Граова. Веле да су истог поријекла са Стевановићима. Становали су и у Казанцима, гдје се зову Перишићи. Славе Никољдан, прислужују Петровдан. Има их 4к.

П.С. Добро Поље је 1991г имало 57с (Срби 54, Муслимани 3), а у 2013г имали су 23с.

Горње Село (Кифино Село, Невесиње?)

Сјеверно од Доњег Поља у опћини Лукавац на подножју брда Оствице и Потрба, у присоју. Има доста сталних врела због тога немају чатрња. Клима иста као у Доњм Пољу… Сељани су већином кметови, аге су Сточани, Мостарци и Невесињци. Има их који су ућесимљени… Село има 20к.

Најстарија породица су Граовци од Андријашевића из Граова. Прије 95г доселили су на Берберовину у Давидовиће, а одатле у Лукавац. Славе Ђурђевдан, прислужују Ђурђиц. Има их 8к.

Пашајлићи истог поријекла с оним у Муцаловићима. Има их 3к.

Радовановићи су побјегли из Ћопкова Кланца код Оџића, због крвнине, а одатле овдје. Има их 4к, славе Ђурђевдан, прислужују Ђурђиц. Лабали су старином Бјелице из Црне Горе, амо су прешли из Гацка. Има их у Мостару и Звијерини. Славе Јовањдан.

Кисићи причају да су Баћевићи из Бањана, али по свој прилици то није истина. Амо су дошли из Звијерине прије 65г. Има их у Билећи, Звијерини и у Мостару има их 3к, а славе Никољдан.

Село засновано иза куге, јер сељаци нијесу хтјели становати у старим селима гдје их је куга затекла; због тога изузев неколико стећака нема никаквих старина у овоме селу.

П.С. Кифино село је 1991г имало 208с (Срби 205, Муслимани 2, остали 1), а у 2013г имало је 199с.

Југовићи (Невесиње)

У ји углу Лукавачког Поља, тако да су куће поредане уз обје пољске ивице. Ријека Стублина је главна сеоска „вода“ а уз то свака кућа има бунар с изданском водом…

Село се дијели на двије махале: Југовиће и Греду, које су у даљини од ¼ сата растављене пољем и Стублином. У махали Југовићима куће разбјене на три групе густо збијених кућа. У селу има 17к.

Кад је пропануло српско царство на Косову, побјегао је један потомак старог Југ-Богдана у ово село и по њему је село добило име. То је једино сељачко тумачење  постанка имена овога села. Кад су Турци освојили Херцеговину, неки дио сеоских с су исјекли, а други су побјегли у Далмацију.

Андријашевићи, старином Перићи с Граова, доселили су прије 60г ради сиромаштва. Још их има у Колешку. Славе Ђурђевдан, прислужују Аранђеловдан.

Кешељи су доселили заједно со оним из Раникућа.

Будалићи, старином Николићи из Озранића, амо су доселили прије 75г из Прераца. Славе Вел. Госпојину, прислужују Св. Илију.

Илићи су из Дола, а старином су из Рисна; из Дола су прешли у Вријеке (Дабар), а одатле прије 65г на Ханџаров читлук. Славе Аранђеловдан, прислуге немају. Од старина забиљежене су само развалине кула Југовића.

П.С. Југовићи су 1991г имали 79с (Срби 79), а 2013г имали су 53с.

Рогаче (Невесиње)

Село се разбило на јако кршевитом карсном поду с апсолутном висином од 930м. Село има живих, али нема јаких и сталних врела; због тога сељаци добављају љети воду из других села…

Село јако разбијена типа, има свега 20к. Немају станова, сиромашнији сељаци примају љети хумњачку стоку.

Прича се да су најпрви с дошли у ово село, кад су Млечани освојили Херцег Нови, одакле су Мусломани Хазнадаревићи преко Билеће доселили у Рогаче. Одавдје су побјегли у Невесиње од зулума Баја Пивљанина. Иза њих је дошао из Херцег Новога Брачковић, па му је сву породицу побио Бајо, а он побјегао у Мостар. Иза њих су дошли Ханџари из Билеће, који су исто тако поријеклом Новљани и овдје су стајали све до куге, када су побјегли у Невесењи. Становали су овдје и Бурлице, који су бјежали испред куге, али их је ова „стигла и поморила“ у Доњем Пољу.

Вуковићи су има 350г доселили с Бораћанца на Чеву од браства Перића. За вријеме куге код њих су три године становали Љубојевићи, па су им поклонили земљу. Има их у Жиљеву и Невесињу. Славе Јовањдан, прислужују Савиндан.

Гутићи су прије 300г доселили из Озринића. Њихове ф има доста по Невесињу. Славе Ђурђевдан, прислужују Ђурђиц.

Тодоровићи, старином Булајићи из Загуља на Граову, амо су дошли са Заборана прије 85г. Славе Никољдан, прислужују Савиндан.

Зупци су старином Башовићи из Пераста, амо су дошли из Зубаца прије 105г. Славе Јовањдан, прислужују Никољдан.

Чупковић, саморанац, дошао је из Удрежња.

На Великој и Малој Градини развалине од градова Херцегова војводе Тројана. Под Великом Градином је Тројаново Врело. На Рудиштима, гдје се виде жице гвоздене руде, веле, да је херцегова времена вађено гвожђе. Средњевјековних гробница има на Грчком Вр`у, Сопуљи и Брежинама.

П.С. Рогаче су 1991г имали 70с (Срби 70), а 2013г је имао 37с.

Дрежањ (Горњи и Доњи, Невесиње)

На цести Невесиње – Столац, на оба бријега ријеке Дрежнице, у мањој ували, а на висини око 880м… Земља је око кућа поред Дрежанке, затим разбацана по селу и брдима…

Село се дијели на Доњи и Горњи Дрежањ, који су међусобно далеко око 300 корака. Осим тога у сваком овом дијелу разликују се мале групице кућа, без особитих имена. У селу има свега 44к.

Сељаци причају, да се село прије 250г звало Зелени Торови, а не знају зашто се послије прозвало Дрежањ. Најприје су у селу становале неке мусломанске п и то Бехлиловићи, побјегли амо прије 200г година из Вала код Билеће, због Баје Пивљанина. Овдје су становали 100г, а за вријеме куге у Мостар одселили. Из истог мјеста су с њима заједно доселили и у Мостар одселили Шишковићи и Дуракбашићи. Од данашњих п најстарији су Ивковићи, који причају да су старином из Тесалије и то да су се доселили за вријеме српског кнеза Часлава на Бијелу Рудину, а овамо су дошли прије 200г због зулума Ченгић са Загорја. Има их 26к, а осим тога има их још на Бијелој Рудини, у Удрежњу зову се Ивановићи, у Биограду Фржовићи, а има их под Буковицом, затим у Дабру и код Зворника 40к. Славе Никољдан.

Пињевићи су старином из Риђана, најприје су дошли у Дабар, а из Дабра амо прије 60г, славе Лучиндан.

Авдаловићи причају да су старином из овог села отишли на Степан, а одатле се доселили прије 110г. Чини се да ће истинитија бити прича она, коју смо забиљежили на Степену. Славе Илиндан.

Шаренци су прије 150г прешли из Давидовића у Лукавац, а отуда су прешли амо. Славе Лазаревдан.

Зубци су Башовићи из Зубаца и исто су племе с оним на Рогачама. Славе Јовандан, прислужују Никољице.

Милошевићи су старином са двије стране и то једни испод Градине у Гацку, а други су из Његановића у Рудинама. Сви су старином из Кривошија. Славе Петковицу.

Вујевићи су прије 60г доселили из Врањске. Славе Никољдан.

Скочајићи су старином из Његановића, прије 165г дошли су на Залом, а прије 55г са Залома амо. Има их на Залову, Његановићима, Невесињу, Благају и Мостару.

Бањци су старином Копривице из Бањана, дошли су прије 165г. Славе Никољдан.

У Рупном Долу има десетак крстова са тешко читљивим писменима, а близу њих око 100 средњевјековних гробница. Ту је и један велики крст, кога су Турци били оборили, па је град био село кроз три године, док га опет нијесу дигли. Поред тога има гробова и гробница у толикој мјери, да се мисли да у овом селу има највише старог гробља од цијелог Невесиња.

П.С. Горњи Дрежањ је 1991г имао 79с (Срби 78, остали 1), а у 2013г имао је 60с. Доњи Дрежањ је 1991г имао 121с (Срби 119, остали 2), а у 2013г имао је 99с.

Биоград

Село и сеоска општина до 4км ј од Невесињског Поља. Земљиште на коме је село, састављено је од водоодрживих стијена, због тога има доста извора и потока, који теку по површини. Те су особине узрок, што је село јако разбијено и што заузима сразмјерно велики простор… Дијели се на неких 7 малих групица, које се зову: Грабовик, Осредина, Понор, Буклић, Љешчице, Ластавица, Солаковићи и Косовача. Најмања од тих махала има 12, а највећа 22к. Ријетко су куће збијене. У селу има свега 123к…

Не зна се како је постало име селу. По причањима старих људи најстарији познати с овога села били су Мусломани. Од тих п су и двије стариначке породице Кљако и Сирдан.

Од православних најстарији су Чупковићи. Поријеклом су од братства Предојевића из Чуковића у Билећи. Побјегли су због тога, што су убили Турчина. Чудновато је што ова п слави Ђурђевдан, а други потомци Предојевића Никољдан.

Кокоти су Братићи из Бањана. Славе ?

Граовци су Чурлијевићи из Кривошија, доселили су преко Граова. Славе?

Куљићи се доселише из Врањске. Славе ?

Ђерићи су Мучибабићи с Љескова Дубе. Славе ?

Вучетиће је заробио Али-паша Ризванбеговић у битци на Граову, па им је живот поклонио и они се населише у Биоград. Славе?

Скоруп се досели са Граовца. Слави?

Ржовићи старином Ивковићи с Бијеле Рудине доселили су с Меке Груде. Славе?

Чанпаре су доселили због турског зулума из Требиња. Славе?

Паровићи су Папковићи из Гацка. Славе?

Пејужине су Муаревице из Попова. Славе?

Кулаши дођоше из Фатнице. Славе?

Ремете су Палине из Корјенића, дођоше „од невоље“. Славе?

Ковачевићи су из Граова. Славе?

Лажете су Златаревићи са Цетиња. Мисли се да су нешто погријешили у Црној Гори, па амо доселили. Славе?

Од старина има безброј старог гробља, а осим тога на Градини више Понора стоје развалине некакве старе тврђаве, из које су се по причању сеоском бранили Срби кад су Турци освајали Херцеговину.

П.С. Биоград је 1991г имао 507с (Срби 501, Муслимани 6), а у 2013г имао је 536с.

Удрежње (Невесиње)

Западно од Биограда у једној ували; већим дијелом кршевито је, али са равнијим дијеловима. Сеоске куће нијесу на бреговима као у Биограду, већ су у увалицама или у „завјетринама“ под разним главицама. Има доста врела… Зими је у селу хладније, а љети вруће него у осталим селима. Највећи дио земље је у пољу, које је на сред села, а има и друге земље по доловима, оградама и лазинама… У селу има свега 62к.

Не зна се како је село постало, само се зна да су у селу најприје становали Мусломани и православни Окука, чији потомци живе у Бијењи. С њима су живјели и Вујадиновићи који су и сад у селу, и не знају о свом поријеклу ништа причати. Славе?

Баћине су Тохољи с Богдашића звали су се Лазовићима, доселили због сиромаштва. Славе?

Чупковићи су од оних из Биограда. Данас се зову Драговићима, Митровићима, Кљаковићима и Чупковићима.

Ивановићи су Ивковићи с Меке Груде. Становали су на Рогачама. Славе?

Лиздерци су Ђурићи од Влаховића, дошли су због сиромаштва. Славе?

Ганбетићи су поријеклом из Пиве. Славе ?

Милићевижи су старином од Вујадиновића. Славе?

Удрежњани се по ношњи и по говору приближују Хумљацима и то су женске примиле сасвим, а мушки само донекле хумску ношњу.

На врх поља су развалине старе куле за коју причају да је начињена прије 300г коју је Али-паша обновио и у њој држао пандуре. Старих гробова има врло мало. Својом величином издваја се један крст на Хатлића Гробљу. Причају да су се ту срели сватови и побили. И овај је крст био оборен, па је село тукао град и сељани су га дигли.

П.С. Удрежње је 1991г имало 309с (Срби 306, Југословени 2, остали 1), а у 2013г имало је 189с.

Шеховина

Источно од Удрежња, а с од Биограда, четврт сата од вароши Невесиња. Куће су под огранком Вилењака при Невесињском Пољу. У селу имају два јака врела и то Лонац и Кнежак, који љети пресуше. Село је блаже климе, само што Сјевер јако дува. Земље за обрађивање имају прилично и то у селу, а само су „Лазине“ у Бишини. Осим три сељака који поред своје имају и агинске земље, сви остали су кметови; од њих су неки ућесимљени, а неки плаћају трећину.

Село је разбијена типа, а има свега 10к.

Шехо је често име мусломанско, али који је био тај Шехо што се по њему прозвало село не зна се. И за ово село причају да су у њему некад становали Мусломани, али како су се звали не зан се. Мисли се да је и њих куга поморила.

Туфегџије, најстарији од данашњих породица, доселили су најприје у Залом однекле из Рудина, а онда из Залома амо. Славе?

Носовић се ради сиромаштва доселио из Корита. Слави?

Солди су доселили однекле из Рудина у Дабар, а одатле у ово село. Славе?

Мањаци су исто тако однекле од Билеће. Славе?

Све ове п причају, да су се због сиромаштва доселиле. С су примили хумску ношњу и то не само женске него и мушки, који носе гуњце место бјелача.

Од старина има и овдје мало „грчко гробље“. Овдје има и једна јама, за коју тврде сељаци да има везе с врелом Буне. И за њу је везана она прича о млинару и његову сину најамнику, који му је слао подземном ријеком заклане браве.

П.С. Шеховина је 1991г имала 413с (Срби 409, Хрвати 1, Југословени 1, остали 2), а у 2013г имала је 660с.

Кошута

На западној страни тесте у опћини Трусини, која заузима већи дио заравни између Невесињског и Даборског Поља. С десне стране ријеке Кошуте а на висини од 1100м. Вода може високо надоћи, до неких кућа, и то до оних које су у равници. Јаких и сталних има врела безброј, тако да је Кошута једно од најбогатијих села водом.

Због велике висине, због тога што је отворено са свих страна у селу је веома хладно, снијег почне раније падати… Врло мало сељака имају своју земљу. Аге су Питићи из Стоца, Љубовићи с Кљенака, Коњица и Оџака. Већина их је ућесимљено.

Село се дијели на двије махале: Кошуту и Криводо… Свега има у селу 15к и то у Кошути 7 а у Криводолу 8. Највећа је задруга од 30 чељади… Прича се да су први досељеници морали крчити шуме и заснивати село.

Рупари старином из Бањана; дошли су због сиромаштва прије 200г. Најприје су становали у Дабру, у Долу под Змај-Куком. За вријеме куге бјежали су на Стражевицу. Њихове п има у Биограду, Поплату, Шћепан-Крсту и Ходбини, на Влашкој и Дабру зову се Џомбете. Славе Никољдан.

Граовци су старином Чурлијевићи из Кривошија. Има их у Батковићима и Крековима. Славе Троичиндан, прислужују св. Вартоломеју.

Аћимовићи су доселили прије 100г од Имоцгога. Има их у Биограду и у Мостару. Славе Никољдан.

Црногорчићи су Хајровићи од Никшића становали су Дабру, одакле су амо доселили прије 50г. Њихово су браство Мусломани Ајровићи у Невесињу. Славе Ђурђевдан.

Бабићи су прије 120г дошли из Рудина из Трновице. Славе Лазаревдан.

Прича се да је за вријеме Херцега Шћепана у овоме селу живјела п Бербовићи, које су Турци исјекли, а иза њих је село 300г пусто било. Осим развалина од њихове куће и паланке у којој је Хаџи-бег Љубовић држао пандуре нема више старина. О закопаним новцима и о звонима која из брда Стражевице звоне увијек на Божић, Васкрсеније, Троичиндан и Ђурђевдан, има безброј прича. Поред турског друма има безброј средњевјековних гробница.

Џинов До

На врло кршевиту терену, сакривено између појединих шумовитих ртова и главица. У једној врло кршевитој, у облику корита извучених ували. Висина му је 1200м. У селу има доста извора, али су сви на ивици села. Многе вртаче причају да га је оградио Херцег Шћепан. Има безброј врела са разнијем именима…

Причају сељаци да у читавој Трусини није било за дуго сталнога села, негу су ту Заводољани градили торине, па се и село звало Торине. Пред кугу становала је п Џиновићи који су иселили у Џинову Махалу, али чини се, они су се слабо занимали земљорадњом, јер су претци данашњих породица морали крчити шуму.

Чалије су старином с Цетиња из Ц. Горе прије 200г. Најприје су дошли под Бабију Главу, одатле су побјегли у Бежђеђе, а одатле су прешли амо. Њихове породице има на Бежђеђу, Раковој Нози, у Сељанима, Зијемљу, а има их и у Подгорју код Високога у Босни. Славе Јовандан, прислужују Малу Госпојину.

Ковачи су старином Шиндиши из Рисна; доселили су прије 200г. Славе Шћепандан.

Жутковићи су старином из Липе код Цетиња, гдје их и сад има; становали су у Шипачину код Никшића, затим у Грабовици (Невесиње) а одатле су прије 50г прешли овамо. Има их још у Влаховићима. Славе Јовањдан.

Гамбетићи су Копривице из Бањана; дошли су на Удрежње прије 100г, а овамо прије 50г. Њихове п има на Удрежњу, Мостару и Бањанима. Славе Никољдан.

Ђерићи су Мучибабићи из Шипачна (Гацко), старина им од Никшића. Овамо су дошли прије 40г, славе Аранђеловдан.

Вујовићи су из КОрита, становали су у Врањском, затим у Давидовићима.

Ковачевићи су старином из Граова. Славе ?

Овдје су становали Мусломани Јагањци и Штукани, који су од хајдука у почетку 19в побјегли овамо.

На пољани код тесте и Мокрог Дола има средњевјековних гробница. На брду Ручњу су шанци Херцега Шћепана, гдје се он био с Турцима, кад су ови освајали Херцеговину.

Доња Трусина (Невесиње)

Село је у ували равног дна на висини око 1000м. Кроз увалу тече рјечица Кошута, која дно чешће плави. Жива врела из којих сељаци нове воду су у атару Кошуте, због тога има у селу доста чатрња, које овдје зову густијернама. Са с затворена брдима ниже висине, село је благе климе. Има прилично доста земље за обрађивање…

Село се дијели на двије махале: Драган и Пићевићи, које се опет распадају на 4 групице, а двије су куће одвојене у пољу. У селу има свега 26к (у Драгану 12 и Пићевићима 14).

Сељаци немају својих станова, али примају хумску стоку, коју држе од Спасова-дне до Томина-дне. Мисли се да је село добило име по томе, што овдје почиње најприје снијег трусити.

Овдје су становали некад Мусломани Кајтази и Рорићи, па се и село некад звало Рорићима. Они су од зулума Баја Пивљанина побјегли у Мостар где их и сада има.

Куљићи старином Хаџићи из Пиве. Прије 230г дошли су у Зови До, а прије 150г због сиромаштва у ово село. Има их у Солаковићима, Дабру и Кошути. Има их 9к.

Самарџићи су старином из Рогова, а овамо су дошли прије 80г с Ргуда. Има их 11к. СЛаве Ђурђевдан.

Медани су из Расна преко Стоца и Дабра дошли овамо прије 80г. Њихове п има у Дабру, Убоску, Банчићима (?), Габели и Ртијешу. Славе Јовандан.

Миливојевићи су дошли из Долова у Дабру прије 50г. Славе Никољдан.

Јелачићи су дошли овдје из Дабрице прије 40г, а старином су из Требиња. Има их у Мостару, Ртијешу и Дабрици. Славе Климуњдан.

Бањани су Баћевићи из Бањана; дошли су прије 40г због сиромаштва. Славе Никољдан. Један дио сељака носи хумњачку а други дио горњашку ношњу.

На сред села на Градини имају развалине Херцегова града у коме се Херцегов војвода бранио од Турака. Има још неколико средњевјековних гробница и старих чатрња.

П.С. Трусина је 1991г имала 106с (Срби 106), а у 2013г имала је 84с.

Слато (Невесиње)

Једна од увала, којом се Невесињско Поље продужује у правцу ји је Слато, ранва дна, са свих страна затворено, само га је уско корито ријеке Јазине отворило према Невесињском Пољу. Сеоске к су по ивицама увале. Село је на висини око 1100м. Редовно сваке године поље бива плављено. У селу има много живих извора тако да чатрња и не треба… Сељаци имају доста земље за обрађивање и већином је у пољу. Имају доста и испаша и сјенокоса. Сјенокоси су тако добри, да и сељаци из других крајева купују овдје ливаде. Имају и шуме прилично, али мање него прије, јер су Хумњаци који су имали катуне у Јеловом Врху, запалили шуму и због тога им је турска власт забранила љети да изгоне стоку. Има безброј заједничких бара и сјенокоша, које су постале заједничке диобом задруга. Сељаци су већином кметови, а аге су Мостарци и Невесињци, већином Мусломани а има их и православних. Село се бави више сточарством него земљорадњом. Има свега 24к, а дијели се на махале, поређане око поређане око поља…

Сама велика задруга Савића има три стана, а цијело остало село 7. Задруга Савића је једна од највећих у Херцеговини, у њој има 55 чељади. Ова задруга има и неких специјалних обичаја. Сваки члан има нарочити посао којим се искључиво бави. У доњем боју чардака спавају млађи, а у горњем су боју кућа за одрасле и гостинска соба. Обичај је у овој кући да госта двори најстарија дјевојка. И овдје сељаци примају хумску стоку, али хумских катуна нема.

Село је постојало још за вријеме Херцега Стјепана. Причају да су у то вријеме становала два брата Сладоје и Благоје. Иза њих су становали Мусломани Љубовићи, који су отишли у Оџаке, а иза њих Дероње, који су одселили у Мостар. Дероњини кметови били су Мусломани Цернице, који су 1880 одселили у Турску.

Иваниши, најстарија п овога села су доселили прије 300г у ово село због зулума турског из Шипачна код Никшића, гдје и сад има њихове п. Славе Јовањдан.

Савићи су Вишњићи испод Голије. С њима су исто браство: Голијани, Баћевићи, Вуковићи и Вишњићи. Овамо су дошли прије 200г из Југовића. Један дио од њих зове се Петровићи, има их 10к, а славе Јовањдан.

Авдаловићи су од оних с Удрежња, доселили прије 100г. Славе Илиндан.

Миљанићи су из Бањана, овамо су прешли прије 75г. Славе Јовандан, прислужују Илиндан.

Јањићи су прије 50г доселили из Бјелица у Црној Гори на позив Али-паше Ризванбеговића који их је као добре јунаке населио на своме читлуку. Њихове п има у Дабру и Мостару. СЛаве Аранђеловдан.

Ђерићи су прије 100г доселили из Шипачна у Гацку. Славе Аранђеловдан.

Самарџић је 30г хајдуковао, па га је овдје прије 13г населио Милушић на своју земљу. Рођен је у Роговима. Слави Ђурђевдан.

Село има безброј старих средњевјековних гробница тако да је ријетко у Невесињу село, које је тако богато у овим старинама. Има их с крстовима и без крстова. Осим тога има много гомила.

П.С. Слато је 1991г имали 115с (Срби 114, Југословени 1), а у 2013г имало је 52с.

Зајасен (Невесиње)

У малој увалици ји од Слата, на њеној осојној и присојној страни. Лежи на висини од 1100м. Малом јаругом комуницира са Слатом. Има безброј врела, чија вода са кишницом, која се у јесен слије с околних брда тако поплави дио увале, да на њој остане покадкад више од три недеље…

Сва је земља учитлучена, само погдјекоје п имају по коју њиву купљену. Кметови су ућесимљени, аге су мостарски Мусломани. Имућнији кметови давају сиромашнијим земље на приоравање. У селу има 10к, које су јако удаљене једна од друге. Нема хумских станова ни хумске стоке.

Село је добило име од јасенова гаја на граници Слата. Првобитно је село било пусто. Земљу су у њему ипак обрађивали Хумљаци из Дабра, и ту су љетовли. Њих су истјерале аге у 19в кад су шуму запалили, па су ту населили сталне сељаке.

Савићи су овдје доселили са Слата прије 55г. Славе Јовандан.

Јањићи су доселили од оних са Слата прије 45г. Славе Аранђеловдан.

Братићи су дошли из Брестица прије 55г. Њихове породице има у Фојници, Грабовици, Бежђеђу, Љубомиру и Требињу. Славе Томиндан.

Бакоч је дошао као сироче са Сливља, вјероватно поријеклом из Корјенића. Слави Аранђеловдан. Његове п има нешто у Мостару и у Црној Гори „близу Корјенића“.

Изузев неколико гробница на Пријевору нема никаквих старина у селу.

П.С. Јасена је 1991г имала 50с (Срби 50), а у 2013г имала је 16с.

Раст (Невесиње)

Сеоска општина која се састоји из више мањих села. По положају разликујемо три дијела. Један је на вишим партијама јз пољске ивице; са висином око 880м, ту су села Залужје и Чање. Други дио чини село Оџаци, чије су куће поредане с обје стране тесте уз саму ивицу пољску, с висином од 870м. Други дио чине села: Раст, Радићи, Бабја Глава и Шумићи, који леже на узвишењима над самом ивицом са висином од 900 до 950м.

Села ове општине добила су имена или од појединих п или по нарочитом положају. Село Оџаци добило је име по Љубовића оџацима.

Мисли се да су села веома стара, једино су Радићи прије 80г постали село од читлука. За породицу Љубовиће прича се да су живјели у Невесињу још прије Косова. Девет их је брата пошло на Косово, па се само један жив вратио и послије освојења Херцеговине његови су потомци примили ислам. Они Љубовићи у Дабру потичу од Љубовића дјевојске, а поријеклом су Кашиковићи из Врањских. Исто тако стари су и Мутиловићи, који су овдје ислам примили.

У Радићима су ове ф:

Капори су поријеклом из Мириловића, дошли прије 50г, становали су у Грабовици, па их бези преселили. Славе Јовањдан.

Кулаш је дошао прије 150г из Фатнице због сиромаштва. Слави Шћепандан.

Брењо поријеклом Врљош из Љубомира, дошли прије 300г. Славе Јовањдан.

У Бабјој Глави имамо ове п:

Вујадиновићи, веома стари мисли се да су поријеклом с Бијеле Рудине. СЛаве ?

Уљаревићи дошли су прије 50г из Трновице. Славе Никољдан.

Вујичићи су дошли с Граовца прије 50г на Љубовића читлук. Славе Петковицу.

Нинчићи (Вујовићи) су прије 60г дошли из Засаде у Бијељанима. Славе Никољдан.

Дучић је дошао из Врањске прије 60г. Слави Никољдан.

Грчић (Зеленовић) је дошао има 60г из Гацка. Дошао је био у Будисавље, па га бези амо преселили. Слави Јовањдан.

У Расту имамо ове п:

Лазовићи, дошли из Кривошија прије 100г. Славе Ђурђевдан.

Грубачићи су дошли из Врбе у Гацку прије 80г. Славе Ђурђевдан.

Унковићи, старином Биберџићи из Врањских дошли су послије куге. Славе Ђурђевдан.

Шиповци старином из Дробњака, прадјед им дошао из Шипачна у Гацку. Славе Ђурђиц.

Паровићи старином из Гацка овдје су прешли из Биограда. Славе Аранђеловдан.

Раичевић је дошао прије 10г с Меке Груде. Славе Ђурђевдан.

У Залужју имамо ове п:

Миловићи су дошли с Граовца прије 100г. Славе Илиндан, прислужују Аранђеловдан.

Гудељи су дошли с Враћановића из Бањана прије 60г. Славе Ђурђевдан.

Васковићи су дошли с Јасена прије 60г. Славе Јовањдан.

Чоловић је Миљанић из Миљанића у Бањанима, дошао је прије 100г. Слави Јовањдан.

Пејановићи су дошли из Бјелица у Црној Гори прије 70г. Славе Петковицу.

Ивеза је доселио с Рогача код Лукавца прије 90г. Славе?

Кружевићи су из Кружа у Црној Гори, живјели су у Мостару, па су амо дошли прије 100г из Рогова у Планој. Славе Ђурђевдан.

Грковић је веома давно дошао од Чупковћа с Удрежња. Слави Ђурђевдан.

Дакић је доселио из Гацка из непозната села прије 50г. Слави Никољдан.

Кулаши су прије 150г дошли из Фатнице. Славе Шћепандан.

Вујичићи су заједно с оним из Бабје Главе дошли из Граовца.

Скоруповићи су исто тако с Граовца.

У Чању живе сада мусломанске породице:

Пашићи су поријеклом с Мишљена у Храсну, они су потурчењаци од Сукнова, исто су племе са православним породицама: Кнежићима, Меданима, Буквићима, Комадима и Капорима. Амо су дошли као Љубовића момци прије 300г.

Хрњичић је дошао на Љубовића читлук из Корјенића прије 80г.

Мутиловићи су старинци.

Кевељи су дошли овдје из Грабовице прије 50г.

Кљако је дошао из Биограда.

На Тртинама живе Кравићи, који су поријеклом Мучибабићи с Љескова Дуба. Славе Аранђеловдан.

У Шумићима живе ове породице:

Вучетић поријеклом из Граова са Заслапа. Оца му Турци у једном боју заробили па га овдје населили. Слави Никољдан, прислужује Госпођиндан.

Лазовић је за вријеме окупације дошао из Кривошија на Колаковића читлук. Слави Ђурђевдан, прислужује Трнову Петку.

Чорлија је с Меке Груде дошао му дјед на читлук. Слави Ђурђевдан.

Папића је дјед из Дабра. Слави Јовањдан, прислужује Савиндан.

Шаренац је дошао прије 30г из Давидовића.

Вујадинић је дошао од оних у Бабјој Глави.

Радуловић (Дрљан) поријеклом из Кривошија, дошао му отац, становао је у Жиљеву. Слави Јовандан.

П.С. Раст је 1991г имао 153с (Срби 153), а 2011г имао је 139с.

Жиљево и Шурићи

Жиљево је на брдовитом дијелу Невесињског Поља, уз његову западну ивицу. Куће су разбијене по појединим гајевима и главичицама тако, да куће сеоске чине тип јако разбијеног села. Као у цијелој западној ивици Невесињског Поља и у овоме селу има више сталних врела, с којих сељаци пију воду… У Жиљеву има 33к, а у Шурићима 6к…

О постанку имена села не зна се ништа. Исто тако не зна се ни кад су ова села настала. Најстарија позната п су Мусломани Пехиљи, православни Скочајићи, Радуловићи и Турунташи.

Пехиљи су старинци, а Турунташи су самрли.

Скочајићи су дошли с Требешке Главице код Никшића, у оно вријеме кад су Љубовићи „побили колац“ у Оџацима. Свога племена иначе немају. Има их 5к. Славе Симуљдан.

Радуловића (Дрљана) прадјед из Трешњевице (између Данилова Града и Граова) у Црној Гори. Њихов су род и Чалије. Има их 7к. Славе Јовандан.

Томичића је дјед из Бјелица у Ц. Гори. Славе Јовандан, прислужују Петковдан.

Вућовића дјед је с Меке Груде. Славе Јовандан, прислужују Савиндан.

Бањанин старином Поповић из Бањана, дошао му дјед на читлук са Залома, где их и сад има. Слави Јовандан, прислужује Аранђеловдан.

Скоруп је дошао с Трусине прије 150г. Старином је Миловић с Граова. Слави Аранђеловдан, прислужује Илиндан.

И Орози су Миловићи с Граова, дошли су прије 80г. Славе Аранђеловдан, прислужују Ивандан.

Ковачевићи су дошли овдје из Колешка. Славе Васиљевдан, прислужују Аранђеловдан.

Војичићи су старином из Петровића у Опутној Рудини, становали су у Дабрици. Славе Јовандан, прислужују Госпођиндан. Има их 5к.

Радани су с Враћановића у Опутној Рудини, дошли су прије 90г, становали су на Мекој Груди и у Шеховини. Славе Никољдан, прислужују Томиндан.

Алибашић Мусломан је дошао из Грабовице (Невесиње) у Колаковића кметство.

Гризовић је потурчењак од п Радуловића у Бежђеђу, дошао је из Зовог Дола на кмество прије 25г.

Карталић је као намесник бискупа мостарског дошао прије 25г из Гнојница, он је католик и не слави крсног имена.

Трновац је дошао из Гнојница у исто вријеме кад и Карталић на кмество.

Православна породица Љубомирац је одселила у Сарајево.

Телетине су од оних из Бежђеђа.

П.С. Жиљево је 191г имало 355с (Срби 309, Муслимани 45, Југословени 1), а 2013г имало је 529с.

Села у сјеверном дијелу Невесињског Поља

Уз источну су ивицу ова села: Пресјека и Ковачићи. Уз западну ивицу су Сопиљи и Лакат. Уз Феризово су Брдо Некудине, Придворци, Свилане и Рушта. У овом дијелу поља превлађује кречњачка подлога и због тога је мање врела, а више понора, чатрња, убала и бунарева. Особити облик бунарева су стублине. То су ископани мали бунари и по странама обложени стржевим даскама.

У Сопиљима су куће разбијене на мале групе. Сељаци су сви откупљени. Неки су били кметови, а неки су имали од старине своје земље. Многи сељаци из Подвележја купили су у Сопиљима земљу, па на њој летују.

И у Руштима су сви сељаци били кметови, па се откупили.

У Кљунима је сва земља агинска, осим у неких Мусломана, а у Пресјеци су кметови који имају и своје земље.

У Ковачићима су већином кметови.

Сва села осим Рушта већином су разбијена типа.

У Сопиљима имамо ове п:

Ферис и Форта су старјеници.

П.С. Сопиља је 1991г имала 395с (Муслимани 304, Срби 43, Хрвати 42, Југословени 2, остали 4), а у 2013г имала је 126с.Фериса има 2к, Форта 1к.

Дроцићи су потурчењаци од породице Милишића у Дубравама. Исто су племе с њима Беговићи и Хусићи у Подвележју, Милишићи у Боровчићима и Гламочи у Руштима. Дроцићи су живјели у Баћевићима и у Подвележју.

Гризовићи су због буне побјегли 1875г из Зовог Дола.

Башић старином Фестић из Фатнице, доша је овдје из Врањевића за мајком, која се удала за Башића. Кад су Турци освојили Херцеговину побјегао је Ћатић из Вргорца па је примио ислам.

Зољ је дошао из Бијење прије 30г.

Шабовић је побјегао 1875г из Зовог Дола.

Буква је дошао прије 45г из Врањевића на Опијачев читлук

У исто доба доселио је Чамо из Селишта код Билеће.

У Сопиљима су ове п православне:

Спремо је дошао из Тјентишта код Фоче, живио је у Борчу и на Залому прије него је доселио амо.

Ковачевић је дошао из Колешка Жерајићу у најам прије 20 до 25г, па када је умро Жерајић оженио са његовом удовицом

Пушковић је прије 65г дошао из Бијење у најам код Форте, па га је Форта укметио.

Станковић са Залома купио је прије 22г овдје земљу па преселио.

Пиштигњат је дошао из Црне Горе за вријеме окупације и купио земљу.

Мостарски бискуп Буцоњић купио је прије 11г земљу од Мусломана Угамовића па је населио на њу католика Перића и Кулаша с Ротимље.

У Руштима има 32к.

Шотра је најстарија породица. Кад су босански Мусломани прије 100г ишли на Биоград, Шотра је носио барјак.

Мерзића „темељ“ је с Борака; један њихов прадјед, звао се Дого, био се оженио Циганком Мерзом и од тога су Мерзићи. Дјед данашњих дошао је са Зијемаља на своју земљу.

Ћорићи су уз кугу купили земљу и прешли из Лакта овамо.

Гламочи су Милушићи из Дубрава дошли на читлук; они су од Миле, једног од главара Херцега Шћепана.

Количић је исто од Милишића овдје је дошао из Подвележја.

П.С. Хрушта су 1991г имала 259с (Муслимани 256, остали 3), а у 2013г имали су 160с.

У Кљунима су саме мусломанске породице:

У Кљунима су саме мусломанске п:

Касумовићи су старинци у овом селу, звали су се Клашнови. Веле да их је „потурчио“ Ахмет-Паша (Херцеговић). Има их 5к.

Брајовићи су од православних Булута из Габеле, па им дошао прадјед овамо у кмество. Има их 5к.

И Аличићи су старинци у овом селу. Неко вијеме су живјели у Мостару, па су доселили амо.

Купусије су од православних Опутића из Дрвенице. Има их 3к.

Крпо је „биоградске године“ доселио овамо на своју земљу из Мостара. Има их само 1к.

Жугор је дошао прије 17г из Дабрице на читлук

П.С. Кљуна је 1991г имала 165с (Муслимани 156, Срби 9), а у 2013г имала је 56с.

У Пресјеци живе ове п:

Махинићи су поријеклом од Рада Махинића, који је дјецу „потурчио“ за вријем Ахмета Херцеговића, и који је у овом селу живио. Гроб му се зове Радијев Ками. Има их 7к.

Плоскић је потурчењак од п Мачара из Пустољана, а поријеклом је из Граова. Био је најамник у Чолокоџића, па га је овај оженио и дао му земљу. Има их 2к.

Чолакоџић је из Убоска код Љубиња „поријеклом Азијаш“. Дошао му је прадјед. Има их 5к.

Чопељ се прије 140г потурчио у Попову у Црнлу, дошао је у Невесиње прије 75г, становао је у Бијењи.

И Шипковићи су старинци.

П.С. Пресјека је 1991г имала 134с (Муслимани 133, остали 1), а у 2013г имала је 76с.

У Лакту живе и Православни и Мусломани.

Милићевића дјед дошао је из Звијерине котар Билећа због крви. Њихов су род сви Милићевићи у Херцеговини, па и католици Милићевићи у западној Херцеговини. Старином су из Билеће од некаква „бана“ Будеча. Славе Никољ-дан.

Дабићи су дошли амо са Жрвња код Билеће прије 100г. Славе Ђурђевдан.

Вуковића мајка је била од Милићевића па их је превела прије 40г с Меке Груде у свој род. Славе Јовандан, прислужују св. Саву.

Демићи Мусломани становали су у Залику код Мостара. Планина им је била Подгорани, а имали су и овдје своје земље, прешли су прије 75г.

Отац мусломана Кајана прешао је прије 50г из Кружња у Подвележју на женинство.

Мусломани Нурковићи су имали некад све Батковиће и Крекове, па им је дјед због непозната узрока преселио овамо.

Голош је дошао у Демића за момка из Камене па је овдје и остао.

П.С. Лакат је 1991г имао 154с (Срби 96, Муслимани 56, остали 2) а у 2013г имао је 85с.

У Ковачићима има 8к. Мусломани Шахиновићи су дошли давно из Азије.

Татића дјед је поријеклом из Баната, побјегао је због војништва, препливао Саву и скитајући се по БиХ дошао у Невесиње. Слави Аранђеловдан.

Мишељићи, старином су из Херцег Новога преселили су се прије 55г из Паника (Рудине) због сиромаштва. Славе Ђурђевдан.

Гаковића дјед дошао је због сиромаштва из околине Сарајева. Слави ?

П.С. Ковачићи су 1991г имали 67с (Срби 35, Муслимани 30, остали 2), а у 2013г имали су 13с.

Осим ових невесињских села имали смо описе и ових села: Кифина Села, Крекова, Пустољана, Бијење, Батковића, Бојишта и Читлука. Резултати ових описа употребљени су у општем дијелу, али описи приликом споменуте пишчеве сеобе изгубљени су. Исто тако изгубљени су описи из Невесињске Површи. Штета је ту већа, јер њихови резултати нису били у општем дијелу употребљени.

Сељаци о многим селима горњег дијела Невесињског Поља причају, да су у њима живјели Грци и да су побјегли због некакве зиме, а сељаци из Миљевца, Батковића, Бојишта и Читлука причаху испитивачу Ђ. Перину, да су та села првобитно била љетни катуни некаквих пастира из околине манастира Житомислића. Те пастире сматрају оснивачима ових села. Те приче, затим мноштво шуме и врло мало остатака од старине свједоче да овдје имамо млађа села.

Зијемља (Источни Мостар, РС)

Карсно поље, издужено у правцу С-Ј, састоји се из три дијела: Гладног Поља или Горњих Зијемаља (842м високог), Доњих Зијемаља (805 до 810м) и средишњег вишег дијела међу њима, који ћемо звати Голо Брдо… Највише села је на сјеверној пољској ивици, у присоју. Осим тога сва су старија села у присоју. У присоју су ова села: Днопоље, Ранчићи, Падежине, Јанковина, Шарица и Кушићи. У осојној су страни куће Гладног Поља и Миљановићи…

Сељаци су махом кметови, мање их је слободних сељака. Слободни сељаци ријетко остају цијелу годину на Зијемљима. Већина њих има своје главне куће у Бијелом Пољу или Бротњу, а овдје су добили имања или куповином или укмећивањем. Дођу у рано пролеће, па ту остају или са дијелом или с већином чељади, обраде земљу, па се тек испред Божића враћају у село. П које љетују у Гладном Пољу и на Голом Брду ове су:

На Голом Брду љетују ове п:

Куртеши из Ливча, Гатали (2к) из Потока, Мискини (2к) из Равчића, Голош из Кути и Ливча, Ћорић из Кути и Ливча;

У Гладном Пољу љетују већином католици из Броћна и то ови:

Доко Пињука (2к), Шкавеља, Солде, а осим тога има их неколико из Бијелог Поља.

Сељаци из Днопоља и Миљановића имају своје љетне станове на Смрчњу, Средњем Пољу и Вилину Пољу, на вишем уравњеном флувиоглациалним материјалом засутом дијелу Доњих Зијемаља.Име Зијемља постало је, по нродној етимологији, од придјева зиман, -на, -но, који означава мјеста оштрије климе.

Народно предање сматра цијела Зијемља веома старим насељем. Прича се да је старо становништво раселило због тога, што су Зијемља била на главном друму, који је ишао из Херцеговине у Босну и што су из турског времена додијавали путници. Иза њих су овдје дуже времена живјеле „некакве Гоге“, па их је „помело“, тј поморила их јака зима, а остатак је побјегао. Иза њих су столачки, мостарски и травнички Мусломани присвојили земљу, па су на њој насељавали кметове. Ипак село је врло дуго времена задржало облик катуна. Овдје су до прије 90г била љетовишта сточара из Подвележја и из Житомислића.

Највећи дио породица доселио је послије куге, дакле у 19в. Само су ове три п овдје још од 18в:

Пејдо је овдје дошао из Кути пред кугу. Славе Васиљевдан.

Рачића је дјед из Граба из Зубаца, живјели су у Невесињу, у Бијелом Пољу, па се преселио на читлук. Славе?

Метковића дјед је из Богодола прешао на читлук. Славе Јовандан.

Исто тако стари су и Мучибабићи. Њихова је старина на Лескову Дубу. Славе Аранђеловдан.

Авдаловић је са Степена, живео је у Мостару, па изашао овдје на имање. Слави Илиндан.

Мавраци су прије 120г пошли из Попова и послије дужег времена дошли су овдје. Славе?

Сјерани су Ковачевићи из Срђевића. СЛави Игњатдан.

Богдановићи су од Мандића у Дулићима у Гацку: овдје су дошли из Бијење прије 20г. Славе Игњатдан.

Чалија је с Бежђеђа прије 90г, старином су Бјелице из Црне Горе. Славе Јовандан.

Шакота је из Дубрава из Козица има 20г. Слави Јовандан.

Муслима Демић је из Залика код Мостара, прије 20г прешао на читлук.

Муслимани Омерике су из Кљуна прешли на женинство прије 30г.

Абаза је из Крушевљана, живио је и у Мостару, па преселио овдје.

Чолаковић је поријеклом из Подвележја, становао је у Мостару, па се преселио на читлук.

Триша је старином из Љубомира, овдје је прешао из Потока прије 20г.

Каришик је старином од Косијерева у Бањанима. Овамо је дошао из Гнојница прије 80г. Слави Ђурђевдан.

Антељи су прије 100г селили из Нецвијећа у Бијело Поље, а одатле прије 15д овамо. Славе Аранђеловдан.

Вучића је отац из Равчића. Слави Никољдан.

Суша је старином из Добреља у Гацку, а вамо су прешли из Бијелог Поља. Славе?

Лозо је из Богодола прешао у Бијело Поље, када је Јанковић Стојан ударао на Мостар. Из Бијелог Поља прешли су прије 50г.

Куртеш је прије 10г изишао из Бијелог Поља на своје имање. Славе Ђурђевдан.

Гатало је прије 20г изишао из Бијелог Поља. Славе ?

Лечић је из Љубомира прије 80г доселио у Бијело Поље, а одатле овамо.

И Дабић је из Љубомира доселио прије 80г у Бијело Поље па одатле на Зијемља. Слави Ђурђевдан.

Католик Приморац купио је овдје имање прије 40г, па је на њему љетовао, док се прије 10г није на њему стално населио.

Старина нема никаквих.

П.С. Зијемље је имало 2013г 210с.

Подвележје

Подвележјем се назива карсна зараван између Вележи, Бишћа и Бијелог Поља. Издужена у правцу СЗ-ЈИ, зараван је дуга 10-15км, а широка 4-6км…Подвелешка су села дакле дуж овог улегнућа нанизана у правцу СЗ-ЈИ слиједећим редом: Добрч, Шиповац, Свињарина, Бањ до, Кружањ, Кличање (и Опине), До (Гнојница).

Све старјеничке п имају своју планину, а досељници ријетко који.

Осим тога многи имају купљен имања у разним селима из области Горње Неретве. На томе дијелу стално живи један дио чељади и стоке. Тај сточарски живот описан је већ у општем дијелу.

Сељаци причају да за вријеме Херцега Стјепана није било у Подвележју правих села, већ катуна и сточарских станова. Прича се да је сам Херцег Стјепан држао своју стоку у Подвележју (свиње у Свињарини). Прича се да су у Подвележју живјела три православна братства: Милишићи, Володери и Максумићи. Истурчили су се једном на Божић, пошто су потурчени браственици хтјели да их истјерају из села. Колико има досељеника и старинаца и у опште о привредним приликама видјеће се из слиједећег прегледа:

У Добрчу имамо ове п:

Марићи су старјеници. Има их 6к.

Пуце, његов дјед је дошао из Драчевице на читлук. Има их 7к.

Ћурићи и Шпагићи су 1п и они су старинци.

Ђулимен (Дошло) се је вријеме окупације доселио из Колешка. Било је Кекића удовца са кћери, па је стари вјенчао удовицу за се, а кћер за сина.

Момићи из Мостара имају овдје земље (укмећене и мобине), па љети сва чељад излази на ладовину. Једни изгоне љети из Мостара челе на пашу. Сви су кметови, осим Марића који су прије 10г купили нешто земље. Планина им је на Блацима. На планини сију жито; земљу им ору околни сељаци, којима зато поклоне сламу или им плаћају у соли. Кад стока сађе с планине, не уставља се нигдје прије села. У томе се Добрч разликује од осталих села.

У Кокорини имамо ове старјенике и то од породице Володера: Побрићи 1к, Беговић 3к, Џафић 2к, Црналић 1к; од Милишића су ове породице: Хусић 1к, Намет 1к, Мушиновић 1к, Количић 1к, Шендро 1к, Омановић 1к, Хоџић 2к. Досељеници су ови: Бушкаило, његов је отац доселио из Холова у Дубравама. – Зухрића отац је допутовао из Локава у Дубравама на Велагића читлук. Планина им је од старина Височица, а јасеништа су била око Бјелемића, па су их купили. У селу тј код кућа нико није имао своје земље, али су сваки старјеник имао своје земље у Јарчиштима готово на ивиди шумске зоне у Вележи.

У Бањ-Долу имамо ове п: Зломужице, Туле, Фазлиће и Хусниће сви су једно браство и сви старинци. Бркан је прије 40г доселио из Дубрава. Сељаци су кметови, с ораће земље дају трећину, а за испашу морају држати агински беглук, чувати агинске ове и козе.

У Кружњу има 26к, које чине један низ, правца ЗЗС-ЈЈИ. У низу се ипак разликују групице од кућа. Ту имамо ове старјеничке породице: Дедићи (Бехе), Володере, Максумиће, Мемиће и Хусиће (од Милишића). Поред ових у селу живе још и ови досељеници: Црномеровић је прије 35г купио земљу у Шарића из Стоца, па се преселио с Аладинића у Добравама.Тојага је прије 15г дошао с Пијесака у Дубравама као Пузића кмет. – Кукурузовић је прије 4г дошао с Губавице; држи овдје „траву“. – Ђулић је прије 13г дошао из Дубрава на агинску земљу. Задња двојица су придржаници, то јест немају кметског права.

У Свињарини има 50к. И овдје су куће поредане у један донекле извијуган низ. И у овоме се јаче збијају групе породичних кућа. Највећу групу чине породице Тула (7к). Старинци су у овом селу: Хуснићи, Фазлићи, Зломужице, Туле, Мрнђићи (Марићи), Смајкићи (Максумићи), Вољевице, Ножићи, Фаини, Трновци и Јеловци, затим досељеници: Бркани, Бушкаили и Пекушићи. Задњих дјед је доселио с Полога.

Од подвелешких села остају још Кличање и До. На Кличањима живе старинци Госте (6к), који причају да су били велика господа Херцега Стјепана. – Крхани (3к) су давно доселили из Ходова, а потичу од православног братства Обрадовића, који су живјели у Љуцима (Ходово). У Долу живе старинци: Јеловци и Исићи.

Село Шиповац са 8к остало је неиспитано.

П.С. Бањдол је 1991г имао 317с (Муслимани 311, остали 6), а у 2013г имао је 77с.

Добрч је 1991 имао 196с (Муслимани 195, остали 1), а у 2013г 45.

Кружањ је 1991г имао 840с (Муслимани 835, остали 5), а у 2013г имао је 284с.

Подвележ је 1991г имао 682с (Муслимани 680, Југословен 1, остали 1), а у 2013г имали су 181с.

Кокорина је 1991г имала 648с (Муслимани 642, Хрвати 4, остали 2), а у 2013г имала је 149с.

Бишће

Бишћем се назива источни дио Мостарског Поља. Име Мостарско Поље вјештачко је, мјесто тога назива употребићемо назив Бишће за циело поље с обје стране Неретве. Села у Бишћу су већином на ивицама пољским, само су Ртијеш и Баћевићи на дну пољском у близини Неретве, једно с лијеве а друго с десне стране Неретве. На источној ивици имамо ова села: Гнојнице, Драчевице, Подграђе и Благај, на ЈИ су: Мало Поље, Ходбина и Буна, а Косој је више од ивице одмакнут према средини. На западној је ивици Родоћ и Јасеница. Села на источној ивици везана су за купе од наноса и на излазе већих торента, а у ЈИ дијелу на појаву лапорских слојева. На западној ивици осјећа се како села бјеже из присоја више у поље.

Гнојнице (Мостар, ФБИХ)

Прво село на истоку од Мостара, 4 до 5 км дуго… На купама су виногради, а у пољу њиве. Село нема шума, а врло мало и испаша. Али су зато гнојнички виногради најчувенији у Херцеговини… У селу има 90 до 100 кућа… Село је врло старо, као што ће се видјети из остатака из старине. Није се прије ни оволико земље обрађивало…

По поријеклу можемо разликовати старинце, досељенике прије куге и досељенике послије куге.

Старинци су Мусломани Голићи.

Православни Булићи и Матраци мисле да су и они старинци, а тако исто и Мусломани Џуџе и Селимићи. Ове су п остале иза куге, која је овај крај тако поморила, да није имао ко обрађивати земљу. Џуџа оде у Ракитно те доведе католике Јозиће. Да тада није било католика („Латина“) у овим крајевима види се из једне приче, по којој су гнојничке жене изашле да виде прве католике, и да су рекле, да су „ко и ми само голи“.

Иза Јозића дошли су католици Карталићи. Они су старином из Кнеж-Поља код Мостарског Блата, одатле су бјежали у Босну па се вратили у Гнојнице. Данас се зову још и Мишићи, Јурићи, Петровићи и Николићи.

Иза ових су дошли Шиндици из Попова; једни су православни а једни католици. Један Шиндик се оженио католикињом, па кад је умро удовица преведе дјецу на католичанство. Иза њих су дошли прав. Семизи из Попова.

Палавестре прав су преселили из Ходбине.

Рамићи Мусл су преселили из Мостара.

Кресо Мусломан је старином од Билеће (браства Шаренаца), оженио се од Џуџа па прешао на мираз.

Католике Козељаке (Пилиповиће) досели је ага из Јасенице.

Драгоје католике доселио је прије 45г ага из Бекије.

Гнојнице су 1991г имале 2.211с (Муслимани 1.028, Хрвати 670, Срби 386, Југословени 52, остали 75), а у 2013г имали су 3.749.

Драчевице (Мостар, ФБИХ)

Источно од Гнојница, на кречњачкој терасастој заравни. Село нема врела, села има више чатрња. Старије породице, обично Мусломани, имају од старина своју земљу. Два православна и три католика су се откупили. Агама се плаћа трећина од жита, кртоле и купуса, а од лозе четвртина. Неки држе доста стоке, и љети гоне на Бјелашницу.

Село је разбијена типа. О постанку његову врло мало знају.

Џихе Мусломани су старјеници.

Булићи су преселили овдје из Гнојница.

Пантићи су из Преграђана у Бијелом Пољу.

Јарак је прије 50г доселио из Требиње код Храсна. У исто доба доселио је и Јакић из Бекије.

Село било читлук Хаџиселимовића из Мостара, па су они у 19в (око половине и у другој половини) населили све ове породице.

П.С. Драчевице су 1991г имале 809с (Муслимани 525, Срби 143, Хрвати 129, Југословени 9, остали 3), а у 2013г имали су 1.338с.

Благај с Подграђем (Мостар ФБИХ)

Благај је на десној страни од извора Буне, на ушћу суве Благајске Продоли. Подграђе је западније од Благаја под одсјецима пољске ивице. Благај има у многоме још и сад карактер вароши, особито што се тиче кућа и сеоског типа, али по занимању с оно је село… У Благају су тежаци махом слободни, а у Подграђу су кметови благајских ага…

Најстарије су породице Мрме, Кривићи, Балте, Диздари, Топузи и Мемићи.

За Диздаревиће прича се да су дошли из Азије одмах при освојењу Херцеговине. Њихови стари били су благајски диздари. Исто тако не знају за поријекло ових п: Пела, Камерића, Шарића и Ашкраба.

Пандури су старинци благајски и овдје су примили ислам. Исто тако и Гуја и Макељићи.

Велагићи су побјегли из Лике, кад је Аустрија отела Лику од Турске.

Лехо је побјегао из Лехута из Маџарксе, кад је Аустрија отуда протјерала Турке.

Кривићу су од вазда и овдје држали спахилук. Били су од вазда бератли спахије.

Асићи су Крвавци из Гацка, дошли су давно.

Дрљевића отац је из Билеће, оженио се Диздаревића миразачом па прешао на мираз.

Колаковић је дошао из Турске у Невесиње, па је одатле прешао овамо.

Велагићи су потурчењаци од православне породице Иванбеговића у Невесињу.

Зукић (Беја је старјеник у Благају.

Јазвином отац дошао је с Горанаца више Мостара.

Голоши су дошли из Камене код Рабине прије 100г.

Кајани, њихов отац дошао је из Босне од Сарајева.

Балта је старјеник овдје.

Кљако, његов је отац дошао из Биограда у Невесињу.

Хаџићи (Карабеговићи) су по свој прилици од Попова.

Дењо, његов је дјед дошао из Бијење у Невесињу.

У исто вријеме је и Батлак дошао из Бијење.

И Фејзића дјед дошао је из Невесиња.

Кебо је прије 100г доселио из Малог Поља.

Клепо је Рахимић из Дубрава, доселио му отац.

Шехо је потурчењак из Невесиња из Крекавица.

И Косићи су старјеници.

Чусте су Чустовићи из Гацка.

Салчини су дошли из Малог Поља прије 50г.

Шехов отац је дошао из Азије као шех.

Вук, његов је отац дошао из Пљеваља.

Бајгорић је поријеклом из Дабрице, дошао је Велагићима у момаштво.

За Мехиће мисли се, да су поријеклом из Гацка.

Кајић је дошао прије 3г из Мостара на мираз.

У Подграђу има 11к а 8п.

За Шабанце и Бобеге не зна се окле су.

Ново је доселио из Херцег Новога, кад су га освојили Млечићи.

Пуце је доселио недавно из Драчевица а Марић из Подвележја.

Баџак је доселио из Ораха у Малом Пољу.

Дедић је из Подвележја удао се за удовицу.

Јашаревићи су на памет старинци.

Православне су породице следеће:

Скочајића отац доселио је из Невесиња из Шурића. Слави Симуњдан.

Пикући су из Попова из Диклића прије 65г, славе Јовандан.

Џелети су Џелетовићи из Подприсоја у Чепелици, отац им је прешао из Оџака у Благај.

Гњатићи су старинци у Рашкој Гори, а отац му је дошао из Мостара прије 70г. Слави Јовањдан.

Гаћић је дошао на радњу из Ходбине, па је и остао овдје. Слави Ђурђевдан.

Граховци, њихов је отац дошао из Невесиња из Мијатоваца. Славе Троичиндан.

Миљанићи су из Зовог Дола у Невесињу, славе Никољдан.

Кураица (Риђушић) је давно доселио из Ходбине. Слави Аранђеловдан.

Ђурића отац је доселио из Љубиња. Слави Јовндан.

Католичке су слиједеће породице:

Бораси (Јозоћи) су доселили однекле с оне стране Неретве.

Перић је дошао из Малог Поља прије 10г.

Зовко је дошао из Броћна прије 40г.

Милићевић је дошао на службу из Броћна из Ограђеника, па овдје и остао.

Бабић је дошао из Витине прије 20г.

Бебек је био у жандарима, купио је кућу и настанио се овдје прије 3г.

Зломислић је дошао из Црнча прије 60г.

П.С. Благај је 1991г имао 1.804с (Муслимани 1661, Хрвати 59, Срби 34, Југословени 32, остали 18), а у 2013г имао је 2.684.

Приграђани су 1991г имали 1.018с (Срби 581, Хрвати 362, Муслимани 59, Југословени 11, остали 5), а у 2013г имали су 781с.

Мало Поље (Мостар)

С десне стране извора ријеке Бунице. Сеоске су куће на ивицама брегова Бунице. Сеоске су куће на ивицама брегова Бунице који бивају плављени. Осим Буница нема других извора, па се због тога граде уз чатрње… Већина сеоске земље и сад је агинска. Мусломани сељаци имали су још одавно своју земљу, а неки хришћани откупили су се послије окупације. Аги се дава половина и трећина, према томе дава ли ага кмету сјеме или не дава. Сеоска земља је необично родна. Рађа дуван, кукуруз и бостан… У селу има 55к…

Око села има безброј римских и средњевековних остатака, који су већ више пута описивани. Становници су Мусломани и Првославни, сви су ијековског наречја.

Берберовићи су старјеници у овоме селу.

Чоловићи су однекле из Невесиња, побјегли прије 200г од некаквих хајдука. Има их још у Мостару. Славе Јовањдан.

Папиће је дотјерала рђа с Влаиње у Рудинама. Славе Лучиндан.

Преради су од браства Вујовића из Пререца у Рудинама. Славе Никољдан.

Капори су поријеклом из Мириловића, били су хајдуци па се овдје настанили. Славе Јовањдан.

Селчини Мусломани су дошли из Полога код Блата Мостарскога.

Госпавићи су од браства Јокановића у Требијовима код Требиња. Славе Шћепандан,.

Аџовићи су доселили из села Петровића у требињском котару. Побјегли због некакве казне зато, што је њихово псето ујело некаквог Циганина. Славе Шћепандан.

Додизи су од п Марића у Гомиљанима код Требиња.

Кузмани причају да су поријеклом од Радослава Милорадовића из Житомислића. Од истог су браства од православних Љољићи и Муслимани Опијачи из Дубрава. Спахинићи на Губавици били су спахије Милорадова, а Лизде из Станојевића у Дубравама били су његови звонари у Житомислићу, а Свињари чували су његове свиње. Кузмани су се селили од једног села до другог, пошто су им Мусломани изотимали земљу, па су најпослије дуго живели у Гнојницама, а одатле их мајка као сирочад преведе у Мало Поље. Славе Никољдан.

Бјеловићи Мусломани су дошли из Бјеловића у љубињском котару због сиромаштва.

Антићи су доселили од некле из невесињског котара. Славе Ђурђевдан.

Вановићи су прије кратког времена дошли из Ртијеша због сиромаштва.

П.С. Мало Поље је 1991г имало 634с (Срби 298, Муслимани 296, Хрвати 38, остали 2), а у 2013г имало је 487с.

Косор (Мостар)

На обалама ријеке Буне. У селу нема живих врела. Сељаци су већином кметови; само три куће имају поред агинске и своје земље. Аге су Муслимани Мостарци . Аге у селу држе и мобине, који обрађују за паре или како се с кметом нареди…

О постанку села и његова имена не зна се ништа. Безброј остатака од предисторијских, римских и средњевјековних старина свједочи да је село веома старо. Најстарија п су православни Марићи. Они су кугу прекужили у овом селу, па су се селили у Мало Поље, и опет вратили. Славе Ђурђевдан. Има их 1к.

И мусломани Баџаци су још од прије куге овдје, и они су селили у Мало Поље. Има их 1к.

Католик Зломислић (Гредељ) је из Црнча из Бекије (?) Отац му дошао за млинара у Благај, па се овдје населио. Има их 2к.

Салчинов (мусломан) дедо је дошао с Полога код Блата, па прешао у Мало ПОље, па прешао у Косор. Има их 1к.

Шемићи су дошли прије 30г из Ходбине, има их 1к.

Мусломан Хрле дошао је за слугу у Алибаше из Хумца више Стоца. Има их 1к.

Мусломан Крана је из Крупе (Габела) дошао за слугу у Али-паше. Има их једна кућа.

Мусломан Хусеџиновић дошао је за личног хоџу Али-паши из Бања Луке. Има их 2к.

Католик Бркић је доселио из Доброг Села прије 10г. Овдје их 1к.

Солдов је отац доселио из Црнча у Броћну. Овдје их 2к.

Јеласка је доселио из Спљета, као надничар прије 6г. Има их 1к.

Попић је дошао Али-пашина времена из Подбабља у Далмацији. Има их 1к.

Пандур из Благаја „удао“ се за удовицу.

П.С. Косор је 1991г имао 378с (Хрвати 160, Муслимани 152, Срби 58, Муслимани 7, остали 1), а у 2013г имао је 559с.

Буна (Мостар)

Село с обје стране бунске ћуприје. Један дио кућа је на брежуљку високом до 50м над десним бријегом Буне, други дио у равници с обје стране Буне… Буна је врло старо насеље и околина Буне је богата траговима старих насеља. Она је у средњем вијеку била једна од знаменитих скела на великоме трговачком другу, који је ишао с Приморја у Босну. У 19в на Буни је живио знаменити Али-паша Ризвановић, који је изградио по Буни неколико врло лијепих зграда, затим посадио многобројне воћњаке и винограде.

Од данашњих породица најстарији су Ћемаловићи. Они причају да су давно доселили од Вргорца. Има их 2к.

Хаџиосмановићи су доселили из Љубиња прије Али-паше. Има их 2к. Све остале бунске породице доселиле су за вријеме или послије Али-паше.

Белалићи су од православних Иванбеговића у Благају. Отац им је био барјактар у Али-пашиној војсци. Има их 1к.

Баштоване, старином Волиће, добавио је Али-паша из Требиња да му раде у башчама.

Хаџића је отац дошао из Фатнице да буде Али-пашиној дјеци дадија (забављач). Има их 2к.

Дрљевића прадјед дошао је из Билеће у Мостар, па су купили на Буни иметак прије 20г. Има их 1к.

Ђикић је прешао из Мостара на имање прије 10г. Има их 1к.

То су све мусломанске п.

Глумичић је дошао из Лике овдје за службом, па се овдје оженио удовицом. Узео је и женино крсно име Јовањдан. Овдје их само 1к.

Љепава је прије 40г дошао из Седлара у Попову. Слави Троичин-дан.

Тоо су православне породице.

Леко је дошао с Лединца у Бекији као слуга, па пошто му је газда умро остао је на његову имању. Овдје 1к.

Вучина је дошао због сиромаштва с Тријебња у Дубравама, послије Али-паше. Овдје их 1к.

Брљевићи су дошли као Али-пашини кметови из Кљенка код Вргорца. Има их 5к.

Мандарића дјед је дошао с Винице у Броћну прије Али паше, па је живио у околини, а овдје га је укметио Али-паша.

Баришића отац дошао је из Кљенка код Вргорца. Има их 3к.

Џебе, њихов отац дошао је са Слипчића у Броћну. Има их 2к.

Блажевић је дошао као ковач са Слипчића. Има их 1к.

Ћорић је „Лацманин из Лацманске“. Прије 60г побјегао је из аустријске војске, живио је у Бијелом Пољу, па је прије 30г дошао овамо. Има их 1к.

Владић је дошао прије 30г из Цима. Овдје их 1к.

Зломислић је прије 50г дошао из Црнча код Широког Брига. Има их 1к.

У исто вријеме доселио је Солдо из Бритвице и Топић из Оклаја, оба у близини Широког Брига.

Ово су све католичке породице.

Осим тога овдје станује и Ибро Черкез чији је отац доведен из Азије за роба Али-пашина, ослобођен је, пошто је Али-паша умро.

П.С. Буна је 1991г имала 1.097с (Хрвати 684, Муслимани 274, Срби 38), а у 2013г имала је 1.364с.

Ртијеш (Мостар)

Поред пута Мостар-Буна, на присојној страни и на тјемену брда Мукоше, које се, састављено од терцијарних лапораца, пружа у правцу СЗ-ЈИ, средином поља. У селу нема врела ни чатрња, па воду пију с Неретве која није далеко… Дио села на присојној страни зове се Ртијеш, а на врху брда је Лакишевина. Први дио има 25к, које су распоређене у четири мање, у правцу СЗ-ЈИ поредане, групице, а у другом је 8к. Уз то је 1к с десне стране цесте, уз Неретву…

Од чега је сеоско име настало не знају. Причају да је село постало од „збјега“. Кад је некад куга морила и кад је Баћевиће поморила, побјегла су нека чељад Баћевића у шуму и засновали даншње село. Који су то били становници не зна се. Данашњи с су сви досељени послије те куге.

Најстарија п Црногорци причају да су се прије 150г доселили из Црне Горе (не зна или из Цуца или из Бјелица). Породица готово самрла. Славе Јовањдан.

Иза Црногораца одмах доселиле су Карадеглије из Херцег Новога. Славе Ђурђевдан.

По старини трећи Крњеушићи доселили су због крви из Зубаца, стајали су у Мулицама (Дубраве), а одатле прије 100г на читлук у Ртијеш. Славе ?

Иза њих су, има готово 100г, доселили Медани из Храсна због непозната узрока. Овдје их је посљедња куга затекла. Славе Јовањ-дан.

Осим православних прије посљедње куге становали су Мусломани Дилавер, који су овдје самрли. Иза посљедње куге су доселиле ове п:

Вуковићи су поријеклом из Старе Загоре, живјели су у Дубравама, па су овдје прешли на читлук. Славе Јовањ-дан.

Берберовићи су дошли прије 50г из Богодола „због рђе“. Славе Јовањдан.

Јечачића дјед прије 80г доселио је из Дабрице, а старина им је од Требиња. Славе Климуњ-дан.

Вановићи су однекле из Далмације доселили прије 50г. Славе Ђурђевдан.

Јурићи су доселили због сиромаштва прије 50г са Слипчића. Славе Јовањдан.

Михић је прије 10г купио овдје земљу, па се преселио из Дубрава. Слави Никољдан.

Мусломани Пеце су прије кратког времена преселили на своју земљу из Мостара.

Мусломани Буљубашићи доселили су иза окупације из Никшића.

У Лакишевинама живе Шупљоглави и Иванишевићи. Дјед Шупљоглава доселио је прије 80г од Требиња (гдје их има и сад). Некад су се звали Николићи. Славе ? Иванишевићи су старином из Петровића (Опутна Рудина), овдје их је преселио ага из Богодола с лијеве стране Неретве. Има их још у Невесињу и Мостару. Славе Јовањдан.

Осим неких, доста младих, гробова нема у овом селу других старина.

П.С. Ортијеш је 1991г имао 300с (Срби 262, Југословени 23, Муслимани 9, Хрвати 6), а у 2013г имао је 497с.

Лакшевине су 1991г имале 336с (Срби 296, Југословени 19, Муслимани 12, Хрвати 1, остали 8) а у 2013г имали су 1.474с.

Јасеница (Мостар)

Око извора, с обје стране ријеке Јасенице, у сз углу Бишћа. Ријека Јасеница је двоструке користи селу и то: прво што стока и људи пију воду с ње, а друго што њом топе њиве… Има свега 63к. Сељаци су сви католици.

Најстарија п су Милићевићи, за њих се не памти одакле су и кад су дошли. Католика Милићевића има доста и већина их је доселила из Броћна, па ће вјероватно и ови бити отуда.

Кад су доселили Бообани било је у селу свега пет племена. Вјероватно ће то бити најстарије породице: Милићевићи (2к), Ловрићи (1к), Дрмаћи (5к), Делићи (2к), Вукше (2к).

Вукше су најстарији одмах иза Милићевића, доселили су давно од Љубушкога, не знају када су ни због чега су доселили.

Ловрићи су доселили прије 100г из Крехина Граца у Броћну.

Дрмаћи знају да су се прије 100г доселили из оближњег села Родоча.

1к Делића доселила је из Криводола (опћина Крушево) има више од 100г, а друга из истог села прије 10г. Биће да су једно племе.

Крижанићи само знају да су и они из Крушева, али када, због чека и из ког села не знају.

Бобани су доселили из Грабове Драге, по прилици прије 80 до 100г.

И Мартиновићи су се у два маха доселили из Миљковића. Прије 80 до 100г доселили су праоци од данашњих 5к.

Други су доселили прије 70г. Прве зову и Миљке.

Чуле је из Чула у Крушеву. Када је доселио није забиљежено.

Ћебе су доселили прије 80г са села Слипчића.

За Марјановиће је забиљежено да су доселили прије 60г, али није забиљежено одакле су.

Бошњаци живе одавно у ближем селу, па су преселили у Јасеницу прије 50 до 60г.

И Павловићи (Прасци) доселили су се тога времена из неког села од Љубушког.

Араповићи (Ћоре) су једни са Слипчића, а други с Доброг Села. Обоји су доселили прије 50г.

У исто вријеме доселили су с Доброг Села Беванде и Смиљанићи из Криводола (Крушево), Баришићи „испод Љубушког“ и Мусломан Агић из Бекије. У исто вријеме доселили су Блажевићи и Пилиповићи. Испитивач је заборавио рећи, одакле су доселили.

Прије 20г Мусломан Ћозлић преселио је из Мостара на своје имање.

Прије 4г „удо“ се Јозо Смољан из Радоча за Вукшину удовицу и Перо Лончар из Залика за Марјановића удовицу.

Сељаци су већином досељавали као кметови. Крсних имена немају. Од старина спомиње се једна хумка са три старе гробнице, затим три старе камене јако наједене ћуприје и калдрума од старог пута Мостар – Љубушки.

П.С. Јасеница је 1991г имала 2.071с (Хрвати 1.498, Муслимани 453, Југословени 66, остали 45, Срби 9), а у 2013г имала је 1.696с.

Опис села Ходбине нестао је пошто су податци за општи дио употребљени. Овдје ћемо додати и неколико биљежака о п из села Врањевића, у коме смо испитали само поријекло с, а остале појаве нијесмо могли испитати.

Врањевићи су источно од Бишћа у уздужном доста тијесном, скаршћеном улегнућу које се пружа од Благаја према ји. Становници су већином Мусломани који се баве сточарством. Земља је већином агинска. Воду пију с бунара Коритника и врела Буне.

Чомор (6к) и Голош (5к) су старјеници.

Обрадовића дјед дошао је из Ходова. Из презимена види се да су били Хришћани али о томе не причају. Има их 3к.

За Башиће се само зна да су веома давно доселили с  Љескова Дуба (Невесиње). Има их 6к.

Церовине, њихов дјед је дошао из неког села у Гацку. Има их 2к.

Бабовића отац дошао је у момаштво из Требиња у Владај. Има их 1к.

Кукрице су потурчењаци од католичке п Кукрица из Љутаца у Ходову (Дубраве). Кад су доселили, не зна се.

И Чолић су из Љексова Дуба, доселили су по свој прилици у пп19в. Има их 3к.

Ћупине, њихов дјед доселио се из Биограда у (Невесињу). Има их 3к.

Обади су из Хајдина у Турској. Има их 2к.

За Лулиће веле само да су одавно овдје.

Бојичића дјед доселио је из Котеза у Попову. Има их 3к.

Жетица је старјеник, „потурчио се“ у Врањевићима.

Муставића оци доселили су се из Тријебња (Дубраве). Има их 3к.

Шафро је досели из ??тимље из Дубрава. Има их 1к.

Смајић, циганин, њега је дјед доселио однекле из Дубрава. Има их 1к.

Волосе је из Подвележја. Има их 1к.

Све ово су Мусломани, осим тога имају још 2п католичке са 7к и то су:

Перићи, њихов отац доселио је с Тријебња. Крсно име? Има их 5к

Пуљићи су дошли прије 30г из Ходева. Има их 2к. Славе?

П.С. Врањевићи су 1991г имали 798с (Муслимани 716, Хрвати 66, остали 13, Југословени 1), а у 2013г имали су 335с.

Бијело Поље

Поље има облик троугла, чијом најдужом (западном) страницом протиче Неретва, и од које се дно поља полако диже, па се најпослије између појединих ртова у облику веома извучених купа од наноса, увлаћи у брда… Бијело Поље је тако дубоко усјечено у Вележ, да се тектоника Вележи може непосредно проматрати… У јужном су села: Равчићи, Кути и Ливач, а у сјеверном : Потоци, Хуми и Лишани, Подгорани, Приграђани и Жељуша. Сва су ова села испитана, само су се описи Потока, Кути и Ливча и Приграђана изгубили пошто је материјал из њих употребљен.

Равчићи

На почетку Бијелог Поља, с лијеве стране Неретве на подножју Вележи, у осоју, с обје стране повременог потока Сушице. Зиратне земље испод куће… У селу има између 60 и 70к.

Како је село постало не зна се.

Старинци су Мусломани Марићи и Мирице. Од досељеника само су двије п (Антељи и Лозе) доселили прије куге, а све су остаел послије куге.

Слипићевићи, Мусломани, старином из Залика (прво село до Мостара), раселили се због непозната узрока прије 150г. Једни су отишли на Рашку Гору, други у Ливач, а трећи одвје. Они с Рашке Горе и у Ливчу су изумрли.

Иза ових, прије 100г, доселили су Антељи од Атељевића из Љубомира „због рђе“. Старији сељаци памте кад их било само 2к, а да их има у селу и околини 20к. Славе Аранђеловдан.

Иза Антеља доселили су и Вучићи из Љубомира. Славе Никољ-дан.

Иза куге су у један мах доселили: Греде, Бовани, Дошле, Лозе, Мискини и Прољети.

Дошле су од браства Михојевића у Попову.

И Греде су старином Поповци, живјели су Богодолу, па их ага пресели у ово село, славе ?

И Лозе су прије 200г доселиле „од Требиња“ у Богодо, па их ага премјести у Равчиће. Има их у Мостару и Равчићима. Славе?

Мискини (Логићи) су с Глуве Смокве у Шуми. И су су Глуве Смокве у Шуми. И данас их има тамо. Славе Шћепандан.

И Бовани су из Шуме. Славе Јовањдан.

Вулића мати била је од Бована, удала се на Слипчиће, обудовила, па се вратила у род. Славе Никољдан.

И Прољети су из Шуме. Славе?

Шкори су доселили из Баћевића прије кратког времена, због тјескобе.

Кожул, католик, доселиле га аге из Бекије, одмах иза куге.

Залихић, Мусломан, преселио се прије кратког времена из Ливча, јер му је бискуп Буцоњић добро платио имање, и населио католике из Бекије.

Микуљићи, католици, старином из Ракитна, живјели су у Драчевцима и Гнојницама, па их ага преселио.

Шкобићи, католици, старином из Ракитна, живјели су на Зијемљима, па пошто тамо није било католика преселе у Равчиће.

Пуце, Мусломани, из Драчевица; тамо су продали бискупу земљу па прије 4г преселе у Равчиће.

П.С. Врапчићи су 1991г имали 3.464с (Срби 1.953, Муслимани 802, Хрвати 485, Муслимани 148, остали 77), а у 2013г имали су 3.499с.

Хуми и Лишани (Хумилишани, Мостар)

Село разбијена типа, разбацано по „читлуцима“ с великим окућницама. Сељаци су махом кметови, плаћају махом трећину (без измета). Куће су разбацане у мале породичне групице.

О постанку села није ништа познато.

У селу имају три старјеничке п са 16к, а то су: Ћурићи (7к), Мујани (2к) и Хубани (7к). Сви су Муслимани.

Марић је дошао прије 100г из Горанаца од куге. Има их 4к.

Омановића је отац дошао из Кути на читлук. О својој старини не знају ништа више. Има их 2к.

Дабићи су старином из Љубомира, доселили су из ближег села Потока прије 40г на читлук. Има их 4к. Славе Ђурђевдан.

Аћимовићи (Пејаци) побјегли су из Љубомира од Баја Пивљанина, који је тражио да му издаду агу Расулбеговића, који је за њих био добар. Они су од братства Мијановића, којих и данас има у Љубомиру. Има их 9к. Славе Лучиндан.

СУше су доселили од Требиња у Равчиће, па им је отац амо преселио. Има их 4к. Славе Аранђеловдан.

И Ковачићи су однекле од Требиња, живјели су у Кутима, па им се баба удала за Аћимовића и превела њих. Има их 4к. Славе Јовањдан.

Калеми знају да су најприје стајали на Борцима, од куге су бјежали на Јасењене, па су се опет вратили на Борке, па су отуда прешли овамо. Веле да су иста п са Пантићима у Преграђанима, Симићима на Јасењанима и Богдановићима у Невесињу. Они су дакле Малешевци из РУдина. Има их 4к, славе Игњатдан.

Чваљина је из Чваљине у Попову, ходао по селима као дунђер, па дошао у „сулоштво“ Пејдиној дјевојци. Слави Аранђеловдан. Има их 1к.

Товаришићи не знају одакле су. Има их 2к, славе Ђурђевдан.

Тилимбат је прешао из Жељуше у „сулоштво“. Има их 1к. Славе Васиљевдан.

Моро, Мусломан доселио је из Коњичке Жупе прије 20г.

Католичких породица има седам; од њих су само Билићи доселили прије 100г од Широког Брига, а све су остале доселиле прије 10 до 14г из разних села у Броћну; населио је већином бискуп на имање Мусломана који су се раселили. Те су п: Јовић, Капурал, Црњеж, Приморац, Доко, Кордић и Јеркић. Од сваке п има за сад само по 1к.

П.С. Хумилишани су 1991г имали 1.780с (Муслимани 898, Срби 663, Хрвати 200, остали 12, Југословени 7), а у 2013г имали су 1.197с.

Жељуша (Мостар)

С јужне и западне стране главичице Умца у СЗ дијелу Бијелог Поља. Двије чатрње већи дио године задовољавају село водом, а кад оне пресуше, добављају воду с Неретве. Зиратна земља већином агинска, има нешто и откупљене, аги плаћају тећину од бијелога (жита), а петину од зелени…

О постанку села и његова имена не зна се ништа. Било је „стељака“ с десне стране тесте па су их употребили за цркву.

Најстарија п су православни Тилимбати. Од православних п у Бијелом Пољу Пејде у Кутима су најстарији, а одмах иза њих су Тилимаби, који су веома давно доселили из Попова. Исто су племе са Зечевима у Мостару. Славе Васиљевдан.

Шаговновића „ђеров ђед“ доселио с Баљака у Рудинама. Славе Јовањдан.

Пиштало је од братства Огњановића у Бањанима. Дошли су прије куге. Славе Јовањдан. „Нема још ни сто година“ како су Дабићи доселили с Жрвња у билећском котару. Славе Ђурђевдан.

Телебаков дјед је из Љубомира. Слави Јовањдан.

Драгићи су старином из Корјенића; овамо су доселили прије 80г с Рашке Горе. Славе Аранђеловдан.

Радовићи су од братства Аврамовића, из Бјелица у Црној Гори. Славе Петковицу.

Бојанића мати удала се за Радовића у Жељушу, па превела и њега из Богодола. Слави Лучиндан.

Осим ових православних п овдје су и Муслимани Звонићи, који каткад живе овдје, а каткад у Мостару. Овдје су почели да долазе прије 30г, имају своју земљу.

П.С. Жељуша је 1991г имала 153с (Срби 95, Муслимани 57, Југословени 1), а у 2013г имала је 478с.

Дубраве

Дубравама се назива ниска зараван између Бишћа, Неретве, Габеле и Видова Поља…

Почитељ (Чапљина)

У Почитељу разликујемо Град и Шеваћ Њиве. Град, прави Почитељ, је на лијевом доста стрмом бријегу Неретве, а Шеваћ ЊИве, четврт сата источно у дубравској заравни…

Из историје је познато да је Почитељ као град постојао још у средњем вијеку. При продирању Турака у Херцеговину око Почитеља су се водиле дуге и крваве битке.

Од старог почитељског с сачувало се мало. Најстарије п доселиле су се, кад је освојен Будим од Турака. Исто тако има их који потичу из некадашњих турских дијелова Лике.

Из Будима су доселиле ов п (по рачуну сеоском прије 200г): Чулићи (3к), Џиха, Диздари и Халилагићи (4к);

Веледари и Хасићи су поријеклом од православних Штета из Дубоке иза Стоца. Дошли су прије куге. Има их 6к.

Ресуловићи су од Расубеговића у Требињу. Дошли су у дп19в. Има их 2к. Ови у Почитељу тврде да њихова п води поријекло од Црнојевића.

Шабановићи су старином из Јасоча у Дубравама. Стали су ниже Метковића у Сливљу. Има их 6к.

Махмутагићи су из Лике.

Алагићи (Шишићи) су из Рудине, код Удбине у Лици. Има их 3к, а има их још у Коњицу.

Кадићи не знају одакле су.

Тасе су прије 200г доселили из Тасовчића.

Капетановићи или Гаврани су били дуго капетани овог града.

Бушкаило је прије куге дошао из Братача у Невесињу, па се укметио у Тасе. Има их 3к.

Бегићи су веома давно дошли из Старе Габеле. Има их 3к.

Ибруљи су вјероватно из Вргорца.

Ћулурија је из Темишвара. Био је тамо бубњар у турској војсци.

Капићи су старином из Храсна, живјели су у Темишвару. Има их 7к. Рахић је из Локава од п Сабљића. Има их 1к.

Бојчић је „из Котеза из Унђеровине“ (Далмације). Има их 3к.

Ово су све мусломанске п а сад долазе православне:

Поповац је старином из Попова из Мркоњића. Дошли су прије 80г из Влашке (Рудине), па су изучили занат. Овдје само 1к, слави Никољдан.

Тољи или Тохољи су старином с Богдашића, овдје су дошли с Ргуда прије 60 до 70г. На Ргуду се зову Топаловићи. Има их овдје 8к. Славе Ђурђевдан.

Чучак је дошао из Жрвња. Има их 1к, а има их и у Стругама (Гавела). Слави Ђурђевдан.

Гутићи, које зову још и Кутлићима и Божовићима дошли са Жрвња прије 60г. Славе Лучиндан.

Гутићи су прије 60г доселили из Кијева Дола у Попову. Славе Мратиндан. Има их 2к.

Радојичић је прије 35г дошао из Невесиња на презиму, па остао овдје. Има их само 1к. Славе Никољдан.

Милидраговић је у исто вријеме дошао из Врањских на презиму, па остао. Слави Ђурђевдан. Има их 1к.

Католичке су слиједеће породице:

Јеличића је ага прије 50г преселио из Требежата. Овдје само 1к.

Ђурашковића отац побјегао је од војске, поријеклом је из Маџарске. Овдје 2к.

Раич је из Хутова у Храсну, дошао је прије 60г на читлук. Има их 3к.

Доко је из Броћна дошао на читлук прије 80 до 100г. Има их још на Домановићима, а овјде 1к.

Јагић је дошао прије 70 до 90г у кметство с Требежата. Има их 1к.

Бунтићи су „однекле из Броћна“. Има их 4к.

Павловића дјед је прије 80г дошао из Броћна. Има их 1к.

Мијоч, његов је отац дошао из Броћна за слугу у ага. Има их 1к и у Мостару их има.

Јарак, његов отац дошао је у службу из Требиње у Храсну.

И Вулетић је дошао у службу из Храсна прије 70 до 80г. Има их 2к.

Прасац, његов је отац дошао прије 70г из Броћна. Има их 1к.

Дадића дјед је дошао као момак прије 60г из Попова. Има их 3к.

Сулићи су пошли из Милетине у Броћну прије 40 до 50г. Стајали су у Крућевићима. Има их 1к.

П.С. Почитељ је 1991г имао 905с (Муслимани 660, Хрвати 172, Југословени 36, Срби 20, остали 17), а у 2013г имао је 869с.

Шеваш Њиве су 1991г имале 262с (Муслимани 191, Хрвати 69, Југословени 2), а у 2013г имале су 251с.

Домановићи и Рјечице (Чапљина)

На рачвама цесте Столац – Мостар и Столац – Љубушки, на терену пуну врела, само мало потоцима исјечену и густо обраслу шумом (храстовом). Село је јако разбијеног типа, само онај дио уз тесту гдје су кафане и дућани постаје ушорен. Већином су кметови.

О постанку села и имену Домановићи не зна се ништа, старије су породице:

Зеленковићи су веома стари, затекли су их Турци овдје, имају и данас своју земљу, а имали су и своју планину на Бјелашници, коју су напустили јер не држе много стоке. Има их у Опличићима, а има их и у Пазарићу само не знају, јесу ли њихов род. Овдје их има 6к, славе Шћепандан.

Мусломани Лизде су старинци у Житомислићу, звали се Дубравчићи, па се „потурчили“ кад су Милорадовићи одселили. Има их 9к.

Стајчића отац је дошао због сиромаштва с Банчића у љубиеском котару. Има их на Банчићима, у Мостару, Сарајеву и Тревињу. Овдје их 2к. Славе Ђурђевдан.

Мркићи су прије 300г с Поплата. Звали су се Јокићима. Има их још у Клепцима. Има их 6к. Славе Ђурђевдан.

Делић, родом Личанин, био капетан у аустријској војсци, оженио се и овдје прије 20г настанио. Слави Јовањдан.

Вукасовића је прадјед дошао прије 100г из Попова. Има их у Опличићима, Дубровнику и Попову. Славе Јовањдан.

Јањићи су с Банчића прије 50г на Пјешивце, а прије 25г овамо. Овдје их 1к, а има их у Убоску и Клепцима. Славе Ђурђевдан.

Гаћићи су из Локава, гдје их још има, прије 35г. Има их још у Житомислићу. Славе Ђурђевдан.

Карадеглић се је доселио из Црвених Грма (котар љубушки). Слави Јовањдан.

Ждралићи су од Ждрала с Баљака (Рудине) прије 100г. Има их 2к. Славе Ђурђевдан.

Андрић је дошао прије 30г с Пијесака. Само 1к, слави Ђурђевдан.

Ијачић је дошао прије 50г из Оплићића, а у Опличиће су дошли прије 80г од Црне Горе.

Буквићи су из Храсна прије 40г. Има их у Опличићима, Стоцу, Мостару и Метохији. Овдје 1к. Слави Јовањдан.

Каран је из Дувна из Рашљана дошао прије 20г за занатом. Слави Никољдан.

Ћапин је старином из Љубомира, овдје је дошао из Стоца прије 50г, живи као крчмар. Има их у Стоцу и Мостару, а овдје 1к. Слави ?

Павићи су с Влаховића, дошли су у Почитељ као калајџије па су одатле преселили за занатом прије 40г. Има их још у Мостару, овдје 1к. Славе Ђурђевдан.

Ово су све, осим Лизда, православне породице.

Мусломанске су п ове:

Башићи су старином из Врањевића, а овдје су дошли из Станојевића. Прије 30г их мајка обудовила, па их довела у род. Има их 1к.

Шехитанићи из Ходова, овдје дошли из Опличића прије 20г, 1к.

Скоруп је дошао из Жиљева прије 9г.

Хасићи су старином Штете из Дубоке, становали су и на Крчи код Рјечица. Њихово су племе Веледари. Оварковићи и Штете. Има их 4к.

Капетановићи су за вријеме последњег црногорско – турског рата побјегли из Корјенића. Има их 2к.

Репеша је поријеклом од католика Репеша код Метковића, овдје прешао с Дубравице, служио у жандармима па се овдје настанио. Има их још на Тријебњу и на Дубравици. Овдје их 2к.

Кохнића отац је из Битуње. Има их и у Аладинићима. Има их и у Аладинићима.

Делића дјед је дошао из Софије у Бугарској делија. Овдје је дошло женинство, па се и настанили. Има их још у Мостару, а овдје 2к.

Бараковићи и Биједићи двије различите п побјегли су „пред буну“ из Корјенића. Бараковића има 2к, а Биједића 1к.

Католичке су ов породице:

Николића дјед је дошао од Метковића, кад је „Вранцуз градио тесту“. Има их 3к.

Поповићи су Вратоши с Требиње побјегли су од глади. Славе Никољдан.

Николићи старином из Броћна, дошао под Рујницу, па им дјед, „Дадићева вакта“ који је умро прије 43г доселио овамо. Има их 3к, не слави ништа.

Крижанића дјед дошао је из Љутог Доца прије 60 до 80г. Најприје стали у Бивољу Брду. Има их 1к.

Катићи (Волићи) су испод Жабе из Мошевића овдје су прешли из Прења, где их још има. Они у Прењу славе Никољдан, а ови су напустили.

Мијатовић је из Попова из Равнога. Дошао му дјед. Има их у Бротњу и Виду. Славе Сви Свете.

Бунтића је прије 60г премјестио ага с Паоче у Броћну. Нема славе.

Глибо је прије 80г дошао из Цима код Мостара у Тасовчиће, па га предигао ага прије 35г. Само 1к. Не слави.

Черкез је прешао прије 50г („Али-Пашина вакта“) из Мостара. Овдје 1к. Не слави.

Андуруни су из Попова из Чауша. Дошао Перин дјед, а Пери има преко 80г. Има их 4к. Славили су Никољдан, а сад не славе.

Рагуж поријеклом од Стона, овдје им дошао отац с Бивоља Брда, гдје их још има. Овдје их 2к. Слави Никољ-дан.

Краљ је из Граца под Жабом дошао му отац прије 60г. Не слави.

Шуталов отац поријеклом из Бољуни у Храсну, био у пандурима, па се населио прије 23г. Не слави.

Милићевић је дошао из Броћна прије 10 до 15г у кметство. Само 1к. Не слави.

Далматин је из Драчева купио прије 10г читлук у једног Мусломана, који је отпутовао у Азију.

Матић је прије 40г дошао из Тријебња. Живео је на Бивољем Брду и Хотњу. Дизао их ага. Има их 2к. Славе Шћепандан по Божићу.

Ногулица старином из Попова, доселио је прије 30г на Пашића читлук с Аладинића. Има их 1к. Слави Никољдан.

Шкутор (Поповић) купио је прије 6г земљу, па прешао из Добрана (Далмација). Само 1к. Слави Сви Свете.

Галића отац је у Ошљену код Опузена убио човјека, па преселио. Само 1к, слави Сви Свете.

П.С. Домановићи су 1991г имали 1.270с (Муслимани 727, Хрвати 326, Срби 186, Југословени 21, остали 10), а у 2013г имали су 1586с.

Опличићи (Чапљина)

Источно од Рјечица на малом брдашцу с незнатним стрминама с доста сталних врела, из којих се зими и јесени образују мање ријеке. Сељаци су већином кметови, аге су Сточани, Мостарци и Требињци… Село јако разбијена типа, а дијели се на 11 дијелова: Турајловина (14к), Подгређе (15к), Шушљевци (9к), Шкаљевина (13к), Мејдан (13к), За Потоком (10к), Бат (6к), КОсовина (10к), Гожак (26к), Османуша (1к), Хрсавац (4к). Немају својих планина, већ дају стоку љети на млијеко…

О постанку села и његова имена не зна се ништа. Становници су већином досељеници. Мисли се да су најстарији православни Ијачићи и Мусломани Турајлићи.

Ијачићи су веома давно доселили из Корјенића од п Стијачића. Има у селу старо гробље са стећцима које се зове Ијачића Гробље. Имали су и своју земљу, па им је отео Хаџибег Ризванбеговић. Овдје их има 8к, а има их у Тасовчићима и Рјечицама. Славе Томин а прислужују Аранђеловдан.

Пудари су „одавна“ преселили из Локава. Овдје их 1к. Славе Ђурђевдан.

Хардомеље су давно из Жабице „због крви“ побјегли у Босну, па се опет у Херцеговину вратили. Има их 2к. Славе Петковицу.

Ђонлаге су прије 80г доселили из Лике у Рјечице, па отуда овамо. Причају да имају своје п негдје код Мостара, који се зову Шпирићи. Има их 2к славе Никољдан.

Пухали су Мужијевићи с Брштеника, старином вјеројатно Предојевићи. Живјели су неко вријеме у Прењу. Има их у Мостару, Житомислићу, Прењу, Рабини и Клепцима. Славе Никољдан.

Вукасовићи су из Жаркова из Попова, дошли су прије 60г. Има их 2к. Славе Јовањдан.

Буквића дјед дошао је из Храсна оне године, кад је аскер дошао (1851?). Има их 2к. Славе Јовањдан.

Јевтић (Кењић) дошао је прије 70г са Жрвња, побјегао с дјевојком, коју му нијесу дали узети. Има их 2к. Славе Јовањдан.

ДУлаћ је прије 65г дошао из Придвораца од потребе. Има их 2к. Слави Госпођиндан.

Пелкић (Црногорац) дошао је прије 70г из Ртијеша. Мисле да је Црногорац, али по крсном имену (Игњатдан, он је из Опутне Рудине. Има их 4к.

Готовине (Хунковићи) су од Хунковића удовице са Сливаља у Невесињу, коју је вјенчао неки Јеленковић. Славе Митровдан. Има их 3к.

Жижак је вјероватно од Милићевића у Билећи. Овдје је доша из Рјечица, узео Гаћића удовицу. Има их 1к. Слави Никољдан.

Ковачевића (Млинаревића) дјед је побегао ради војништва из Италије. Овамо је прешао из Прења прије 30г. Има их 1к. Слави Митровдан.

Барзетин је отац дошао због куге од ЉУбиња. Има их 1к. Слави Никољдан.

Спахић је из Тасовчића оженио се из Опличића, па кад му је пунац умро преселио се у ово село прије 40г. Има их 1к. Слави Јовањдан.

Проданов је дјед дошао од потребе из Попова. Звао се Тубић. Слави Јовањдан.

Пешут је становао у Житомислићу и Мостару, па је прије 30г дошао из Тасовчића. Слави Јовањдан.

Јарак (Ујичић) је дошао прије 25г с Требиње.

Антељ је дошао из Стоца на Домановиће као ханџија, па је отуда прешао има 10г. Слави Јовањдан.

Дутина старином из Мируша, живио је у Стоцу и Прењу, па је прије 60г дошао да држи хан. Слави Шћепандан.

Мусломанске су п ове:

Турајлићи су прије 200г с Убоска од православних Богдановића. Убили су некога, па све отишло за крв. Има их 14к.

Омановићи су прије 50г доселили из Бијелог Поља, гдје их још има, ради сиромаштва. Овдје их 1к.

Биједић је прије 40г, уз буну побјегао из Корјенића због црногорског зулума. Овдје 1к.

Бараковићи су још граховске године побјегли из Корјенића због црногорског зулума. Има их 1к.

Голоши су доселили прије 40г са Зијемаља.

Шејтанићи, звали се Рахмановићи доселили од Леутове куле у Прењу. Има их 4.

Шуте су из Храсна од православних Шутала, прешли су прије 50г из Станојевића у Рјечице, а одатле овамо. Има их 5к.

Клариће је прије 30г преселио ага из Прења.

Зухрићи су дошли из Прења прије 60г. Има их 7к.

Хаџиомерковићи су прешли из Мостара на свој читлук. Има их 6к.

Диздаревићи су 1874г доселили из Корита.

Хоџић је прије 80г прешао из Пјешивца на читлук. Има их 1к.

За Клепе и Косе мисли се само да су веома стари.

Чалук је дошао 1906г из Босне. Цигани Пилавџићи су дошли прије 30г за занатом из Љубјенице. Има их 2к.

Каре, Цигани, дошли су прије 45г с Губавице. Има их 1к.

Дурићи, Цигани дошли су за занатом из Храсна Горњега прије 35г. Има их 2к.

Католичке су ове п:

Голужу је прије 10г доселио ага на читлук с Пјешиваца.

Бено је прије 60г с оне стране Неретве. Има их 2к.

Прце је доселио прије 50г с Бивоља Брда на читлук. Славе Никољдан. Има их 3к.

Перић је дошао из Ротимље на Пјешивце, па се преселио прије 40г у Опличиће. Има их 3к, славе Никољдан.

Кеч (Милановић) преселио је из Јасоча прије 40г на читлук. Има их 4к Слави Никољдан.

Рајић из Хутова прије 30 на читлук. Слави Лучиндан.

Разићи и Оманићи су недавно из Прења, Разића има их 5к, а Оманића ?

Пенаве су „однекле с оне стране Неретве“. Има их на Широком Бријегу. Овдје их има 8к.

П.С. Опличићи су 1991г имали 1.386с (Муслимани 916, Срби 357, Хрвати 108, остали 5), а у 2013г имали су 1.344с.

Пијесци (Мостар)

Поред тесте Домановићи – Буна, на доста равну земљишту, које има извјесне карсне особине. Нема сталних врела, зато више чатрња. Већи дио сељака кметови, само неки имају поред агинске и своје земље. .. Село се дијели на шест махала: Коритник 8к, Лушца 13к, Топола 6к, Будељевина 4к, Кула 5к, Бијела Гомила 4к и Крч 1к. Село јако разбијеног типа. Планина немају, љети дају стоку у Невесиње на млијеко.

Не зна се како је постало село. Прије 60г зна се да је било у селу само 7к: Рахимићи, Пудари, Максумићи, Чолаковићи, Андрићи, Кузмани и Беговићи.

Муслимани Рахимићи су старинци, од старина су имали планину на Бјелашници (Меки До).

Цигићи, Арсланагићи и Пеце у Станојевићима су од њих.

Исто тако не зна се ни за поријекло Беговића. Има их и у Коњицу. Има их 1к.

Православни Пудари, старином Ковачевићи, побјегли су из Риђана јер су убили харчлију. Ризванбеговићи их населе у Сјекосама у Габеоском Блату, али их ту подави грозница, па их премјести у Црниће, а одатле у Пијеске. Има их још у Локвама 3к, у Рабини 6,у Мостару 4, на Тријебњу 3, у Опличићима 2, на Пјешивцу 2к, а овдје 6к. Славе Ђурђевдан.

Андрићи су Буве из Колешка. Овамо им дошао прадјед из Опличића. Има их још у Опличићима, Релицама, Прењу и Губавици. Овдје их 6к. Славе Митров-дан.

Мусломан Чолаковић је дошао прије 60г из Јасенице, јер се завадио с агом. Има их 3к.

Кузмани причају да су старинци и да су поријеклом од Милорадовића, други веле да су они били Милорадови човани. Имају и данас своју стару земљу. Инокосни су у мушкој дјеци. Има их 5к. Славе Никољдан.

Мусловани Тојаге су исти род са Кнежићима, Пашићима и Елезовићима, давно су дошли из Храсна, а поријеклом су од Капора у Мириловићима. Има их 4к.

Максумића дједа је ага протјерао из Граца код Љубушког. Има их још у Грацу и Подвележју, и овдје 1к.

Ћорлуке имају још и сад своје земље у Попову, па су вјероватно отуда. У ово их је село премјестио ага прије 50г. Има их у Козицама, Тријебњу, Храсну, Чапљини и у Броћну (католика). Овдје их је 4к, славе Јовањдан.

Мићевић је одавно доселио с Удрежња у Житомислић, а одатле је прешао прије 15г на своју земљу. Има их још у Житомислићу. Славе Аранђеловдан.

Глухићи су старинци из Клепаца, имали су своју земљу, па им је Турци отели и они се преселе у Опличиће, па овдје. Има их 5к. Славе Ђурђевдан.

На Чељковини омеђине од кућа Симића, који су се одселили у Житомислић.

П.С. Пијесци су 1991г имали 331с (Муслимани 242, Срби 80, Југословени 6, остали 3), а у 2013г имали су 248с.

Прењ и Аладинићи (Столац, ФБиХ)

Источно од Опличића на доста равну, према Брегави благо нагнуту терену, у присоју и на повијарцима мањих узвишења.

О имену и постанку села не зна се ништа.

Оманићи, Алихоџићи и Пухали су старинци. Само су Пухали православни, остали знају да су били Хришћани,  Алихоџића била је увијек само по једна кућа.

Шишић (Алагић) је доселио прије 50г из Почитеља на имање. Овдје само 1к.

Бурићи су Чорбаџићи из Мостара, доселили су прије 60г на своје имање. Има их 8к.

И Капић је дошао из Мостара на имање прије 15г. Овде 1к.

За Селимиће и Вујновиће зна се само да су потурчењаци, али одакле су не знају.

Жујо је старјеник из Жујине Омеђине код Ошанићи. Има их 3к.

Беговић је године 1858 побјегао из Скозји Грма у Корјенићима, погјегао од Црногораца.

Ћеримић је старинац у Пјешивцу. Доселио за вријеме Хаџи-бега. Има их 1к.

Мисић, циганин живи од куге овдје. Има их 2к.

И Кларићи су исто тако стари. Не зна се окле су. Има их 1к.

Шетка је дошао из Црнића (Дубраве) на читлук прије 50г. Има их 2к.

Жаркушић је из Рјечица, селио је за Турску, па се прије 15г овдје настанио.

Православне су породице слиједеће:

Покрајчић је прије куге, по прилици прије 90г из Аладинића прешао на читлук. Слави Шћепандан.

Андрића прадјед је дошао са Жрвња- Има своју земљу. Овдје их 8к. Славе Митров-дан.

Пеш, његов дјед од Салата. Слави Митровдан. Овдје 1к.

Католичке су ове породице:

Марковића прадједи (Стојан, Влахо и Виде) с Боројевића. Покојноме Влаху било је 10г кад је дошао, живио је 120г, а умро је прије 15г. Једни се од њих овдје зову Паламете. Свега их овдје 7к. У Боројевићима су Чоке, Марковићи, Станићи, Ногулићи сви марковићи; од њих су Банићи на Тријебњу, има их у Пјешивцима. Има своју „траву“ преко Брегаве, на којој ради и земљу и на којој стока остаје од Никоља дне до планине. Сви су славили Ђурђев дан, а сад су побацили неки и узели Сви Свете.

Катићи су Цурићи из Попова, доселио им прадјед ради сиромаштва. Има их на Домановићима и на Клеку. Овдје их има 6к. Славе Никољдан.

Периће су с Ротимље претјерале аге прије 90г. Има их 3к. Славе Никољ-дан.

Рагужи су из Крушева иза Брегаве дошли на читлук прије 50г. Њих има много, постоји пословица: „Има их ко и Рагужа“. Овдје их 4к, славе Никољ-дан.

Баје су Цурићи из Глумине у Храсну прије 50г. Овдје их 2к, славе Никољдан.

Прчак прије 50г од породице Павловића из Глумине. Има их 4к, а један је дошао из Дабрице уз буни. Има их 4к, славе Никољдан.

Пажини су прије 80г дошли из Попова на читлук. Има их у Љуцима (Дубраве), овдје их 4к. Славе Петровдан.

Обрадовићи су прије 60г доселили из Попова из Ластве. Славе Лучиндан.

Маслаћев отац дошао је с Борута код Попова прије 50г на читлук. Има их још у Љубјеници, а овдје 1к. Слави Ђурђевдан.

Мачинко је дошао због сиромаштва из Глумине, гдје их још има, прије 50г. Има их 2к. Слави Шћепандан.

Милановићи (Кечи) дошао му отац за ђака у „думе“ (свештеника) прије 50г из Крушева. Овдје их једна кућа. Слави Никољдан.

Милинковића отац је дошао прије 60 до 70г из Попова. Има их у Гњилиштима, овдје 2к. Славе Сви Свете.

Бабићи су из Попова из Чавша, гдје и сад имају своје земље. Славе Никољдан.

Бојчић Ђуро дошао је као дунђер из Блатнице у Броћну, живио и у Мостару. Има их у Мостару и Блатници. Слави Никољдан.

Гајтановића отац из Италије побјегао из војске, звао се Шиорић; кад дошао, имао је око себе гајтан па га прозвали Гајтановић. Нема славе. Овдје их 1к.

Жилићи су прије 40г дошли из Борута. Има их у Габели. Овдје их 3к. Слави Никољдан.

Хуџелија из Попова прије 50г. Има их 1к, слави ?

Матићи су прије 30г доселили због сиромаштва из Тријебња. Има их 1к. Славе Шћепандан.

Густин је из Зелениковца код Храсна, дошао прије 70г. Има их још у Зелениковцу и Праиратници. Овдје 1к. Слави ?

Овдје су становале п: Хрњичићи, Љути, Дрежачићи, Клепе, Јаркочи, Чорбаџићи, па се одселили.

П.С. Прењ је 1991г имао 790с (Хрвати 457, Муслимани 288, Срби 41, остали 4), а у 2013г имо је 791с.

Аладинићи су 1991г имали 747с (Хрвати 437, Муслимани 291, Срби 8, остали 6, Југословени 5), а у 2013г имали су 1.255с.

Тријебањ

У Горњим Дубравама, на терену доста равну с више главичица. У селу има више врела али и чатрња.

Шакоте су прије 300г дошли из Црнића због зулума, а старином су Златанићи испод Голије. Има их 15к. Славе Јовањдан.

Муслимани Мустапићи прије 120г доселили из Храсна због сиромаштва.

Исто тако и Хасанагинићи прије 200г из Мостара на своје имање.

Шотре, православни прије 80г из Попова због сиромаштва. Славе Никољдан.

Перићи католици прије 120г због сиромаштва, славе Никољдан.

Голуже католици из Далмације због сиромаштва. Славе Никољдан.

Шутале, кат из Храсна због сиромаштва. Славе Никољдан.

Марковићи катол из Крушева прије 150г због сиромаштва. Славе Ђурђевдан.

Вучине (Милановићи) прије 300г из Далмације. Славе Никољдан.

Пудари прав из Црнића прије 40г. Славе Ђурђевдан.

Ђевенице кат из Храсна прије 80г због сиромаштва. Славе Шћепандан.

Бабић кат прије 150г из Јабланице. Слави Ђурђевдан.

Кееције цигани доселили су се из непозната мјеста прије 120г.

Обрадовић кат из Храсна прије 100г. Славе Водокршће.

Пажин кат доселио прије 25г из Ходова на читлук. Слави Петровдан.

Матићи кат из Храсна прије 80г. Славе Шћепандан.

П.С. Тријебањ је 1991г имао 352с (Хрвати 184, Муслимани 113, Срби 52, Југословени 3), а у 2013г имао је 298с.

Биљешке о другим породицама у Дубравама и столачком котару

Овдје ћемо саопштити биљешке о селима, које нијесмо до краја могли испитати. На Бивољу Брду живе поред осталих мусломанске п Пашићи и Елезовићи. Они су од православних Кнежића у Храсну. Исто су племе с Меданима, Комадима, Ђогама и Буквићима у Храсну, и с Круљима у Подрњу. Сви су поријеклом од Капора у Мириловићима, а ови су још у средњем вијеку досели из Старе Србије.

Опијачи и Спахали су од Милорадовића, који су подигли манастир Житомислић. Ове мусломанске п и данас дају неке прилоге манастиру.

Чевро (у Бивољу Брду) исто тако Мусломан био је Милорадов пчелар.

Шоше (у Бивољу Брду) су потурчењаци из Храсна од п Марића из Марића Локве. Има их у Рјечицама, Пребиловцима и Вишићима.

Интересантна су приповиједања неких беговских породица, које хоће да доведу своје поријекло у везу са старим српским великашким породицама. Неки Ризванбеговићи причају да су поријеклом од Црнојевића, Ресулбеговићи причају да су поријеклом од Обренбеговића, а Љубовићи да су поријеклом од некаква Љуба, који је био дворјанин Херцега Стјепана.

Габела

Габелом се назива поље између Тасовчића и Почитеља с једне и Метковића с друге стране. Цијело је поље у кречњацима… Због састава пољскога дна село се бави искључиво земљорадњом. Ово је најплодније од свих херцеговачких поља. Земљорадња предузима толико маха да има много сељака, који од домаћих животиња хране само пернату живину. Осим тога ова област никако и не познаје планина, нема ни побравичарског сточарења. За мрс држе по коју свињу, ћурку и кокош…

Клепца (с Лозницом и Гњилиштима) (Чапљина, ФБиХ)

У источном углу Габеоског Поља, на његовој ивици. У Клепцима има 35к, у Лозници 16к, а у Гњилиштима 26к.

Села веома стара, ипак се мисли да је Лозница најстарија јер у њој има много више омеђина од старих кућа.

У најстарије вријеме овдје су живјеле п: Хеке, Чекмана, Свалине, Кељавци и Шијаци. Сви су били Мусломани. Све су ове п од куге помрле, а само је остао Шијак. Он је муслиман. Овдје их само 1к.

Мандраве су старинци с Колојани у Храсну. У Колојанима их је затекло турско освајање. Има их 6к. Славе Никољдан.

Марушићи су из Храсна из села Бјегојевића. Дошао им дјед на читлук. У Храсну их више нема, а не знају да ли их још гдје има. Има их 7к. Славе Никољдан.

Тохољи су старином с Богдашића у Рудинама. Овдје им је дошао дјед с Ргуда, гдје и сад њихови рођаци живе под именом Топаловићи.

Барзета је као ковач прије десет година дошао из Стоца. Слави Никољдан.

Пантићи (Куцета) старином Бибераш из Попова, доселио се Панто прадјед данашњих. Славе Ђурђевдан, има их 1к.

Трипићи су из Скадра па су становали у Мостару, Житомислићу, па им је прадјед дошао у ово село. Славе Аранђеловдан. Има их три куће.

Гига (Кисић) дошао је овдје прије 33г као туфегџија из Стоца. Има их још у Стоцу и Требињу. Овдје их 1к. Слави Никољдан.

Ћуктераш (Мркаљевић) доселио је давно из Мркаља, љубинског котара. Има их 1к, слави Ђурђевдан.

Милићевић је старином из Билеће, па му је дјед дошао из Влаховића у Почитељ на презиму, а одатле је прешао у Клепце. Има их једна кућа. Слави Никољдан.

Крунић (Попара) је давно прешао из Ватнице на Влаховиће, па с Влаховића на Хотањ, па га с Хотња предигао ага у Клепце на читлук. Слави Никољдан.

Влачићи су старином из Попова, па је из Дабра дошао овдје за зантаром и прешао у сулоштво једној дјевојци. Има их 1к. Славе Јовањдан.

Марић потиче од једног десертера из француске војске, служио у Марића из Стоца, па је примио и њихово име. Има их 1к. Славе Јовањдан.

Мркић је старином Мркаљевић из Мркаљевића у љубињском котару. Отац му се доселио с Рјечица у Дубравама као крчмар. Има их 1к, Ђурђевдан.

Јањић (Бетегало), његов отац оженио се одавде, па је прешао с Банчића као дунђер у женин род. Слави Ђурђевдан.

Пухали су старином Мужијевићи из Љубомира; веле да је био њихов цијели Љубомир, други веле да су они од братства Предојевића. Из Љубомира су прешли у Дабрицу, а из Дабрице у Опличиће, а дјед им је прешао овдје. Има их у Коњицу, по Босни, на Загорју, у Рабини и по Дубравама. Од њих су и Вукосави. Славе Никољдан. Има их 3к.

Зуровци су старином из Рабине. Отац им из Грабовине „удо се“ за Јањића кћер. Има их 4к. Славе Јовањдан.

Чакрлија је из Студенаца код Љубушког, овдје је доселио прије 35г из Тасовчића. Има их 1к. Слави Пилипов дан.

Покрајчић је прије 100г доселио на читлук са Заушја у Храсну. Има их још у Дубравама, у Прењу и у Алидинићима. Има их 1к. Славе Ђурђевдан.

Бурлица је старином с Плане у Рудинама. Бошко Бурлица држао је пивницу на Бивољу Брду, а овдје избу, па се оженио одавде и овде настани прије 70г. Има их 2к, славе Аранђеловдан. Има их још у Мостару и у Невесињу.

Чаваљугин прадјед је доселио из Корјенића. Има их 4к. Слави Аранђеловдан. Има их још у Мостару и у Невесињу.

Драгићевићи су старинци у Пребиловцима, гдје их је и Турчин затекао. Одатле су прије 50г доселили овдје. Има их 1к. Славе Никољдан.

Католиче су слиједеће п:

Брајковића отац доселио је прије 50г из Броћна. Овдје их има 3к.

Пехар је из Броћна прије 50г: дошао му отац. Има их овдје 2к, а има их и у Броћну.

Маритћев дјед доселио је из Храсна. За разлику од других католика он говори ијекавски. Има их 1к.

Донкић је старином из Броћна. Овдје је дошао као тестар из Почитеља. Има их 1к.

Матић је прије 38г доселио из Граца у Храсну на читлук.

Томићи су прије 70г доселили из Броћна на читлук.

Родин је прије 80г доселио из Добрана у Далмацији (котар Метковићи). Има их 1к.

Мерџанов дјед је доселио из Бивоља Брда. Има их 1к.

Јурковићи су прије 70 до 80г доселили из Брштенице у Храсну на читлук. Има их 1к.

Перван је поријеклом из Далмације, овдје је дошао из Тасовчића уз буну. Има их 1к.

Пажин је доселио на читлук из Ходова мало прије буне. Има их 2к.

Крешићи причају да су поријеклом из Раме, а овдје су доселили из Дашнице.

Милинковићи не знају или су из Добрана или из Бијелог Вира у Далмацији. Дошао им је дјед на читлук. Има их 3к.

Жобрак је „францеског времена“ побјегао из француске војске. Мисле да су старином Далматинци. Има их 2к.

Шарчев отац дошао је из Броћна „од рђе“ на читлук. Има их 2к.

Раичи су „од Расна“. Дошао им отац на читлук. Има их 2к. Зовко је „мало прије Аустрије“ доселио на читлук из Броћна из села Бијаче. Има их 1к.

Марковић је дошао на читлук с Кошћеле у столачком котару (опћина Крушево). Има их 2к.

Шћепић је с Добрана из Далмације, купио је мало земље, па се прије 18г населио. Има их 1к.

Чепо је подселио прије 100г из Броћна. Има их 1к.

Ћирић зна само да је „однекле из Далмације“. Има их 1к.

Пишковић је из Черигаја у Броћну; доселио је прије 80г.

Од ових породица Брајковићи су славили Томиндан, Томићи Никољдан, Матићи Шћепањдан, Марковићи Ђурђевдан. Марковића рођаци у Кошћели славе и данас. Напустили су ове славе по наговору свјештеника.

П.С. Клепци су 1991г имали 417с (Срби 383, Хрвати 14, Југословени 13, остали 7), а у 2013г имали су 166с.

Гњилишта су 1991г имала 345с (Хрвати 338, Муслимани 1, остали 6), а у 2013г имали су 345с.

Биљешке о породицама у Старој Габели (Чапљина)

Зна се да је цијело село било неког Мусломана Сулагића. Кад је то било не зна се. У то вријеме било је у селу свега 7к, а 3п: Вулић, Перишић и Крвавац. Ово су најстарије породице.

Вулићи су из Струића у Попову. Не знају кад су дошли. Има их 6к. Славе Никољдан.

Перишићи знају само да су много прије куге доселили из Битуње код Стоца. Овдје их има 3к, а има их још у Попову, Стоцу, Мостару и на Влаховићима. Славе Јовањдан.

Мандрапе и Лојпури мисле да су 1п; поријеклом су с Колојани; Мандрапин је дошао дјед, а мало прије њих дошли су Лојпури. Мандрапа има 5к, а Лојпура 6к. Славе?

Танасиловића отац је из Драчева у Попову, живио је и у Далмацији. Има их у Шуми Поповској, а код Имотског има их 40к. Звали су се Станићи, а ових има у Глушцима у Далмацији и у Попову, у овом селу 1к. Славе?

Танасиловића отац је из Драчева у Попову, живио је и у Далмацији. Има их у Шуми Поповској, а код Имотског их има 40к. Звали су се Станићи, а ових има у Глушцима у Далмацији и у Попову, у овом селу 1к. Славе ?

Ратковићи су старином Бјелице из Црне Горе. Дошли су из Љубушког прије 40г. Има их у Љубушком, Драчеву, Зупцима и Невесињу, а овдје 2к. Славе Петковицу.

Сочевићи дошли прије 80г као занатлије из Скадра у Арбанији. Има их 2к. Славе Петковицу.

Ђурића дјед је дошао прије 70г са Слипчића. Има их у Љубињу, Чајничу и Мостару. Овдје их 1к. Славе Јовањдан.

За Мириће се зна само да нијесу старинци, али се не зна одакле су се доселили. Има их 1к. Славе Никољдан.

Таране су доселили од Требиња прије 50г; најприје су доселили у Мостар па овдје. Има их још код Требиња и у Дубровнику. Има их 2к. Славе Шћепандан.

Дропићи (Арнаутовићи) доселили су „однекле из Арнаутлука, кад се Францес био с Русом“. Има их још у Глушцима и у Бијелом Виру у Далмацији, а овдје 3к. Славе Малу Госпојину.

Чољак (Вујић) дошао је давно за „кором хљеба“ из неког села у Попову. Има их још у Попову. Има их 1к. Слави Јовањдан.

Баљевић зна само да је доселио из Попова. Има их 1к. Слави Никољдан.

Крвавац, католик је из Броћна. Једни су дошли веома давно, а други прије 70г. Има их у Броћну, Драчеву и овдје 3к.

П.С. Габела је 1991г имала 2.440с (Хрвати 2.046, Срби 324, Муслимани 32, Југословени 24, остали 14), а 2013г имали су 2.562с.

Драчево (Чапљина)

На ји ивици Габељског Поља, на заравњеном и скаршћеном рту, који се прућа од ивице у правцу према Га-

(недостају стране 276 и 277)

П.С. Драчево је 1991г имало 630с (Хрвати 583, Срби 41, остали 7), а у 2013г имало је 621с.

Попово и Храсно с неким селима љубињског котара

Пољице (Попово) (Требиње)

Село је смјештено при и страни брда на висини од 300м. Како се село пружа са ји к з такко се и куће постепено дижу у вис страном брда…

Пољице се дијели у двије махале, Пољица и Заградина. Махале су раздалеко 1км. Дијели их бријег Градина… У селу има свега 51к…

Прича се да су у Пољицу прије живјеле ове п: Баули, Илићи, Ђурђевићи, Кусета (Бјечвина), Ђугуми, Божићи и Благојевићи. За Бауле се прича да су једно кољено са данашњим Кудузима. Од Баула се један био потурчио и посто Баул-паша. Имају и данас неке омеђине и од села Цицине у Шуми и зову се Бауловићи. Он је даровао Пољицу 70 рала земље под Равним, 40 рала земље под Драчевим, а 30 рала под Грмљанима. За Илиће се само знаде то да су дијелом самрли а неки дигли у свијет назад 150г. Има у селу Илића чатрња. Ђурђевићи су како се мисли били старјеници у селу па су се и они давно „сметнули“. Данашње Иванишевићи њихови су домазети. Кусета (Бјечвина) је самро уз кугу прије 90г. Ђугуми су неки изумрли али их има још у Мостару. Зна се да су Благојевићи живјели у Ђурђевића кућетинама.

Сви горје споменути знаци из старине, а особито добро очувано предање о ранијим с несумљив су доказ да је у селу још из далеке прошлости било људског насеља. Па и данашња с у селу одликују се дубоком старином. Тако се у селу сматрају за старјенике ове п: Миљевићи 14к, Кусаловићи 4к, Станковићи и Кудузи 10к, Маљевићи славе Шћепандан, Кусаловићи Ђурђевдан, Станковићи и Кудузи држе да су једно племе а имају и заједничко Крсно име Ђурђевдан. Мисле да им је далека старина од Вујичића из Ораха у билећком котару.

Иванишевићи, Љепаве и Мостарице (18к) једно су племе. Њихови далеки претци (како веле много прије него је Турчин изашао из Новога) дошли су из Риђана код Никшића у Црној Гори и призетио се Виде у Ђурђевића у Пољицу. Виде је имао три сина: Божа, Петка и Будака, па су од Божа Мостарице, од Петка су Сетенчићи у Драчеву, од Будака, Љепаве и Иванишевићи. Други брат Видом именом Симо населио се у Величане и од њега су Милићи, Мачуге и Пенде. Трећи брат коме се не зна име, дошао је у Чваљину и од њега су: Пенде, Голуби и Батинићи. Иванишевићи произилазе од п Драгаловића. Са њима, Љепавама и Мостарицама једно су племе и они Иванишевићи и Главани у Мостару, и Шкуљевићи у Тријесту. Ова п слави Лучиндан. Да су све досадање п врло старе доказује и та околност, што све имају од старине властиту земљу.

Ковачи (4к). Предак им је дошао из Лопоча (село у Бобанима) прије 70г. Ковачи славе Јовањдан.

Курилић је прешао из Драчева недавно на женинство. Славио је Јовањдан а сад слави Ђурђевдан.

П.С. Пољице Попово је 1991г имало 71с (Срби 71), а у 2013г имало је 35с у општини Требиње.

Горогаше (Равно, ФБиХ)

У карсној заравни између Попова и Мора, и од пута Завала – Слано, у присоју малог скаршћеног улегнућа, на висини од 650 до 663м… Село има 20к и сви су православни.

Прича о постанку села нема.

Најстарија је п у селу Поровић; не зна се одакле су доселили. Још старије породице биле су: Илић, Маукало и Оборина, али су ове п изумрле, или су се некуда иселиле.

Вукановић прије се звао Зотовић, а доселио се из Љубомира. Слави св. Николу.

Сировина је од п Повобића.

Ламбета је Лула из села Хума (котара Требиња).

Старо гробље има у „Брестици“, али о њему нема предања.

П.С. Горогаше су 1991г имале 5с (Срби 5), а у 2013г имале су 28с.

Беленићи (Равно ФБиХ)

Западно од Горогаша, сличног положаја. Има један сталан извор, а осим тога свака кућа има чатрњу с кишницом…Цијело село г1895 бројало 26к.

Сви су с по вјери римокатолици јужног наречја… Име селу Беленићи долази од Белене, човјека који се у овом мјесту негда настанио. Од њега данас нико није овдје.

Најстарија п данас је Дадићи. Не зна се окле су.

Пркут је имао презиме Дадић, а прозван је тако, што је негдје у друштву метнуо своју торбу за се, у којој је био хљеб хотећи свој хљеб заштедити, кад је било при ручку и из подруге назва га друштво Пркут, које му касније као право презиме поста.

Кречак се доселио из Чешљара, из села истог котара.

Џамоња се доселио из Кијева Дола, далеко један сат.

Зеко ово презиме постало је од придјевка. Не зна се одакле су.

Испитивач је записао да сви славе крсна имена, али није навео, која су то.

П.С. Беленићи су 1991г имали 12с (Хрвати 12), а у 2013г имали су 137с.

Јасеница

У нахији Бобанима, а у крају што га зову Дебели Луг, с лијеве стране Требишњице, а у подножју Оштрог Брда. Висина око 270м…

Јасеница се дијели у три групе кућа и то: 1) Јасеница и ту живе Милаковићи 3к и Ружић 1к; други чопор је у дну дола и ту живе Влачићи 3к и Гојшина 1к; Маккљеновац и Зец 2к. У Јасеници има свега 10к…

У селу су живјели Черечине, па су отишли прије 130г у Драчево у Попову, гдје их и данас има. Даље се знаде да су по неко вријеме живјели: Басори и Колак. Има и данас у селу Басорево гумно. Колаци су предигли у Шуму у село Хум гдје и сад живе. Милаковићи (3к) и Зечеви (5к) једно су братство и врло су стари. О њима се прича само то да су се најприје звали Бошкоовићи и да су стали у Думницама гдје има старих омеђина у селу. Иза тога су предигли у Село. По прилици прије 200г један Милак је прешао и настанио се на Прловиту Влаку, гдје и сад живе његови потомци, а други се настанио у Макљеновцу чији се потомци зову Зецовима. Неки им је предак још у 18в отишао у Мостар и тамо их и сад има, а било их је и у Дубровнику. И Димитрије Милеаковић писац историје Црне Горе од ових је Милаковића. Старину ове п доказује и то, што је имала свагда своје земље. Милаковићи и Зецови славе Јовањдан, 7 јануара.

Влачићи 3к, они су старином из Риђана код Никшића. Прије су били у Подгливљу. Из Подгљивља прешао је прије 150г Станиша у Полица, а Митра, Лазара и Шћепана довела баба собом у Черечина у Јасеницу прије 95г, због тога неки и сад Влачиће зову „Черечинама“. Влачића има и сад у Полицама, а одакле је један поодавно отишао у Метковиће, те му потомци и сад тамо живе. Влачићи славе Јовањдан.

Гојшина 1к; прешао је из оближњег села Гојшине прије 80г на Хаџибајрамовића читлук. Слави Томин-дан.

Ружић 1к. Он је из Тврдоша од тамошњих Ружића, а удомазетио се у Милаковића прије 20г. Слави Јовањдан.

П.С. Јасеница Луг је 1991г имала 19с (Срби 19), а у 2013г имала је мање од 10с.

Рапти (Бобани) (Требиње и Равно)

У нахили Бобанима, у брдском крају с лијеве стране Требишњице с висином од 360м. Село је у дубокој вали, опасаној са свих страна брдима и главицама… Село је врло давно имало стаје у Турици, па им притисли Ресулбеговићи прије 180г. Данас немају ни стаја ни планине.

На граници рапћанског, лучничког и диклићског хадута има једно старо селиште и зову га Прибјеновићи. Нити се знаде, ко је ни кад је ту живио нити кад је опустјело. Од п које су некад живјеле спомињу ове: Митриновићи су православне вере па су неки одселили у Дријењане у Попову, а други у Љубиње прије 70г гдје и сад живе Мусломани. Јаију је давно истјерао Гребо, али се не зна куда је отишао, а Гребо је одселио у Љубиње прије 90г и тамо их има.

У селу има п којима се не зна за порекло, а то су: Кардуми, Бијеле и Макитан свега 7к. Сви су једно „тијесто“ и држе их за старосједиоце. Њихова рода има у Мостару куд су давно отишли. Славе Ђурђевдан.

Ђуричићи 3к. Њихову старину доводе из Лисиле, старог селишта између Жакова и Туља. Врло давно прешли су из Лисине у кућетине у Мељавом Долу, а одатле још у пп18в у Рапти на Дучину Вртину. Ђуричиће држе за једну од најстаријих п у Бобанима. Од њихова су рода у раније доба бивали кнезови у Бобанима. Њихове п има у Сарајеву, Невесињу, Мостару и Никшићу, куд су се размилили у 19-ом вијеку. Славе Јовањдан.

Бокуни 3к. Они су старином из Чопица у Бобанима, па су се предизали у Жабицу у котар љубињ, а из Жабице предак им је прешао прије 150г на Гребину земљу у Рапти. Славе Ђурђевдан.

Вујић 1к. Његова је старина у Драчеву у Попову. Држе да су једно племе са тамошњим Бубама, Бискупима и Красојевићима. И њихов је предак давно дошао у Рапти, како мисле још прије 150г. Вујића има у Габели и Београду у Србији, куд су отишли прије 50-70г. Славе Јовањдан.

П.С. Рапти Бобани су 1991г имали 24с (Срби 24) док су у 2013г у делу у општини Требиње имали мање од 10, а исто тако и у делу у општини Равно у Федерацији БиХ.

Диклићи (Требиње)

У Нахији Бобанској, а на ивици Дебелог Луга у осоју под главицом Пелијешом с обје стране жељезничке пруге. Село пије воду из чатрња, којих има 7. Диклићи су као и друга околна села оскудни с ораћом земљом…

Диклићи су село збијеног типа, нема ни махала ни чопора. Све су куће густе и без реда размјештене. Збијеност је настала једино због диобе породичне. У селу живе само Пичете 10к.

О имену села Диклића не постоји никаква прича… Стари Јован од 99г вели да је Пичетама старина баш у Диклићима; да су имали свагда своје земље. Старо им је презиме Лучићи, а тако се и у читули пишу, само их свак првим именом зове. Кад су, вели речени старац овуда сењски ускоци чету водили и робље одводили тада су и преци данашњих Пичета изводили робље Сењанима  на Церово Почивало јужно од села. Пичета има у Мостару, куд су отишли прије 120г, а има их и у Русији. Славе Ђурђевдан.

П.С. Диклићи су 1991г имали 13с (Срби 13), а у 2013г имали су у општини Требиње мање од 10, а у општини Равно нису имали с.

Дријењани (Требиње)

Село је у подножју Градине и Милошца јужних обронака Илије планине. Куће су по кршевитој заравни у присоју. Сељаци пију кишницу из чатрња, којих има 9 и имају двије локве… Дријењани су село збијеног типа, а куће су се поредале у полукругу. Обични размак између кућа по 30-60м. На тип је највише утицао сам положај. У селу има 28к. Кажу да је село стекло име по многој дреновој шуми, које и данас има около села.

… Лалићима зову и старе кућетине у селу; прича се да су ту негда живјели Лалићи, па су пошто су још прије 160г продали земље Кадрибеговићу из Мостара некуда одселили. Код градине имају Вучетине омеђине. Ту је веле некад живио некакав Вучета па је обамро али давно. Спомињу се и Мусломани Чикаровићи те имају и њихове Омеђине. И они су продали и некуд отпрљали. Још се здаде са су живјели Мусломани: Капићи, Гребо, Кабили и Рикали. Капићи су стојали на Слоном у треб кот па су предугли у Требиње; и Кабила има у Требињу. Гребо је отишао у Азију а имаде још у Љубињу. Рекало је предигао још прије 130г у До и Додановиће.

Грухаићи, Гњати, Стојановићи, Ћорићи и Ћаћићи (свега 18к) сви су једно браство и у селу су старосидиоци. Гњата има у Мирушама у билећ котору, камо су отишли још прије 100г. Свима је заједничко крсно име Аранђелов-дан.

Кабили и Маџар мухамеданске вјере и то Кабил је дошао из Требиња прије 130г, а Маџар из Маџарске па се потурчио такође поприје 100г.

Митриновић је из Рапти у Бобанима прије 70г. Слави Јовањдан. Има их у Љубињу.

Марковић је из Жакова прије 70г слави Јовањдан.

Перишић је из Драчева прије 6г, купио земљу. Слави Јовањдан.

Грче је из Грбића, у Жаково дошао прије 40г. Слави Јовањдан.

Поповић је из Бјелошева Дола прије 61г. Слави Ђурђевдан.

П.С. Дријењани су 1991г имали 27с (Срби 27), а у 2013г имали су мање од 10.

Драчево (Поповско)

Један дио села смјештен је при присојној страни Урљевих Стијена, а Доње је село на подножју; а донекле на јз странама.

Од многих ранијих становника који су дијелом самрли или се раселили показују у селу и њихове кућетина. Тако се знаде да су живјели: Чваљаци, Станићи, Челебићи, Драче, Даутовићи, Глухићи, Бакибеговићи, Капићи. Прве су двије п православне а остали су били Мухамеданци. Станића имаде у Габели камо су неки прешли прије 120г. У селу је била и Драчина Кула, а ове п има у Мостару отишли пре 95г. Даутовићи су самрли пре 50г. Кадрибеговићи су дигли у Нови Пазар прије 30г. Глухић је отишао у Мостар прије 80г, а имаде их у Љубињу. Бакибеговићи су дигли у Столац прије 85г. Капићи су врло давно пошли на Слано. Траг им се у овом селу сачувао у имену воде Капуше, коју су они негда исчистили.

За највеће братство Прибишиће не зна се откуд су доселили; држе их за врло старе. Славе Никољдан.

Исто тако говоре да су и Бумбе врло стара п. Они славе Аћимовдан.

Сетенчићи, Рунде, Глигићи и Мостарице (11к), једно су братство, а предак им је иманом Јован дошао из Пољица прије 120г и довео са собом три сина. С њима су једно братство Љепаве и Иванишевић у Пољицу. Једна им је слава Лучиндан.

Мунишић је из Дријењана дошао прије 110г. Слави Аранђеловдан.

Перишић је прешао из Грмјана прије 100г, слави Јовањдан.

Бискупи су с Пожарног одакле им је предак дошао прије 120г. Слави Јоаким и Ану.

Чечерина је из Јасенице у Бобанима прије 100г. Слави Јовањдан.

Шошо је с Баљевца прешао прије 100г. Слави Никољдан.

Медари су од оних из Седлара, а овдје је један прошао као кмет прије 90г. Слави Шћепандан.

Ђурасовић је из Грбића (Жаково) дошао прије 80г, слави Јовањдан.

Анђушић је с Пожарног дошао прије 70г. Слави Ђурђевдан.

Грче је из Грбића па је најприје живио у Дријењанима, а прије 60г прешао овдје. Слави Јовањдан.

Курилић је из Грмјана дошао прије 60г. Слави Јовањдан.

Чорбина је Милетић из Влаке, дошао прије 70г. Слави?

Косовић је с Пожарног дошао на читлук прије 60г, слави Ђурђевдан.

П.С. Драчево је 1991г имало 68с (Срби 68), а у 2013г имало је 31с.

Загора (Требиње)

Село се пружило од з ка и присојем испод Ћукове Греде. Село пије воду из чатрња којих има десет. Село Загора има прилично родне земље и ова у главном лежи испод села. Већи се комади испод села зову: Орепина, Кратина, Рупни Доли, Виноградине, Остани Доли, Селишта, Вукодо, Узгребак и др. Осим тога има их који раде земље и у Доловини и Турици и планини Долима гдје су им и стаје. Испаша има доста а оне се пружају на сваку страну око села. Већином су кршевита али има прилично и шуме. Од шуме нема друге користи осим за домаће потребе. Испаше а с њима и шуме су сеоска заједница…

У селу има свега 17 кућа. Загора се зове зато, што је за гором од Месара.

Црква Ђурђева у Загори врло је стара… Зне се да су у Загори некад живјели Вековићи, па су изумрли. Близу Лакетића куће показују омеђине гдје су живјели. Исто тако живјели су и Падрови и њихове омеђине показују код Падрова Главице. Даље се о њима ништа не говори. Код Останих Долина имају неке омеђине а ту има и локва и чатрња. Овдје су некад живјели Унковићи који и сад у селу живе.

За старосједиоце сматрају: Јелиће, Рупиће, Унковиће.

Јелићи 3к. О њиховој прошлости ништа не умију казати. Држе их за врло стару породицу. Јелићи у Загори и Танасијевићи у Врхпољу имају једну (заједничку) читуљу тј књигу у коју уписују мртве чланове. Пошто обје п имају и заједничко крсно име, Шћепандан (17.12), вјероватно је потом да су у једно тијесто.

Унковић (Ђукановић) такође је стара п. Они су градили локву и једну стару чатрњу, те се њиховим именом и зову. Они су некад живјели у селишту ниже села код Останих Дола, тамо и сад имају омеђина, чатрња и локава. Чини се да су им ту биле само стаје.

Рупић је старјеник, а старому је презиме Гатковић.

Анђић (1) је Рокољ из Полица код Требиња. Удао се Вуко Рокољ прије 200г за Анђу Вековића – с тога му данас потомке зову Анђићима. Вековићи су изумрли.

Лакетић (1) потиче од п Влаисављевића која је живјела у Јасенику код Гацка. У Јасенику су живјели прије 200г четири брата па убили бега Ченгића и због тога неки отишли у Русију, а Лако, Дука и Бјеле пребјегли у Загору на Регулбеговића земљу. Бјели се и Дуки ту није свиђало, па Бјеле прешао у Бјелошев До у Љубињу и тамо их зову Поповићима (15к). Дука је прешао у Луг и од њега су у Лугу: Дучићи. Четврти брат Вуко остао је у Јасенику, а потомци му се зову Вукомановићи. Дукин си Максим отишао је у Сарајево, па му тамо потомке зову Максимовићима. 1к те п живи у Трнову код Сарајева. Од Дучића су и Чабрили у Подвележју код Невесиња. Од Дучића су и они Дучићи што живе у Београду у Србији, и они у Рупјелима код Требиња. Славе Ђурђевдан.

Унковић, Анђић, Рупич и Лакетић и изумрли Вековићи сви скупа имају једну заједничку читуљу и заједничко крсно име Ђурђевдан. За Вековиће, Унковиће и Рупиће могло би се рећи да су једно тијесто, јер су сви стари а подудара им се и читуља и крсно име. За Анђића зна се да је призећен.

П.С. Загора је 1991г имала 17с (Срби 17), а у 2013г имала је мање од 10.

Власаче (Требиње)

Село је смјештено у присоју Сталовите Греде. Куће су по кршевиту тлу. Село пије воду из чатрња у којима је вода кишница и којих има четири. Власаче су врло сиромашне са радном земљом…

У селу има свега 7к.

О имену села не постоји прича, не зна се ни о ранијем какву имену. Не домишљају се ни од чега је село стекло име.

И од села а крај пута што води у Љубиње налази се црква Петковица. Кажу да је ту била црква од старине па је недавно поновљена и освећена…

Зна се да је у селу живио Грозданић па је обамро. О постанку Власача ништа се не зна.

У селу живе двије врло старе п којима се не зна поријекло а то су: Драшковићи и Грујичићи. О Драшковићима се ништа не казује већ их држе за старјенике. Има један Драшковић у Дубровнику. Славе Никољдан.

Грујичић је веле исто тако старјеник, али се знаде да им је старо презиме Ковачевић. Слави Ђурђевдан.

Вуковићи су из Јањча, а овдје је прешао први Тривко прије 70г на читлук. Славе Јовањдан. Има их 4к.

Драшковић и Грујичић копају се код Петковице, а Вуковићи у Загори код Ђурђеве цркве.

П.С. Власаче су 1991г имале 9с (Срби 9), а у 2013г имали су мање од 10с.

Грепци (Равно, ФБиХ)

Село је по превоју на кршевиту земљишту између Јабучине и Стојвиша. Сељаци пију кишницу из приватних чатрња а имаде и живе воде у Добријењи и Живачи. Село је врло оскудно у радној земљи. Комади су врло малени и по испаши растурени. Пашњаци су пространи, свуд около села по главицама.

Грепци су врло збијеног типа, а само се могу запазити два чопора са незнатним одстојањем у којима су куће врло честе и без реда помјештене. У селу има само 14к.

Кад је наприје и ко је започео овдје насеље не може се дознати. А осим тога су и становници врло стари. Са Зуцалима су једна породица Грбе у Љубињу и Томићи у селу, а за Гавране се мисли да су из Далмације, али се не прича кад су им преци ту доселили. Католичке су вјере и славе Мратиндан (Сви Свети).

Реџе су православни и једно су с Главанима из Дубјана. И њихов је предак давно ту доселио. Славе Госпођиндан.

П.С. Гребци су 1991г имали 15с (Срби 8, Хрвати 5, остали 2), а у 2013г имали су 29с.

Веља Међа (Равно, ФБиХ)

Село је при западним странама обронака Братагоша… У селу живе: Оберани 7к, Лакићи 6к, Цурићи 6к, Бендери 10к, Соколи 7к, Папац 1к, Вукаси 3к и Мерџан 1к. Свега дакле 41к.

У селу има мало старина…

Оберани, Соколи и Вукаси (17), у селу сви једно братство, потичу од старе п у селу зване Богдан. За даљу прошлост ништа не причају. С истима су род и Густини на Зелениковцу у столачком котару, а Сокола има у Оскорушју у Далмацији. Богдана има на Зелениковцу ст котар и у Глумини.

Лакићима (6к) се такође не може дознати за поријекло, а држе их за врло старе.

Цурићи (6к) су по једнима из Глумине у Г. Храсну, по другима из Сливна у Далмацији јер их има тамо, али већина их тврди да су и они у Сливну од ових из В. Међе као и они у Глумини, а да им је старина у В. Међи. Исто тако доказују и за Бендере да су из Дубрава, а они тврде да су они у Дубравама отишли из В. Међе гдје им је старина.

Папац је старином из Риђана у Црној Гори, одакле су три брата због крви врло давно побјегли и смјестили се на Мишљен, а отолен опет због крви један предигао у Вељу Међу и то давно прије 200г. Из В. Међе расељавали су се по Г. Храсну и Бурмазима, гдје их има више кућа.

Мерџан је са Загорца (?) код Требиња, доселио још у 18в. Мерџана има у Габели.

П.С. Веља Међа је 1991г имала 77с (Хрвати 77), а у 2013г имала је мање од 10с.

Убоско (Љубиње)

Село се пружило, на висини од 400м, од ЈИ према СЗ крајем Убалачког Поља, а подножјем и страном Качка и Радешића…

Убоско је јако издужено у правцу од СЗ к ЈИ. Куће представљају низ, до 2км дугачак. Почевши од ји п иду овим редом: Банђури 4к, Богдановићи 3к, Дошљићи 2к, Жарковићи 2к, Џунозе 3к, Комад 1к, Ђоге 8к, Јањићи 3к, Мичете 4к, Буквићи 7к, Раунићи 2к, Дутине 4к, Ласиловићи (Медани) 3к, Ћук 3к, Шарановић 1к, Милошевић 2к, Шкорић 1к, Мрган 1к, Хајдаровићи 3к (Елезовићи 2к, и у Пољицу 5к)Медини).

Свега 57к а с Пољицом 64к. Оне су обично сузблизу и без реда.

Кроз Убоско је пролазио стари пут који је полазио од Дубровника у Столац. У селу је био врло велик хан… Зна се да су у селу живјели Мусломани Бабићи, гдје су данас Банђури, и Бркље гдје су сад Мичете, Смаилхаџићи гдје сад живи Комад. Још су живјели: Ћеранићи, Вук, Тепарић, Биридани, Мујезинагићи и Хусковић. Вук је дигао у Борач, а Тепарића има у Љубињу, остали су дигли у Азију или су изумрли.

Од данашњих п у селу јачом се старином истичу Муслимани: Хајдаровић 3к, Риунићи 2к, Мрган 1к, Шарановићи 1к, Џунозе (Дутине) који су давно дошли из Глеђеваца и православни су: Дошљићи 2к, Банђури (Мијатовићи) 4к који су дошли из Чавша у 18в.

Сви други дошли су у 19в из Горњег Храсна и то: Буквићи (7к) су из Храсна с Побрђа прије 90г; Ђоге су (8к) из Храсна из Рујевог Дола прије 90г.

Медани (8к) из Храсна из Рујевог Дола прије 90г.

Ћукови (3к) из Храсна из Рујевог Дола прије 40г.

Мичете (4к) су из Чавша у Попову прије 90г.

Жарковићи (2к) из Г. Храсна, прије 25г.

Комади (1к) из Г. Храсна, прије 25г. Сви славе Јовањдан.

Елезовићи (2к) Мусломани?

Дутине православни и Џунозе Мухамеданци једно су братство. Они су из Глеђеваца из Мркаља. Дутине су дошли прије 100г. Дутине славе св. Саву.

Милошевићи (2к) с Рђуса у Глеђевцима, а у Глеђевце дошли из Чавша прије 60г. Славе Јовањдан.

Шкорићи су с Банчића прије 30г, а на Банчиће из Дубрава с Рјечица, а у Рјечице из Слипчића (мост кот). Слави Јовањдан.

Јањићи (3к) су с Ранковаца прије 30г на Ранковце с Банчића. Слави Ђурђевдан.

Богдановићи (3к) с Ранковаца прије 45г, а у Ранковце је доселио с Банчића. Слави Ђурђевдан.

П.С. Убоско је 1991г имало 142с (Срби 142), а у 2013г имало је 91с.

Вођени (Љубиње)

Село је на ј ивици Љубињског Поља близу превоја између Радимље и Лохиње. Куће су по кршевиту земљишту. У селу нема сталних врела, пије се кишница из више приватних чатрња…

Куће су јако збијене и издужене у низу дуж пољске ивице. У селу имаде 30к од којих су: Ликић 1к, Турањани 12к, Бјелобрци 3к, Круљи 3к, Јањић 1к, Пецељи 2к, Пижуле 4к, Ботур 1к, Стајчић 1к и Ковачевић 1к.

О постанку села ништа се не зна. Данашње је с махом новијег поријекла. Само 1п у селу потиче из 18в, а све друге су из 19ог.

Бјелобрци (3к) су у селу најстарији, њихов је предак доселио прије 140г из Љубомира у билећком котару као кмет. Славе Аранђеловдан.

Ботур 1к је иза куге задње (90г) доселио из села Ивице у љуб котару. Славе Ђурђевдан.

Пецељи су од оних са Капавице прије 70г, славе Ђурђевдан.

Ликић је из села Луга у Шуми или из Жуње, а предак им је дошао у Љубиње прије 200г, а одатле у Вођене прије 60г. Слави Ђурђевдан.

Турањани су Јокановићи с Требијова, живјели су у Туранима, а из Турани преда им је доселио у Љубиње прије 200г. Славе Шћепандан.

Круљи 3к, су од оних из Ћуковаца прије 60г. Славе Јовањдан.

Пижуле 4к су из Дражин Дола; у Шуми додигао је прије 60г. Славе ?

Јањићи су с Банчића прије 50г. Славе Ђурђевдан.

Ковачевић је из Туља као поп прије 30г. Слави Јовањдан.

Стајчић је с Банчића прије 30г. Слави Ђурђевдан.

П.С. Вођени су 1991г имали 153с (Срби 153), а у 2013г имали су 143с.

Доње Храсно (више села у општини Неум, ФБиХ)

Село Доње Храсно сачињавају ове махале: Рабрани, Црноглав, Винине, Дашница, Сријетеж, Свитава, Бајовци, Сјекосе, Дубравица, Кљенак, Глушца, Колојањ, Борут, Церово, Брштаница, Ћетољуб, Церовица, Љаврина Махала и Осјеченица.

У Рабранима живе Туцаковићи 13к. Они потичу од православне п Рајковића, које је негда ту и у Поткули живјела. У вријеме четовања сењских ускока неки се раселе, а један буде одведен у ропство, одакле утече донесавши у хлебу доста дуката и он се потурчи. Дукате му је у погачу ставила сама госпођа код које је служио. С Туцаковићима су род православни Рајковићи у Јасенима (?) код Коњица.

Кузмани су (5к) једно братсво са Жикићима у Турковићима у Попову, а старином их доводе из Риђана у Црној Гори, одакле им је далеки предак врло давно доселио на Требињу, па у Загорац, Побрђе, па у Турковиће на Кнежића земљу а из Турковића у Глумини и Рабране још рано у 18в. Славе Никољдан.

У Црноглаву живе Обрадовићи (20к). И они доводе своју старину негдје из Црне Горе и доказују да им се предак врло давно доселио у Дубраве, а из Дубрава јошу 17в на Црноглав. У Црноглаву су стари преко 200г.

У Вининама живе католици Крешићи (18к); старину доводе из Крешева у Босни. Још кад је Босна пала под Турке (1463) тада су веле побјегла три браза и населила се на Дашницу у Д. Храсну. Али кад Турци мало кашње своје и Херцеговину онда се они склоне у Поникве код Стона у Далмацији, и ту су неко вријеме стали. Отолен се опет двојица врате на Дашницу а трећи остане у Пологоши. На Дашници су живели све до задње куге а биле су им стаје у Вининама. Уз кугу избјегну Мусломани Мехмедбашићи на Дашницу те се наки Крешићи сасвим предигну у Винине, а само један остане на Дашници, гдје их и сад има 2к. Но и ови у Вининама и данас раде земљу на Дашници и тамо придржавају старину. Крешића има још у Д. Храсну у: Бојовцима и Сјекосама а осим тога има их у Радежу код Клека, Стону, Стоцу, Боројевићима, Горанцима, Гњилиштима, Дољанима и Метковићима и сви су од ових с Дашнице.

У Дашници живе Крешићи (2к), затим Шутали (6к). Посљедњи су веома давно доселили из Црне Горе, па су били момци у Крешића. Славе Никољдан. Шутала још има у Свитави (6к) и на Козарици.

У Свитави имамо ове п:

Мартиновићи (2к) су из Видоња у Далмацији, дошао прије 50г.

Кевићи (5к) врло стари и непозната поријекла.

Обрадовићи (2к) дошли од оних из Црбоглава прије 30г.

Крешићи (1к) дошли од оних из Винина прије 30г.

Шутали (6к) од оних с Дашнице прије 80г.

Матић (1к) је из Броћанца (Градац) прије 40г.

Хуџиније (3к) су с Доброг Дола (Требиња) прије 40г.

Мартић (1к) је са Зелениковца. Прије 90г.

Прчак (Павловић, 1к) из Граца прије 50г.

Православни Хрељић (1к) из Заушја поприје 100г.

У Бајовцима имамо ове п:

Крешићи (2к) су из Дашнице прије 80г.

Обрадовић (1к) је из Црноглава прије 100г.

Љубан (1к) је из Тополе у Далмацији прије 50г.

На Сјекосама су ове п:

Маслаћ је (1к) с Ћетољуба прије 80г.

Крешићи (5к) с Дашнице прије 100г.

Јурковићи (4к) с Брштанице а прије тога из Хутова.

Жилићи (2к) из Турковића прије 100г.

Иванковићи (2к) из Сријетежа прије 80г.

Леко (1к) је из Броћна пред 10г.

У Дубравици имамо ове п:

Репеше (6к) су старинци из Церовог, дошли прије 200г

Елезовић (1к) је из Г. Храсна прије 45г. – Ове 2п су Мусломани.

Раич (1к) је из Међуљућа (Д. Храсно).

У Кљенку имамо ове п:

Брстина (1к) је старосједилац, и звао се Стојановић, старина му је на Ћетољубу. Овде од 40г. Слави Шћепањдан. Брстине су негда држале, Ћетољуб, Церовицу, пола Брштанице, Козарицу и Бајовце. С њима су род Бекани у Тасовчићима.

Медић (1к) је католик из Добрана у Далмацији.

У Глушцима живе католици Мерџани, који су доселили прије 60г из Дубрава. Има их 3к, а славе Никољдан.

У Колојању живе:

Мандрапе (2к) врло стари има их у Старој Габели и у Клепцима. Славе Никољдан.

Ђурковић је из Драчева у Попову доселио на Ћетољуб као ћебеџија прије 60г, а на Колојањ прије 30г. Слави Јовањдан.

Булуни (3к) су дошли из Добрана у Далмацији прије 20г.

Менали су из (3к) Церовог прије 80г.

Хајдаровићи (3к) су из Риђана, а дошао је први као момак у Церовца у селу Церовом (Храсно).

У Брштаници живе:

Јурковићи (12к) су их Хутова али врло давно. Славе Никољдан.

Хајваз (1к) је са Зелениковца прије 60г.

Шутало је с Дашнице прије 80г.

У Боруту живе:

Маслаћи (15к) врло стари, а старином из Риђана у Црној Гори.

У Церову живе:

Менали (12к) врло стари, Славе Никољдан.

Хајдаровић (3к) из Риђана прије 200г.

Баћић (1к) је из Радежа код Клека прије 15г.

У Сријетежу живе:

Иванковићи (6к) врло стари, славе Ђурђевдан, а старином из Добрана у Далмацији.

Ивица (Љубиње)

Ивица (на апсолутној висини од 660 до 700м) се дијели на Дољу (сјеверну) и Горњу (јужну) Ивицу. Земљиште на коме су куће удубљено је и опкољено брдима и главицама. Воду пију из чатрња којих има 7… У селу има свега 44к.

Нега су овдје живјели: Ботури чијих потомака има у Вођенима и Мостару, Дурсуни су овдје изумрли. У Доњој Ивици спомињу се Мусломани Параџици, Ненковци и Миросавићи. Насеље је старо у обје Ивице.

Данашње је с већином досељеничко, а само су Вртикапе, Ђулубије и Калајџићи (14к) као једно браство верло су стари. Држи се да потичу од изумрлих у селу Ненковаца. С њима су род у Крушевици Лучићи. Славе Ђурђевдан.

Лугоње (11к) су старином из Пиве у Црној Гори, и као да су се звали Мирославићи. Предак им је доселио још у 18в. Славе Ђурђевдан.

Слијепчевићима доводе старину од Гацка (?) одакле им је предак дошао прије 140г. Славе Ђурђевдан.

Дангубићи су из Дола у билећком котару дошао прије 90г. Славе Аранђеловдан.

П.С. Ивица је 1991г имала 99с (Срби 99), а у 2013г имала је 58с.

Крушевица

Између планине Илије на југу и Варине Цркве (Градине на с не кршевиту мјесту и на висини од 550м… У Крушевици се издвајају групе кућа које се називају: Кунак 8к, Риља 3к, Бријег 7к, Ђукова Љут 6к, Гудељи 7, Доње Село са 10к. Ови су чопори на разним размацима између себе по 250 до 500м… Сва јавта броји 63к од којих су у Бјелошево Долу 11к Поповића, а остале су у Крушевици.

… Има и старих кућишта од ранијег с, од којих је само спомен очуван о Ристићу (Околишу), Бовану и Хамановићу, од којих су први одселили у Мостар, а послије у Трст. Мухамеданско је с у селу махом старо и непознатог поријекла, док су православни већином досељеници и то из 19в.

Православни су:

Поповићи (14к) су из Загоре у требињском котару, одакле им је предак дошао као кмет рано у 18в. Славе Ђурђевдан.

Ћоровићи (10к) су из Браног Дола у бих котару, одакле им је предак доселио као кмет прије 180г. Старина им је Риђанима од Угреновића. Има их у Љубињу, Мостару, Дубровнику. Славе Аћимовдан.

Макере (2к) су из Жабице дошли прије 140г. Славе Митровдан.

Сулавер (1к) је из Жабице прије 80г, славе Ђурђевдан.

Косјерине (5к) су из Жабице прије 90г, славе Никољдан.

Кисе (3к) су из Жабице прије 60г, славе Никољдан.

Лучићи (4к) су из Ивице од Вртикапа прије 80г. Славе Ђурђевдан.

Муслимани (старинци су): Шехидић 1к, Крехић 2к, Ћуралићи (Тасламани) 9к, Малкића 5к, Куртовићи 3к, Муцић 1к. Омеђајић 1к је из Корјенића прије 45г. Коићи (2к) цигани из Требиња прије 120г.

П.С. Крушевица је 1991г имала 233с (Срби 184, Муслимани 47, Југословени 1, остали 1), а у 2013г имала је 123с.

Бурмази (Столац, ФБиХ и Берковићи РС)

Ово је село јако разбијеног типа и дијели се у више махала, од којих су: Гола Брда смјештена међу Гавном Гомилом и Козарицом. Сјеверно од Голих Брда леже Проковићи (Кучинари). Под присојем је махала (Бурмази). Удора је с лијеве стане цесте, а Ореб с десне стране цесте Столац – Храсно. Пушишта су на ровну кршевиту месту. Риђица је уз један До. Грдијевићи су у дубоком истоименом долу с лијеве стране цесте, а Дреновац је около цесте: Доња Дубока је крај Дубочког Поља и то од источне стране, а Горња Дубока под Присојем на ганици стол и љубин котара, тако да је ова махала подијељена на оба котара по пола. Ове су махале на апс висинама између 200 и 400м…

У цијелој јавти имаде 61к од којих су на Голим Брдима 8к Марића; у Прокозићима 4к Кучинара; у Риђици 2к Кучинара; у Потприсоју: Папци 2; на Удори 7к Папаца; Обер 5к Вујиновића; Пушишта: Коњеводи 3, Папци 5 и Вујиновићи 4к; у Грдијевићима живе: Зекић 1, Мисић1, Марићи 3 и Гезрине 2к; на Дреновцу Михић 1, Ружић и Циганин 1, у Д. Дубокој Папци 4 и Марић 1. Махале су на разним одстојањима од ½ до 2 км далеко.

Од ранијих с спомињу се у Пушиштима Ђурјани који су дигли у Турску. У прокезићима неко старо насеље зову Тубинама. У Риђици је прије живио Геврина и Локић. У Проказићима су стали Хестићи, које п има у Глеђевцима и Банчићима. У Потприсоју се спомињу Кларићи чијег потомства има и у Дубравама. На Оберу се спомињу Вукосави и њих има у Гор. Храсну. На Г. Брдима: Перићи који су врло давно дигли у Дубраве, Медани у Рујевом Долу и некакав Турчин Голобрђанин чије се чардачине налазе уз Крчеивне. У Грдијевићима су живјели Докарићи и њих има у Дубравама. Још се прича и о Томићима којих има у Стоцу.

Једини је Дреновац у најновије вријеме насељен и ту су двије трговачке радње и један ковач. С је састављено од ти вјере: Кучинари (6к) су Михић и Ружић прав., Гебрине 6, Зекић 1, Мисић Муслимани, а остали су католици (преко 45к). Прича се, да је негда у Дубокој живио капетан, а по другима кнез Дерикобила који је био врло богат па имао три момка. Један од њих је ловио само рибу и то морску рибу геру и од њега су Гверине у селу. Мисли се да је тај момак био од љубушког котара. Други момак је био Томо од кога су Томићи Мусломани, који су у селу живјели, а сад их у Стоцу има. Трећи је био Зеко и од њега су Зекићи у селу и у Стоцу. И они су Муслимани. Великом се старином одликују и Кучинари који своју старину доводе из Куча у Црној Гори а од братства Дрекаловића. Врло давно отуда им је предак додигао у Биоце село у невасињском котару, а из Диоце дошао у Риђицу у Бурмазима пред 250г. Славе Ђурђевдан.

Марићи (13к) и Папци (19к) су из Веље Међе у Попову. Марићи су се звали Кораћи и они и Папци имају рода у В. Међи. За Папце се прича да им је још дубља старина у Црној Гори из Риђана, и да су отуд давно добјежала 3 брата на Мишљен, а с Мишљена један због крви у В. Међу.

Вујиновићи (9к су из Шуице код Дувна, па су стали у Дврсници, Турковићима и Гојковићима, Вјетренку гдје их и данас имаде.

Коњеводи су из Хутова од тамошњих Коњевода, а овамо им је предак доселио иза куге прије 20г. Скорашњи су досељеници: Мисић, Минић и Ружић и то сви од Стоца.

П.С. Бурмази су 1991г имали 369с (Хрвати 170, Муслимани 144, Срби 55), а у 2013г имали су 226с. У Берковићима је било мање од 10с.

Глеђевци (Љубиње)

Јавта се састоји од више села, која су заузела мање карсне утолеглице у карсној заравни на СИ од Г. Храсна. Премилово Поље у осоју Дренове Главице; Мркаљи су у Присоју Мањине Градине; Пирићи су сјеверније у мањем удубљењу; Чумељаци су у Присоју, а Рисник у осоју брда Рисника. Дубока је на вали између Стражнице и Градине, а Риђица је испод М. Стражнице и то једним дијелом са западне а половином испод присојне стране. Поједина су села на висинама између 550 и 600м…

У селу има свега 60к, од којих су у Премиловцима 8, у Мркаљима 7, у Пирићима 2, у Чумељацима 6, у Риснику 10, у Дубокој 14, а у Риђици 10к.

Име Глеђевци изводе од Глеђа, човјека који је овдје живио…

П које су ту негда живјеле па самрле или се расељавале јесу: Радановићи, чији су потомци у Дабру Радани, Мркаљи, Пирићи и Чумељаци. У Дубокој се спомиње некакав кнез Дерикобила, чије су омеђине на мјесту Оборине.

Старинци су ове п:

Премиловци (3к) потичу од Премила који је имао брата Радан и од кога су расељени Радановићи. Врло су стари и давно су се „истурчили“.

Маље (1к), Тица (1к) и Ћенани (4к) такође су старинци мухамедове вјере. Мање се је веле негда звао Ђерманчић.

Башићи су стари у Чумељацима, прије су звали Вучјацима, а у Чумељацима им се старо насеље и зове Вучје Кућетине и они су Мусломани.

За Владовиће се прича да потичу од владичина момка и да су и они врло стари.

Штете су како веле од п Веледара која је негда живјела у Ћуковцима, махали село Поцрња, одакле су веома давно на мираз одселили у Дубоку.

Бркља је старином из Орашја у Попову, а додигао је давно на мираз.

Спахићи су непознатог поријекла Мусломани.

Бојчић је старјеник из Тричине, прешао у Котезе па у Глеђевце прије 80г. Мусломан.

Фестићи су веле старином из Смоковљана у Далмацији; отуда је њихов предак врло давно ускочио и „потурчио“ се. Има их и на Банчићима и од ових су неки одселили на Кличковињу.

Рудан је старосједилац од православне п Рудана, која живи на Банчићима и у Невесињу. Све су ово Мусломани.

Од православних су настарији:

Дутине из оближњег села Поцрња а из махале Дланац, гдје им је предак прешао прије 60г. Славе св. Саву.

Бобаљ је од Бобаља са Банчића, овдје купио читлук. Слави Ђурђевдан.

Ружићи су Поплата у котару столачком. Они су више „травари“. Поградили су куће али по сву годину не стоје у селу. Славе Јовањдан.

Рудани (4к) су с Банчића. Славе Ђурђевдан.

Марићи (8к) су старином из В. Међе, а најприје су предигли у Бурмазе, гдје их има више кућа, па у Риђицу прије 60г.

Тако исто и Бендери су окле и Марићи и они су травари и скорашњи досељеници. Служе св. Алимпију.

П.С. Глеђевци су 1991г имали 74с (Муслимани 62, Срби 12), а у 2013г имали су мање од 10с.

Елезовићи (?)

При западној страни Орлова Кука. Вода је кишница у чатрњама… У Елезовићима су све куће у чопору и без реда. Има свега 11к.

Елезовићи се зову по п која је насеље засновала. За раније се име не зна јер је туда прије била пустиња.

О постанку Елезовића прича се како се неки потомак кнеза Мирила давно потурчио, па узео печену погачу и попео се повише данашњег села, па закотурао погачу рекавши да ће ондје гдје се погача устави саградити кућу и тако је веле ударен основ данашњим Елезовићима.

Поред Елезовића који је ту од назад 300г једини је Гушић досељеник из 18в, а сви су други дошли у 19в.

Гушић је циганин из Чрноглава у Д. Храсну и као и Елезовић мухамеданске је вјере.

Галешић је Табаковић из Дубрава доселио прије 60г. И он је Мухамеданац.

Лучићи су из села Воденог Дола од тамошњих Рагужа, дошао је прије 60г. Они су Католици.

Вујиновићи су с Вјетреника такође у Горњем Храсну од онамошњих Вујиновића, а у Елезовиће су предигли иза окупације. Вјере су католичке.

Буквић је с Побрђа од онамошњих Буквића, а овдје је купио земљу прије 15г. Вјере је православне.

Ластва (Требиње?)

ЈИ од Елезовића за 2км ваздушне линије, на превоју Коњском, а при јз страни Крчумајака… Осим 2к које су се издвојиле до 200м све друге стоје у чопору и  без реда. Има свега 9к. Ту живе: Билићи 4к, Гргићи 3к, Воденац 1к и Гараљевић 1к.

Име Ластва народ доводи од природног положаја, јер превој Коњско имаде изглед ластве…

Кад је најприје почето насеље не може се сазнати, али кад је заједнички предак данашњег с (вјероватно у 17в) однекле доселио, вели се да тада није било на овом мјесту никаква насеља. Али натпис на гробници спомиње Бранковића, о којима сељаци не знају ништа.

П.С. Ластва је 1991г имала 523с (Муслимани 216, Срби 183, Југословени 67, остали 52, Хрвати 5), а у 2013г имала је 395с.

Водени До (?)

ЈЗ од Ластве за 1км, при си страни Надри Бедре. Вода је у чатрњи и у бунару пишталина а не кишница. Земље имаде мало, али већином обрађују земљу у Поповском Пољу, гдје су куповали иза окупације, а неки одржавају и туђу земљу.

Куће су у чопору, чему је узрок породична диоба. У Воденом Долу имаде свега 7к и ту живе Воденци – Рагужи. Каћу да је и ово насеље назвато по ораћој земљи званој Водени До, а ово је опет име дошло отуд, што у долу свагда имаде воде која пишти али не отиче.

Данашње насеље засновано је крајем 17в од предака данашњих Рагужа, који су доселили однекле из Далмације.

Батковићи и Кашићи (?)

Оба су насеља на јужној страни од Воденог дола за 1 ½ км ваздушне линије. Батковићи су под присојем Павчеве Градине, а Кашићи су такође у присоју Јанчеве Главице. Воду пију из чатрње…

О најранијем почетку ових села не зна се ништа. Прича се да су Водени До, Батковићи и Кашићи негда припадали Гаштановој породици, која је живела у Орашју. Због тога неки ова три насеља зову Гаштановина. Иза тога у 19в у Кашићима су се измијениле ове п: Прце, Павац, Бендер, Вујиновић, па опет Павац, па Буквић и најзад иза окупације Кашиће је купио Вулетић с пећине код Требиње из Попова и ту се населио.

Павци су из Веље Међе у Попову одакле им је предак доселио на Батковиће као чивчија назад 140г.

Пијевић је из Турковића у Попову дошао прије 40г.

Побрђе (?)

СЗ од Кађића и Батковића за 2км а по западном гребену Надрибедре. Пије се кишница из више чатрња…

СЗ од Кашића и Батковића а по западном гребену Надрибедре. Пије се кишница из више четрња… На Побрђу имаде 21к…

Побрђе су засновали на мјесту старијег насеља данашњи Буквићи прије 300 ако не и више године. И Буквићи су потомци кнеза Мирила из Мириловића.

И Перотићи (Станковићи) у селу стари су близу 180г. Они су из Чваљине у Попову.

Ђоге су од оних из Рујевог Дола, а Вукосави су овдје предигли с Гаја прије 50г.

Варош Љубиње

Православне породице:

Богдановићи, Стајчићи и Ђурићи су једно племе, поријеклом су с Крње Јеле на Грахову. У Љубиње су дошли Богдановићи с Банчића давно, а други иза окупације, с Банчића с Капавице. Има их 12к.

О Мићићима се само зна да су дошли с Турцима има 450г, славе Ђурђевдан.

Турањани су с Турани, а поријеклом су од Јокановића у Тријебовима, одакле су дошли има 250г. Има их 7к, славе Шћепандан.

Ликићи су прије 200г доселили из Жуља (Луг). Има их 4к, славе Ђурђевдан.

Шалварице су непозната поријекла. Има их 1к, славе Ђурђевдан.

Башице су прије 85г из Будима Дола (?). Има их 3к. Славе Стевана Дечанског.

Кулаш је из Орашја у Попову. Овдје 1к. Слави Јовањдан.

Грубјеше су из Гријана и из Дврснице. Има их 2к, славе Аранђеловдан.

Митриновићи су прије 80г из Рапти. Славе Јовањдан.

Прело је прије 30г из Тасовчића. Има их 2к. Слави Ђурђевдан.

Шпаравало је из Шуме прије 80г. Има их 2к, слави Ђурђевдан.

Чучага је из Жрвња доселио у Столац, а одатле прије 20г, овдје 1к. Слави Ђурђевдан.

Костићи су из Загоре, има их 2к, славе Ђурђевдан.

Тохољ је с Богдашића прије 130г. Слави Ђурђевдан.

Ђурић је из Жабице прије 80г. Слави Јовањдан.

Батинић је из Стоца има 25г. Овдје их 1к, слави Лазаревдан.

Милаковић је из Јасенице (Бобовик) прије 90г. Слави Ђурђевдан.

Чоројевићи и Ћоровићи су иста п. Први су из Ускопља прије 80г, а други из Крушевице прије 80г. Обоји су с Браног Дола, а старином од Никшића. О њима види „Насеља 2 (с. 814)“. Славе Аћимовдан.

Врећа је старином из Шуме, овдје доселио из Стоца, 1к, славе Никољдан.

Пупићи су с Ранковца прије 110г. Има их 3к. Славе Јовањдан.

Бијелићи су из Граца од Љубиња прије 80г. Има их 2к.

Милићевићи су Боденика прије 20г. Има их 1к, славе Никољдан.

Новокмети су из Дубочице прије 30г. Има их 2к. Славе Јовањдан.

Томановић је „неђе из Црне Горе“ прије 25г. Има их 1к. Славе Никољдан.

Хамовић је из Стоца прије 6г. Има их 1к, славе Никољдан.

Ратковић је из Невесиња прије 26г. Слави Ђурђевдан.

Шаренац је с Влаховића прије 10г. Слави Лазареву Суботу.

Биберџић је из Дабра, а доселио је из Стоца прије 6г. Слави Ђурђевдан.

Миљевић је из Стоца, слави Ђурђевдан.

Бркљача је с Капавице, слави Ђурђевдан.

Гњатић је из Дријењана, слави Ђурђевдан.

Перић је из Дубјана прије 90г. Слави Малу Госпојину.

Ножица је из Галичића, слави Аранђеловдан.

Дангубић је из Дола прије 35г слави Аранђеловдан. Свих ових п има само по 1к.

Чолићи су с Влаховића прије 20г. Слави Јовањдан.

Муслиманске п:

Балтићи или Матараџићи (5к), Сердаревићи (11к), Халилићи (2к), Берберовићи (2к), Тртак (2к), Мјехић (?) (1к), Хромић (1к), Паићи, Грозданићи, Тепарићи, Ћеивановићи, Филде, Бајрамовићи, Михановићи (?), Коркман, Думан (?), Хајдаровићи, Мрган, Шорановићи. Овим п испитивач (пок О. Козић) није забиљећио порекла.

Слиједећим п споменуто је поријекло на овај начин:

Љубовић (1к) из Невесиња, Глухићи (4к) из Драчева, Диздарићи (2к) из Орашја, Крилићи (2к) из Орашја, Гребе (12к) су Зуцали с Гребаца, Бубаћи (5к) су Бумбе из Драчева, Хунтић из Босне, Буреци су старинци, Малохоџићи су из Гребља а старином су из Херцег Новог, Плочићи су из Жабица, Бурина је из Равног од Бурића, Жутигре су из Равног, Синановић је из Жабиве, Мулаћи из Могорана, Биједић из Корјенића, Пенава с Банчића, Бојичићи из Трнчине, Премиловци из Премили, Бркље из Орашја, старинци су: Ђерманићи, Тице, Владовићи, Ћенани, Спахићи, Рудани, Вук, Феић, Лого, Раонић; Владовићи старином од владичина момка, Фестићи из Смоковљана, Маџар из Дријењана, старином из Смоковљана, Кабил из Требиња.

Слиједеће породице су само набројана без икаква другог додатка: Варупи, Чокљати, Самопјан, Ћосић. Чини се да међу овим п има и католичких, а то испитивач није споменуо.

П.С. Љубиње је 1991г имало 2.265с (Срби 2.114, Муслимани 103, остали 28, Југословени 17, Хрвати 3), а у 2013г имало је 2.744с.

Горње Храсно (Неум)

Г. Храсном зове се карсно улегнуће с висином од 300 до 400м, које је у равцу ЗЗС-ИИС до 10км дуго, а око 3 до 4км широко…

Села су махом по ивицама гдје образују мале групе кућа. На с ивици су: Рујеви До (14к), Гај (13к), Радишевина (4к), Под Кулом (16к); на јужној су ивици: Влака (7к), Граховиште (2к). У цијелом Храсну нема живх врела, па чељад пију воду из чатрња, а стока из локава…

У Гају имају доста зиратне земље, и то око кућа и у Попову Пољу купљене. Пашњаци су издијељени. Село се дијели на три дијела: Мушину (4к), Шарићевину (1к), Гај (9к). У селу су живјели Мусломани Шарићи, који су одселили у Столац, затим Прце, Мачинко, Елезовић, Оборине, а од којих су неке изумрле, а неке се одселиле у оближња села. Старина има: гомила, и „грчких“  гробница.

Жарковићи, Комади, Ђоге и Медани су исто братство.

Ђоге су доселили прије 300г из Мириловића, а Жарковић су прешли прије 80г из Влаке. И у Радишевини је земља око кућа и куповна у пољу. Испаше су издијељене. Има 2п са 6к. У селу је живио Мусломан Радишевић, сада у Стоцу и ага у овом селу. У селу су живјели још Прце и Ђуришићи, који сад живе у Бјелојевићима, и Марић, који је сад у Бурмазима. Мусломани Сефе (2к) су доселили још у 18в из Чавша у Попову. – Буквићи (4к) су прије 25г доселили од оних с Побрђа.

И Под Кулом има кметовске земље у селу и у Попову купљене, коју држе приорачи испод Куле. Испаше су све издијељене. Село се дијели на: Бању (5к) и Под Кулу (11к). По чему се дио села прозвао Бањом није познато. Мисли се да је старо насеље било у Селишницима, па да се преселило због комараца и грознице. У селу су, прије 200г, живјели Михићи, којих данас има у Чавшу, Бјелојевићима, Мишљену и Банчићима. Њихов су род и Муслимани Пашићи, који су градили сеоску кулу и живе у Мостару, Вукосави су преселили у Гај и Побрђе, задим Радишевићи и Крпићи. С је, већим дијелом, доселило у 18в.

Рагужи, Рогоњићи и Билићи су једно братство; потичу од оних с Ластве и Воденог Дола у Г. Храсну.

Павци су од тамошњих Паваца.

Ловре је од Маслаћа из Доњег Храсна, доселио прије 15г.

И на Влаци је радна земља у Попову и око кућа. Село има 7к, које су збијено у једну групу… Прича се да се један Жарковић заједно са Брстином, Мандрапом и Маслаћем одликовао у Габели у боју с Јанковић Стојаном, кад је овај ударао на Мостар и он је награђен од турских власти са 5 харача земње. На тај се начин од нселио у Влаци. Поријеклом је од Капора из Мириловића.

У Граховиштима радна је земља сва код кућа. У испашама је шума јако сасјечена те сељаци трпе велику оскудицу у дрвима. Овдје живи п Буквићи са 2к. Причају у селу је живио некакав „бан“ од кога је остало мјесто Бановине. У Мехмедовини живио је Мехмед Радишевић. По селу има безброј омеђина од некаквих старих кућа. У Граховиштима је Зборна Гомила на којој се састаје цијело Г. Храсно на вијећање. Овдје су негда живели Елезовићи, Ђуришићи и Гарељевићи. Још у 19в у селу су биле само стаје Буквића с Подбрђа. Прије 40г претворено је у стално село.

П.С. Горње Храсно је 1991г имало 186с (Срби 108, Хрвати 73, Муслимани 5), а у 2013г имало је 53с.

Села љубушког котара

Поље западно од Љубушкога зове се Бериш, и то онај дио између Љубушког и Вељака с једне стране и Граба и Пробоја с друге стране. На с ивици пољској су села Радишићи, Пробој и Витина. На Рту, који раставља Бериш од Разлога су села Оровље, Граб и Вашаровићи. На вишем ј дијелу је Хумац а на сз Вељаци. Села, што су уз с ивицу имају своје дијелове по 2-3км далеко у заравни између Бериша и Мостарскога Блата. Осим ових села испитана су и села општине Клобука, која лежи на карсној заравни з од поља. Сељаци пију воду с Млада. Сви су католици осим неколико муслимана. Ови католици немају слава.

Пробој (Љубушки)

Земља је већином агинска, а имају и нешто своје, што су искрчили у мери. Аге су већином Муслимани из Витине, Љубушког и Травника. Плаћају четвртину и измет. На планину гоне на Вран и на Чврсницу.

Причају да су преци данашњих п запамтили кас су Оток и Пробој сачињавали једно село и плаћали само 18 гроша пореза. Ипак је ишао главар Тадија Бандур у Травник да се тужи на велик порез. Најстарија п је Галијат. Он су старјеници, за свој даљи род не знају, има их 2к.

Вучићи су дошли прије 200г из Блатнице, мост кот. Има их још у Церњу, Блатници и Виду. Овдје их 3к.

Бендури мисле да су из Стона, јер и тамо има истог презимена. Знају да живе у селу још од прије него су протјерани Турци из Далмације. Има их на Ардомиљу и Главатичеву. Овдје их 7к.

Чувалов прадјед доселио је из Колобука од Рашића. Има их 15к.

Толића прадјед Мате доселио је из Тијаљине прије 140г. Има их у Грудама, Вргорцу, Тијаљини и Мостару. Има их 3к.

Гавран је из Растоваче у Посушју доселио ради сиромаштва прије 130г. Има их у Бакији у много села у Витини и овдје 5к.

Нуића отац је ради сиромаштва дошао из Дрноваца. Има их у Дриновцима, Љубушком, и овдје 4к.

Зовко је дошао из Хамзића у Оток, а одатле му отац на читлук. Има их 5к.

Гргићи су дошли прије 80г из Рашљана за Љубушким. Има их у Рашљанима, Требижату, Вељацима, Клобуку и овдје 4к.

Злопаш је из Бова у Радишиће, а одатле му отац дошао на женинство прије 40г. Има их у Богу, Радишићима а овдје 2к.

Тица, његов дјед доселио је с Лединца прије 70-80г ради сиромаштва. Има их 1к.

Циго, његов је дјед дошао прије 80г ради сиромаштва. Има их много у Добрковићима и овдје 1к.

Алиловића отац је прије 70-80г дошао из Радишића. Има их 2к.

Вукшић је овдје самро и на његово је дошао Шимовић с Умца прије 30г. Има их 1к. Један је Борас дошао прије 60г из Витине, а други прије 23г из Грабовника. Има их 6к.

Ереш је дошао прије 30г из Радишића на женинство, а старином је из Расна у мос котару. Има их 2к.

Гризељ је дошао на женинство с Умца прије 35г. Има их и 1к.

Букова је поријеклом из Тијаљине,а овдје га довјела мајка прије 25г из Радишића.

И Павлића је довела жена прије 33г из Пољица код Вргорца. Има их у Дрновцима, Радишићима, у Далмацији и овдје 1к.

Фазлиновићи (Мусл.) су прије 100г преселили из Љубушког на земљу. Има их у Љубушком, и овдје 3к.

Кључани (Мусл.) су старином из Кључа у Босни, овдје прешли из Љубушког прије 30г.

Диздаревићи су прешли из Витине прије 80г на земљу. Има их у Љубушком, Витини и овдје 1к.

Петрину је довела жена из Хамзића прије 15г. Има их 1к.

Бебек је прије 60г преселио из Љубушког на земљу. Има их 1к.

П.С. Пробој је 1991г имао 769с (Хрвати 759, остали 5, Југословени 4, Срби 1), а у 2013г имао је 726с.

Радишићи (Љубушки)

Преко трећине земље је откупљено; неколицина су имали своју земљу и прије окупације. Агама плаћају четвртину, а измет у новцу. Купују од власти меру. Село се дели на три махале: Доњи Радишићи (30к), За Брдом (27к), Ерешева Мала (39к) и Вујевића Мала (29к)… Село је некад звало Стијевно, па се по некакву Ради, који је овдје живио, прозвало Радишићима.

Не зна се како је село постало. Негда су у њему живјели Мусломани Мерџо и Жеро, који су самрли и кат Бубало који је одселио у Ардомиље. Зна се да некад (на много прије асталука) у селу није било више од три куће.

Најстарији су Рстићи. Давно су дошли из Вргорца. Има их у Грабу и у овом селу 3к.

Колобаре су доселили одмах иза Рстића, али се не зна окле. Има их у Витаљини и овдје 2к.

Дјед Етешев доселио је од Широког Брига. Има их у Студенцима, Црљеном Грму и овдје 20к.

Марића отац доселио је из Бекије, с Посушја. Има их 5к.

Бунозе, њихов дјед дошао је из Тијаљине, да крчи у ово село. Има и 8к.

Дропуљића дјед доселио је из села Дусине у Далмацији, побјегао од војске. Има их у Дусини, Прологу, Сињу и овдје 7к.

Томићи су с Погане Влаке у Бекији. Има их 6к.

Марушића дјед је из Мокрога код Широког Брига, гдје их још има. Дошао је, „на ширину“.

Доганџића отац дошао је из Броћца „на ширину“. Има их у Броћну, Дретељу, Студенцима, и овдје 5к.

Шарци су прије 100г из Броћна, гдје их и сад има. Овдје их 6к.

Бараћев дјед је из Далмације, иза Вргорца. Има их у Отоку и овдје 2к.

Милићевићи су старином из Броћна. Дјед једних дошао је из Посушја, а других из Броћна. Има их 8к.

Алиловића отац дошао је однекле из Далмације, и то прије „него је Врацнуо тесту градио“. Има их 6к.

Медића дјед је дошао из Черигаја, код Мостарког Блата. Има их у Черигају, и овдје 8к.

Спајић је из Груда у Бекији, прије 60г. И сад их тамо има, а овдје 2к.

Приморчев дјед дошао је из Тијаљине. Има их у Витаљини, Бијачи, Габели и овдје 8к.

Лубурићи су из Броћна. Овдје им је дошао прадјед. Има их у Ограђенику, Броћну, Студенцима, Витаљини и овдје 5к.

Ерцег је испод Пролога, дошао му дјед од глади. Има их на Хумцу, Прологу и овдје 2к.

Маџар је као војник давно побјегао из Маџарске. Има их 1к.

Вујевић је од Вргорца. Има их још у Ораху, овдје 1к.

Солини су из Солина, у Далмацији. Дошао им дјед; око Љубушког их нема више. Овдје их 3к.

Лаврића је дјед из Козице; овдје су дошли из Бекије. Има их у Бекији, Пољицама код Имотскога, у Јабланици, и овдје 6к.

Коромани су старином Шимићи из Ружића у Бекији, одакле им је дошао дјед. Има их 2к.

Носића старина од Пролога; отац им се прије 100г преселио у Граб, а одатле овдје. Има их у Грабу, Вашаровићима и овдје 4к.

Кнезовића дјед доселио је као турски момак од Мокрог. Има их у Љубушком, Далмацији, и овдје 1к.

Отац Башића је из Броћанца у Посушју. Има их „потурчених“. Има их 4к.

Рогиће је довела баба из Дриноваца у Бекији. Има их у Љубушком и овдје 1к.

Шунића дјед је дошао од францеског зулума из Бриста код Језера. Има их 5к.

Бокшић је убио стрица па је побјегао из Завојани. Има их 2к.

Шкегров је дјед доселио иза Вргорца. Има их у Љубушком, и овдје 2к.

Маркића је отац доселио из Вира у Бекији у момаштво. Има их у Виру, и овдје 4к.

Чолак је с Лединца, у Бекији, има их у Грљевићима, Липну, Ракитну, и овдје 3к.

Шкробов дјед је из Дужица, из Бекије. Има их у Грљевићима, и овдје 3к.

Радића дјед је из Дриноваца, у Бекији, гдје их има још. Овдје их 2к.

Шумељев дјед доселио је однекле из Бекије у момаштво. Има их 2к.

Андачићев отац је доселио из Хамзића. Има их 1к.

Бораси су старином из Маџарске, овамо им је прешао дјед „на ширину“ из Витине. Има их 3к.

Грепов дјед је из Припратнице. Има их још у Далмацији, и овдје 3к.

Мелића дјед дошао је Турцима у момаштво из Тиаљине. Има их у Бекији, и овдје 2к.

Скоке су од Расна код М. Блата, доселио им дјед ради сиромаштва. Има их у Расну, Грабу, и овдје 5к.

Крејић има имање и овдје и у Љубшком, па живи на оба мјеста. Има их 2к.

Прасац је од сиромаштва доселио (отац му) из Црвеног Грма. Има их 1к.

Антић (Милетић) је из Липна (мост котар), дошао му отац. Има их 1к.

Зовак је „папузан“ т.ј. „увинча се“ за једну овдје, доселио је из Витине прије 40г. Овдје их 2к.

И Маринчић је „папузан“ с Читлука у Броћну, дошао је има 40г. Има их 1к.

Вучић је из Броћна прије 50г, стајао је и у Пробоју. Има их у Виду, Прологу и овдје 1к.

Бркић је прије 90г дошао из Лединца у најам. Има их 2к.

Перван је „отуда од Броћна“. Има их 2к. Цијело село су католици.

П.С. У Радишићима је 1991г било 2.502с (Хрвати 2.450, остали 27, Муслимани 14, Југословени 7, Срби 4), а у 2013г било је 2.447с.

Оток (Љубушки)

На јако уздужену, кршевиту и спљоштену хумцу, у Беришу. Родна земља је свуда по пољу око села. Село јако разбијена типа. Земља рађа тако добро па стоке не држе никако изузев по једну краву и пернате живине. Испаша ни шума нема село никако…

Село је некада имало стаје у Грабовнику. Кад се исуши Бериш, сељаци почеше крчити, и бегови их силом укметише. Они који су били са стајама у Грабовнику бише насељени тамо, а на њихова мјеста у Оток доведоше друге п. Сељаци износе ваздан смицалица коко су их бези Капетановићи укметили и како су им хак повисили.

Настарије п су:

Павловићи (6к) и Зовке (7к). Првима се прадјед доселио „на ширину“ из Вељака, а Зовке је преселио ага из Драгићине, у Бекији, прије 150г.

Кардумов (2к) прадјед дошао је из Црног Вира у Далмацији, „на ширину“. Има их у Грабовнику и Завојанима.

Борасов отац прешао је из Витине, прије 30г, од једног аге другом. Има их 4к.

Петрушићев (4к) прадјед прешао је из Црнча у Пробој, а одатле у Оток. Старо им презиме Беље. Има их у Грабу, Витини и Црљеном Грму.

Вукоја (1к) дошао из Љуботића у мост котару. „Отац му се увинча за Павлушу“.

Вукшића има 17к; њихов прадјед прешао је из Кокорића у Далмацији да крчи. Има их још у Грабовнику, Лисицама, Студенцим и Кокорићем.

Бараћи (5к) су се „прочедили“ из Кашча, одакле им је дјед дошао „на ширину“. Има их још у Кашчу, Радишићима, Студенцима и Черигају.

Пилатићи (Антуновићи) (5к) доселили су заједно с оним у Клобуку из Козице у Далмацији.

Алиловићев (1к) „дедо“ доселио је из Ружића на ширину. Има их у Ружићима, Црљеном Грму, Студенцима, Радишићима и Витини.

Бебек (1к) је из Вељака, доселио му дјед.

Павичић (1к) с Лисица (љубуш.кот) „увинча се за Брбурушу“. Има их у Лисицам и Црљеном Грму.

Гранчић (1к) из Пољиц код Иматског „увинча се“ за Брбурушу.

Милићевићев (1к) „ћаћа“ дошао је из Студенаца на ширину.

Томић (1к) је доселио прије 40г из Радишића. Има их у Радишићима и на Поганој Влаци.

Чолак (1к) је дошао прије 20г из Грљевића (мост.кот), гдје је имао доста стоке па је продао и купио земљу.

Решетар (1к) дошао је жени прије 30г с Маовца у Далмацији. Има их у Маовцу и Метковићима.

Ћабић (Мишетић) из Грабовника „увинчао се“ је прије 6м за Кардумушу.

П.С. Оток је 1991г имао 549с (Хрвати 543, остали 5, Југословени 1), а у 2013г имао је 602с.

Грабовник (Љубушки)

На ниском, спљоштеном брежуљку на ј од Отока. Воду пију из Млади и из чатрња. Сви сељаци кметови; једни (Ђунишлића кметови) плаћају четвртину и на дан орања по 3 гроша „краварине“. Капетановића кметови плаћају четвртину и 20 форинти у име измета. Село је разбијена типа.

Село је постало у 19в на крчевинама и стајама. Већином су сељаци из Отока, а о ранијем свом поријеклу знају ово:

Толо је поријеклом Дриновић из Бијелог Поља, па му је дјед дошао „на стање“ у Оток и из Отока прешао овдје. Има их 3к.

Мишетића дјед је из Дриноваца. Звали су се Томаси. Поријеклом су, веле из Јајца од Стјепана Томашевића. Томаса има у Дриновцима, код Сиња у Дубору (Далмација) и Болу (Далмација). Сви су поријеклом из Босне. Има их 36к.

Гаџе су поријеклом са Стиља, а дјед му је дошао из Дриноваца. Има их у Дриновцима и Звировићима. Овдје их 12к.

Маркотића дјед је од Вргорца. Има их у Вргорцу, Грабу, Ораху и овдје 8к.

Вукшића дјед доселио је из Кокорића. Има их у Отоку, Студенцима, Лисицама и овдје 8к.

Кардум је из Завојани; дошао му дјед. Кардума има у Отоку, Завојанима, ливањском котару и овдје 1к.

Гризиљев отац дошао је из Витине на женинство. Има их 1к.

Гавран је прије 40г доселио из Пробоја. Има их 1к.

Борас је прије 25г дошао из Витине на женинство. Има их 1к.

Пивац је из Завојани, преселио у Вашаровиће, па одатле овамо прије 15г. Има их 1к.

Праљак је као сироче прешао прије 60г у ујака. Има их 1к.

П.С. Грабовник је 1991г имао 396с (Хрвати 393, остали 3), а у 2013г имао је 446с.

Граб (Љубушки)

Заузима средњи дио јако спљоштеног кречњачког рта који раставља Бериш од Растока. Цијело село укмећено, само су се 4к откупиле. Неки су се откупљивали, па се опет продали. Аге су Мусломани Ђунишлићи (у Цариграду) и Капетановићи из Витине и православни Јелачићи из Мостара…

На мјесту Костеници веле били су манастир и црква Херцега Стјепана, на граду причају за град Цара Лазара!… За једну кулу на Седренику причају да је била војводе Момчила, па је наслиједио Краљевић Марко, а од овога буљубаша Мујо, који је био ожењен Марковом сестром, а од овога је прелазила с једног посједника на другог. И сад је узгор. У селу живе 22 „племена“.

Грбавци (или Грабовцу) причају да су поријеклом од Стипана Високог. Они су веле род с кућом Петровићима на Цетињу, јер су ови поријеклом од Петра млађег сина Цара Лазара! Најпре су стали у Водицама код Клобука, а на Пећи им је било скупиште. Одавде су побјегли у Сињ, па у Ливно, па опет у Сињ, па из Сиња овдје. Дошао им је дјед као дијете; дјед је живио 80г, а умро је прије 60г. Веле да их има у Сињу 80к, затим Шиповачи, Витини, Ардомељама, Драчеву (Габела), Вељацима, и овдје 12к.

Миаљевићи су из Леђана од Дубровника. Дошао је прије 130г. Има их у Радаљу, Црљеном Грму и овдје 4к.

Краљевићи су из Ловреча више Клобука. Дошсли су мало прије Грбаваца. Има их у Вашаровићима, Црљеном Грму и овдје 15к.

Бебића је дјед одмах иза Грбаваца дошао из Рујнице код Метковића. Има их 8к.

Рстићи су били хајдуци из Ципре код Шибеника, па се смирили прије 200г. Има их у Вргорцу, Радишићима и овдје 20к.

Ајдуци су од хајдука Рстићева побратима. Има их у Завојанима, и овдје 4к.

Шошићи су доселили због тјескобе од Невистине Стине код Имотскога. Има их у Вашаровићима и овдје 8к.

За Носиће знају само то да су овдје били кандијскога рата. Има их у Прологу, на Њиветинама и у Радишићима.

Колак је испод Љубушког. Из Граба су једни одселили у Тиаљину, гдје и сад живе. Има их 8к.

Скоке од Скочибашића од Вргорца. Дошао им је дјед прије 150г.

Маркотићи старином испод Љубушког. Одатле су прешли у Метковиће, одатле у Вргорац, а из Вргорца прадјед овдје. Има их 16к.

Вујевићи су доселили из Вргорца прије 150г. Има их 7к.

Вукојевићи старином из Дувна, прелазили су у Сињ, а из Сиња у Шиповачу, а одатле овдје. Има их у Клобуку, Шиповачи, Вељацима и овдје 8к.

Мушанима је дјед дошао из Вргорца, гје их још има. Овдје их 3к.

Живковића дјед дошао је с Орова (Далмација), гдје их још има. Овдје их 5к.

Бркић се са Студенаца „приженио“ у ово село прије 35г. Овдје их 1к.

Петрушић се доселио прије 50г с Црљеног Грма, гдје их и сад има. Овдје их 1к.

Милићевића „дид с Броћна, уда се овди“. Има их 6к.

Лауци су прешли из Вашаровића прије 40г. Има их 2к.

Алиловић с Пробоја се прије 20г „уда овди“. Има их 1к.

Тонић с Пролога је прије 20г купио овдје земљу. Овдје 1к.

Јелавића дјед доселио с Вргорца. Кад су Турци освајали Вргорац Јеловић га је бранио. Има их у Вргорцу, под Пролог, у Вељацима, и овдје 6к.

П.С. Граб је 1991г имао 1.344с (Хрвати 1.337, остали 7), а у 2013г имао је 1.162с.

Оровља (Љубушки)

На сз ивици централног рта, који раставља Бериш од Растока. Поред села тече Парило, крак од Млади који се одваја и улијева у Расток. Већи дио сељака откупљен. Аге су Капетановићи из Травника. Неки дају трећину, неки четвртину, неки петину, а неки осмину. Не чине измета.

Прича се да је село било имање Будалине Тала. У селу су некад живјели Первани, Пранићи, Мартини и Катанићи. Сви су били поријеклом из Броћна, сад живе код Вргорца. Затим су живјели: Шкорпути и Мариновићи.

Ракићи су старином од Спљета а дјед им је прешао на ширину из Вргорца. Има их у Котезима и у Вргорцу.

Шарићи су старином из Радишића. Бјежали су у Котаре, гдје их још има, одакле се вратио дјед Пашков, а Шашко је ћивио 115г. Од њих је, веле, чувени Шарац Махмудага. Има их 2к.

Шкорпут, старо му презиме Криштић; дошао им је шукундјед као момак „однекле из Босне“, па се „приженио“. Има их 3к.

Маринковићи и Пивци једна п. Њихов дјед је доселио из Завојани, гдје их и сад има. Овдје их 4к.

Дошлић (Грбановац) је са Шиповаче. Дошао му прадјед на ширину. Има их 2к.

П.С. Ораховље је 1991г имало 207с (Хрвати 196, остали 11) а у 2013г имало је 218с.

Вељаци (Љубушки)

На спљоштену карсном рту, који одваја Бериш од Шиповаче. Сељаци су махом кметови, од 135к, само их је 10 откупљено. Неке је влада откупила…

Село се дијели на: Села или Средељицу (52к), Брдо (25к), Амбар (41к) и Горицу (35к). Сви су ти дијелови на споменутом рту. Село разређена типа с више група већих ф.

О имену села не зна се ништа. Сељаци причају да су Вељаци, заједно с Клобуком и свим селима у пољу, били имање босанског краља Криштића (?), па их је овај дао своме зету, и од њега су из отели Турци.

Матићи су најстарија п. Доселили су давно из Растоваче у Посушју. Има их у Витини, под Љубушким, Новим Селим, Црљеном Грму, и овдје 11к.

Павловићи веле да су старином из Бјелопавлића у Црној Гори. Из Броћна им се доселио „деведид“ (девети дјед) одмах иза Матића. Има их 20к.

Виштичин је седми дјед доселио из Броћна. Старином су од Сиња. Има их у Сињу, Габели, Бротњу, и овдје 12к.

Бебеци су старином из Трновица од Клобука. Звали су се Јалићи. Веле да потичу од Цигана. Има их 15к.

Павлаци су старином с отока Брача. Становали су у Шућурју, а дјед им је дошао из Бубања у Далмацији. Има их у Грабу, Бубњима, Шућурју, у Подацима (код Макарске), и овдје 6к.

Петровића дјед је из Клобука, гдје их и сад има. Овдје их 5к.

Чуљци дошао им прадјед из Клобука. Има их 5к.

Вукојевићи су из Клобука. Један дошао прије 50, други прије 40, а трећи прије 20г, и то сви на женинство. Има их 3к.

Праљак је прије 100г дошао из Броћна ради „неке кривде“. Звали су се Петрине. Има их још у Грабовнику и Броћну. Овдје их 2к.

Мајићи су још „при прадида“ дошли из Шебешине код Дриновеца. Има их 10к.

Грбавчев дјед дошао је из Граба. Има их 4к.

Лончарев је дјед из Загозда код Вињана (котор Имотски). Има их у Вињанима, Неретви (село Крвавац), у Плимама (код Опузена) и овдје 4к.

Јелавићи су доселили из Ора (Далмација) прије 200г. Има их у Сињу, Сплиту и овдје 3к.

Лобаја се звао Чотић, доселио му се прадјед из Бротња. Има их у Сињу, на Ржаном и овдје 4к.

Тољи су са Стиља. Дошао им је прадјед на „ширину“. Има их 7к.

Зовак је из Кочерина. Дошао му дјед на женинство. Има их 1к.

Маркићи (Драгићевићи) из Ора код Вргорца. Један дошао прије 35 а други прије 25г на женинство. Има их 2к.

Брадвице су из Омиша, дошао им прадјед на ширину. Има их код Омиша и овдје 12к.

Ћулав је прије 35г прешао из Ора код Вргорца на женинство. Има их 1к.

Букмир је прије 4г прешао из Шиповаче на женинство. Има их 1к.

Равлића дјед дошао је у кметство из Дриноваца. Има их 1к.

Вујица је Вујичић с Ора код Вргорца; прешао је прије 80г на стање. Има их 1к.

Гргић је прије 30г с Умца прешао у кметство. Има их 1к.

Приморац старином из Кашча. Овдје је дошао с Умца, „привинча се“ за Јелчићушу. Има их 1к.

Маркотић је прије 6г купио „кућиште“ од Мусломана, па се преселио из Грабовника. Има их 1к.

Гранић је прије 60г из Кашча у Далмацији „приша“ старој Врањки која је била за Матићем“. Има их 1к.

Гашпар је прешао из Умчана, у Далмацији прије 48г. Има их 1к.

Бајто је прешао из Завојани прије 50г. Има их 1к.

Крејић (Јурић) је „копиле од витинског Турчина“. Има их 1к.

Зељко је прије 40г дошао из Црнча у најам, па се „увинча“ и прешао из Граба.

И Рашић из Дола се је прије 20г „увинча“.

Радићи су прије 100г, францеског времена, доселили на кметство. Има их 8к.

П.С. Вељаци су 1991г имали 1.218с (Хрвати 1212, остали 6) ау 2013г имали су 1.276с.

Умац (Хумац, Љубушки)

На си ивици вишег, кршевитијег ји дна беришког, које се зове Грабовина. Сељаци су махом кметови…

Село је разређена типа. Не издвајају се махале, само поједине помјесности носе имена: Велики и Мали Хумац, Руљар и Кутац.

… Овдје су становали Лубурићи, па отишли у Радишиће. Стари Јуко Врањеш памти кад у селу није било више од 7к и 3п: Шимићи, Зорићи и Врањеши. Све три су п дошле „гладне године по асталуку“.

Шимића прадјед је дошао из Ружића у Бекији. Рачуна се да их у Бекији има до 100к. Овдје их 4к.

Врањеш је исто тако из Ружића. Има их у Ружићима, Тиаљини, Кравици, Мостарском Блату, Сарајеву и „још негди у Босни“, а овдје 4к.

Зорићи су из Груда у Бекији, гдје их и сад има. Има их негдје у Босни, и овдје 3к.

За Бубале веле да су по ближим селима вјечито сељакали. Становали су Ардомиљама и Церњу, гдје их још има. Овдје их 1к.

Милас је из Тиаљине, гдје их још има. Дошао је „гладне године“ да преживи уз град. Има их 2к.

И Млинаревића дјед је дошао из Тиаљине ради глади. Има их у Тиаљини, Клобуку, Ружићима, и овдје 4к.

Сабљића прадјед дошао је од глади с Бова, гдје их још има. Овдје их 4к.

Дедићи носе ујаково презиме. Они су Перићи из Тиаљине. Мати их је превела оцу гладних година. Има их у Тиаљини, Студенцима и овдје 12к.

Окмаџа је побјегао из Козице од францеског зулума, који су гонили на аргатовања и „збабне жене па се јаловиле на радњи“. Има их у Кашчу, Козици, и овдје 2к.

Антуновић је заједно с Окмаџом из истог села побјегао. „Не да им се раскотити, увик једна кућа“. Има их у Козицама, Отрићима (Далмација), у Клобуку и по бекији.

Зовци су из Броћна из Амзића. Једним је дошао отац, а другим дјед. Има их у Биачи, Отоку, Радишићима, Габели, Бишћу, Мостару и Бијелом Пољу, и овдје 6к.

Шоше су из Шиповаче. Дошао им дјед. Има их у Вашаровићима, Грабу, под Љубушки и овдје 3к.

Пер (Пеар) је из Броћна. Дошао им дјед. Има их у Броћну, под Љубшким, Сеоцима и код Граца у Далмацији, куда су одавде одселили. Има их 3к.

Томића је дјед из Тиаљине ради глади. Има их у Радишићима, Поганој Влаци, Тиаљини, Броћанцу и овдје 3к.

Муцића дјед је из Тиаљине. Има их у Тиаљини, Церњу, Клобуку и овдје 6к.

Приморчев дјед од Тиаљине. Има их у Биачи, Тиаљини, Радишићима, и овдје 3к.

Ковач је дошао прије 30г из Посушја фратарима у момаштво. Има их у Посушју, Мостару, и овдје 4к.

Параџик је из Броћна. Дошао му дјед од глади. Има их у Броћну, Пригради, Витини, и овдје 2к.

Безер је „од Броћна“. Дошао му прадјед од глади. Има их у Црљевом Грму, Церовном Долу, у Лигалима (у Рашљанима), и овдје 5к.

Ерцези су из Милошића из Далмације. Има их под Прологом, у Милошићима, и овдје 3к.

Марковића дјед је из Кашча. Има их у Приграђу и овдје 2к.

Вујевића отац је прије 60г дошао „од Броћна“. Има их у Грабу, Радишићима, и овдје 2к.

Ереш је из Броћна, па прешао у Радишиће, гдје их и сад има, па одатле у Умац. Овдје 1к.

Шимовића прадјед „од Броћна“. Одавде их је одселило у Далмацију, Витину и Клобук. Овдје 1к.

Јелић је прије 30г дошао од Широког Брига у најам. Има их 1к.

Ћуже је из Мокрога код Мостарског Блата. Дошао му дјед на Биачу, па овдје. Има их у Грљевићима и овдје 1к.

Петриљ је из Ружића. Дошао му дјед. Има их у Ружићима, и овдје 1к.

Билић је из Сеоца из Далмације. Дошао им дјед. Има их у Црљеном Грму, Лиштици, Сеоцима и овдје 2к.

Алиловића је дјед дошао из Ружића у Радишиће, па овдје отац прије 50г. Има их 1к.

Милићевића отац је дошао из Броћна у момчилук. Има их у Радишићима, Хамзићима, Ограђенику, у Мостару и око Мостара, и овдје 2к.

Конџа је из Ружића. Дошао му је отац. Има их у Ружићима, и овдје 1к.

Гргића прадјед је из Броћна. Има их у Пробоју, Клобуку и овдје 3к.

Гале је из Броћна. Дошао му отац прије 40г. Има их на Биачи, Црљеном Грму, и овдје 2к.

Микулић је из Ружића, дошао у момаштво прије 35г. Има их у Радишићима, Витини, Борајни (љубушки котар), и овдје 1к.

Додиг је из Пролога. Дошао му дјед. Има их у Црљеном Грму, Прологу, Вашаровићима и овдје 1к.

Мајсторовића дјед је из Дриноваца. Има их у Дриновцима, Приграђу, Завојаним, и овдје 2к.

Мандића прадјед је „од Броћна“. Има их у Ардомиљу, и овдје 1к.

Блажевић је побјегао из Козице од француског зулума. Овдје их 1к.

Орман је старином из Љубушког, Мусломан; живи и овдје и у вароши. Има их још у Мостару.

Мусломан Коњхоџић је прешао из Љубушког „на своје“. Има их 3к.

Пиперац живи и овдје и у вароши.

П.С. Хумац је 1991г имао 1.572с (Хрвати 1.533, остали 26, Муслимани 6, Југословени 5, Срби 2), а у 2013г имао је 2.824с.

Вашаровићи (Љубушки)

Сељаци већином кметови, само се откупио који је имао сиромашнијег агу. Али четири шетине су и сад кметови…

Село је засновано веле на пустом и запуштеном селишту. Најстарије п су Матијашевићи, Гранићи, Пуљићи и Лауци. Они су дошли на испашу и дуго нијесу земље радили. Крчити су почели иза куге.

Пулића (Раос, Равсовљевић) су стари, дошли прије пет кољена из Вргорца на пашу са стоком, и остали. Кад су дошли још је владао Турчин у Вргорцу. Раоси у Вргорцу су њихови. Има их 11к.

Лауци су убили Турчина, па су 10г иза Пулића доселили из Драчица код Макарске. Кад су доселили била је овуда веома густа шума. Прича се да је Лауц ударио каменом Матијашевића, и побјегао само 2км од села, па живио по године, и овај није знао за њ. Има их 18к.

Матијашевићи су у Бијелом Пољу убили Турчина, па побјегли у Вргорац, а из Вргорца су дошли овдје још кад је Турчин владао у Вргорцу. Веле потичу од Матије Нинослава краља босанскога. Сад их је 12к, а прије 60г била их само једна.

Гранићи су из Кашча одмах иза куге на ширину. Има их 1к.

До 100г иза Матијашевића доселили су Вукојевићи из Кашча „на ширину“. Има их 9к.

Маринковић је дошао о „куги“ из Пролога на шитину. Увијек их има само 1к.

Говорко је доселио из Пролога од францеског зулума. Има их 5к.

У исто вријеме и због истог узрока доселиле су и слиједеће 3п:

Шиљези (Пранићи) су из Вини, код Језера, гдје и сад имају своје земље. Има их 6к.

Јукићи (Грљушићи) (4к) и Вегари (7к) су из Прапратнице. Има их 4к.

Тољ се прије 60г из Умача, код Језера, „привинча“ за Гашпарушу. Има их 1к. Росо је из Италије, побјегао је из француске војске. Има их 2к.

Арелија је има 50г доселио због тјескобе из Дриноваца. Има их 3к.

Пивац је прије 60г  дошао на материнство из Завојани. Има их 1к.

ДОдиг је прије 40г доселио из Милишића код Вргорца. Овдје 1к.

Шошићи су недавно из Граба. Има их 3к.

Петрушић је дошао на женинство прије 5г из Црвеног Грма. Има их 1к.

Краљевићи живе у Црљеном Грму, па су купили имање овдје, и живе у оба села.

П.С. Вашаровићи су 1991г имали 970с (Хрвати 964, остали 5, Југословени 1), а у 2013г имали су 823с.

Витина (Љубушки)

Витином се зове сеоска општина са 12 села или „Мала“. Разликујемо један дио при пољу, на обје стране ријеке Вриоштице, који се званично зове Витина, а коју народ зове Вриоштицом. У томе дијелу разликујемо чаршију у равнини, и мусломарске куће при страни… Махале се зову овако: Орашина (14к), Кланац (25к), Под Зеленом Гором (18к), Утица (12к), Грабово Врило (6к), Доци (26к), Мајића Мала (30к), Гавранова Мала (24к), Брљица (24к), Ајдучка Стаза (5к), Скоковина (8к) и Вриоштица (Витина) 47к. Кад се дода број породицима, о којима случајно није забиљежено колико их има и оне што живе између појединих махала може се узети да у Витини има најмање 260к… Становници су католици и Муслимани.

Мусломанске су п слиједеће:

Месијевићи (4к) и Диздаревићи (15к) су једно племе. Доселили су „из Ески Бабе, у Анадолу“, кад су Турци освојили Херцеговину. Били су диздари љубушког града.

Лалићи (2к) „из Шперковине иза Вргорца“ гдје и сад има Лалића; „они тамо су Ђаури“.

За бегове Капетановиће (Пуздриће) причају једни да су из Гвозда; други да су из Козице у Далмацији, али се зна сигурно да су они још прије Омер-паше дошли из Травника и постали капетани љубушког града. Има их 2к.

Крејић је прије 30г доселио из Љубушког на материнство.

Јакић је као ципелар дошао из Љубушког прије 3г.

За Максиће кажу да су старином од Родобоље код Макарске; они су прије 3г преселили из Љубушког. Има их 1к.

Ливњак је прије 60г дошао из Ливна Капетановићима у момаштво. Има их 4к.

Букић је прије неколике године доселио из Љубушког.

Поред ових Мусломана у Витини живе и ове католичке породице:

Бабићи су старином из овог села, из Кланца. Била су два брата хајдука у чети Јанковић Стојана, па су једног Туци посјекли, а други је побјегао у Котаре, па су се опет отуда вратили. Овдје их има 1к, а у цијелој Витини има их више.

Гризељи су старином из Бекије. Уз кугу су помрли, па остала само 1к и од ње сад их 12.

Бојка прича да је прије 500г дошао са Служња на Утвицу.

Араповића је старина са Слипчића код Мостара. Овдје је дошао гостионичар из Љубушког.

Смољан је старином из Јасенице код Мостара. Овдје му дошао отац са Студенаца за занатом.

Бишко је с Посушја. Дошао му отац у Капетановића у момаштво. Задње 4п имају само по 1к.

У Орашини живе:

Бебеци (5к) су старином из Шиповаче; овдје су дошли прије 85г, затим Бишко (1к);

Бораси (2к) причају да потичу од некаква војника који је иза некаква боја на острву Вису остао и побјегао у Развршје. То је било веома давно. Рачуна се да их у Херцеговини има до 300к. Из Развршја су давно побјегли зато што су Турке побили на Божић у јутру.

Брбори (4к) су однекле из Далмације.

Солдати (1к) или Росе од Талијана који је побјегао из француске војске.

Ђорићи (1к) су с Доброга Села у Броћњу, удао се за Брбурушу.

Сивоши (2к), и њихов је прадјед побјегао из војништва, „мало му се могло разумјети шта говори“.

У Кланцу имамо ове породице:

Тољи (2к) и они потичу од побјеглих војника. Нашли су га у пољу мртва од глади „није зна колико коза пашки“.

Грубишићи (2к) су прије 10г дошли из Шиповаче, био је водар беговски.

Алиловића (1к) је дјед из Ружића. Вјенчао се с капетановом момкињом.

Ливњак (4к).

Јуричи (2к) су из Дувна, дошао им прадјед прије куге.

Оречи (5к) су из Бекије, из Граца, дошао им прадјед.

Барбарићи (1к).

Станић (2к) је иза Гозда под Бјековом дошао на „пратарски кувар“.

Гризељ (4к).

Бојко (1к).

Под Зеленом Гором:

Мајићи (2к) су стаирном из Броћна, па су прешли у Завојани. Има их у Јелиндолцу, Завојанима и Брду.

Лалићи (Муслимани 3к).

Ђишићи (3к) су исто племе с Диздаревићима и Месијевићима.

Бебек (1к).

Јурич (4к).

Петрушић (1к), је из Граба, „увинча се за Гризељушу“ па живи и у Грабу и овдје.

Бабићи (2к).

Бојко (1к).

Грабовац (1к) је давно из Шиповаче.

У Утици:

Рашићи или Шериповићи (4к) су од оних из Клобука.

Бојка (1к).

Козина (3к) је поријеклом с Витањине под Умцем.

Грбавац (1к) живи овдје и у Грабу.

Бораси (3к).

У Грабовом Врилу:

Грбавац (2к). – Гризељ (1к). – Борас (1к). – Рашић (1к). – Микуљића (1к) дјед је из Ружића дошао у најам па се „увинча“.

У Доцима:

Бораси (1к).

Грбавци (4к).

Рашић (1к).

Јурич (2к).

Солдо 1к је из Бритвице из мостарскога котара.

Ерцези (7к) су из Шиповаче, дошао им прадјед у бега да крчи.

Мајића Мали:

Јуричи (2к).

Мајићи (10к).

Гризељи (2к).

Мишетићи (9к) станују и овдје и у Грабовнику, гдје им је главно стање.

Гаџе (1к) живе у Грабовнику и овдје.

Галић (1к) је дошао из Церња изнад Љубушког прије 30г.

Вулетића (1к) отац је из Добрковића у мост котару, дотјерала га је сиротиња у дп19в.

Матића (1к) дјед је из Вељака прешао у Витину.

Перцов (1к) је Бебек.

Говорко (1к) је дошао на женинство из Вашаровића.

У Гаврановој Мали:

Гаврани (8к) су из Растоваче из Бекије, становали су у Габели и Радишићима. Дошли су одмах иза Бебека.

Бораси (3к).

Пенаве (3к) су из Батина у Посушју прије 100г дошли агама у службу.

Грбавци (1к).

Солдати (3к).

Нуић (1к) је дошао из Пробоја, и ту је „мишћеник“ (старјеник).

Парацик (2к) је дошао с Умца прије 50г.

Павловићи (2к) су из Ајдучке Стазе.

У Брљици:

Бораси (20к).

Бабић (1к).

Гризељ (2к).

Булића (1к) дјед је дошао из мостарскога котара у Клобук, а одатле овдје.

У Ајдучкој Стази:

Борас (3к).

Бебек (1к).

Павловићи (3к), старином су из Шиопваче, а овдје им је отац из Отока.

У Скоковини:

Мишетић (2к).

Вулетић (3к).

Ерцег (1к).

Вукшићи (3к), живе и у Грабовнику и овдје.

Осим ових ћиве по разним мјестима сеоског удута и ове п:

Гранића (3к) су претци давно побјегли из „солдачије“. Мисли се да су поријеклом Маџари.

Гргић (Дедић) је прије 40г преселио с Умца, јер је имао мало земље.

Јурковић (1к) је с Биоче ниже Љубушког. Био жандар па се „увинча“ за Бебекушу.

Шкробо (1к) је с Дужице код Расна (Мост. Блато). Био финанц па се увинча за Јурковића сваст.

Тамбур (3к) је са Завојани. Градио је „очепаше“ па дошао за занатом.

Гаџе (1к) има „стање“ и овдје и у Грабовнику.

Пивац (1к) из Вашаровића се је прије 25г „увинча“ за Јуричушу.

Лозе (?к) мисле да су „мишћеници“. Њихов дјед је живео 100г. Памтио је, веле, кад у цијелој Витини није било више од 6к, али није знао одакле му је п.

П.С. Витина је 1991г имала 2.154с (Хрвати 2.021, Муслимани 91, Југословени 22, остали 19, Срби 1), а у 2013г имала је 2.009с.

Клобук (Љубушки)

Сеоска општина у карсној заравни, која се диже са сз ивице Бериша. Села су око ријеке Тиаљине и по карсној области око врха Клобука. Изузев ријеку Тиаљину, нема јаких врела, и због тога овдје има више чатрња. Сељаци су махом откупљени, а неки су и од старина имали своју земљу. Разна села су махом разређена типа, са мјестимичким групама сродничких кућа. Поједина села имају ова имена: Пољане, Добрња, Осоје, Брдо, КЛобук, Доле, Греда, Кашче и Војнићи. По једном попису сва села осим Војнића имала су 1900г 211к. Ми смо нашли год 1905 с Војнићима (75к) у цијелој општини 311к. Сељаци ријетко гоне у планину. Прије су гонили на Требистово, али су сад престали. Сељаци врло мало причају о старинама. Гомила има безброј, а стећака при Клобуку.

Не зна се како је село постало. Прича се, да су некад у цијелој општини била само четири арача, и то: Перић један, Чуљак један и Вукојевић два. Најприје су живјели Перићи, па су убили Турчина, и побјегли у Босну, па су се опет вратили и настанили у Тиаљини, гдје и сада живе.

Чуљци су иза Гозда од Имотскога (Други веле да су од Сињске Крајине). Дошао им „дидод дид“ има више од 250г. Мисли се да их у околини има преко 90к. Овдје 34к, а Мате (од 88г) памти кад их је било само 1к. Од њих су Артуковићи (14к).

Вукојевићи или Петровићи су старинци: од старине имају своју земљу. Пезићи (12к), Петровићи (23к), Шимуновићи (10к), Мадуновићи (10к) и Антићи (4к) сви су Вукоји. Сад их 30к, а зна се кад их је била само једна.

Ови Тољи веле да им је прадјед побегао са Стиља, за то што је убио човјека.

Јурчићи су из Ружића, одакле их је бег дигао у Нездравицу, па одатле у Тиаљуну, и из Тиаљине им дигао дједа у Клобук. Има их у Ружићима, и овдје 6к.

Међугорци су из Међугорја код Габеле. Данас их 30к, а зна Мате Чуљак кад су 3 брата заједно живјели.

Бркића отац је из Завојани. Има их у Завојаним, Расну, Грљевићима, и овдје 12к.

Корда је из Тиаљине, дошао му отац у најам. Има их у Тиаљини, на Грљевићима, Броћну, и овдје 6к.

Мусе су дошли прије 60г из Черигаја на траву па остали. Имају баштине и на Черигају. Има их овдје 6к, у Броћну и у Расну. Веле, да је од њих војвода Иван Мусић.

Барварићи су прије 100г доселили из Блатнице у Броћну на траве, „па су почели кућити има 50 до 60г“. Звали су се Леске. Има по Броћну, и овдје 10к.

Ерцега је бег преселио прије 40г из Витине. Има их 3к.

Грабовац је прије 20 до 30г прешао из Граба на траву, па га бег укметио. Има их 4к.

Булић је дошао из Блатнице, у Броћну, па се „привинча“. Има их 2к.

Бораса је бег преселио из Витине. Има их 1к.

Рашићи су имали своју баштину у Тиаљини, гдје их и сад има, па су се посвадили с Турцима и побјегли. Овдје их 23к. Од њих су Муцићи (8к) у Војнићима.

Чутуци су из Ружића, „привинча“ им се дјед за Вукојушу. Има их 16к.

Џајићи су старином из Завојани. Има их 10к.

Микулић је прије 30 до 40г прешао из Ружића на женинство. Има их 2к.

Антуновић је из Козица прије 70г. Убио је човјека, па побјегао. Има их 4к.

Доманџића отац је из Вргорца. Има их 1к.

Гргић је из Котара прије 100г; „привинча се“ за Вукојушу. Има их 7к.

Гломузина је са Стиља, дошао му отац. Има их у Стиљима и Вељацима.

Колаци су „придржаници“ из Граба. Живе у оба села. Има их 4к.

И Скоке су до скора били придржаници из Граба, па су се сад „установили“. Има их 4к.

Леке су с Лединца, дошао им прадјед.

Росин дјед је са Змијаца код Вргорца. Има их 1к.

Приморци су однекле из Далмације.

П.С. Клобук је 1991г имао 1.579с (Хрвати 1.555, остали 24), а у 2013г имао је 1.434.

Војнићи су 1991г имали 644с (Хрвати 641, остали 3), а у 2013г имали су 585с.

Доле су 1991г имале 271с (Хрвати 270, остали 1), а у 2013г имале су 219с.

Греда је 1991г имала 113с (Хрвати 113), а у 2013г имала је 118с.

Кашће је 1991г имало 81с (Хрвати 81), ау 2013г имало је 55с.

Шиповача (Љубушки)

Западно од Вељака, у улегнућу које је од осталог поља одвојено пречагом на којој су Вељаци. У овом улегнућу владају оне обичне карсне хидрографске прилике. Цијело је село било укмећено, па су се откупили и само је четвртина агинска. Поред тога имају земље у Вељацима, Клобуку и Прологу.

О сатрости села зна се само то да је ово била старина Пекића који је продао имање Диздаревићу па одселио.

Вукојевићи не знају одакле су. Род су с оним у Клобуку. Јако се множе. Има их 21к.

Ерцегови прадједи из Жупе код Имотскога. Има их 11к.

Прадједи Грбачеви су из ближег далматинског села Ора. Има их 17к.

Грубишића отац је са Стиља. Има их 2к.

И Гранића отац је са Стиља.

И Вукмири су са Стиља. Доселио им прадјед. Има их 5к.

Беуси су из Завојани. „Дид им приша“ у најам па се окућио. Има их 3к.

П.С. Шиповача је 1991г имала 623с (Хрвати 617, остали 5, Срби 1), а у 2013г имала је 661с.

Ракитно (Посушје)

Ракитном се назива у правцу СЗ-ЈИ јако издужено, 10 до 12км дуго карсно поље. Има безброј врела. Снијег пада велик. „Бура“ од запада најхладнији ветар. У име хака дају петину од жита, а за ливаде дају масло и сир. Аге су махом Мостарци.

Има четири села и то:

Потклечани (Милићевићи 30к, Сабље 8к, Бушићи 8к, Ромићи 10к, Ивањци 20к, Ћурде 6к, Бонићи 15к, Миаљи 15к, Маркоте 20к).

Сутина (Зломислићи 12к, Топићи 15к, Перци 20к, Вукоје 20к, Шарићи 20к, Резе 20к, Луцовићи 6к, Маркоте 4к).

Врпоље (Баришићи 15к, Думанчићи 10к, Милићевићи 10к, Токићи 1к, Ђереци 1к, Оречи 5к, Шарићи 4к).

Петровићи (Петровићи 15к).

Сељаци мисле да у Ракитну има 400к.

Перко је веома давно изашао из Бритвице на планину, па остао стално.

Ђерсков шукундјед је доселио из Мрњаваца. „Увик једна кућа, племе му се није тићило“.

Ћурде су Михаљи испод Греде у Ливњу. Доселили су прије пет кољена. Има их у селу Горици у Рами.

Одатле су и Миаљи.

Токићи су прије четири кољена доселили из Мостарскога Блата. Има их на Купресу 25 до 30к и у Сињу (одовуд отишао).

Баришића дједови су од глади дошли с Мрњаваца. Звали су се Чагљи. Има их у Мрњавцима и Купресу.

Милићевића дјед је из Броћанца у Посушју.

Ивањци су с Полога више Мостара. Дошао им дјед.

Ромићи су од православних Вукадиновића из Сеонице у Дувну, па се покатоличили. Маркотини прадједи су дошли из Броћна.

Бонићи су Џампе из Дриноваца, одакле су дошли прије 150г.

Сабље су дошли прије 50г из Кочерина.

Павковићи су из Збичња код Широког Брига.

Резо је доселио из Црнча прије 50 до 60г.

Бушићи су из Горице у Посушју.

Јаковљевићи (Ћукошићи) су из Граца покрај Мост. Блата.

Раичи су прије 100г доселили из Дрежнице.

Зломислићи су из Црнча прије 70 до 75г.

Вукоје је из Кочерина прије 70г.

Солде су из Кочерине прије 70г.

Шарићи су Милетићи из Дрежнице. „Крали па их отирали“.

Луцовићи или Пипунићи су из Црнча прије 70г.

Оречев шукундјед је из Граца.

Петровићи су веома давно из Дрежднице.

Думанчићи су исто тако давно из Купреса.

Дриновци потичу од Барбићева најамника, који је прије четири кољена дошао из Далмације.

П.С. Поклечани су 1991г имали 808с (Хрвати 807, остали 1), а у 2013г имали су 978с.

Сутина је 1991г имала 1.325с (Хрвати 1.318, остали 7), а у 2013г имала је 854.

Врпоље је 1991г имало 827с (Хрвати 827), а у 2013г имало је 928с.

Биљешке о дувањским селима

Рашћани (Томиславград)

Важићи су старином из Котара, живјели су на Ржаном па су ради неког турског зулума једни побјегли у Босну, а други у Дувно. Други причају да су они из Црне Горе дошли у Котаре. Имају своје старе баштине у Бушком Блату. Има их и на Ржаном. Славе Јовањдан.

Карани су старином Личани, овдје су дошли из Присоја (Дувно), увијек су имали по нешто и своје баштине. Има их 12к, славе Никољдан.

Милисави знају да је цијела Црвеница била њихова. И дана је тамо њихово православно гробље. Турци су им отели земљу и раселили их. Има их у Липи 6к, у Еминову селу 1к и овдје 2к.

Станишићи само знају да су из Липе и да су тамо имали своју властиту земљу. Станишића има још у Опари код Травника. Андријашевићи су имали цио Ведашић (Дувно). То је било у вријеме кад овуда није било цркава ни сталних попова већ би попови путовали, читали часове и светили водицу на врелима и студенцима. Тако су Андријашевићи на Студенац више Срђана долазили на дванаест коња у срми и злату. Доцније их Турци протераше, а од цијелог њиховог имања остадоше неколике њиве. Има предање да су однекле с тромеђе црногорско-далматинско-херцеговачке. Славе Ђурђевдан.

Вулићи су прије 30г преселили из Конгоре на имање.

Билановић је дошао прије 10-15г из Липе ујацима.

Осим ових православних п има и ових католичких п, које о свом поријеклу нису умјеле ништа казати: Ландеке (2к), Ковачевићи (7к) и затим Милићи, који су дошли из Кола.

П.С. Рашћани су 1991г имали 103с (Срби 102, Југословени 1), а у 2013г имали су 41с.

Мандино Село (Томиславград)

Најстарији су Билановићи. Не зна се одакле су. Има их 12к, славе Никољдан.

Вуковићи су веома давно дошли из Колашина и живјели у Црљеницама, гдје су имали своју земљу. Има их у Жупањцу, по Босни и овде 2к.

Милисави знају да је и њихова старина из Црне Горе. Овдје су дошли из Црљеница. Има их 1к.

Католици Ивићи (10к) и Марковићи не знају одакле су. Исто тако Крижанци (1к).

Муслимани Дилавери потичу из Пролошца код Имотскога. Кад је Аустрија освојила Далмацију отела им земљу и протерала их је. Вукадини (2к) су прије 35г доселили из Омоља, а Мајићи (2к) из Борчана.

Сељаци причају да се је много п из овог краја послије турског освојења раселило у Босну и Лику. Зна се да су у стара времена Личани долазили љети са стоком на „летиште“. Сељаци тврде да су ова села некад била већином православна и да их је више куга поморила него су их Турци растјерали. Тако, зна се да су живјеле ове православне п: у Црљеници: Вуковићи, Драшци, Милисави, Пивчевићи; у Буковици: Периновић, Присоје: Бошњак; у Цебари: Зелен и Витасовић.

У Летки живе п:

Малекини су побјегли прије 6 кољена из Орашца у Рами, због тога што им је мусломан хтио дјевојку узети па су га убили.

Билићје са Студенаца.

Овче су из Винице код Ржаног. Прешли су дајиџи Радошу у Рошко Поље, па одатле у Сарајлије, а из Сарајлија овдје.

Мајић је дошао као најамник из Борчана.

П.С. Мандино Село је 1991г имало 453с (Хрвати 303, Муслимани 112, Срби 38), а у 2013г имало је 454с.

Бијела (Коњиц)

У 200м дубокој челенци ријеке Бијеле, лијеве притоке Неретвине, до 5км источно од Коњица. Клима је врло блага, село затворено од свих вјетрова…

Како је село постало не зна се. По старости разликујемо п које су се доселиле прије „усјелине“ и послије ње.

Мусломани Рамићи су преостали иза усјелине. Они су старинци. Исто тако су били старинци Краљушићи који су „замрли“ овдје.

Кешо (Вавас), његов је прадјед има „преко сто љета“ доселио из Дулића. Њима се не да у мушкој дјеци, јер је њихова кућа издала хајдуке. Сад их има 2к. Славе Ђурђевдан.

Јаковљевића дјед Митар доселио је на читлук у Пајића са Зијемаља. Једни се зову Лазаревићи. Има их 6к, славе Ђурђевдан.

Од Мусломана Табаковића остала је иза куге само једна женска, и отац доведе иза Бијелог Поља Пајића, кћери у „сулоштво“. Има их 3к.

Вулићи (Бучићи) су доселили одмах иза Јаковљевића из Бучића код Мостара. Има их 1к. Славе Јовањдан.

Јањићи су старином Војиновићи из Војна код Мостара; дошли су са Рашке Горе прије 50 до 60г. Има их много, а највише на Рашкој Гори, Бјелимићима и у више села уз Неретву. Има их 1к, славе Никољдан.

Драгићи су Макрићевићи из Дулића; дошли су им прадједи одмах иза Кеше. Становали су у Срђевићима и у Липнику. Има их 1к, славе Томиндан.

И Ненадићи су из Дулића. Дошао им отац од потребе. Славе Ђурђевдан.

И Грађића дјед је из Дулића. Има их 1к. Славе Ђурђевдан. Мисли се да су Ненадићи, Грађићи и Кеше једна фамилија.

Крњић (Мемишагић) је врло стар, и не зна се одакле је. Има их 2к.

Дабићи су доселили из Бијелог Поља прије 20г. Има их 1к, славе Ђурђевдан.

Ристо Требињац (Гркавац) доселио је прије 30г однекле из Требиња.

Гачаница (Самарџић), дошао му је отац с Равни (село у мостарском корару). Има их 1к. Слави Ђурђевдан.

Калеми су из Бијелог Поља из села Потока. Живјели су на Борцима, па им отац с Борака доселио овдје. Има их 2к. Славе Игњатдан.

Товаришић је са Зијемаља. Дошао му отац. Слави Ђурђевдан. Има их 1к.

Католик Чимбур дошао је прије 50г. Мјесто из кога је доселио није забиљежено.

Смољанов отац је дошао из Бијелог Поља.

Топчић (Зовко) потиче од некаква војника који је побјегао из аустријске војске. Овамо је преселио отац ових из Бијелог Поља. Задње 3п су кароличке. Поред тога има на обали Неретве, сат далеко од села још 20 католичких п, које су махом у новије вријеме доселиле.

П.С. Бијела је 1991г имала 537с (Срби 272, Муслимани 166, Хрвати 98, остали 1), а у 2013г 199с.

Борци (Коњиц)

У преседлини између Бијеле и Борачког Језера, на висини од 800м… Не зна се када је постало село.

Од п најстарији су Сарићи. Они су прије 120г доселили „од главодужја“ из Петровића у Бањанима. Од њих су Иванишевићи у Бијелом Пољу, Жуже у Острошцу и Голубовићи на Блацима. Веле да Сарића има у Петровићима, на Брадини, Мостару, и овдје 13к.

Ваваси су дошли одмах иза Сарића из Гареве у Гацку. Исто су племе с онима у Бијелој. Има их 2к, славе Ђурђевдан.

Лазаревићи су доселили одмах иза Ваваса из неког села у Гацку. Зову се и Симићи. Славе Јовањдан.

Крчуми (Зупчани) су доселили прије 45г из Зубаца. Има их 2к, славе Јовањдан.

Кукића дјед дошао је из Површи у Опутној Рудини. Живјели су на Кули у Чичевима, па су недавно прешли овамо. Има их у Бијелој, на Кули и овдје 2к.

Све су ове задње п дошле на презиму, па остале стално.

Шиници су прије 40г доселили из Врдоља с оне стране Неретве. Овдје су се „удомазетли“. Има их у Џепима, на Острошцу и овдје 2к. Славе Никољдан.

Драганић је дошао из Зурића с Иванпланине. Има их још у Зурићима и на Брчанима. Овдје их 1к. Славе Матијевдан.

Мусломани Агићи су увијек били аге у овом селу. Њихово имање у овом селу старије је од свих п. Поријеклом су из Грушче гдје се сматрају за старјеника. Има их још у Коњицу.

Мусломан Алибашић дошао је прије 30г из Будисавља у Невесињу Агићима у службу.

Мусломан Шпаго се је прије 35г доселио из Подвележја. Био је „буљубаша пред пандурима“ па се овдје населио.

Скорупан је прије 35г доселио из Бјелимића Агићима у службу, па се оженио. Има их на Бјелемићама, и овдје 1к.

Отац католика Накића доселио се прије 50г као Агића кмет из Броћна. Има их 1к.

П.С. Борци су 1991г имали 254с (Срби 187, Хрвати 42, Муслимани 22, Југословени 3), а у 2013г имали су 38с.

Већ је на више мјеста споменуто да су описи неких села изгубљени, кад је писац у децембру 1908 преселио из Сарајева у Београд. Тај материјал је нађен тек кад је општи дио био одштампан, а посебни сложен. Податци од неких села, чије описе у овом додатку саопштавамо употребљени су већ у општем дијелу. Истина овим се материјалом попуњава број досељавања, али се утврђени правци миграција никако не мијењају.

Капавица (Љубиње)

Капавица је у вали, која је између Облог Брда с једне и Радимје с друге стране, али се село више пружило испод Радимског Присоја… Цијело село има свега 33к…

Од п, које сад на Капавици живе најстарији су Буреци (мухамеданци). Говори се, да је уласком Турака у Херцеговину дошао први Бурек и настанио се најприје у Љубиње (Присојине) и ту начинио кулу. Старином је из Софије. Турчином  је, веле, и дошао амо. Затим је један, давно одселио на Капавицу на своју земљу. Сада их има 3к.

Пајићи су родом из Црне Горе. Била су их дошла два брата Пајо и Гојло. Имали су шест харача земље. Три су харача изгубили због крвнине. Пајова се деца посље истурче и прозову се Пајићи (има око 200г).

Бркљаче су такође стари у Капавици.

Клименте су старином из Далмације.

Ђурићи су прешли из Крајпоља.

Круљи су из Риђана код Никшића. Најприје се населио на Мириловиће, котар Билећа. Из Риђана је одселио због крвнине. Из Мириловића 1к осели у Убоско. Пошто је Турчин иселио из Новога, отму им земљу у Убоску, а њих населе на околним селима на читлуке. Од овог су тијеста: Круљи, Медани, Жарковићи, Буквићи, Мичете, Ђоге, Комади и Пашићи.

Вујовићи су из Врањских (Билећа).

Елезовић је дошао из села Елезовића у Храсну и настанио се на материнство прије 30г.

Мијановић је дошао из Биоца (Рудине) на Пајићевину.

Шкорић је доселио прије 25г из Банчића, такођер на читлук.

Гордићи су из Мратиња код Никшића, старо им је презиме Мирослојевићи. Од удовице Горде дјеца се прозову Гордићима. На Капавицу је доселио прије 50г. Има их у Дабру, на Ргуду, Мостару.

П.С. Капавица је 1991г имала 42с (Срби 42), а у 2013г имала је 26с.

Крајпоље (Љубиње)

Село се налази на ји страни од Љубиња 5км далеко, а при крају Љубињског Поља, над морем 455м. Нема нигдје живе воде, већ се пије из чатрња… У Крајпољу има свега 17к.

Прије насељења данашњих п живио је у Крајпољу Зотовић, а имао је ту и у Љубињу кулу. Њему је припадало доње Крајпоље, тј доње Подворице, а горње је купио Сердаревић од Бакибеговића за зобницу плета. Зотовића кула и данас се добро одржала у Крајпољу.

Од п које данас живе у Крајпољу најстарији је Ћук. У ово село дошао је назад 150г прадјед данашњих из Љубомира због тјескобе, на Сердаревића читлук.

Козићи су од Вујадиновића испод брда Охмутића на малом Граховцу (сад Ц. Гора). Одатле је дошло шест брата и настане се најприје на Банчиће. Због тога што су опљачкали Дели Були на Предољу морали су бјежати најприје у Далмацију па онда у Скадар. Отуда се преселе опет на Банчиће, а одатле овамо прије 135г.

Топаловић (1к) доселио је с Хргуда изнад Стоца на Сердаревића читлук.

Крунић је доселио прије 85г из Мухареве Љути (Попово) и звао се Мухарица.

Тохољ је доселио у Крајпоље из Љубиња такођер на читлук.

П.С. Крајпоље је 1991г имало 134с (Срби 134), а у 2013г имало је 138с.

Грабље (Љубиње)

Куће су у присојној страни Љубињског Поља, на висини од 500м. У Грабљу се пије вода из чатрња и из убала… Има свега 23к…

Не зна се како је постало село. Народно предање, гробље и црквина доказују да је овдје живјело православно с.

Од данашњих п најстарији су Филдићи, не знају одакле су.

Иза њих су Малохоџићи. Старином су из Новога (Бока). Прије су се звали Араповићи.

Жуштре (9к) су старином из Равног (Попово Поље) од Скарамуца. Потурчио се назад 150г и у Грабљу добио земљу. И данас се међу се својатају.

Бурек је прије 20г доселио из Љубиња на женинство. На Огради живи: Ковачевић, Ћук и Пецељ. Сва тројица су се доселили ту назад 30-40г, Ћук и Ковачевић из Љубомира (Билећа) а Пецељ из Дубочице (код Љубиња) сва три на читлук тражећи боље мјесто.

П.С. Грабље је 1991г имало 81с (Муслимани 45, Срби 31, остали 4, Југословени 1), а у 2013г имало је 31с.

Бјелојевићи (Столац)

У области Храсну, котару столачком, састављено из 6 махала (Бољуни, Заушје, Загњежђе, Подосоје, Бјелојевићи и Дубрава), које су смјештене у разним утолеглицама које се јављају у једној уздужној плиткој утолеглици чија висина опада у правцу ЈИ-СЗ… Има свега 55к.

Прича се да се цијело село некад звало Бољуни, па кад су Бјелојевци доселили прозвало се Бјелојевићима.

Надаждини се сматрају старјеницима у селу. Има их у ближем селу Крушеву (Радоши), Пребиловцима и Спиљанима. Има их 3к, славе Јовањдан.

И Лукановићи су старјеници. Негда су се звали Годијељевићи. Има их 2к.

Бјелојевци прије 200г доселише из Сливља код Метковића. Звали су се Бјелиши. Били су православни, доцније примише ислам. Има их 5к.

Шутали су првобитно били православне вјере, поријеклом су из Риђана. За вријеме неког рата пређу у Далмацију. Послије се један пресели у најам Крешићима у Храсно. Ту се ожени њиховом кћери и прими католичку вјеру. Овдје их има 22к.

Милошевић је прије 80г прешао из Чавша на женинство. Има их 2к. Славе Јовањдан.

Матић је прије 80г преселио из Граца у Храсну на читлук. Има их 4к.

На исти начин пресели и Обрадовић из Доњег Храсна прије 70г. Има их 7к.

Хаирлић је прије 50г доселио из Стоца. Има их 3к.

Превишић пресели прије 50г из Д. Храсна на читлук. Има их 2к.

Рагуж је прије 45г из Д. Храсна дошао на читлук. Има их 2к.

Табаковић је прије 30г преселио из Елезовића на читлук. Има их 1к.

Перић је овдје долазио сваке зиме на траву из Попрати па се прије 30г укметио. Има их 1к.

Марић је преселио прије 18г на читлук из Бурмаза. Има их 1к.

Браћ је поријеклом из Попова, а прије 16г доселио је из Пјешивца. Има их 1к.

Надаждини и Милошевићи су православни; Табаковићи, Хаирлићи и Бјелојевци Мусломани, а остали су католици. Већина католика слави Никољдан, Матићи Шћепањдан, Обрадовић Ивањдан, а Браћ је слави Сви Свете па је напустио.

Сељаци причају да из овог села потичу Петровићи Његоши који су се негда звали, као што је познато, Хераковићи. Испитивач прича да је на једној гробници у Бољунима прочитао име Радосав Херасовић. Поред ове п испитивач је прочитао на разним гробницама и ова презимена: Семорад, Милић, Радишч, Бучић, Грубач, Бољуновић, Влатковић, Владисалић, Вуковић, Ивковић, Вукоцамић, Вукчић и „Рапет-кан“.

П.С. У Бјелојевићима је 1991г живело 325с (Хрвати 263, Муслимни 39, Срби 15, Југословени 8), а у 2013г било је 231с.

Доњи Поплат (Столац)

У Карсној заравни, јз од Стоца, на висини од 120 до 180м. У селу нема живе воде, зато је саграђео безброј чатрња…

На Хумцу је негда становала породица Цмиљићи, која је држала половину села. Имање им узе турска власт, јер су противно наредби турске власти куповали у Далмацији црну со. Од њих су Јокићи у Поплату и Мркићи у Рјечицама. И у Ружића Махали била је негда 1к Мирковића, па се негда та махала звала Мирковина. Славе Ђурђевдан. Од његова сина су Михићи, а од његове кћери Ружићи. Од Ружића су и Дугајлићи. Мирковића је била и Карића Махала, а послије се доселише Карићи из Попова. СЛаве Ђурђевдан.

Комненовића је п поријеклом из Галичића у Попову. Зуво их и Башчованима. Славе Аранђеловдан.

Паје су прије 200г из непозната мјеста доселили.

Буђен, старином Бучин, доселио се је давно из Шуме на презиму у Столац, па се укметио на ДОњем Поплату. Слави Аћимов-дан.

Бркићи су из Дола у стол.котару. Довела их мати кад се преудала. Славе Никољдан.

Дабић је дошао као пуцар из Жрвња, па му дјецу прозваше Пуцарима. Слави Ђурђевдан.

Бејати су из Сјеница код Требиња. Славе Никољдан.

Марићи су доселили из Веље Међе на читлук, а Обрадовићи из Доњег Храсна. Славе Никољдан.

Вукосав је поријеклом из Љубомира. Убио је харачлију и побјегао у Дабрицу, а одатле овдје на читлук. Слави Никољдан.

Оборина је недавно из Попова. Слави Јовањдан.

Раније се доселио Колак из Попова ради сиромаштва. Слави Јовањдан.

Шешлије доселише прије 70г с Торича ради сиромаштва. Славе Лучиндан.

Рупар се досели прије 40г с Трусине. Слави Никољдан.

Корјенић је 1875г преселио из Корјенића. Није забиљежено, од кога је браства.

Божовић је дошао за најамника у Столац, па се удао за Карићушу. Слави Лучиндан.

Осим Муслимана Корјенића и католика Марића, сви су православни.

П.С. Поплат је 1991г имао 457с (Муслимани 173, Срби 162, Хрвати 112, Југословени 7, остали 3), а у 2013г имао је 1.428с.

Жабица

У карсној заравни на СИ од Попова Поља у нижој партији Бјеласице. Дијели се на Доњу (око 600м) и Горњу Жабицу (око 800м)… У селу имају 74к…

Сељаци причају да је Св. Саво прозвао село Жабицом јер му је додијало крекетање жаба из локава.

Најстарији дио села чине махале Смолчићи, Неумнице и Раићев До. У Смоличићима је живио Ђуро Смоличић, у Неумницама некакав Баљ, а у Раићеву Долу некакав Раић „коме се траг утро“. Смолчић је имао 9 синова и 1 кћер. Једном му дође на крсно име Ресулбеговић из Требиња, и заиште да га служи његова кћер. Убију бега, зато им земља пропадне и њих осам раселе се и сада живе под именом Ђрићи и то у Љубињу, Требињу, Стоцу, Мостару, Попратима, Слипчићима, затим у Босанској Посавини и у Србији. При растанку сви се заклеше да ће се звати Ђурићима. Од њих су Бркићи, у Стоцу, којих има и православне и мусломанске вјере, затим и Мусломан Ђурић. Разликују се од племена Ђурића који славе Ђурђевдан.

Прије 200г у Неумницама су живјеле п Драпижи и Баљ. Драпића уби Диздаревићи притиште му земљу, а дјеца му побјегоше у планину и засноваше Драпића Махалу.

Гаћина је поријеклом од Сикимића, доселио је прије 200г из Меке Груде. Слави Никољдан.

И Сулавер вели да је Гаћина.

За Косјерине зна се да су некад живјели у Жабици, селили су у Крушевицу (љуб. Котар), па се вратили. Славе Никољдан.

Кисе су из Рашке у Србији. Звали су се Бојанићи. Због непозната узрока доселише прије 200г. Има их у Звијерини, Жрвњу и Мостару. Слави Никољдан.

Телебак је доселио прије 80г из Жрвња на читлук. Слави Никољдан.

Пецељ је доселио прије 40г на читлук из Дубочице (кот.љубиње). Слави Ђурђевдан.

Лугоња је поријеклом од Милосавића у Ивици. Доселио је прије 80г. Слави Ђурђевдан.

Ћоровић је доселио из Крушевице прије 40г ради сиромаштва. Слави Аћимовдан.

За Баље тврде да су стари, али не знају одакле су. Славе Аћимовдан.

Поред ових православних живе и ови Мусломани:

Удовичића прабаба побјегла је с дјецом прије 200г од куге из Мостара.

Салмановић је од прав. Томановића у Домашеву. Доселио је прије 200г. Од исте су п и Синановићи.

Кас су Млечићи освојили Херцег Нови, дошао је отуда Ханзић.

Козлић је од православних Драпића у истом селу.

Фрењић се прије 150г доселио из Поджабља (кот. Столац) на читлук.

И Јахић је поријеклом од Томановића у Домашеву.

Кекић је поријеклом из Лике, а у Жабицу се доселио прије 120г.

Плочић је поријеклом од прав. Самарџића на Жрвњу. Доселио је прије 40г.

Саџак је прије 2ог доселио из Поцрња на читлук.

Око села и у селу има безброј градина и гомила.

П.С. Жабица је 1991г имала 45с (Срби 25, Муслимани 20), а у 2013г 12с.

Богодол (Мостар)

Богодо је у кршевитој уздужној ували: испод планине Чабуље, раштркано на више коса… У селу има 54к…

Нема никаквих прича ни тумачења о постанку имена селу.

Прича се, да је село припадало манастиру Житомислићу, и да су сељани били кметови манастирски. У томе селу живио је некакав кнез Лако. Тај се Лако потурчио и отео ту земљу од манастира. Други опет веле, да је земља била тога кнеза Лаке. Пошто су му Турци почели притискати земљу он се потурчи да их очува. Од Лаке су Лакишићи, који живе у Мостару.

У Богодолу су становали Мусломани до потоње куге када сви изумријеше изузевши п: Јазвине и Феризе, који се доцније одселе у Благај. На мјесто Турака населе се прво православни од којих су најстарији Јањићи и Матковићи.

Јањићи веле да су од некуда из Херцеговине и тврде за себе да су од племена Бранковића. СЛаве Ђурђевдан.

Матковићи причају за себе да су из Попова. Отуда су се одселили због зулума турског. Славе Јовањдан.

Бојанићи су се доселили из Зубаца. Славе Лучиндан. Тамо су се звали Даниловићи. Они причају да су им у читуљи уписати из њихове п двије владике и неколико калуђера.

Иванишевићи веле, да су се доселили из Невесиња. Славе Јовањдан. О своме досељењу причају ово: „Била гладна година, али је домаћин опет приштедио мало сјемена, па изашао на њиву да пооре и посије. Таман он узорао а дотрчи му жена, и јави, да му је умрло дијете од. То га дирне, па узме сјекиру и исцијепа плуг. Самњље оно сјемена, па пође да тражи мјесто, гдје се не мре од глади.

Католици: Врњићи, Чуљци и Прскали доселили су се из околних села из Бротња, кад су Јазвини и Феризи одселили у Благај. Има на три мјеста „грчког гробља“.

П.С. Богодол је 1991г имао 274с (Хрвати 161, Срби 112, остали 1), а у 2013г имао је 148с.

Липа (Томиславград)

Село је на присојној страни Дувњанског Поља, на коси (тераси ?) званој Рашовик. Има више јаких извора, са којих се пије вода и поји хајван… У селу има свега 35к…

Село је веле добило име од извора Липе. Извор је опет тако назван по томе, што је у старо доба поред њега била једна велика липа.

Православне су п Зелени (1к), Карани (1к), Вукшићи (1к), Галићи (4к), Милисави (4к) старосједиоци и сви славе Никољдан, сем Галића, који слави Јовањдан. Славу славе 3 дана.

Католици су се у новије доба почели насељавати и то већином у дп19в. Насељавали су их аге на земље, с којих су православни бјежали од турског зулума. Неки су насељени на земљишта, која су после окупације Мусломани оставили и отишли у Турску или у вароши по Босни. Ови католици досељени су дијелом из Херцеговине и то понајвише из котара љубушког и мостарског, а дијелом из Далмације из предјела Имоски.

Имаде старо гробљиште на њивама званим Горњуше. Ту на 3 мјеста имаде много средњевјековних гробова.

П.С. Липа је 1991г имала 349с (Хрвати 308, Срби 40, остали 1), а у 2013г имала је 331с.

Еминово Село (Томиславград)

Село је на мањој узвишици Дувњанског Поља, у присојној страни. Имају два извора, којима се сељаци служе, а даље око села имаде више извора… Цијело село имаде 42к.

О постанку имена села причају ово: да је некаквог кнеза преварио кум Турчин, повео на вјешала, а овај рекао: „Јазук ти било, ја сам на тебе јемин (повјерљив) био, а ти ми учини хилу!“ Од тога јемин, емин, остаде име селу.

У селу су најстарије п од православних Глигорићи а од католика Перићи и Томаси, који су старосједиоци, а остали су се доселили из осталих дувањских села.

Глигорићи су се у давно доба доселили из Црне Горе у село Коваче у котору жупањачком, па им ту Турци прије 100г одузму сву земљу, те се они раселе. Када су се из Ковача раселили била су три брата, па се један досели у Еминово село, други у село Главице у кот. Лијевно, а трећи у село Равни у Скопљу.

Здилари су се диселили из Имоцког у Далмацији прије 50г. Глигорићи славе Илиндан; Здилари Јовањдан; Савићи Шћепањдан; Миласи Никољдан. Крсно име славе три дана.

Према махали Брду на њивана налазе се неке гробнице, на њима имаде стећака, но већином без икаквих украса.

П.С. Еминово Село је 1991г имало 674с (Хрвати 600, Срби 70, остали 4), а у 2013г имало је 616с.

Ходбина (Мостар)

У углу Бишћа, с лијеве стране Бунице, с присојних и осојних ивица. У селу нема сталних врела, и ако је село на лапоровиту терену. Имају више чатрња… Аге су већином православни из Мостара, и ако је негда цијело село било мусломанско. Има и „ходалица“… У селу има око 120к, од којих већину чине православни (95к), па онда Мусловани и католици…

О постанку сеоског имена не знају ништа. Исто тако не знају ништа о постанку села.

Најстарија п су Мусломани Демировићи, за које тврде да су старинци.

Кајге су исто браство с Матрацима у Гнојницама. Доселили су има више од 150г из Невесиња. Доселили су има више од 150г однекле из Невесиња.

Боване је прије 100г довео ага Сердаревић из Љубиња. Славе Јовањдан.

Готово истог времена доселили су Бошковићи због сиромаштва са Слипчића. Мисли да су старином Црногорци. СЛаве Ђурђевдан.

Палавестре нагађају да су старином из Грахова. Овдје су доселили из Мостара. Славе Ђурђевдан.

Лакетићи (Михићи) не знају одакле су се управо доселили. Славе Никољдан.

Све остале п доселиле су се послије куге.

Одмах иза куге из билећског котара Попадићи (Вујевићи). Славе Никољдан.

У исто вријеме доселише Стевићи (Шаренци) с Плане. Славе Лазаревдан.

И Џонглези су из Врањских. Славе Јовањдан.

Грахе су истог доба с Влаховића.

Курајице (Риђушићи) доселише послије куге из Риђана. Славе Аранђеловдан.

Калајџије (Рупари) су из Бањана дошли на Трусину, а одатле у ово село. Славе Никољдан.

Комнени су из Попова из Галичића због зулума.

Татићи су доселили прије 70г из Ковачића у Невесињу. Славе Ђурђевдан.

Требињци (Кујунџићи) су од браства Марића у Гомиљанима. Дошли су за Омер-Пашине владе. Славе Шћепандан.

Зупци су прије 65г доселили из Невесиња, а старином су из Зубаца од браства Милића.

Црногорци су од браства Бјелица дошли Али-паши. Славе св. Петку.

И Гагре (катол.) је дошао у Али-паше за млинара с Чули код Блата.

Шкуторовић (Вуковић) је доселио у најам из Дувна. Слави Никољдан.

Ћорићи (катол.) доселише прије 65г с М. Блата због сиромаштва.

Пуљићи и Кудрићи дођоше иза њега с Ротимље.

Дјед Главашев доселио је из Житомислића. Слави Јовањдан.

Цвијетићи (Милановићи) доселише из Малог Поља. Славе Аћимовдан.

Рамићи (Ћоројевићи) су из љубињског котара.

Косић је из Благаја прешао на женинство.

Преради су старином из Прераца. Прије 25г купише земљу и преселише из Малог Поља. Славе Никољдан.

Додизи су Марићи из Гомиљана.

Дошла има двије врсте. Једни су од оних из Равчића, а други су Костићи од Љубиња. Први славе Јовањдан, а други Никољдан.

Матковићи су дошли из Богодола. Славе Јовањдан.

Сјерани су прије 10г из Житомислића. Славе Јовањдан.

Ријетка су села у којима има оволико остатака од предисторијских и римских старина.

П.С. Ходбина је 1991г имала 1.156с (Срби 680, Муслимани 324, Хрвати 125, Југословени 20, остали 7), а у 2013г имала је 884с.

Борачка села

Улог (Калиновник)

Улог је на странама Неретвине долине, на висини од 678м. Има више сталних врела. Зима је блага, снијег пада већи али брзо копни. Земље за обрађивање има доста. Мусломани су слободни, а православни држе своје и агинске земље, с које плаћају трећину или ћесим… Има свега 30к…

Прича се да су сви Борчани дуго иза турског освојења били православни. За Борач се вели да се је три пута „турчио“ и у стару вјеру повраћао. Доцније га куге поморише, и Бошњаци под Градашчевићем поробише.

Старинци су Болбозани од православне породице Миларевића, који су живјели у данашњем селишту Миларевићима.

Шачићи потичу од Шаке Харамбаше кога су Турци заробили па је примио ислам.

Остале муслиманске п „доселиле су на мираз у најновије вријеме.“

Од православних су:

Шекаре с Пилатоваца прије 45г.

Вујачићи су из Нудола за вријеме окупације.

Додер је дошао з атрговином из Кокорине у Гацку. Слави Ђурђевдан.

Вучетић је с Вилуса у Бањанима. Слави Ђурђевдан.

Бајевић је дошао као терзија из Чајнича. Слави Никољдан.

Бугарин (Хаџиђорђевић) је дошао из Бугарске као терзија. Нема славе.

У Улогу има безброј разних старина гробља, селишта, градина; на некима се од њих виде натписи, српски и римски.

П.С. Улог је 1991г имао 102с (Муслимани 64, Срби 38) а у 2013г имао је 61с.

Стране (Калиновник)

Сеоце на уској искомаданој заравни која се диже 3-400м изнад Неретве, чије је дно у најближим дијеловима високо 450м…

Зна се да су негда овдје становали Мусломани Башалићи који се прије 15г преселе у борачко село Бионоге.

Аге Башалићи доселе прије 50г из Рудина на читлук п: Коваче из села Корита, Вуковиће с Меке Груде и Вујовиће из Врањских.

Ковачи веле да потичу од онога Јована Шиндиша с Баљака, па су се и звали Шиндићи. Веле да су од њих Мусломани Ћатовићи с Ђеча.

Иза њих се населио на селишту Кадину Долу Сикимић однекле из љубинског котара.

Ковачи славе Шћепањдан, Вујовићи Никољдан, а Вуковићи Јовањдан.

Чини се да је Кадин До старије насеље него Стране. То показује поред разних развалина и данашње сеоско гробље у Кадином Долу.

П.С. Стране су 1991г имале 21с (Срби 21), а у 2013г имале су 20г.

Обаљ (Калиновник)

Обаљ је на зарављеном бријегу на десној обали Неретве, који је висок 1.015м. Има само један извор Дреновик, и једна Чатрња… Мисли се да је село добило име од старог града Обља који се диже на једној облој стијени…

Најстарији су Ћеранићи који су се прије 200г посвадили с харачлијама и побјегли из Гацка. Ваза их има само по 1к.

Иза њега је доселио Сладоје са Жрвња. Право му је презиме Паренос па је убио Дубровчанина и морао побећи и промијенити име. Има их 17к.

Пурковићи су Дрекаловићи из Куча. Убили су племеника и побјегли. Најприје су живјели на Виовићима, па су купили на Обљу имање.

Гајовићи су прије 50г доселили од батства Говедарица на Миољачама. Има их 5к.

Чорлије су 1875 доселиле с Меке Груде.

Базале је населио са Загорја бег Пилиповић за вријеме окупације на свој читлук.

Послије окупације доселили су се католици Рагужи од Хумнине.

Осим старог града има и других старина, а особито гробља и стећака на Сувом Пољу.

П.С. Обаљ је 1991г имао 150с (Срби 139, Хрвати 9, Муслимани 1, остали 1), а у 2013г имао је 90с.

Љусићи и Осатно (Срн До)

На лијевој обали Неретве, заклоњено са свих страна, високо 750-800м па су блаже климе. Осатно је од ЉУсића ¾ сата удаљено…

У селу има свега 6к и то 4к у Љусићу а двије у Осатну…

Не зна се како су села добила име. До последње куге живјели су Муслимани Ћеифани у Љусићима. Њих је куга поморила. Иза њих су доселиле Говедарице с Миољача. Славе Никољдан.

Шаровићи у Осатну доселили су прије 50г из Пиве у Гацко, па у Трешњевицу, одакле га Говедарице населише на Осатно.

Томановић (Зубац) је из Зубаца. И он живи на Осатну.

Осатно је постало село од торина, ипак се виде развалине од старих кућа. И на Љусићима има омеђина, старог гробља и град, за који причају да се из њега Ерцег Стјепан бранио од Турака.

П.С. Љусићи су 1991г имали 22с (Срби 22), а у 2013г имали су мање од 10с.

Језеро (Калиновник)

У једном до 200м дубоком котлу, само долином Језернице према Неретви, отворену с висином од 950 до 1005м. Блаже је климе и шумовито… Има 9к…

О постанку Језера навели смо причу при опису Домрка.

Најстарији су Голијани. Прије 300г доселили су испод Голије. Од њих су они по Невесињу. Има их само 2к. Куће су им на манастирском вакуфу, па се за то веле сељаци не могу множити.

Говедарица је прије 30г доселио с Миољача.

Поред православних живе и Муслимани:

Туцак који је поријеклом из Села и Ђипа из Обади.

На Црквини веле био је манастир, где су се Срби по причању очајно бранили кад су Турци освајали. Селиште има на Јечишту. Виде се и некакве греде у језеру.

 

П.С. Језеро је 1991г имало 55с (Муслимани 40, Срби 15), а у 2013г имало је 15с.

Порије (Калиновник)

Отворена положаја, на висини 1000 до 1100м врло хладно. Имају изворску воду. Земље и шуме имају доста. Једни од старине имају своје земље, други су куповали и мало је агинска.

Свих девет сеоских кућа збијено је у једну групу…

Село је првобитно било Обадића имање. Кад се цио Борач скупа „истурчио“ Сава Обадић није био код куће, и он се није потурчио, али је пристао да сједи пред џамијом, док остали усклањају. И сад се зове Обадића Камен. Обадићи су самрли, а удовицом њиховом оженио се прије 100г Окука из Врањских и наслиједио цијело имање. И он је морао све до окупације сједети пред џамијом на Обадову Камену и палити свијећу на Обадића крсно име Крстовдан. Окука има 4к.

Ћућили су Булатовићи из Роваца у Црној Гори. Доселили су у ово село прије 40г.

Вилићи су из Грачанице у Гацку. Једно су племе с мусломанима Крвавцима. Доселио је прије кратког времена. Он је мећансуз тј нема никакве непокретне својине у селу.

Савић је доселио као слуга из Бијење.

Са Обља су доселиле 2к Говедарица.

Мусломани су Ђипе од Обадића. То име је прадјед добио зато што је добро ђипао (скакао) онај дан кад је Борач примио Ислам.

П.С. Порија је 1991г имала 8с (Срби 8), а у 2013г имала је мање од 10с.

Трновица (Калиновник)

Сеоце од 4к, на висини од 460м благе климе с више врела, с довоњно шуме, пашњака и зиратне земље.

По старинама (стећцима, омеђама, и траговима од старог друма) види се да је било гушће насељено.

Дуго је вријеме живјела сама мусл п Ђеба, који с старинци. Има их 2к.

Луковице су доселили прије 65г из Лукова код Никшића. И они су мусломани. Има их 2к. За мјесто Хареми веле звало се Намастириште, и био је ту негда манастир.

П.С. Трновица је 1991г имала 21с (Муслимани 13, Срби 8), а у 2013г имала је мање од 10с.

Пресједовац (Калиновник)

На заравњеној коси од 1.100м. Климе врло оштре, врела, зиратне земље, шуме и испаша има доста. Сељаци су махом слободни, читлучка земља је ућесимљена.

Био је чисто муслиманско село, у коме су живјели: Радишићи, Фетвеџићи и Шабановићи, који су дијелом самрли, а дијелом одселили.

Ковачевићи су прије 100г од оних с Колешка. Има их 7к, славе Аранђеловдан.

Ћосовић је Бува из Домрка, одакле је доселио у Кифино Село прије 200г, зато што је поп Бува поправио цркву и дошао у сукоб с Турцима. Овдје је доселио одмах иза Ковачевића.

Зиројевићи су од оних на Плочнику, а Ћућило од оних с Порија.

Поред ових Ковачевића Јованштака има и 1к Ковачевића Игњештака тј који славе Игњат-дан. Они су прије 25г доселили из Срђевића.

Има старо селиште Крушевац и на Погребницама гробље његово. Иначе читава сеоска околица има много омеђина, гробница и градина.

П.С. Пресједовац је 1991г имао 9с (Срби 9), а у 2013г имао је мање од 10.

Плочник (Калиновник)

На заравни у долини Неретве на висини од 1.200м и с И и З одвојено „дубоким долинама валовитих потока“. Живих врела, шуме испаше и зиратне земље имају доста. Земља рађа слабо, кметови су се искупили…

Некад су живјели Муслимани Аџијани и Кудре. Први су, за куге, самрли а други се одселили у Сарајево. Иза њих су становали Дробњаци (Никитовићи), који сад живе у Сливљу. Иза њих су доселили Шојићи, православни из Јасеника у Гацку, од којих један дио одсели на Крушчицу. Овдје их 2к.

Братићи су из Брестица. Дошле су 2к а једна отишла у Фојницу, а овдје их има 5к.

Зиројевићи су старином из Предојевића из Рудина. Живјели су на Браићевићима гдје су имали своју земљу, па су диобом осиромашили и раселили се. Има их 1к.

Додери и Таушани су из Коковине. Има их 1к.

Шуша је из Кљеута, доселио прије 50г. Има их 1к.

Анђићи (Грујичићи) су досељени из Рудина прије 40г.

Од старина има само на једном месту неколико стећака.

П.С. Плочник је 1991г имао 14с (Срби 14), а у 2013г имао је мање од 10.

Крушчица (Калиновник)

На малом „забанку“ (заравни) Зечијег Брда, приближно исте висине као и Пресједовац. Врела и шуме имају доста, а зиратне земље мало. Били су Ченгића кметови али су се откупили.

Свих 13 сеоских кућа чине јако збијену групу.

Прије 60г Крушчица је постала од читлука село. Ченгићи из Гацка имали су овде читлуке па су насељавали п овим редом:

Елек је прије 70г побјегао из Голије због крви.Најприје су стали у Југовићима, па пошто се раздијеле један остаде у Југовићима, други оде у Босну а трећи овамо. Има их 5к.

Шојић је од оних с Плочника, има их 3к.

Жарковићи су од оних Жарковића о којима се спомиње у Срђевићима. Овамо су доселили из Луковица. Има их 5к.

На Вардишту, 2км од села има старо селиште, потпуно зарасло у шуму.

П.С. Крушчица је 1991г имала 24с (Срби 24), а у 2013г имала је мање од 10.

Невесињска села

Бојиште, Селиште и Читлук

Три села на з ивици Невесињског Поља, на осојној страни огранака Вележи, који се овде врло стрменито спуштају…

У Бојишту има 11к и све су збијене у једну групу. Ту живе: Бјелогрлићи (1к), Радојичићи (2к), Реповићи (1к), Лози (2к), Мавраци (2к), Ваксовићи (2к) и Пушковићи (2к). У Селишту су се куће разбиле, око мањег брда, на двије групе. Има 7к и то: Човичи (2к), Саматовићи (2к), Митрићи (1к), Бошњак (1к), Драговић (1к). У Читлуку има један ред кућа која се на крају заврши групицом, која се зове Иглице. Порег ње је група која се зове Главице. У Читлуку су 23к: Жерајићи (1к), Андријашевићи (5к), Булајићи (4к), Копривице (2к). Затим католици: Буцоњићи (2к), Панџићи (1к), Васиљи (3к), Чуљци (2к), Ротими (2к) и Мазуни (1к).

Сељаци причају да је село Бојиште назвато по томе, што је ту, за вријеме Херцега Стјепана, било посљедње разбојиште између Срба и Турака. Селиште је било дуго времена пусто село, а на Читлуку дуго није било насеља, него је он био читлук Петра Милорадовића.

Не знају кад је Бојиште постало. Старог становништва нема. Мисли се да су село засновали протјерани с града Јуповца, кад су га Турци освојили.

Кугу су прокужиле ове п: Бјелогрлићи, Радоичићи, Миловићи и Јелачићи.

Бјелогрлићи су прије 100г доселили из Липника. Побјегли су од главодужја, јер су убили брата хајдука Јакова Јакшића из Мораче. Славе Шћепањ-дан.

Јелачић је преселио са Шеховине прије 100 до 120г, па је овдје сасвим самро. И Миловићи су самрли.

Радојичић је доселио из Кифина Села. Слави Никољдан.

Иза њих је побјегао Реџеповић из Бежђеђа од хајдука. „Притискао је силну земљу“ јер је био Башагин субаша. Прије кратког времена одселио је у Касабу (Невесиње).

Реповић је старином из Бањана. Прије 60г побјегао је из Слатна због некакве „сарајевске војске“ која је жарила. Слави Јовањдан. Иза њих су дошли Лозе и Мавраци са Зијемаља. Маврак је причао да је старином Црногорац, и да је становао у Попову. Први слави Ђурђевдан, а други Јовањдан.

Васковић је прије 40г дошао с Рова, а старином је из Врањске. Слави Јовањдан.

Пушковић је прошле буне доселио из Бијење због сиромаштва.

Селиште је засновано, по сеоском рачуну, прије 150 до 180г. О томе причају ово. У Рабини је живјела п Зуровац. Најмлађи се заволи с мусломанком дјевојком, и она затрудни. Турци га осуде на смрт или да се потурчи, и он се потурчи. Ипак је с братом живио у истој кући 12г. Тада предложи старији брат да се дијеле, јер га као Муслимана не може у кући трпјети. Овај пристане, да се сам сели и пређе у Селиште па начини кућу. Звао се Рамо и од њега су Рамовићи. Уз кугу су се раселили, и сад их има у Касаби. Иза њих Селиште дуго времена пусто.

Прије 60г досели Саматовић, који је из Никшића побјегао од главодужја, па се дуго лутао по Морачи и по Гацку, док се је овдје смирио. Слави Никољдан.

Митрић је старином из коњичког котара. Становао је најпре у Шеховини па онда у Ровима, одакле прије  40г пресели у Селиште. Слави Никољдан.

Човило је старјеник у Невесињу вароши, одакле се је прије кратког времена преселио. Слави Никољдан.

Бошњак је од п Ковачевића у Колешку. Доселио се при окупацији од рђе. Слави Аранђеловдан.

Драговић је истога времена доселио с Удрежња. Слави Ђурђевдан.

И Читлук је првобитно био имање п Милорадовића. Послије су га Милорадовићи поклонили манастиру Житомислићу. Кад је једном близу манастира погинуо Турчин, Турци затворе манастир.

Мусломан Опијач, потомак Милорадовића, оде у Стамбол и донесе ферман да се отвори, и зато доби Читлук. 1878г настани се ту Вучић Жерајић, који је био одселио од оних у Миљевцу и хајдуковао.

Иза њега доселише Андријашевићи и Булајићи с Граова, због сиромаштва, а иза ових до 2г доселише Копривице из Бањана.

Г 1888 поче бискуп Буцоњић куповати земљу на Читлуку и насели споменуте католичке п из мостарског котора.

За сва три села причају да су била имање Милорадовића. Петрови доли прозвани су по Петру Милорадовићу. Од старина има градина, кулина, гробља и једно селиште. Се има изглед веће старости.

П.С. Бојиште је 1991г имало 546с (Срби 488, Хрвати 51, Југословени 6, остали 1), а у 2013г имали су 716с.

Батковићи и Миљевац (Невесиње)

Два суседна села, уз саму варош Невесиње, на брежуљкасту, неуравњену дну Невесињског Поља. Сеоске куће и њиве су на терену од неогеног пијеска и облутка, испод којих су фине лакустријске глине, а кроз њих често избију на површину главе кречњачких слојева…

Оба су села разбијена, шумадијског типа.

Батковићи се дијеле на Доњу Малу и Горњу Малу. У Доњој су: Ристићи (4к), Радоичићи (4к), Ратковићи (1к), Звицор (1к), Спремо (1к), Симовићи (2к), Пивчићи (2к) и Гудељ (1к); У Горњој су: Граовци (4к), Самарџићи (1к), Тепуричи (1к), Зупци (2к), Перини (2к) и Ковачи (5к).

Миљевац се дијели на четири мале: Посрано Брдо, Колаковина, Гвозд и Жерајића Хан. У првој махали живе: Бејатовићи (2к), Чоловићи (2к), Лисови (7к), Јоловићи (1к), у другој: Радани (2к), Ратковићи (1к) и Михићи (1к), у трећој: Созди (5к), Жерајићи (2к), Бејатовићи (2к), а у четвртој: Жерајићи (2к), Сикимићи (1к) и Папићи (1к)…

Миљевац је, веле, добио име од лијепа положака. О Батковићима причају ово: прије 200 до 250г, није било никаква насеља, гдје су данас Батковићи, Жиљево, Миљевац и Шурићи, већ сама шума. У то доба дођу некакви пастири „од манастира“ тј Житомислића и видећи пустињу, уставе се и заснују села. Међу тим пастирима био је један који се звао Батковац и по њему се прозваше Батковићи. Не зна се шта је послије било од тих пастира, само знају да је у Батковићима прије 150г било 7к мусломанских. У Миљевцу се памти само то да је ага Коркут насељавао кметове који су морали крчити, и да је све те кметове куга поморила, и само је остао Ћабак, који је прије 15г отишао у Кифино Село.

Они Муслимани из Батковића побјегну од хајдука у варош, а оставе на земљи Симовића, за које неки тврде да су старјеници у том селу. Славе Симуљдан.

Иза њих прије 100г, доселе Ковачи с Корита јер су тамо убили Турчина. Славе Шћепандан.

Прије 80 до 90г доселе Ристићи, старином Огњеновићи, из Бањана. Славе Никољдан.

Иза њих дођоше прије 80 до 85г Ратковићи из Зубаца, због крвнине. Славе Ђурђевдан. Прије 70 до 80г побјегоше Граовци, старином Чурлијевићи, из Граова, јер су били главодужни Корјенићима. Славе Вартоломијевдан.

У исто вријеме дођоше Перини из Братача. Старином су Мучибабићи из Домрка, гдје су убили агу на гувну, па су побјегли једни у Босну, а други по Невесињу, Биограду, Љескову Дубу и Братачу. Од оних у Братачу остала су само два мушка дјетета, те их ага отјера и они дођу овамо. Славе Аранђеловдан.

До мало времена дођоше Пивчићи. Они су Аџићи из Пиве, славе Јовањдан.

Прије 55г Самарџићи су убили на Роговима у Рудинама, на Божић два Мусломана, па су побјегли у Грабовицу, па одатле једни у Братач, а други у Батковиће. Славе Ђурђевдан.

До мало времена иза њих доселише због тјескобе: Радојичићи из Кифина Села. Славе Никољдан.

Зупци с Удрежња. Славе Ђурђевдан.

Звицор из Братача. Слави Јовањдан.

Тепурић из Бијење. Слави Ђурђевдан.

Спремо из Биограда. Слави Ђурђиц и Гудељ с Враћановића. Слави Ђурђевдан. Старина нема никаквих.

У Миљевцу није иза куге остао нико, осим онога Ћабака. Иза куге су одмах доселили Жерајићи, старином Кривокапићи, они веле из Трешњева, а потомци Кривокапића на Планој веле да су из Кобиљ Дола. СЛаве Лазаревдан.

Прије 80 до 90г доселише Бејатовићи из Кокорине у Гацку. Славе Ђурђевдан.

Солди су Драгићи из Кућа. Побјегли су прије 200 до 300г, приликом „накве погибије Куча“. Становали су у Горици код Требиња. Једног од њих ухвате Млечићи и поведу у солдате. Он ипак побјеже у Херцеговину, и у столачком котару нађе хајдуке, који га пошаљу на воду. На води га ухвате Турци и поведу везана на Ргуд. Ту га позна једна баба, која је била његова тетка, па га пусти. После га ожени и насели у Дабру. У Дабру се намноже те једаи оду у Трусину, а други у Шеховину, одакле пређе у Миљевац. Славе Миољдан.

Радан је с Враћановића у Опутној Рудини. Овдје је дошао са Шеовине. Слави Никољдан.

Лисови су прије 60 до 65г доселили из Пађена. Старином су Вучковићи. Славе Аранђеловдан.

У исто вријеме дође Папић и Сикимић из Бабје главе. Први је старином из Коравлице, а други са Жрвња. Први слави Лучиндан а други Ђурђевдан.

Прије 40г дошао је Чоловић с Удрежња од рђе. Слави Јовањдан.

Прије 15г дошао је Михић из Љубиња од рђе.

Старина нема никаквих.

П.С. Батковићи су 1991г имали 261с (Срби 261), а 2013г имали су 373с.

Миљевац је 1991г имао 390с (Срби 385, остали 5), а у 2013г имали су 1.164с.

Фојница

У долиниј ријеке Ђепоре чија долина, већим дијелом сува, спаја Гатачко и Невесињско поље. Разликујемо два дијела, један у осоју Ивице гдје су дућани,  и други дилометар сз, у присоју, на ушћу Тврдог Потока. Апсолутна висина 940м… Дијели се на махале: Белужиће, Ребров Бријег и Луке, а ове се опет дијеле на мање групе. Г1875 било је свега 10к, које су тада биле попаљене, а сад их има преко 40.

Сељаци зову село Војницом, и мисле да је име дошло и зато што су се овдје увијек скупљале војске.

Гузине су старином Цуце, овамо су доселили из Корита прије 60г.

Иза њих су доселили Братићи, из Плочника у Борчу, а у Плочник су доселили из Брестица. Старина им је из Парежа, код манастира Косијерева. Исто су браство с Кокотовићима, Мишковићима и Парежанима. Становали су и на Мекој Груди.

Анђићи су од браства Глушци из Црквица, у Бањанима.

Мучибабићи су доселили с Љескова Дуба на читлук.

За остале п испитавч каже ово: „Остале п доселиле су поради трговине: као Ђајићи, Миловићи, Вишњевац и то 1880 и на овамо“.

Од куге су побјегли из села Мусломани Колаковићи и Класовићи, а мусл. Шкаљићима отели су земљу Ченгићи и претјерали их.

Има веле Херцегово Врело, код кога је Херцег Стјепан чешће љетовао, а на Побјеницама је било много гомиле.

П.С. Фојница је 1991г имала 139с (Срби 139), а у 2013г имала је 126с. Лука је 1991г имала 40с (Муслимани 40), а у 2013г имала је мање од 10с.

Колешко

У Невесињској Површи, над десним бријегом Заломке, у једном плићем, у облику према Југу отворена полукруга, издужену улегнућу које је дуго седам до девет км, и чија висина износи 1000 до 1.150м. Изузев два мала врела, цијело се село служи водом из чатрња и локава. Сасвим незаштићено, село је изложено свима могућим вјетровима…

Колешко је сеоска општина и у њему има више села, која се опет дијеле на мање дијелове. Села се зову: Овчине (Плужине), Гај, Горње Село, Балабан, Риљи, Рибаљ Тег и Цргово. ..

У Колешку има 120к, међу којима 10 мусломанских, а 110 су православне…

Некада је и Колешко било чисто мусломанско село, па су куге истријебиле све осим Ђулимана и Шикала који су старинци. Стогодишњак Јово Вучина причао је г.1897 испитивачу, г. Т.Братићу, да је упамтио кад у Колешку није било више од 7 православних кућа. Разликујемо старије и млађе досељенике. Старији су:

Вучине су прије 100г доселили из Вратковића у Гацку. Најприје су становали у Цргову, па су прешли у Гај. Има их 7к.

Андрићи су веома давно из Љубомира. Живјели су у Братачу, и ту су убили на конаку трговца, и опљачкају га. Доцније се свае с Мусломанима у свом селу, преселе у Босну, и настане се код једног бега, који им о Божићу пошање сина на положај и да му рушпу да метне на Бадњак. Као уздарје они дају дјетету сат с оног трговца. Бег познаде сат свог сина и запријети им да му кажу одакле им сат, с обећањем да им ништа неће учинити. Они му кажу, а бег заплаче, али одржи ријеч, али им нареди да селе гдје он о њима неће ништа знати. Једни се врате у Невесиње, а други оду у неки други боаснки крај. Има их 5к.

О поријеклу Ковачевића речено је све при опису Рибањ Тега. Има их 30к, славе Аранђеловдан.

То су старије породице. Исто тако о поријеклу Самарџија, Милошевића, Марића, Шиљеговића, Бува види опис Риља.

Дрвенџије су Даковићи с Грахова. Од три брата потичу они, Вукајловићи и Радани у Зовом Долу. Славе Никољдан.

Терзићи су прије 60г доселили из Бањана. Они су Миљанићи.

Братиће су прије 70г протјерали из Брестица Мусломани Тановићи.

Ђого или Ђоговићи су од браства старих Кривокапића. Доселили су прије 100г у Жиљево, а око 1846г доселили су овамо. Славе Лазаревдан.

Алексићи су прије 50г доселили из Опутне Рудине. Славе Игњатдан.

Драганићи и Костићи су из Риђана. Прије 90г побјегли су од зулума и дуго су лутали, док се не смирише у Колешку.

Васиљевићи су прије 60г доселили из Бањана у Цргово.

Трагова од старијих насеља има у Риљима, Балабанима, Гају и Плућинама. Остала су села млађа. Настала су или исељавањем из ових старих или насељавањима новијих досељеника. Кад је Бајо Пивљанин запалио Неановиће, с засноваше Цргово. Рибаљ Тег је насељен из Риља прије 60г…

П.С. Плужине су 1991г имале 87с (Срби 68, Муслимани 18, остали 1), а у 2013г имали су 44с.

Гај је 1991г имао 38с (Срби 38), а у 2013г имао је 16с.

Љесков Дуб (Гацко)

У једном котлу међу врховима Ивицом 1546м, Хумом 1.349м и Лицем 1.497м, са свих страна затворену, на висини од 1.050м…

У селу су двије православне п:

Милидраг је старинац. Првобитно је увијек имао један харач, а земљу су сачували све до данас слободну.

Мучибавићи су старинци у Равнима, у Гацку. Била их је велика задруга. И данас имају тамо своје властите земље. На кући су имали двоја врата. Једном им ударе Мусломани, и сви се разбјегну на разне стране. Вели се да су се раздијелили и побјегли на обоја врата, и ти се дијелови нијесу никад више састали.

П.С. Љесков Дуб је 1991г имао 19с (Срби 19), а у 2013г имао је 19с.

Дубљевићи (Гацко)

У Невесињској Површи, 5км сз од Фојнице, на висини од 1.057м, у двије мање, до 1км удаљене утоглице. Врело Близумила функционише само до јула, а послије пију воду из чатрња. Шуме немају, дрва добављају из Борча. Клима је оштрија. Земља је укмећена и слободна… Има свега 30к…

Име је дошло од п Дубљевића која сад живи у Пиви и код Фоче и од које су данашњи Рњези и Прстојевићи. Они су старјеници. Дубљевићима су чинили зулум мусломани из Сливља. Договоре се да им попале куће. Бојећи се да их не изда њихов поп, хтјели су да и он иде с њима. Али им он да само своју шљаку. Они попале Сливља, али изгубе шљаку, па побјегну. Једна удовица устави се у свом роду, код Окиљевића у Платицама. Њена дјеца кад одрасту заишту од Заломпаше „бабовину“, јер они нијесу криви. Он им врати за три товара масла и меда, који они по народу скупе и предаду.

Зиројевићи су од Предојевића из Рудина, који су имали планину у Браићевићима. Кад су побјегли из Пријевора населили су се на планину. Из Браићевића су прешли на читлук.

Станићи су старином Креци од п Паликућа у Требињу.

Говедарице су с Миољача, а Самарџићи и Панџићи су били најамници, па су послије окупације искрчили дио пашњака. Одакле су, испитивач не каже.

П.С. Дубљевићи су 1991г имали 42с (Срби 42), а у 2013г имали су 17с.

Сливља

По странама Сливског Потока, десне притоке ријеке Ђеропе. Куће су на разним висинама између 1.078 и 1.200м. Ово је највише село Невесињске Површи…

Сливља су некад била чисто мусломанско село. Најприје се велик дио раселио од зулума Баја Пивљанина, а остатак је самро од куге.

Драшковићи су доселили из Сијерчња у Дрини. Има их 20к.

Пикуле су Говедарице с Миољача. Има их 15к.

Јеремићи су испод Орлине у Црној Гори. Звали су се Штукеље.

Тунгузи су из Дробњака.

Салитићи су с Бијеле Рудине.

Голубовићи су из Пиве.

Бјелоглави су однекле из Гацка.

Богдановићи су из Гареве, а Дамјанци испод планине Ћурила у Црној Гори.

Ћеклићи су из Ћеклића у Црној Гори, а Игњатовићи из Комана.

Стајићи су из Главица испод Стражевице у Дубљевићима.

Драшковићи, Пикуле и Стајићи доселили су у 18в, а све друге доцније; Буве су доселили из Домрка, г 1820.

ЈЗ од Рибара има селиште Неановићи, гдје се виде развалине чардака и кула бегова Неановића. Осим још двије гробнице нема других старина.

П.С. Сливља су 1991г имала 86с (Срби 86), а у 2013г имала су 33с.

Југовићи у Површи

Око 3км СИ од Дубљевића, на висини око 1.100м у карсним брежуљцима. Има три стална, јака врела… Дијели се на Југовиће, Доње село и Врбовац. Све махале су у даљини од 2 до 3км, а куће су у њима јако збијене. Има 40к међу којима су двије мусломанске. Југовићима припада заселица Алађузи, коју смо спомињали…

Мусломанска п Југо тврди да су они од властеоске п Југовића, да је било њихово цијело село, да су славили Духове и да су градили сеоску цркву која је храм Духова. Од њих је и постало име селу.

Скоко је из Бодежишта. Има их 10к. Славе Ђурђевдан.

Томићи не знају или су из Дробњака или из Невесињског Поља. Имају читулу са 300 имена и у којој је записана година (1590). Славе Ђурђиц.

Лучићи су Говедарице с Миољача. Славе Никољ-дан.

Гојко је с Рудог Поља у Гацку. Слави Игњатдан.

Јакшићи су старином из Боке. Овамо су доселили из Дубљевића. Славе Ђурђиц.

Вуковићи су однекле из Гацка. Славе св. Арх. Стевана…

П.С. Југовићи су 1991г имали 54с (Срби 54), а у 2013г имали су 17с.

Гатачка села

Кокорина (Гацко)

У Гатачкој Површи, на обје стране Кокоринског Потока, и на висини између 1.250 и 1.300м. Куће су се груписале око главних извора. Клима врло оштра, село отворено према свима вјетровима…

Не зна се од чега је село добило име. Зна се да је у њему, прије 100г, живио Стеван Кокорина, и да је због борачког зулума побјегао у Ускоке у Црној Гори. Иза Стевана је село остало дуго времена пусто. Покушавали су борачки Мусломани да се одрже у њему, али нијесу могли. Задњи је иселио Мусломан Луковица, прије 60г.

Иза њега доселио је Аџић из Лисине у Пиви, тражећи већи комад земље. Старином су Рајковићи из Петровића у Бањанима. Исто су браство с Носовићима, од којих је чувени хајдук Лимо. Дошли су прије 80г а сад их има 6к.

И Таушани су из Пиве. Веле да су од браства Баја Пивљанина. Звали су се Чепур. Таушан значи, на турском језику, зец.

Додери, Беати, Пушаре и Шекаре сви су једно браство, и сви потичу с Пилатоваца. Прве двије п дошле су прије 70г као једна ф из Жањевице, а друге двије прије 55г из Пилатовац. Има их 20г.

У близини су селишта Главице и Плочни До. У првом су становали Стајићи, а у другом Црногорци, па их је куга растерала… Преко Кокорине је некад ишао пут из Сарајева у Гацко, и овдје је било више дућана и ханова. Ту су налажени млетачки и дубровачки новци.

П.С. Кокорина је 1991г имала 25с (Срби 25), а у 2013г имала је 17с.

Градина (Гацко)

У осоју с обје стране ријеке Рашћелице. Имају три јака и стална врела. Клима је блажа… Има свега 25к…

По брду Градини гдје имају некакве развалине село је добило своје име.

Најстарија п су Братићи. Доселили су прије 75г из Заграца због сиромаштва, а у Заграца су дошли из Брестица. Славе Томиндан.

У исто вријеме доселио је Вуко Копривица из Бањана, због тјескобе, а послије неколике године доселио је и Дука Копривица. Има их 14к, славе Никољдан.

Милошевићи су прије 70г доселили из Кориза због овога. Новак Милошевић био је удовац. Једном му дође на конак жена с дјететом и каже да је удовица, па тражи неће ли је ико узети за жену. Новаку се свиђе, и он је узе. Али то је била Црногорка, која је одбегла од мужа и једном удари на Новака 18 Црногораца, а он, са синовима, убије им арамбашу, и они се разбјеже. Пошто и други пут Црногорце одбије, пресели се под Градину, заједно с Гузинама који се после преселе у Фојницу. Славе св. Петку.

Уљаревићи су доселили због тјескобе из Врбице у Рудинама. СЛаве Никољдан. Овдје су становали православни Рогачи, а цијелу су Граидну држали Мусломани Смајевићи, који су градили чесму, и које је растјерала куга.

На Ступницама се наилази на комаде цигље и на зидине.

П.С. Градина је 1991г имала 225 (Срби 137, Муслимани 87 и остали 1), а у 2013г имала је 124с.

Вратница

На присојној, с страни ријеке Рашћелице око 50м изнад Ријеке, на висини од 970м. Силазе на врело Мухар које извире поред тесте; других врела немају. Од хладних вјетрова заклоњено, село је блаже климе… Вратница има 8к, и те су све у једном чопору.

Не зна се како је постало име селу.

Село је засновано, по прилици прије 200г. Тада су четири брата Шкаљића доселила из Херцег Новога у Дубраве. Ту им се не свиђе, па два оду у Колашин, и ту их има сад 50к, а два у Фојницу и Вратницу. Имали су спахилуг у Коњицу. Њихова је „сабља била трећа од Херцеговине код Султана“. Прва је Љубовића, а друга Ресулбовића. Једном је хоџа Шкаљић учинио услугу некаквом путнику, који је у ствари био руски ухода Владисављевић, одведе га у Русију, покрсти га, и од хоџе постаде поп. Доцније се поп зажели завичаја, па побјеже из Русије, и опет прими Ислам.

Пејзовићи су Чустовићи из Кључа. Дошли су за мајком која је била од Шкаљића.

Дилберовићи су из Браниловића. Ту убију Мусломана Џубора, па побјегну у свијет. Иза 12г се врате, путем закома изму жене натраг које су се биле преудале и населе се у Вратници.

П.С. Вратковићи су 1991г имали 98с (Срби 98), а у 2013г имали су 77с.

Равни (Гацко)

У Гатачкој Површи, опћини Надинићима, до 3км на С од ријеке Ђеропе, а на висину око 1.100м, у мањем карсном улегнућу… Има свега 32к…

Прича се да су овдје становали Грци, па су на Илиндан побјегли од лега. Овдје су становале ове п: Шуплијеци су одселили у Босну, Ђерићи одселили у Шипачно, Мучибабићи одселили у Љесков Дуб и Фојницу, Перини одселили у Невесиње и Мостар, Шиљези одселили у Залом. Осим тога овдје су живјели и ови: Дошли, Божиновићи, Бухе, Ружићи, Вилићи, Гути, Прдеци и Параклиси. Сви су се раселили.

Послије куге изађоше Пргуде из Трнова на љетиште и ту остадоше.

Реџовићи су прије шест кољена доселили однекле из Црне Горе. Звали су се Беговићи.

Садиковићи су дошли прије 50г из Никшића. Позвао их рођак Реџовћ да му буде браство јаче.

Хебиби су старином Вукотићи из Црне Горе. Дошли су прије 100г из Цернице.

И Бауци су се доселили прије 90г рођацима Реџовичима.

Православни Кекићи су Милошевићи из Заслапа у Црној Гори. Доселили су прије 40г из Цернице. Славе Петковдан.

Источно од села има селиште гдје су становале данашње ф. Причају о цркви, која је прелетјела у Домрке, кад је једном Цигањка прострла на њој пелене. Има и грчко „гробље“.

П.С. Равни су 1991г имали 20с (Муслимани 19, Срби 1), а у 2013г имали су мање од 10с.

Браићевићи (Гацко)

У опћини Надинићима, 3км источно од Равни, у мањој карсној увалици, на висини од 1.184м. Овдје извире ријека Барлета, а осим тога има више других извора… Свега има 25к…

У најстарије вријеме су Браићевићи били имање кнеза Предојевића из Пријевора. Од његова је браства био неки Брајко, коме је припала ова планина, и по њему је прозвано село. Отац Брајков звао се Зироје и по њему су се прозвали Зиројевићи (11к). Њих има у Дубљевићима, Борчу, Залому, Дабру, у Србији и Црној Гори. Славе Никољдан.

Глушци су старином Марковљани или Озринићи с Чева, одакле су побијегли због крви у Корита, а одатле прије 45г овамо. Има их 6к, славе Аранђеловдан, а прислужују Илиндан.

Мањаци су старином Видојевићи из Црне Горе. Становали су на Заушју. Има их у Шеховини, Рудном Пољу и Рисну. Славе Аранђеловдан.

Вилићи су из Грачанице. Један брат је био сулуд, потурчио се па истјерао браћу. Има их у Братачу, Улогу и Зворнуку. Има старо селиште Милашковац. Ту су прије 120г живјели православни Кењићи, чија се кћер удала за Мусломана Овчину са Заушја, па им зет преотео имање и они побјегли у Босну.

П.С. Брајићевићи су 1991г имали 28с (Срби 28), а у 2013г имали су мање од 10.

Вишњево (Гацко)

У Гатачкој површи, у опћини Надинићима. Село је на равнини под једним кречњачким одсјеком, који га заклања од с те је блаже климе. Село је на висини од 1.150м. Има три стална врела, а међу њима и једно слано врело… Има 20 кућа… Од старина су имали своју земљу.

Вишњевци потичу од некаква војводе Драгише Вишњевца који је живио у Граници у котару билећском, а Вишњево му је била планина. Он је пошао у бој на косово. Једни веле да је задоцнио у бој, па се послије предао Турцима и они му зато поклонили земљу. Други веле да је и он био у војсци Вука Бранковића, па су и њега с осталима наградили. Из Границе их истисну Мусломани Овчине и они се населе на своју планину. Послије су им опет отимали, а и они су продали сами нешто земље.

Шупићи прије 30г доселили из Трновице своме зету Вишњевцу.

Вишњеваца има 19, а Шупића 1к. Обје п славе Никољдан.

П.С. Вишњево је 1991г имало 24с (Срби 24), а у 2013г имало је мање од 10.

Билећски котар

Длакоше (Билећа)

У општини Врањским, у области Рудинама. Врањска представљају уздужно улегнуће правца ЈЗ-СИ с висином од 744 до 900м. У си углу су Длакоше. Немају живе воде, а имају седам чатрња… Има 22к.

Прича се да су овдје некад становали Богдан и Баћо Драшковићи. У ситници имају места Богдан Доли и Баћевина. Један се дио истурчи и оде из села, а други самре од куге и село остане пусто.

Прије 100г досели се са Засаде Васиљевић, старином Вујовић. Има их који се зову Гавриловићима. Вујовићи су и Грубишићи чији се прадед доселио из Тодорића, гдје се звао Попадић. Сви славе Никољдан.

Овдје су становали и Церовине, па их протјера бег Љубовић.

Милидриговићи су се доселили из ближег села Јасења. Мисли се да су старјеници, јер имају и своје и агинске земље. Славе Ђурђевдан, прислужују Ђурђиц.

Миливојевићи су дошли из Долова у Милече, а одатле у Дланкоше. Славе Никољдан, прислужују св. Шпиридона.

П.С. Длакоше су 1991г имале 64с (Срби 64), а у 2013г имале су 27с.

Милечи и Обло Брдо (Билећа)

У истој општини, 1 до 2 км на С од Длакоша, први на висини од 800 до 850м, а друго на висини око 1000м. Врела нема никаквих. Милечи имају 5 а Обло Брдо три чатрње. Имају два заједничка бунара и једну локву. Кад ови пресуше, иду на поникве у Дабар…

О постанку сеоских имена не знају ништа.

Миливојевићи су доселили из Дола у Дабру на читлук. Има их 9к. Славе Никољдан, прислужују Св. Шпиридона.

У Облом Брду стоје: Мићевићи су старином Ковачевићи из Граова. Предак им, Миће дошао је прије 100г.

И ови Милодраговићи су из Јасења. Не знају одакле су дошли у Јасење. И они у Јасењу, и у Длакошама и у Облом Брду потичу од три брата.

Пиљевићи мисле да су најстарија херцеговачка ф, а доселили су се веома давно из Никшићских Рудина.

Локвићи су Медани из Пољица у стол.котару. Славе Јовањдан.

На врх Бојмужа имају развалине које народ зове Ерцегова Градина.

П.С. Обло Брдо је 1991г имало 73с (Срби 73), а у 2013г имало је 19с.

Засада (Билећа)

У ЈИ дијелу Дабарског Поља, у осоју, на уској терасастој заравни. У самом селу нема врела, па свака кућа има чатрњу. Клима је блага… У селу има 35к…

Вујовића има на Засади 32к, који се, осим општег имена, зову Андрићи, Радовићи, Симовићи, Лазаревићи и Мијовићи. Вујовићи су највеће братство херцеговачко. Они су старјеници. Прича се да је у војсци Вука Бранковића био и војвода Вујо из Тодорића код Ситнице. У Засаду су дошли има 300г.

Ковачевићи су веома давно доселили из Граова. Славе Ђурђевдан.

И Милићевићи су се доселили прије 100г из Билеће. Славе Никољдан.

На главици Градини, изнад куће пок попа Мира Вујовића имају некакве развалине. Других старина нема.

П.С. Засада је 1991г имала 96с (Срби 96), а у 2013г имала је 51с.

Коњички котар

Чехари и Дјевор (Јабланица, ФБиХ)

Два мала сеоца у долини Неретве, оба на лијевој страни Неретве, једно у осоју друго у присоју. И ако су међу собом сат и по раздалеко описивач, г. В. Јелић, описао их је уједно. Сељани се служе водом из Неретве, затим из многих врела, којих у Дјевору има 3 ау Чехарима безброј. Доста је хладно, због јаких вјетрова… У Чехарима има 14к…

Чилићи су доселили с Луга у Дјевор прије 100г. Не зна се јели ко прије њих ту становао. У Чехаре је прије 200г доселио из Худутског некакакв Клепо, јер му је на њиви нађен мртвац, и осуђен је на 75 гроша крварине, па није хтио признати. Од њеа су и Јусуповићи и Јамановићи или Барјактаревићи. Клепе се међу собом ћене, а Јусуповићи и Јамаковићи не жене.

Будим се прије 130г доселио због сиромаштва из Дрежнице.

За саморанца Вулу не знају или је старјеник или досељеник.

У Дјевору нема никаквих старина, а у Пољицу код Чехара има неко старије муслиманско гробље.

П.С. Чехари су 1991г имали 172с (Муслимани 170, Југословени 2), а у 2013г имали су 117с.

Дјевор је 1991г имао 261с (Муслимани 256, Југословени 5), а у 2013г имао је 280с.

Доња Јабланица (Са Јеличићима и Златима)

Сва три села су на десној обали Неретве, сва три у даљини од по сата хода. Имају безброј сталних врела. Клима је врло блага… Села су збијена у мање групе. У Д. Јабланици има 21к, у Јеличићима 10к, а у Златима 13к…

Села су врло стара, сељаци су Мусломани.

Шабановићи су старинци; у овом су селу примили Ислам. Куга их је све осим једног поморила.

И Масло је старјеник. Тим именом прозван је због свог богатства.

И Топић је старјеник.

Најстарији досељеници су Туфеци. Они су прије 70г доселили као туфегџије из Травника. Звали су се Варајићи.

Беговићи (Шљаме) су истог времена доселили из Дрежнице, ради сиромаштва. Има их и на Подбрежју.

Јунуз је прије 50г дошао у војсци и овдје остао. Вели да је Мостарац старином

Јакировић је дошао из Мостара, као бакалин, прије 40г, кад су Турци градили цесту за Сарајево.

Ћемић је старинац са Луга, одакле је дошао прије 35г.

Казић је дошао прије 30г за радом из Корјенића, а Ћосић прије 7г из Подбрежја на женинство. То су п у Доњој Јабланици.

У Јеличићима су старинци Спахићи, Шишићи или Алихоџићи и Берхеми.

Идризовићи су се звали Јарановићи. Мисли се да су некад и то веом давно доселили из Далмације.

Вучић је од некаква Каравлаха, који су овуда прије 100г наишли за говедима, па се један изгубио и остао. Испрва је носио вука, и зато су га прозвали Вучићем.

Делалић или Деланкиш је од Топића у Д. Јабланици. Доселио је пре 30г на женинство.

Крљић је прије 15г доселио из Д. Јабланице од сиротиње.

Лугић је прије 5г дошао са занатом из Коњица.

Прича се да су Злати, у вријеме турског освајања, били дуго вријеме пусти.

Стара је п Линђо, од њих су Шипчићи и Бегићи.

Шашићи су Цигани. Дошли су прије 100г из Дрежнице.

Рогољић је прије 15г доселио из Скопља у најам.

Вуле је дошао из Чехари прије 20г на женинство.

П.С. Доња Јабланица је 1991г имала 491с (Муслимани 441, Хрвати 31, Југословени 10, остали 7, Срби 2), а у 2013г имала је 456с.

Јеличићи су 1991г имали 237с (Муслимани 204, Хрвати 20, Југословени 13), а у 2013г имали су 254с.

Злате су 1991г имале 122с (Муслимани 119, Југословени 2, остали 1), а у 2013г имале су 220с.

Радешине (Коњиц)

У котару коњичком, џемату острожачком, између потока Округлице и Бадња, под косом Јаворичко Подосоје, уз саму Неретву и у по брду на више мјеста… У селу има 41к са 20п.

Село је прозвано по некаквом Ради који је доселио из Доње Херцеговине, имао седам синова, па их свих куга поморила.

С су католици, Мусломани и православни. Први су икавци, а остали ијекавцу. Сељани веле да им село није старије од 250г. Ипак се је старост неких зидина испитивачу, г. В. Јелићу, чинила већа.

Село је засновао онај Раде још с неким мусломанским п. Све су те п од куге помрле.

Мусл. Вођо доселио је од „немаштине“ прије 115г с Крца у коњ.котару. Има их 3к.

Катол. Раић доселио је прије 100г из Горанаца на читлук.

Кат. Шимић (Џеба) доселио је прије 100г из Крејина Двора у Броћну на читлук.

Кат. Ковачевић или Џамбо доселио је прије 100г из Раме на читлук.

Прав. Мршић или Митровић доселио је прије 75г из села Чичева у коњ.котару.

Кат. Зовко доселио је прије 60г из Горанаца на читлук.

Кат. Матковић је прије 50г доселио из Пољица у Далмацији. Један је дошао од сиротиње, други је побјегао од војништва има их 4к.

Кат. Чуљак прије 55г из Родоча на читлук.

Кат. Томић је доселио прије 50г из Горанаца на читлук.

Блажевић је прије 45г доселио из Буковице а старином је из Броћна.

Кат. Ћелић је прије 40г доселио на читлук однекле из Далмације.

Милетић је доселио из Средње Херцеговине у Турију, а одатле прије 40г на читлук.

Кат. Бацо, Панџа или Крњо доселио је исте године с Рашке Горе на читлук.

Кат. Алиловић, старином Делинац, доселио је прије 150г од Љубушког у село Пожетву (8х од Радешине), гдје их је куга поморила осим једнога који је побјегао у Омоље, а одатле је прије 30г доселио на читлук.

Кат. Бушић је прије 70г од Мостара дошао у Добригошће па је становао и у Трешњевици и прешао је на читлук прије 35г.

Крњић је дошао из лушког џемата прије 30г на женинство.

Азиновићи (3к) су прије 100г доселили из Сред.Херцеговине у Глогошницу, одакле су прешли у Ораховицу, па прије 36г на читлук овамо.

Кат. Крталић или Јурић је из Близанаца у Броћну, одакле је дјед пошао. Становали су у Челебићима, затим у Параџику и Јаворку. Дошао је прије 19г.

Прав. Ђорђић је дошао из Зукића (коњ.котар) на Добригошће, а одатле прије 14г на ханџију овамо. Слави Савиндан.

У овом селу су живјели кат. Бебеци, који су отишли у Гвожђане, код Фојнице, прав. Антићи, који су отишли у Удбар, прав. Кнежевићи који су отишли у Папраско, а прав. Миљевићи су самрли.

П.С. Радешине су 1991г имале 116с (Хрвати 114, Срби 2), а у 2013г имале су 16с.

Сељани и Јаворник (Коњиц)

Од Радешина одвојено потоком Бадњом и брдом Подосојем. Сељани су на осојној страни Бадња, а Јаворик у мањем улегнућу. У Сељанима имају три врела, а у Јаворику два бунара и једно врело…

Сељани су добили име по њиви на којој је село засновано, а Јаворик по многим јаворовима, којих је у селу било до назад 50г. У Сељанима живе Мусломани који говоре јужним наречјем, а у Јаворику католици са западним наречјем. Сељани су постали прије 85г од станова п Хајдука из Радешина. Они су поријеклом из Кручевића код Чапљине. Ради сулума се одметну у хајдуке, послије се смире, приме Ислам и власт им да у Радешину земљу.

У Јаворику причају да су живјели Грци, па да су побјегли од зиме. Иза њих су становали Мусломани, па су и они одселили. Послије су овдје били летњиковци Мусломана Џенетића, Курта, Лумаза и Вукала. Послије су намјештени на читлук кат. Зовке и Томиће које преселише аге из Радешине прије 55г.

П.С. Сељани су 1991г имали 160с (Муслимани 115, Хрвати 36, Срби 7, остали 2), а у 2013г имали су 152с. Јаворик је 1991г имао 8с (Хрвати 8) а у 2013г није имао становника.

Папраске (Горње и Доње; Јабланица)

Дели се на дио поред цесте, на лијевој обали Неретве, и дио у брду, ¾ од првих далеко. Први се зове Доње, а други Горње Папраско или Врх… Село је добило име по бујној папрати која у селу расте.

Доње Папраско је веома старо, а Горње је постало кад су Турци освајали Херцеговину. Становници су Мусломани, већином старјеници, које је турско освајање затекло као Хришћане.

Старјеници су Ашчићи, Бешићи, Шубаре, Зукићи и Ђемо.

Из турског аскера су давно добјегли Џафои Џино.

Кнежевић је прије 80г дошао с Јасењана на Радешине, а одатле у ово село на читлук прије 35г.

Араповић је дошао из Луга (коњ.котар) прије 30г на читлук.

Краљушић је дошао из Турије прије 17г на читлук.

П.С. Доње Папраско је 1991г имало 277с (Муслимани 246, Срби 20, Југословени 11), а у 2013г имало је 238с. Горње Папраско је 1991г имало 157с (Муслимани 150, Југословени 2, остали 2), а у 2013г имало је 98с.

Побрежје (?)

У десног углу ушћа ријеке Дољанке, Неретвине притоке, у присоју, на равну земљишту…

Становници су М и двије куће П. И М су већином ијекавци, али их има и помијешана говора, ијекавског и икавског. О постанку села знају ово: прије 150 до 200г село је било зарасло у љескову шуму. Тада дође у њ Далматинац Клепо, који је крчио шуму и овдје самро. Иза њега је дошао „однекле из бијела свијета“ некакав Чекало, од кога су п Ћосићи, Јусићи, Гаргићи, Анђо и Бабићи.

Шехића шукундјед је дошао као шех с Истока, да иде мјесто кога на ћабу, па је остао у селу, кад му је нестало пара.

Смајић или Маловић и Алић не зна се окле су.

Беговић или Шљмпо доселио је прије 65г из Доње Јабланице.

Ждерић је из Дубрава. Био је аустријски пандур, па је изгубио око, и добива 4 форинта пензије. Пече каву и од тога живи.

Зећо је с Влаховића прије 30г. Бави се трговином.

Пушкаревић је дошао из Скопља. Живи као путујући хоџа тј учи дјецу околних села, остајући у сваком селу по мјесец дана.

Сарајлић је из Сарајева. Дошао је из Мостара Ждеру у најам. Сад се је обогатио.

Прав. Билаћ или Црногорац дошао је из Мостара, кад је прављен колски пут, за трговином, а Бјелица је најпре из Црне Горе у Дабар, а из Дабра у Мостар, гдје им је отац живио као хамал. Синови су му овдје отворили трговину. Први слави Никољдан, а други Петковицу.

Старина нема око села. Бар сељани не знају за њих.

Глогошница (Јабланица)

У долини Неретве, с обје стране поточића Сухаве, притоке ријеке Глогошнице, која близу села утиче у Неретву, на присојну, са свих страна затворену мјесту… Има 29к.

Село је веома старо.

Ибаљ је с Бељака у Рудинама. Њега је овдје намјестио Султан Фати Мехмед. По Балцима прозван је Ибаљ. Зову се још Имамовићи. Има их 7к.

Кескини и Ризвићи су старјеници. Не зна се одакле су.

Кат. Азиновићи и Гргићи доселили су први 120г из Грабовице од турског зулума и од сиромаштва. Првих има 4, других 3к.

За овима је дошао с Луга прије 85г М Морић на женинство, а за њих послије 5г, из истог мјеста, Индић на читлук бега Достовића.

П.С. Глогошница је 1991г имала 459с (Муслимани 358, Хрвати 92, Југословени 5, остали 4), а у 2013г имала је 369с.

Луг (у Неретви) (Јабланица)

На доњој Неретвиној тераси од којих су, према опису овдје јасно изражене двије…

Сељаци су Мусломани, ијекавског нарјечја. О пореклу свом врло мало знају. Испитивач В.Јелић закључује да су били П. Најстарије п звале су се Чилићи, Алебићи и Парићи. Од Чилића су Карићи, Ћелићи, Муратовићи, Исхамовићи и Јусићи, од Парића Бурићи, Шире и Шабићи.

Алебића има 7к.

Чилићи и Парићи узимају се између себе, а Алебићи не. Осим ових има и досељеника:

Индићи су, веле „прави Турци“, они из Индије1 Били су црни као Арапи па ни сад њихови потомци нијесу бијели као други.

Куловићима се подругују да су из Бекије, али управо не знају одакле су.

За Зебе причају да потичу од некакве „Шокице из Костајнице“ која је у прошњи заборавила свог синчића од 7г, кога су послије потурчили.

П.С. Луг је 1991г имао 442с (Муслимани 435, остали 4, Југословени 3), а у 2013г имао је 395с.

Шаница је 1991г имала 82с (Муслимани 79, Хрвати 3), а у 2013г имала је 87с.

Мостарско Блато и његова околина

Крушево (Мостар, више села)

Крушевом се назива ји ивица Мостарског Блата, у којој су села: Сретница, Криво До, Селиште, Чуле, Подгорје и Билишићи…

У Чулима… најстарије п су били М Рајновићи и њихови кмети Конавлићи, које куга помори прије 150г.

Њих затекоше Чули, који су прије 300г дошли из Осоја у Далмацији: становали су на Требижату и Подгорју. СЛавили су Петровдан па су напустили.

Донкићи су старином Џебе из Селина код Мосора, одакле прије 250г пређоше у Требежат, а затим у Шурманце. Има их у Читлуку и Требежату. Славили су Никољдан.

Врепци су прије 150г дошли из Требежата. Звали су се Лишанима. Славили су Никољдан.

Кусићи су Стипановићи из Стипановића у Дувну. Дошли су прије 50г. СЛавили су Ђурђевдан.

Билушић се прије 23г удао из Близанаца за Чулушу.

У Криводолу имамо стару пандурску кулу, коју је срушио Стојан Јанковић…

Шетке, Цмиљанићи и Маријановићи су старинци. Причају да су учествовали у бојевима против Турака с Херцегом Стјепаном и војводом Богданом, а ишли су и у бој на Косово с војводом „Рељом Пазарцем“. Први су се звали Божани, други Радојли а трећи Крушчићи. Врло слабо се множе. Шетке и Цмиљанићи славили су Никољдан, а Маријановићи Томиндан.

Томићи су Зовићи из Тиаљине, одакле су због убиства, доселили прије 300г. Славили су Ђурђевдан.

Видачци су Матићи из Хамзића, одакле су доселили због сиромаштва, прије 200г. Славили су Никољдан.

Делићи су Грбићи из Читлука, одакле доселише због сиромаштва прије 80г. Славили су Петровдан.

На Селиштима причају за кулу Дели Хасана који је разгонио хајдуке и кога погуби „арамбаша Милован из Дабра“…

Прије 250г самрли су, у овом селу, „Власи Крстићи“ од куге.

Габрићи су прије 300г из Жупе у Далмацији. Становали су у Грљевићима. Звали су се Марковљани, славили су Никољдан. Има их по Жупи и Требежату.

Ћорићи су Биљани из Тиаљине, одакле дођоше прије 250г од зулума. Има их доста по околици. Славили су Ђурђевдан.

Пуце су Катућци из Габеле, одакле су пребјегли прије 200г у Добро Село па овдје. Има их у Габели и око Љубушког. Славили су Митровдан.

Розићи ту прије 300г дошли из Вргорца у Сретницу, а одатле прије 75г овамо. Има их по ближим селима, и око Љубушког. Славили Петровдан.

Хрсте су од оних из Подгорја, прије 20г. Славили су Малу Госпојину.

У Сретници нема много старина, изузев гомиле… Село је постало прије 300г.

Кад су доселили Розићи затекли су овдје само стаје околних сељака. Розићи су од Вргорца. Звали су се Јанушићи до назад 80г била их је увијек 1к, а од тада се раселише по Грљевићима, Близанцима, Јасеници и Селиштима. СЛавили су Петровдан.

Марићи су дошли из Прова прије 250г. Славили су Никољдан.

Корићи су одмах иза Марића, доселили из Требежата. Звали су се Колаши. Славили су Петровдан.

Беванде су прије 200г из Габеле. Звали су се Ниговани, славили су Никољдан.

Ераши су из Кнешпоља прије 80г, славили су Малу Госпојину.

Зовко је дошао из Горанаца прије 80г. Славио је Петровдан.

Бркићи су прије 50г из Доброг Села. Славили су Ивањдан.

Мусломани Катице су прије 30г прешли на своју земљу. Причају сељаци да су они из Подгорја од католичке п Загорана.

М Џајо је прије 20г из Мостара на читлук. Потичу од хришћанске п Филиповића у Габели.

У Подгорју има развалина од кућа и турских караула. Има и 10 старих кула, за које народ вели да потичу прије Турака, и да су у њима становали „влашки“ великаши, од којих су данашње аге: Спахићи, Јукуповићи, Вучијаковићи и Драгнићи.

Хрсте су доселили из Макарске још прије доласка Турака, и затекли су старих п, које су дијелом изумрле, а дијелом иселиле у Босну. Има их у Високом, куда су одселили прије 20г, а има их у Жупањцу и у Макарској. Славили су Малу Госпојину.

Кордићи су старином из Тиаљине, доселили су у Сретницу и прије 150г прешли овамо. Славили су Ђурђевдан.

Божићи су од оних с Близанаца. Преселили су прије 150г. Славили су Никољдан.

Пуце су прије 150г од оних из Селишта. Славили су Петровдан.

Манџе су прије 70г убили субашу у Габели. Звали су се Вукоји. Славили су Никољдан.

Видачци су дошли из Криводола прије 80г на читлук. Славили су Митровдан.

Петрине су од оних с Љутог Доца, дошли су прије 30г.

И у Билишићима има око кућа и око села много старина. На Градини је био град војводе Драгановића, који је био рођак Херцега Стјепана.

Пушићи су старинци. Овдје су, веле, били још прије Херцега Стјепана. Нема их у другим мјестима. Славили су Шурђевдан.

И Грле су старинци. Звали су се Предићи. Славили су Никољдан.

Толе су старинци. Звали су се Шегри. Ни њихове п нема по околини. Има их у Лијевну.

Иванковићи су старинци у Подгорју. Били су велика господа. Звали су се Милошевићи. Славили су Митровдан.

Човићи су дошли од оних с Љутог Доца прије 250г. Славили су Петровдан.

Вранићи су прије 150г од оних из Љуботића. Славили су Петровдан.

Васиљи су дошли прије 100г од оних у Међугорју. Славили су Петровдан.

Мишићи су дошли од Розића са Сретнице прије 100г. Славили су Петровдан.

Ласићи су од Узарића у Горњем Селу, прешли су на читлук. Славили су Петровдан.

Лончари су од оних из Граца. Звали су се Стипићи. Има их у Грацу и у Грабовој Дрази. Славили су Марковдан.

Кожули су прије 70г од оних из Мокрога. СЛавили су Степањдан.

Андачићи су дошли прије 50г од оних из Хамзића на читлук. Славили су Митровдан.

Грусине су старином из Далмације, овдје доселише из Хамзића на читлук прије 80г, славили су Томиндан.

Сушчевићи су дошли прије 40г из Влатнице на читлук. Славили су Никољдан.

Планинићи су од оних с Крехина Граца. Дошли су прије 30г на читлук. Причају да потичу од некаква Циганчета, „Бугарчета“ ког су Крехе нашле на Чабуљи прије 200г. Славили су Петровдан.

П.С. Крушево је 1991г имало 300с (Хрвати 238, Муслимани 62), а у 2013г имало је 242с.

Криводол (Мостар) је имао 325с у 1991г (Хрвати 322, остали 3), а 296 с у 2013г.

Селиште (Мостар) је 1991г имало 229с (Хрвати 228, остали 1), а 179с у 2013г.

Сретнице (Мостар) су имале у 1991г 314с (Хрвати 312, остали 2) а у 2013г имале су 319с.

Подгорје је 1991г имало 236с (Хрвати 236), а у 2013г имало је 188с.

Чуле су 1991г имале 322с (Хрвати 322), а у 2013г имале су 401с.

Љути Долац (Широки Бријег)

На јужној ивици Мостарског Блата, у осојној страни, на равну земљишту, које се већином састоји од алувијалних наноса. Нема врела, а има 15 чатрња…

О постанку села не знају ништа. Прије данашњих живјеле су православне п: Продановићи, Радићи, Симићи и Благојевићи, који махом изумријеше прије 200г. Од ових потичу данашње католичке породице:

Дамјановићи, од Симића, славили су Никољдан; Тадићи од Радића прешли су у католичку вјеру прије 300г, славили су Аранђеловдан; Човићи су од Николића, старинци, славили су Петровдан. И Кнезовићи су старинци, потичу од некаква властелина Херцега Стјепана, славили су Никољдан.

Церкез или Черкез је од оних с Черигаја, дошао прије 150г, на читлук. Славили су Томиндан.

Розићи су прије 150г од оних из Сретнице, на читлук. Славили су Никољдан.

Милићевићи су од оних с Јасенице прије 150г, на читлук, славили су Ивањдан.

Кожули су од оних с Мокрога, прије 150г на читлук. Славили су Лучиндан.

Параџик је дошао од оних са Служња на читлук. Славили су Малу Госпојину.

Ћорићи су дошли прије 100г од оних с Биограца. Славили су Никољдан.

Лето је дошао од оних с Рашке Горе на читлук. Славили су Илиндан.

Лешко је дошао из Одака на Служњу, прије 100г на читлук. Славили су Томиндан.

Бандићи су од оних из Дужица, дошли су прије 90г на читлук. Славили су Ђурђевдан.

Бошњак је дошао прије 80г од оних из Лиса на читлук. Славио је Никољдан.

Мустапић је дошао прије 70г од оних из Илића на читлук. Зову га и Шперац, јер је старином из Далмације. Славили су Петровдан.

Пеко је дошао из Пољица у Далмацији. Славио је Никољдан.

Чуљак је дошао на женинство из Богодола. Славили су Петровдан.

П.С. Љути Долац је 1991г имао 1.496с (Хрвати 1.488, Срби 6, остали 2), а у 2013г имао је 1.510с.

Биограци (Широки Бријег)

На истој ивици Мостарског Блата, 2 до 3 км си од Љутог Доца, сличног положаја. Немају врела и зато имају 12 чатрња и 18 бунара…

Сеоско име потиче од старог града на Градини, који је био ту још прије Турака.

Има безброј развалина од старих градина, тврђава и кула, има и кућештина, старих крстова и стећака. Спомињу се старе православне породице: Милићи, Јанковићи, Тодићи и Јовановићи. Јовановић је био војвода и погинуо је у борби с Турцима код Краљевине ниже Љутог Доца. Тада изгибоше и Милићи, а осталих нестаде прије 300г.

Од Јанковића су Мусломани Хаџалићи.

Од данашњих п су старинци:

Катушићи, старином Мијушковићи, нема их у другим селима. Славили су Илиндан;

Шакићи звали су се Глибићи, ни њих иначе нема, славили су Никољдан.

Судари звали су се Миловановићи, славили су Ђурђевдан;

Ћорићи си исто тако старинци, а славили су Никољдан.

Маркићи су дошли прије 200г од оних с Тата. Славили су Никољдан.

Марјановићи су прије 200г од оних с Бухова. Славили су Петровдан.

Дамјановићи су Карци с Опузена. Дошли су прије 200г, славили су Илиндан.

Путице су прије 200г из Пољица у Далмацији. Звали су се Перићи. Славили су Томиндан.

Тадићи су од оних с Љутог Доца прије 150г. Славили су Аранђеловдан. Једни се зову и Халиловићи.

Квесићи су из Мокрог прије 150г. Славили су Никољдан.

Богдани су од оних с Јара, дошли су прије 100г. Славили су Петровдан.

Маркићи су из Црнча прије 100г. Славили су Ивањдан.

Главине су од оних из Кнешпоља прије 60г. Славили су Митровдан.

Зеленике су од оних с Црнча прије 60г. Славили су Велику Госпојину.

Ћуже су прије 50г од оних с Мокрога. Славили су Никољдан.

Љубићи су дошли с Власника прије 50г. СЛавили су Петровдан.

Ђоли су од Дамјановића из Љутог Доца, прије 50г. Славили су Никољдан.

Мандићи су из Лиса прије 30г на женинство. Славио је Ђурђевдан.

Марушићи су од оних с Бухова прије 30г на читлук. Славили су Петровдан.

П.С. Биограци су 1991г имали 741с (Хрвати 724, Срби 11, Југословени 4, остали 2) а у 2013г имали су 809с.

Тате и Јаре (Широки Бријег)

На З ивици Мостарског Блата, СЗ од Биоградаца… У Татама има 31к, а дијели се на пет мањих безимених групица. У Јарама има 45к које су поредане махом у низ, у коме се опет издвајају мале групице.

У Татама су биле најстарије п: Ранковићи, Петрине и Џидићи, које је прије 150г куга поморила.

Старинци су и данашње п: Кутле, старином Церине и Маркићи, старином Вожани. Први су славили Никољдан, а други Лучиндан.

Зовке су Злоковци од Имоцкога, одакле се доселише прије 300г. Овдје доселише из Црнча. Славили су Михољдан.

Бувачи су из Тиаљине дошли прије 200г у Бухово, одакле пређоше прије 150г. Има их у Бухову, Коњицу и Мостару. Славили су Ивањдан.

Ћорићи су дошли прије 100г из Биоградаца. Славили су Никољдан.

Приморци су однекле из приморја дошли прије 300г у Тиаљину, а одатле прије 150г у Узариће, а одатле прије 100г овамо.

Љубићи су од оних из Узарића прије 80г на читлук. Славили су Лучиндан.

Зеленике су од оних из Граца дошли прије 40г. Славили су Никољдан.

Гуслићи су дошли од оних из Кнешпоља прије 35г, славили су Петровдан.

У Јарама имају двије стариначке п: Јуриљи су још прије Турака имали силну стоку и косанице двјеста коса, па су им Турци отели. Славили су Никољдан; њихове п нема више, овдје их има 1к.

Ласићи су били до назад 150г у овом селу, и тада одселише у Босну и Мостар. Славили су Никољдан.

Фетићи су Цигани, из Острошца код Коњица. Дао им је Топал-паша земљу прије 100г.

Беванде су дошли из Црна прије 100г. Славили су Томиндан.

Тадићи су побјегли од куге из Љутог Доца. Славили су Ивањдан.

Анићи су од оних из Шурманца прије 90г. Славили су Велику Госпојину.

Будимићи су из Малог Села код Доњег Вакуфа, а дошли су прије 90г због некаква убиства. Славили су Малу Госпојину.

Гиље је прије 80г од оних из Бухова. СЛавили су Петровдан.

Гагро је дошао прије 40г из Великог Ограђеника. Славио је Илиндан.

П.С. Јаре су 1991г имале 1.040с (Хрвати 1.037, остали 3), а у 2013г имали су 904с.

Џемат Мокро (Широки Бријег)

У области Блату, сз од Мостарског Блата. Овај џемат сачињавију слиједећих шест села: Турчиновићи, Мокро, Прибиновићи, Завозник, Билушине, Трн и Широки Бријег…

Турчиновићи су прозвани по Турчини који се је, иза освојења Херцеговине, населио и становао овдје преко 100г. Ту га је куга уморила. Кад су Турци заузели Херцеговину, све се ф, осим једне из данашњих Турчиновића, одселише у Далмацију.

Јуриље је веле добавио Херцег Стјепан из Спљета као добре зидаре. Славили су Ђурђевдан, кога су по захтјеву свјештеника прије 18г напустили. Има их у Црнчу и Мостару, и овдје 3к.

Билаћи су прије 300г доселили из Црљених Грма. Звали су се Чекрњићи, славили су Никољдан, а напустили су кад и Јуриљи.

Бубали су са Умца код Љубушког, одакле су се доселили прије 200г на Бухово, па су отуда побјегли због једног сукоба с Турцима. Има их у Требижату, Ардомиљама, на Умцу, Мостару, Босни, и овдје 13к. Славили су Никољдан, а напустили су прије 18г.

Ковачевићи су прије 200г доселили из Имотскога, гдје су се звали Ивићи. Има их и сад тамо, и овдје 3к. Славили су Илиндан, па су напустили прије 18г.

Кожули су доселили с Черигаја прије 100г због сиромаштва. Славили су Михољдан, па су напустили прије 18г. У исто вријеме забранили су фратри и „мирбожење“ на Божић ујутру…

У Мокром живи п Накића, има више од 500г. На 100г прије турског освојења доселили су из Черина у Бротњу. Имали су и своју земљу коју су Турци отели. Има их у Црнчу и Узарићима. Има их 3к. Славили су Лучиндан, али су напустили има 18г.

Чешкићи су Јурићи из Посушја, одакле су доселили, кад су Турци освојили Херцеговину. Славили су Ђурђевдан. Има их 6к. Од њих су Слишковићи у овом селу.

Пињухи су Матићи с Чечигаја одакле доселише прије 40г. Има их на Черигају, Бротњу и Мостару. Славили су Никољдан, па су напустили кад и остали.

Рамићи су прије 80г доселили због сиромаштва из Габеле. Звали су се Никићи, има их у Габели и Посушју. Славили су прије 18г Никољдан. Има их 2к.

Ћужићи су Перићи из Посушја, одакле су доселили прије 200г због турског зулума. Има их доста по Херцеговини. Има их 3к. Прије 18г су славили Никољдан.

Краљевићи су прије 450г доселили из Имотскога. Звали се Андрићима, а сад се зову и Павковићима и Матијевићима. Има их 13к, а прије 18г славили су Ђурђевдан…

Име Прибиновићи потиче од фамилије Прибиновића која је била пореклом из Посушја, и које је куга поморила прије 200г. и Љутеши су добили име од п Љутеша који су ту живјели и изумрли кад и Прибиновићи. Кад су се ове 2ф доселиле, нашле су пусто село, јер је с побјегло у Далмацију.

Пенаве су дошли из Посушја прије 80г. Били су богати, па су им Капетановићи хтјели одузети земљу, те су је продали Ризванбеговићима, и побјегли су овамо. Звали су се Хркаћи, има их по Посушју и ближим селима. До назад 20г славили су Ђурђевдан. Има их 2к.

Прскало, старином Јурић из Броћна, удао се прије 10г за Јелићушу. Славили су Томиндан.

Јелићи су прије 100г доселили из Имотскога. Звали су се Николићи. Славили су, прије 20г Ђурђевдан. Има их 7к.

Слишковићи су прије 400г доселили из Посушја у Мокр, а из Мокрог овамо прије 100г. Прије 18г славили су Ђурђевдан. Има их 7к.

Сесари су из Рујна у Кочерину. Дошли су на женинство прије 35г. Прије 20г славили су Лучиндан…

Завозник се прије 100г звао Кајакуша. Завозник је прозван по путу „вознику“, којим су Турци топове превозили. И одавде је старо с дијелом побјегло у Далмацију, дијелом изумело од куге.

Папковиће зову Чанчарима, а веле да потичу од једног циганчета које је прије 200г остало у овом селу. Прије 20г славили су Ђурђевдан.

О Хркаћима смо раније говорили.

Зеленике су дошле из Граца, у Грабовој Дрази, прије 100г због турског зулума. Прије 20г славили су Петровдан.

Араповићи су прије 60г доселили због сиромаштва из Слипчића. Славили су Илиндан.

Краљевићи су прије 450г доселили из Имоцког у Мокро, а одатле прије 250г. У Имотском су се звали Андрићи. Прије 20г славили су Ђурђевдан.

Прије је овдје живјела п Бероши…

Билушине се зову по земљи „билуши“. Прије се село звало Драгушом, по п Драгићима, који су прије 450г у овом селу становали. Иза њих су становали Бутуми, које куга помори. Мусе су из Читлука прије 150г прешли у Мокро, па иза 40г у Прибиновиће и овдје прије 70г. Звали су се Слишковићи. Прије 25г славили су Ђурђевдан. Има их 3к.

Краљевићи су прије 450г доселили из Имотскога у Мокро, а прије 80г у ово село. Прије 80г славили су Ђурђевдан. Има их 4к.

О Хркаћима је гори све казано; исто тако о Јелићима и о Слишковићима.

Черкези су од Матијевића у Клобуку одакле доселише прије 300г. Прије 20г славили су Петровдан…

Село Широки Бријег звало се Ћемер, а Широким Бријегом би прозвано прије 60г, кад се на Широком Бријегу диже манастир. Негда су становале ф Бувачи и Јањчете, који су прије 350г побјегли, ради неког сукоба с Турцима, у Макарску.

Марушићи су побјегли овамо из Вида у Далмацији кад су га Турци освојили. То је било прије 300г. Славили су Илиндан. Има их 12к.

У исто су вријеме из Вида побјегли и Шушци који су се звали Ивићи. Има их у Виду, Трну и овдје 12к. Прије 23г славили су Томиндан.

Чуљци су се прије 60г одселили из Граца у Броћну. Звали су се Шелевићи. Прије 23г су славили Лучиндан.

Кутли су прије 250г доселили из Имоцког кад су Турци заузели ову варош. Звали су се Војводићи. Прије 23г су славили Ивандан.

О Краљевићима и Хркаћима је раније говорено…

Трн се је негда звао Рудник, по брду Руднику, у коме се копа миљевина. У почетку турског времена звао се је Агинско. Кад су се данашњи с почели досељавати нашли су цијело село под трњем, па село прозваше Трном. У вријеме Херцега Стјепана било је село насељено, па је 250г било пусто док се прије 150г у њ не доселише Зовке, који побјегоше из Црнча од Турака. Има их 3к славили су Михољдан.

О поријеклу породица Хркаћа (1к), Слишковића (4к), Черкеза, Јелића (2к), Шушаца (2к), Марушића (2к) и Пенава (1к) говорено је горје.

Шола је старином из Макарске, одакле је прешао у Жупањевац, одакле је прије 35г прешао овамо као фраторски кувар. Дјед му је био православне вјере, славио је Ђурђевдан, а ту су славу задржали и даље док је фратри не забранише.

Миљковић је дошао прије 20г из Госпића у Лици. Има старих омеђина безброј. Спомињу се и старе градине, гробља итд.

Турчиновићи су 1991г имали 691с (Хрвати 685, остали 6), а у 2013г имали су 682с.

Мокро је 1991г имало 639с (Хрвати 635, остали 4), а у 2013г имало је 1.442с.

Прибиновићи су 1991г имали 641с (Хрвати 639, остали 2).

Трн је 1991г имало 1.274с (Хрвати 1.273, остали 1).

Широки Бријег је 1991г имао 5.069с (Хрвати 4.979, остали 36, Југословени 10, Муслимани 8, Срби 6), а у 2013г имао је 6.426с.

Избично (Широки Бријег)

Карсна увала у јужном дијелу Гвозда, на висини од 725м… Село се звало Вардом, а Избичном је названо прије 60г што су неке п „избигле“ у ово село.

До назад 150г овдје су биле стаје, и тада се насели Папковић из Завозника, а прије 55г почеше и остале ф. Папковића има 6к. Славили су Ђурђевдан.

Црнци су Видићи из Бритвице, одакле доселише прије 60г. Има их 5к, а славили су прије 25г. Лучиндан.

Хркаћи су доселили из Прибиновића прије 40г. Прије 18г славили су Ђурђевдан. Од њих су и Џајкићи.

Драшкићи су доселили прије 37г из Бритвице. Има их 6к. Прије 23г славили су Никољдан.

П.С. Избично је 1991г имало 315с (Хрвати 313, остали 2), а у 2013г имало је 210с.

Џемат Расно (Широки Бријег)

У ЈИ углу је село Космај, у средини су Смокиње и Марасовац, а на С је Черигај, Церов Долац, Приваљ и Дужице…

Мјесто на ком је село Космај звало се Кремење, а село је прозвано Космајем по брду Космају гдје су негда стаје биле…

Бркићи су доселили прије 250г из Котара. Били су вјере православне, па су се прије 300г покатоличили. Звали су се Билићи. Становали су неко вријеме у Мамићима, гдје их и сад има. Има их у Добром Селу, Студеницима код Сења и овдје 9к. Прије 26г славили су Петровдан.

Квесићи су прије 200г доселили из Косова у Далмацији у Читлук, а затим овамо. Сами причају да су били православне вјере, да су се звали Јовановићи, и да су се за вријеме Марије Терезије покатоличили. Има их много на Косову, по мостарског котару и овдје 10к. Прије 24г славили су Госпођиндан.

Скоке су доселили из Котара у Граб код Љубушког, гдје су живјели 20г, а прије 150г су доселили из Граба. И они веле да су били православни и да су се покатоличили за вријеме Марије Тересије. Има их у Сињу, и зову се Биошићима. Овдје их 12к. Прије 24г славили су Ивањдан.

Мусе су прије 300г побјегли из Имотскога, кад су Турци срушили Имотски. 100г становали су у Ружићима, звали су се Микулићима, а Мусом су их прозвали зато што је један у петак појео кокош. Прије 21г славили су Илиндан.

Бошњаци су, старином, Стипићи из Книна. Становали су Ружићима и Узарићима, гдје их и сад има. Бошњацима су прозвани зато што су прије 90г селили у Босну. Прије 26г славили су Лучиндан.

Марасовац не некад звао Хутовац, јер су у њему становали некакви Хутовци. Одакле му данашње име није познато. Старе зидине, темељи и зидови у земљи, старе гробнице, градине, и народно предање сведоче да је село веома старо.

Бркићи, Квесићи и Скоке су доселили од оних из Космаја прије 100г. Први су прије 26г славили Петровдан, а други Госпођин, тречи Ивањдан љетни. Првих има 10, других 7, а трећих 8к.

И Мусе прије 60г из Космаја. Има их 3к. Прије 26г славили су Св. Илију.

Черлуке су побјегли из Вида прије 300г, кад су га Турци срушили. Становали су у Клобуку, Грудама и Мемићима, одакле се један прије 66г „увинча“ за Квесића удовицу.

Чолаци су побјегли прије 200г из Книна, кад су га Турци освојили. Живјели су у Габели, а сад живе и овдје и у Грљевићима. Негда су се звали Ивковићима. Прије су славили Илиндан.

Черигај се негда звао Борач, а Черигајем се веле прозвао по густој церовој шуми, које има много у овом селу. Налазе се кости од медвједа и вукова, а прије 300г убио је Мишко Видовић у овом селу јелена, чији су рогови били у кући Бараћевој до назад 16г, кад су га узеле власти.

Медићи су старином Предићи из Стона, одакле су дошли прије 250г. Има их у Приваљу, Стону и овдје 3к. Прије 25г су славили Михољдан.

Пињуси су од Матијевића у Клобуку, одакле су прешли прије 150г. Има их у Броћну, Мокром, Прибиновићима, Мостару и овдје 18к. Прије 26г славили су Никољдан.

Бураћи су дошли прије 150г из Кашча због сиромаштва. Звали су се Савићима, а били су вјере православне. Има их у Кашчу, Приваљу, и овдје 2к. Прије 16г славили су Михољдан.

Черкези су прешли из Прибиновића због куге. Има их 10к. Прије 24г славили су Петровдан.

Краљевићи су доселили од оних у Мокром. Прије 20г су славили Ђурђевдан. И Шимић је од Краљевића.

Мусе су недавно доселиле из Космаја. Прије 20г су славили Илиндан.

Галић је прије 30г из Љубића, удао се за Краљевића удовицу. Прије 20г су славили Илиндан.

Иванковић је Билић из Мамића, одакле се доселио прије 45г. Прије 22г славио је Никољдан.

Папковићи су дошли прије 65г из Завозника. Прије 26г славили су Ђурђевдан.

Причају да се Приваљ прије доласка Турака звао Мали Мисир и да је у њему била једна кућа великаша Везовића.

Черкези су од оних из Прибиновића прије 150г. Има их 2к, а славили су прије 26г Петровдан.

Медићи су прије 70г из Черигаја. Има их 1к, а прије 26г су славили Михољдан.

Краљевићи су прешли из Мокрог прије 70г. Има их 1к. Прије 26г славили су Ђурђевдан.

Бараћи су прије 70г дошли од оних из Черигаја. Има их 2к. Прије 26г славили су Ивањдан.

Кордушићи су старином из Вида. Најприје су се звали Бањцима, послије Никићима. Има их 1к, а прије 26г су славили Ђурђевдан.

Пињуси су дошли овамо из Черигаја због сиромаштва. Има их 3к. Прије 26г су славили Илиндан.

Чолакова је старина из Габеле, а овдје је дошао из Грљевића прије 36г. Негда се звао Верићем. Има их у Габели, Грљевићима, и овдје само 1к. Прије 24г су славили Томиндан.

Мусе су прешли из Черигаја прије 65г. Има их 3к. Прије 24г су славили Илиндан.

Краљевићи су прије 65г из Мокрог. Има их 3к. Прије 20г су славили Ђурђевдан.

Папковићи су од оних из Завозника. Има их 1к. Славили су Ђурђевдан.

Галић је старином из Љуботића. Звао се Ловрић. Прије 20г је славио Илиндан.

Дужице су се негда звале „Плаништак“, и биле су катун некаквих сточара.

Софте су старином Мариновићи из Војаја у Далмацији. Никола Мариновић је био слуга у Муслимана Софте у Мостару. Кад је стари Софта ишао једном на ћабу, пренесе цијело имање на Мариновића, који му је био вјеран. Софта умре, а Мариновић изађе на имање. Послије им изотимаше имање поједини Муслимани, али им ипак оста доста земље. Од њих су Човићи у Љутом Доцу. Има их 30к. Прије 30г славили су Никољдан.

Богдани причају да су старином из Македоније, да су се звали Михаљи, и да су били православне вјере. Дошли су прије 180г. Веле да их и сад има у Македонији. Прије 25г су славили Никољдан.

Базине су прије 100г побегли од зулума из Клека, где су се звали Кострешима. Има их још у Клеку и овдје 2к. Прије 26г су славили Петровдан.

Прије кратког времена преселили су Квесићи (4к) од оних из Космаја, Чолаци (4к) из Приваља и Пињухи (4к) из Черигаја.

Шантићи су прије 100г због сиромаштва из Стона гдје их и сад има. Овдје их има 2к, а славили су Никољдан.

Кнезовићи причају да су их Турци затекли у Горици код Стоца као властелу Херцега Стјепана. Живели су у Габели 200г, у Читлуку 100г. Има их још у Горици, и овдје 3к. Прије су славили Ивањдан.

Николићи су старином Микулићи од Стона, гдје их има и сад. Дошли су прије 100г. Има их 3к. Прије 26г славили су Ђурђевдан.

Шкробе су Крижани од Вргорца, одакле су доселили прије 26г. Има их још у Вргорцу, и овдје 3к. Прије 26г су славили Ђурђевдан.

Село Смокиње је добило име по брду Смокињама, а ово по великој множини смокава које овуда расту. Село су засновале аге прије 150г, на мети черигајској, дужичкој и мамићској.

Вукоји су прије 150г из Посушја. Звали су се Микулићи. Има их у Посушју, и овде 5к. Прије 26г су славили Никољдан. Од њих су Павловићи.

Луке су старином из Далмације. Дошли су у Лединац прије 250г. Звали су се Марушићима. Има их у Тиаљини, Лединцу и овдје 3к.

Куриљи су старином из Вргорца, а дошли су у Ракитно прије 300г. Овамо су дошли прије 60г. С оба су мјеста од Турака побјегли. Има их у Ракитну, и овдје 3к. Од њих су Ловрићи. Славили су Илиндан.

Јирићи су прије 250г преселили из Вргорца у Дрежницу, а овамо су дошли прије 70г. Звали су се Шимуновићи. Има их сад у Ракитну и овдје 3к. Прије 35г су славили Никољдан.

Баноже су старином из Макарске одакле су прије 300г дошли у Превој у Дувну. Дошли су из Превоја прије 95г. Звали су се Сврдлићи, а данашње презиме дошло је из поруге.

Шеве су прије 250г побегли од Турака из Тиаљине у Броћно, а прије 65г из Броћна овамо. Има их у Броћну, Тиаљини, и овдје 2к. Славили су Ђурђевдан.

Зупци су прије 300г дошли из Вирова у Далмацију у Броћно. Звали су их Цвитановићима. Из Броћна су дошли прије 85г. Славили су Томиндан.

Чолаци су старином из Опузена. Дошли су прије 100г, од куге из Габеле. Има их 2к, славили су Илиндан.

Квесићи потичу од православних Ивановића с Косова у Далмацији одакле су дошли прије 300г у Храсно, а одатле прије 85г овамо. Има их 2к. Славили су Ђурђевдан.

Пињухе су од оних из Черигаја, Шкробе и Кнезовићи прије 66г од оних из Дужица.

За Церов Долац причају да се је прије 150г звао Медњик, а Церовим Доцем се прозвао по огромним церима који су овдје негда расли.

Микулићи су прије 400г у вријеме Херцега Стјепана, прешли из Вргорца у Кочерин, а из Кочерина овамо прије 250ф. Има их у Вргорцу, Кочерину и овдје 8к. Прије 26г су славили св. Николу.

Леке су исто племе с оним на Смокињама, а прешли су овамо прије 150г с Лединца. Има их 4к. Славили су Никољдан.

Бандићи су прије 350г преселили из Превлаке код Шибеника у Драгићину, а из Драгићине прије 200г побјегоше овамо од Турака. Има их 5к. Славили су Ђурђевдан.

Томићи су прије 200г из Габеле у Влаку, а одатле прије 100г овамо. Звали су се Варићима. Има их у Габели, Влаци и овдје 2к. Славили су Никољдан.

Пезери су прије 120г побјегли од турског зулума из Вида. Звали су се Витићима. Има их у Виду и овдје 5к. Славили су Ивањдан.

 

П.С. Черигај је 1991г имао 401с (Хрвати 400, Срби 1), а у 2013г имао је 185с.

Дужице је 1991г имао 586с (Хрвати 585, остали 1), а у 2013г имао је 620с.

Приваљ је имао 19г 369с (Хрвати 369), а у 2013г 415с.