Грданица лежи на најнижој језерској тераси на десној обали Мораве. Испод ње на западу је алувијална раван коју је измоделирала Јужна Морава. У низу села у области Лесковачко поље и Бабичка гора, подигнутих на истој коси правца С-Ј, са десне стране Мораве, Грданица је најсеверније село, ниже кога се спушта у Мораву северни део лука Област долином Смрданске реке до њеног ушћа у Јужну Мораву. Село је збијеног типа.
Име села. – По легенди коју ми је саопштила Миланка, жена Славка Анђелковића, стара 100г, на месту где је сада село, у далекој прошлости чуван је велики број свиња. Свиње су гроктале – „грделе“: „Гр-гр-гр“, па је ово место добило име Грданица.
Међутим, у атару овога села, нешто у правцу ЈИ, дижу се два брега. Један се зове „Мали грданац“, а други „Велики грданац“. Иако немам никакав доказ у том правцу, сматрам да у основи назива одва два брега лежи реч град у значењу тврђаве. Нисам се пео ни на један од њих, али сам испитивао сељаке из Грданице, с којима сам дошао у додир. Питао сам да ли се на овим бреговима не налазе трагови старих твђава, па сам добијао негативан одговор. И поред тога сматрам да је бар на једном брегу постојала античка тврђава која је контролисала и обезбеђвала антички пут који је испод овог брега пролазио из правца Ниша на југ уз десну обалу Јужне Мораве. На то упућује „невенчана“ црква испод села Разгојне и трагови античког насеља поред ове цркве. Према томе, сматрам да је име села Грданица дошло од имена брегова Грданац, у значењу града, тј. тврђаве.
Из прошлости села. – Грданица спада у ред старих српских села засељених у доба српске средњевековне државе. О њој немамо податак из оновремених српских извора, али се зато ово село помиње као тимарско у турском дефтеру из 1516г и то под именом како се и сада зове. После реформе турског царства четрдесетих година 19в, Грданица је поделила судбину већег броја котлинских села и била почитлучена. У селу је на данашњем плацу Славка Анђелковића и његове сусетке Злате Јовановић био господарски конак. Према Станку Ђорђевићу и Храниславу Ракићу, последњи господар села Грданице звао се Емин Паша.
Данас у овом селу живе следећи родови:
- Павловци – Павловчики, сс 13к,
- Митинци, из топличког села Јасенице 5к,
- Јуруковци, сс 10к,
- Трајковићи, нп 6к,
- Цветановци, сродници са Јуруковцима, сс 5к,
- Љољци, сс 7к,
- Телци, сродни са Љољцима 6к,
- Бојанци, из Смрдана 6к,
- Сечанци, пореклом из Сечанице 4к,
- Дерци, сс 22к,
- Велкови, нп 7к,
- Ћосинци – Кованџици, сс 16к,
- Ничинци, нп 5к,
- Ђоцинци, нп 7к,
- Ђелинци, из Братмиловца 2к,
- Илијинци, нп 7к,
- Маринчики, нп 13к,
- Пурићеви, нп 6к,
- Смиљковићи, из Смрдана (призећени у Грданици) 2к,
- Лазинци, нп 5к,
- Чавци, нп 6к,
- Костићи, из Граова 3к,
- Роми – Цигани: Ибрићи нп 10к.
Роми су пољопривредни радници, мада имају мало земље, а од стоке три магарета, две краве и једног коња. Склони су, како су ме обавестили сељаци, бесправном присвајању ситних туђих ствари и у просеку су слаби радници.
П.С. Грданица је имала 489 становника у 1878, 538 у 1884, 800 у 1948, 605 у 2002, и 525 становника у 2011 години, у томе 10 млађих од 5 година (26 од 5 до 10; 38 од 10 до 15 година), уз просечну старост од 45,3 година.
„Leskovačko polje i Babička gora“ Jovan V Jovanović, izdanja Narodnog muzeja u Leskovcu, Leskovac 1979g.