Gornja Crnuća (Gornji Milanovac)

Горња Црнућа се налази у јужној подгорини рудничкој, у изворном делу Враћевшничке Реке. Како ту Враћевшничка Река има уску долину, то су уз њу поређане куће црнућске на великој дужини. Сеоске куће су по странама долина, на појединим парчадма од речних тераса и на теменима брда, али се често спуштају и до близу саме реке. Бочним пак притокама су стране ових долина рашчлањене у поједина брда, на којима су често само по једна или неколико кућа.

Служе се готово искључиво изворском водом која носи имена: Чесмина, Челова Чесма, Шапоровац извор, Чесмица код Точка, извор Крњинац, извор Влашинац, Свилин До, Долови, и Чесмица у Осоју Догањском.

Сеоске шуме: Чесмина Коса, Догање, Цвилин До. Пошто је земљиште врлетно, то је земљорадња слава, а сточарство развијеније.

Село је разбијеног типа. Растојање између појединих кућа по 80 до 100, 200 и више метара. Село се не дели на крајеве, али има два засеока: Шапоровац и Дуго Поље.

Ове фамилије су у селу:

Крушковићи 5к. Дошао прадеда Павле из Вилова (испод Нове Вароши) после 1815г. Слава св. Никола.

Ерићи 16к. Прадеда дошао из Међана (код Н. Вароши). Св. Јевстатије.

Маринковићи (Жероње) 11к. Старинци. Дошли су овде на своје станове из Д. Црнуће. Св. Стеван.

Красојевићи (Ђорђевићи 6к и Красојевићи 13к) 19к. Старинци. Дошли су овде на своје станове из Д. Црнуће.

Огњановићи 12к. Дошли су из Његуша и најпре отишли у Мачву али им се равница није допала, јер су „ловци“ „и носили дуге пушке“, па дођу у Прњавор и ту остане поп Марко (отац му се звао Петар), а стриц му Огњан пређе у Г. Црнућу. До сада је од Огњана шесто колено. Петров-дан.

Гујаница 1к. Отац им Станиша дошао из Вилова код Н. Вароши пре 45г. Св. Никола.

У засеоку Шапоровцу је фамилија:

Маринковићи 4к. Од фамилије Жероња.

У засеоку Дугом Пољу је фамилија:

Маринковићи 7к. Од фамилије Жероња.

Ово је село постало на тај начин, што су се поједине фамилије из Д. Црнуће почеле исељавати на своје станове у планину. Сем фамилије Гујанице, све остале имају око 100 и више година како су досељене. Осим старинаца, којима се не зна порекло има фамилија досељених из Херцеговине, Сјенице и Црне Горе.

До каменичког атара је борачко гробље. Ту су изгинули Борчани када су бежали у збег више Градине од навале Турака, па погрешили пут. Затим има гробље Горчица и Крњинац. На овом другом изгинули Срби и Турци, а међу њима и Турчин „Крња“, по коме је оно добило име. У садашњем гробљу има једна црквица. Ранијих година су се ту налазиле иконице, кандила итд.

П.С. Горња Црнућа је имала 155 становника у 1834, 417 у 1884, 712 у 1948, 239 у 2002, и 174 у 2011 години, у томе 5 млађих од 5 година, уз просечну старост од 52,4 године.

Михаило Драгић „Гружа“. Службени Гласник и САНУ, едиција Корени, књига 4.

Реконстукција куће у којој је живао Милош Обреновић када је одавде управљао Србијом 1815-1818 године:

Сеоска кућа поред: