Gotovac (Kraljevo)

Село је на благим странама брда Лојаника и Мале Главице, поред пута за Матаруге. У селу су брда: Лојаник, Чаковац, Велика и Мала Главица.

Воде су река Ибар и потоци Лојанички Поток, Бошковац, Чаковац и извор Бубан. Село се служи поглавито водом из бунара.

Њиве и ливаде су око сеоских кућа, а шуме и приватни забрани су у брду, више села.

Њиве су на местима: Поље и Прудови; ливаде су на местима: Лугови и Ћосовац. Приватни забрани су на Шаторишту (Непосредно више манастира Жиче на јужној страни. Једни казују да су ту били подигнути шатори за раднике који су радили на подизању Жиче, а други казују да је ту логоровала војска под шаторима), а шуме су на Великој Главици, Малој Главици и Оштрој Главици. Утрина је на Шаторишту.

Насеље није подељено на крајеве. Јужни, виши део села, зове се Брђани. Куће поред пута за Матаруге су наблизу, 30-50 м, а у Брђанима су 100-300 м удаљене једна од друге. Има 25 родова са 47 кућа. Гробље је на Шаторишту.

О постанку имена селу се различито прича, и све те приче везују постанак Готовца за манастир Жичу. Једни казују да су за време грађења манастира Жиче ту становали многи радници, који су били запошљени на грађевини. Радничка
насеобина је била велика и уређена, „готово село“. По другима су ту биле кухиње за раднике који су градили манастир Жичу и ту се „готовило“ јело за њих. Трећи казују да су становници, који су живели на манастирској земљи, били дужни да чувају манастир, па, пошто су били ослобођени многих „работа“, мало су радили, „били готовани“ и отуда име селу. Сретен Пашић је забележио предање да Жича није подигнута на месту „где је грађа била готова“ (у Готовцу) „него на садашњем месту“ (Сретен Ж. Пашић: Кроз рзднички округ (Сремски Карловци 1904) с. 151).

Поред потока Бошковца има старо гробље. На гробовима су велики камени блокови без натписа и знакова. Народ казује да је то гробље „џиновско“, јер су се у њему укопавали „џинови“. У Ћосовцу има темеља неке грађевине (Приликом копања ту се нашло много људских костију. Народно предање казује да је ту била црква пре но што је подигнут манастир Жича и да је у цркви била костурница у којој су се чувале кости помрлих калуђера. – „Немањићи су у цркви држали бденија. Једне ноћи се на небу указала златна жица и пала на место на коме је ускоро подигнут манастир Жича. Стеван Првовенчани је то разумео као повољан знак послат од Бога и подигао је себи задужбину на месту где је жица пала“. По овој жици, казује предање, манастир је добио име). – У харачким
списковима из 1818 године у Готовцу је  било двадесет домова. Године 1844 Готовац је био заселак Крушевице.

Негдашњи родови. – Праштевци (непозната слава) су из Праштевине у Дежевском срезу. Иселили су се у Коваче. Успомена на њих се сачувала у називу Праштевац (њива). – Мандићи (Арханђеловдан) су род Мандићима у Рибници. Иселили се у Матаруге. – Лазовићи (Арханђеловдан) су били поред Лојаничког или Лазовског Потока. Изумрли су 1915 године.

Данашњи родови. – У току 18 века доселили су се ови родови.

Павловићи (1 к., Стевањдан) су непознатог порекла.

Ракићи (1 к., Св. Никола) из Калудре у Ибру.

Полумирци (7 к., Св. Петка) из Полумира. Род су Кошанима у Драгосинцима и у Матаругама.

Спасојевићи (4 к., Св. Никола) „из Херцеговине“. Одавде се неки иселили у суседну Крушевицу.

У првој половини 19 века доселили су се ови родови:

Понорци (Дамњановићи, Миловановићи први и Новаковићи-Арнаучићи; 6 к., Св. Мрата). Род су  Понорцима у Гокчаници и у Брезни.

Живковићи (Арсовићи и Несторовићи; 4 к., Ђурђиц) „од Пазара“.

Томовићи (2 к., Св. Врачеви) из Врачева у Дежевском срезу; род су Ердоглијама у Рудњаку и у Матаругама.

Даље наведени родови су се доселили од 1850 године.

Јовановићи први (Јовићевићи и Миловановићи други; 3 к., Св. Лука) из „Дежеве“.

Златићи (1 к., Св. Илија) су род Златићима у Матаругама.

Ерци (1 к., Св. Лука) су од Ераца из Ушћа у Ибру.

Јаћимовићи (1 к., Св. Арханђео) су „од Пазара“ и род Јаћимовићима у Мељаници.

Дугалићи (2 к., Лазарева субота) су род дугалићима у Матаругама.

Филиповићи (1 к., Јовањдан) су „од Студенице“.

Димитријевићи (1 к., Митровдан) из Полумира у Ибру.

Јаблановићи (1 к., Арханђеловдан) из Церја у Гокчаници, а старином су „од Дежеве“.

Милојчевићи (1 к., Ђурђиц) су од Милојчевића из Гокчанице.

Јовановићи други (1 к., Ђурђиц) су род Јовановићима у Церју.

Ристовићи (1 к., Томиндан) су од Ристовића првих из Замчања.

„Пожаревци“ (Миљојковићи; 2 к., Св Илија) и „Пожаревци“ (Грујићи 1 к., Ђурђиц) из Топонице у пожаревачкој Морави.

Лужњани (Лугонићи, Милосављевићи 1 к., Св. Пантелејмон) су род Лужњанима у Мељаници.

Вилимоновићи (Тешићи, Милутиновићи; 1 к., Св. Алимпије) су дошли „на мираз“ од Вилимоновића из Драгосинаца.

Милићи (1 к., Јовањдан) су из Милића код манастира Студенице. Род су Милићима у Драгосинцима.

Две породице су се доселиле после 1918 године:

Чубуковци (1 к., Св. Ђорђе) из Чибуковца код Краљева и

Вукићевићи (1 к., Ђурђиц) од Вукићевића из Ушћа на Ибру.

Сеоска заветина је „Велики Спасовдан“ (Вазнесење Господње).

П.С. Готовац је имао 190 становника давне 1834 године. Од 1990 године део је насеља Жича (која је претходно била део Готовца), а Жича је имала 1.469 становника 1948 године и 4.972 становника 2011 године (3.982 становника 2002 године), у томе 243 детета до 5 година старости уз просечну старост од 41,3 године.

Насеља и порекло становништва, Књига 30 (1948), Радослав Љ. Павловић „Подибар и Гокчаница“, стр. 345-347.