Dubrovnik i okolina, Ilija Sidnik

Имотица (Дубровачко приморје)

Г 1498 било је у Имотици 30п, а 1583г 49, 1606г 48, 1642 било је 36к за становање са 82п. У попису од г 1673-74 налазимо само 20п са 111с.

А) г 1498 спомињу се ове породице: Батковић, Батољевић, Вукихнић, Вукичевић, Вукмировић, Вукосављевић, Ивановић, Милорадић, Михочевић, Никшић, Прибисаљић, Радачиновић, Радљић, Радичевић, Радивоевић, Радоевић, Радосаљић.

Б) Г 1587 и 1583: Антуновић, Вукашиновић, Вукељић, Вукоевић, Гргуревоћ, Ђурђевић, Ђурић, Иванишевић, Ивановић, Лучић, Мариновић, Марковић, Михаиловић, Михнин, Мишић, Павловић, Рајчевић, Раосаљић, Цвјетковић.

В) Г 1606: Бошковић, Крилић, Николић, Павловић, Раосавић, Цвјетковић. Остале су п споменуте патрониличним именом;

Г). 1673-74: Висељин, Гргуревић, Дубац, Ивановић, Милошевић, Петровић, Стјепановић, Цвјетковић.

Д) Г 1922:

Бутигам 1к, је из Тополога.

Мишковић 1к је из Дужи у Херцеговини. Дошао је за зета г 1824 у кућу Браја.

Матић 6к, не зна се када је ова кућа дошла, али је познато, да је из Храснога у Херцеговини. По предаји живио је у Храсному неки Циганин а био је ковач. Од њега потичу Матићи, па их зато и данас зову Матић – Циганин. „Пуни су преваре“, а и физички задржали су доста циганскога.

Станковић 2к је дошао из Требиње у Попову Пољу г 1735 за зета у Михаљевића.

Водопић 1 је поријеклом из Неума; дошао у Боне као кмет, мјесто изумрле куће Краљ. У Неуму има још добара.

Вицелић 1к потиче из Дужи у Херцеговини. О његову доласку сачувала се ова предаја: У Дужима је посједовао имање, а имао је добра јахаћа коња, али му га овај ускрати. Бег га једном згодом зароби и затражи му коња или главу. Овај обећа, а као јамчевину записам му имање у Дужима. Синови не хтједоше узвратити очева обећања, а на то бег прода њихова добра на дражби, а њима не преоста друго него да се иселе.

Влахушићи 1 су из Штедрице.

Не знају ништа о свом пројеклу ове куће: Радић 1, Тоља 3 и Војвода 1.

П.С. Имотица је 2011г имала 122с.

2. Штедрица (Дубровачко приморје)

За Штедрицу се није сачувао попис породица од г 1498, већ само она два од 1577 и 1583. Г 1583 бројила је Штедрица 43п, у попису од 1673-74 има их 23 са 134с.

А) 1583: Ватаковић, Витковић, Вукашиновић, Вукоевић, Ђивановић, Ђурђевић, Ивановић, Лучић, Николић, Павловић, Петрошевић, Петровић, Радивоевић, Радоевић, Стјепанович.

Б) 1673-74: Антуновић, Бошковић, Ивановић, Марковић, Матијашевић, Павловић, Паскоевић, Шимуновић.

В) Г 1922:

Боре 2. Ова је кућа дошла г 1827 из Бистре близу Имотскога за зета у Гашпаре Доље.

Колендић 1 потиче из Русана близу Ходиља на полуострву Рату. Има их још тамо.

Куцнуо 1, је из Ошљега, а дошао је прије 30г за зета у Пухала.

Војвода 1 је дошао из Имотице за зета у Колендића прије 30г.

О свом поријеклу не знају ништа: Лучићи 3, Миљевићи 5, Шаре 1, Ватовић 1, Влахушић 1.

Штедрица је 2011г имала 58с.

3. Тополо (Дубровачко приморје)

Г 1498 живјела је у Тополу 131п а 100 г 1583, 107 1606. Г 1642 било је 68к за становање са 162п, а по попису од г 1673-74 село је бројило 58к са 273с.

А) Г 1498: Антоевић, Антуновић, Бјелановић, Божишковић, Браниловић, Братосављевић, Брачевић, Владисаљић, Вукмировић, Вукоевић, Вукосаљић, Вукосанић, Вукотић, Вуксановић, Вукшић, Вуочић (?).

Б) г 1577 и 1583: Андрић, Антуновић, Видоевић, Вукашиновић, Вукмановић, Вукшић, Гргуревић, Ђивановић, Ђурђевић, Ђурић, Ивановић, Илић, Јакобовић, Кристичевић, Лучић, Марковић, Мартиновић, Матић, Матковић, Медин, Медић, Николић, Павловић, Паскоевић, Петровић, Радибратовић, Радивоевић, Радичевић, Радовановић, Радоевић, Стјепановић, Томашевић, Франић, Цвјетковић.

В) 1606: Брагласиновић, Видоевић, Ђуричић, Ивановић, Кларић, Кристичевић, Лучић, Марковић, Медић, Раосаљић, Стјепановић.

Г) 1673-74: Антуновић, Бошковић, Ђуровић, Ивановић, Кларић, Лончар, Матиашевић, Михаиловић, Милошевић, Павловић, Петровић, Стјепановић.

Д) 1922:

Баздан 1 је дошао из Попова крајем 17в.

Брагулин – Чучук 2. Неки Павлић из Конавала оженио се за Манду Чучук и дошао у њезин дом. Доцније је дошао у Мандину кућу за зета неки Брагулин и тако је постала данашња п.

Бутиган 1 је дошао из Херцеговине пред 70г.

Буцоњић 1 је дошао из Ступе на земље изумрле п Шањића.

Вићан 1. Ова се п спомиње у књигама жупничког уреда у Тополому већ 1642г. Ради простора не доносим њезину генеалогију до данас, али је иначе доста интересантна не ради саме себе, колико ради аутора генеалогија Петра Вићана, сељака из Тополога, који је иако самоук знао употребити разне књиге писане латинским и талијанским језиком и наћи везу и ондје, гдје није лако наћи континуитет. Петар Вићан није никад полазио школе, већ га је жупник научио читати и писати. Данас има своју библиотеку и чита новине. Прије десетаг г успјело му је, да повољним зајмовима сагради школу у Ошљему, у Смоковљанима и у Тополому. За њега се сигурно може казат, да је изгубљен таленат, јер је остао закопан у селу.

Кунцуо је дошао из Ошљега г1770, а тамо се спомиње г 1583. Његов гаспар Сарака довео га је у Тополо и дао му је комад земљишта, што да је одузео Вићанима.

Мандић 1 је дошао из Дубравице бјежечи г1718 пред Турцима. Сарака је одузимао нешто земљишта својим кметовима у Тополому и тако га учинио својим кметом.

Матић 3 је дошао за зета у Луке Пашојевића г 1737. Пашојевић је поријеклом из Мрчева. Магићи се спомињу г1577.

Миладин 1 је стар породица. Г1776 дошао је за зета Петар Мариновић из Придворја у Конавлима, али су ипак зарджали старо породично име Миладин.

Не зна се поријекло ових п: Бутијер – Кијо 2; Бијаћ 1; Брагулин 1; Гламовић 1; Грљевић 1; Јеленић 3; Казанчић – Куше 2; Љубан 3; Соле 1; Франић 1 спомиње се г1577; Цвјетковић 4 спомиње се г 1577; Чагаљ 1; Шаре 1; Шрб 1.

П.С. Тополо је 2011г имао 154с.

4. Ступа (Дубровачко приморје)

Г 1583 бројило је село 39п, г 1606 порасло је на 40, а г 1642 имало је 14к за становање са 35п.

А) г 1577 и 1583: Антуновић, Вуковић, Дражетић, Ивановић, Лучић, Марковић, Матијашевић, Михајловић, Михочевић, Павловић, Петровић, Радибратовић, Радичевић, Радовић, Радоевић, Раосаљић, Раичев, Раичевић, Стјепановић, Твртковић, Шимуновић.

Б) г 1606: Братиљић, Видоевић, Илић, Кокот, Лучић, Марковић, Митровић, Михајловић, Павловић, Петровић, Радоевић, Твртковић.

В) 1673-74: Антуновић, Бошковић, Ивановић, Марковић, Матијашевић, Милошевић, Михаиловић, Паскоевић, Шимуновић.

Д) г 1922: Базган 4, Буцонић 1, Видоевић 2, Гверовић 1, Јеркић 1, Масловић 2, Матковић 5, Матковић – Лукић 1, Обрван 2, Чокато 2. – Од ових се Гверовић, Масловић и Обрван спомињу половином 18в. Иначе не знају ништа о свом поријеклу. Буцонићи знају, да их је крајем 18в било у Ступи 7к (данас 1) Три се иселише у Неум у Херцеговини, двије у Тополо, а једна у Стон, али је већ изумрла. Видоевић се спомиње г1606. Ова се п спомиње на Шипану г 1356..

П.С. Ступа је 2011г имала 75с.

5. Ошље (Дубровачко приморје)

Г1498 бројило је село 81п, г 1583 таккође 81, а 1606г 86. По попису од г 1642 било је у Ошљему 41к за становање са 112п, а г 1673-74 само 42п са 186с.

А) Г 1350 спомиње се Peruien Claponich di Osle, који је те године био примљен у ред грађана Дубровника.

Б) 1498: Богишић, Божиновић, Бошковић, Врајановић, Браноевић, Братовић, Братошић, Влатковић, Вукчић, Гргуревић, Гриљевић, Гриљуновић, Грубешић, Дановић, Добрашиновић, Добриловић, Добричевић, Драгичевић, Драгишић, Живковић, Иванишевић, Ивковић, Јакшић, Милановић, Милашевић, Милашиновић, Милетић, Милорадовић, Миловчић, Миобратовић, Надихнић, Новаковић, Прибисаљић, Радашиновић, Радивовић, Радивоевић, Радишић, Радовановић, Радоевић, Радоњић, Родасиљић, Радохнић, Радуљатовић, Ратковић, Стјепановић, Тасовчић, Томашевић, Утихнић, Хомић, Хрељић.

В) г 1583: Антуновић, Божидаровић, Вукашиновић, Вукоевић, Грљеновић, Доминачић, Драгоевић, Ђурђевић, Ивановић, Кунцулић, Лучић, Мартиновић, Матиашевић, Михановић, Петровић, Стјепановић.

Г) 1606: Влахушић, Ђивић, Ђурђевић, Коновић (или Кововић).

Д) 1673-74: Анковић, Даничић.

Ђ) Г1922:

Башићи 2 су дошли из Ошенице код Стоца, били су муслимани;

Видоевић 2, в. Ступу.

Грљевић 4, Грљеновић (не Грљевић) спомиње се г 1583, а Гриљевић 1498. По предаји дошли су из Ошенице код Стоца. Тамо има и данас Башића и Грљевића. Ови из Ошљега и они из Ошенице зову се још рођацима. Народ мисли, да је само име „Ошље“ постало од Ошеница.

Даничићи 4 су из Сења, а спомињу се г 1673-74.

Ђурђевић 3 се спомињу г 1583.

Кунцуо 1 и Лучић 1 спомињу се г1583 први не управо у данашњем облику, већ Кунцулић.

Миловчићи 4 се спомињу г 1498.

Не знају ништа о свом поријеклу: Беатовићи 4, Бертовићи 5, Бутијеровићи 2, Ђурђевић – Маркић 2, Ђурђевић – Томаш 2, Јеркић 2, Јеленић 2, Катић 1, Краљ 1, Кунић 3, Лепотица 1, Пуљиз љ, Радиш 1, Сладе 2, Цвјетановић 3, Шимуновић 5.

Народна предаја зна само, да су се два брата из дома Даничића иселила у Херцеговину. Иначе постоји предаја у Ступи и у Ошљему, да су они од старине. Даље се прича, да се Ошље састојало од 7п, које су се иселиле у Босну, негдје код Травника. Узрок ове сеобе био је долазак 14 нових породица, које су дошле из Сочића више Стоца у Херцеговини. Веома је вјеројатно, да ова предаја има ослона у сеобама послије 1399г.

П.С. Ошље је 2011г имало 120с.

6. Жива

Село лежи на сјеверу Ошљега управо на граници Херцеговине. Тамо су Ошљани гонили стоку на љетовање, пак су пред 300г 2п Шимуновић – Гашпаревић 1 и Кунцуо – Милета 1 тамо остале. И још народ зна, гдје су им биле куће у Ошљему, а и земљу су задржали.

7. Смоковљани (Дубровачко приморје)

Село је г 1498 имало 56п; г 1583 порастао је тај број на 85, а г 1606 до 118. Г1642 имало је село 32к за становање и 164п. У попису од 1673 набројано је 48п са 220с. Из пописа, који се чувају у жупниковом архиву у Смоковљанима, произилази, да је у дп18в број с према 16в био доста константан. Тако на пр г1730 било је 254с, г 1772 368, г 1776 358, г 1781 362, г 1786 322г, 1794 358, 1804 387, 1814 366.

А) 1498: Бискуповић, Богишић, Божидаревић, Браниловић, Браношевић, Братовић, Вукосаљић, Вукчић, Добрашиновић, Милановић, Милатовић, Миличевић, Миловић, Милутиновић, Миљевић, Никшић, Прибисаљић, Радашиновић, Радатовић, Радибратовић, Радивољић, Радивоевић, Радовановић, Радовчић, Радоевић, Радоњић, Радосаљић, Радутовић, Стјепановић.

Б) 1577 и 1583: Андрић, Анковић, Антуновић, Божидаровић, Витковић, Влахушић, Вукобратовић, Вучић, Драгишић, Ђурђевић, Иванишевић, Ивановић, Илић, Јакобовић, Катичић, Лучић, Марић, Марковић, Михаиловић, Михаљевић, Николић, Павловић, Петровић, Радичевић, Радоевић, Радивоевић, Раосаљић, Селеновић, Сладоевић, Стјепановић, Цвјетковић.

В) г1606 Андрић, Бендевиш, Влахушић, Вучић, Радивоевић, Стјепић.

Г) У попису г 1673 забиљежена су само патронимична имена.

Д) Још су се сачували неки пописи породица у којима је назначен и број особа у породици. Ти су пописи из г 1730, 1741, 1753, 1770, 1776, 1781, 1786, 1794, 1804, 1811 и 1814. Из њих видимо које су породице нестајале, а које су придолазиле. Г1730 живјеле су осим данашњих п још ове: Бандур, Бијелуница, Гојанић, Кокот, Колочеп, Матијаш, Пуљиз, Розанин, Шераја. Према тому из пп18в потичу све данашње п, осим Шимуновића из 19в. У свим каснијим пописима нема промјене у стању п, једино је г1811 придошао Ј. Лавергуа, који се г 1814 пише Ј.Аллавергне. Овај Францус, који је послије окупације остао, имао је г1814 п од 3 члана, али је скоро изумрла, и данас нема више спомена о њој.

Ђ) г 1922: Народна предаја незнатна. П су ове, а – како је споменуто – живјеле су у Смоковљанима г1730:

Анковић 1, спомиње се г 1577.

Антунић 1, нп, одгојен и остао у кући Кокота, који су изумрли.

Бендевиш 1, спомиње се 1606.

Бутијер 1, Влаховић 2, Гојанић 2, Дедовић 2, Калинић 5, Катичић 4 спомиње се г 1577. – Лепеш 8, Машкарић 5. Неки су се од њих иселили у Мали Воз. Прича се, да су тамо имали најприје своје стаје, па да су се стога иселили. – Моџин 3. – Никић 1. – Облизало 1; и за њих се прича, што и за Антуниће, али не знају име п, код које се одгојио. – Плебисавић 5, дошао за зета у Водопије, који су изумрли. – Сладе 1, г 1577 спомиње се Сладоевић. – Тврдиша 1. – Шимуновић 1 дошао је из Ошљега за зета у Сладе.

П.С. Смоковљани су 2011г имали 66с.

8. Височани (Дубровачко приморје)

Г 1498 било је у селу 41п, г 1583 58, а г 1606 90. Према попису од г 1673 бројило је село 33к за становање и 82п, а г1673 било је 27п и 101, г 1730 31п и 119с.

А) Г 1498: Богдановић, Божишковић, Браниловић, Владисаљић, Вукашиновић, Вукичевић, Вукосаљић, Даничић, Дрипоевић, Ђурђевић, Ивановић, Љубић, Милатовић, Милишевић, Радашиновић, Радичић, Радиловић, Радоевић, Радосаљић, Радутовић, Смољановић, Цвјетковић.

Б) Г 1577 и 1583: Андрић, Антуновић, Бан, Видоевић, Вукичевић, Вукосаљић, Гргуревић, Иванишевић, Ивановић, Ивковић, Лучић, Михаиловић, Михаљевић, Николић, Павловић, Радивоевић, Радоевић, Раосаљић, Стјепановић, Цвјетковић.

В) Г 1606: Вуковић, Делић (или Дечић), Лучић, Мравић, Радовић.

Г) 1673: Спомињу се само патронимична имена.

Д) 1730: Од тадашњих п одржале су се: Дендер, Девчић, Мрнаревић, Прлендер, Руње, а нема више: Бартолежа, Ђовановић, Ивановић, Кикиљ, Кандић, Краљ, Палигуруновић, Ређо, Струге, Цар.

Ђ) г1922: Брболежа 2, Девчић 3, Дендер 4, Мрнаревић 1, Прлендер 3, Руње 2. Све шест се спомињу 1730. – Влаховић 1, Војвода 1 из Лисца, Војводић 1 са Бргата (2 кољена), Врлић 1 нп, а био је одгојен у Војводића, Ђановић 4 дошао из Мајкова, Краљевић 1 из Мајкова, Лабаш 1 из Точионика, Михаљевић 1 дошао из Точионика, Лујо 4 старина, Иванишевић 3 дошли су из Херцеговине, ради чега их и данас још зову Власима; Превишић 1 из Херцеговине г 1875 за вријеме буне, Тиквица 1 из Точионика.

Изумрле су п: Пуљез и Шпил. На прву п сјка данас Пулизев Бријег.

П.С. Височани су 2011г имали 130с.

9. Лисац (Дубровачко приморје)

Г. 1498 било је у Лисцу 66п, г 1583 55, 1606 43, 1842 29к са 105п. У попису од г 1674 набројено је 25п и 147с, а 1831 23п са 216с.

А) Г 1498: Браиновић, Браниловић, Будоевић, Влахушић, Вукмировић, Живковић, Илић, Ивановић, Марковић, Милановић, Милојковић, Милорадовић, Миобратовић, Миросаљић, Михочевић, Остојић, Петровић, Прибисаљић, Радиовећ, Радиновић, Радовчић, Радоевић, Радоњић, Радосаљић, Стјепановић.

Б) Г 1577 и 1583: Андрић, Божидаровић, Влахушић, Војвода, Вукичевић, Илић, Ивановић, Ивковић, Јакобовић, Ловрјенчевић, Љубишић, Марковић, Михочевић, Николић, Павловић, Петровић, Радивоевић, Радичевић, Радоњић, Раосаљић, Ратковић, Стјепановић, Томашевић, Фравковић.

В) 1606: Сва патронимична имена.

Г) 1674: Андрић, Војвода, Вукашиновић, Вукија, Вукић, Глумац, Ђоковић, Катаринић, Ковичић, Матрљан, Павиша, Пилато, Радивоевић, Шишко, Шјепит, Тоља.

Д) Г 1831: Барбарић, Баркиђија, Братош, Видоевић, Глумац, Жуговић, Јарак дошао из Херцеговине, Карлић, Катаринић, Љубишић, Матрљан, Машкарић, Реповић, Руско, Шепут, Шпили, Шутић.

Ђ) г 1922: Барбарић 1, Баркиђија 3, Братош 2. Сва се три помињу 1831. Беде 1 не знају ништа о свом поријеклу. Видоевић 3, Глумац 7 спомињу се г 1674. Гавран – Реповић 1. Ово је оно неријетко двоструко п име настало услијед женидбе. Реповић се спомиње г1831. Јарак 3 и Карлић 3 спомињу се г1831. Љубишић 2 спомиње се г 1583. Матрљан 1 се спомиње г1674. Рабађија 1 не зна о свом поријеклу ништа. Руско 3, Шутић 3, Жуговић 1. Све три се спомињу г1831. Шепут 1 се спомиње г 1674.

П.С. Лисац је 2011г имао 36с.

10. Котези

Г 1583 било је у селу 20п, г 1606, 25 1672, није наведено село, па с тога превелик број за Лисац, г 1674, 7п са 35с, г 1831 7п.

А) 1498: Вукашиновић, Вукмировић, Матковић, Радоевић, Радоњић, Радосаљић, Ратковић, Стјепановић, Чељустић.

Б) г 1577 и 1583: Брадић, Ђурић, Мартиновић, Матковић, Милорадовић, Михочевић, Николић, Петровић.

В) 1606: Ђурић, Ивановић, Марковић, Мартиновић, Николић, Радонић, Раосавић.

Г) 1670: Главић, Домусгарра, Криле.

Д) 1831: Баето, Беде, Дево, Ђик, Зец – Видоевић, Крилић, Талија.

Ђ) Г 1922: Остале су од г1831. Беато 1, Беде 1, Видоевић 1, Талија 2. Нова је Томсић и спојила се са Талијом и тако постала Томсић – Талија 1. Нестало је Крилића, Дева и Ђика.

11. Точионик (Дубровачко приморје)

Постанак. О постанку села постоји ова предаја: Точионик није од давних времена. Некад су његови с живјели у Котезима, гдје су данас њиве Хрдала из Главице. Пошто су се бавили понајвише сточарством, преселили су се један по један у данашњи Точионик, да могу лакше хранити стоку. Познато је, да је Точионик споменут у повељи, којом босански краљ г 1399 потврђује Дубровчанима продају ових крајева. У матици или катастру од 1399 – како је истакнуто у опћем дијелу – ово се село зове засеље. Свакако је важно, да је – по наведеној предаји – село настало као Жива сјеверније од Ошљега.

Г 1498 у Точионику је живјело 28п, г1583 33, 1606 61, а г 1642 било је 23к за становање за 72п; г 1672-73 п 19 са 105с, а г 1831 п 25.

А) 1498: Вукчић, Илић, Ивановић, Љубишић, Миличевић, Михочевић, Остојић, Петровић, Радашиновић, Радовчић, Радоњић, Радулиновић, Стјепановић.

Б) Г 1577 и 1583: Видоевић, Влахушић, Вукановић, Вукић, Ђорђевић, Иванишевић, Ивановић, Милетић, Милишић, Милорадовић, Милошевић, Михаиловић, Николић, Табаљиновић, Томашевић, Цвјетковић.

В) 1606: Влахушић, Николић, Раосавић.

Г) 1674: Антуновић, Арбанасин, Баровић, Јахуд, Милетић, Неиколић, Сикирић, Укопан, Шпиљ.

Д) 1831: Брболежа, Зец, Јахуд, Лабаш, Матић, Милетић, Михајловић, Обуљен, Пезер, Тиквица, Цар, Шишина, Шпиљ.

Ђ) 1924: Блатило 1, Кријес 1, Михаљевић 3, Рудиновић 1, Тиквица 3, Цар 3, не знају ништа о свом поријеклу. – Гркеш 1 је дошао из Подимоћа пре 90г на земље Зеца. – Грљевић 1 је дошао пред 30г из Ошљега на земље Брболежа. – Матић 2 се спомиње г 1831. – Лабаш 3 је по предаји био краљ у Требињу. Бјежећи испред Турчина доселио се у Точионик. Оженио се у Грошете из Трновице. Био је веома богат, али га је жена покрала, те остаде сиромах као сваки други сељак. – Обуљен 4 спомиње се 1831. – Пухић 1 је дошао пред 47г из Трнчине (Љубиње) у Херцеговини у Пуцера који је изумро. – Шпиљ 3 се спомиње 1674. Породица Шишина је изумрла. Пред 60г дошао је на њезине земље Јовић из Бјелаве (котар Љубиње), али је и овај изумро.

П.С. Точионик је 2011г имао 23с.

12. Чепикуће (Дубровачко приморје)

Г 1498 живјело је у Чепикућама 55п, г 1583 72, 1606 42, 1642 47к за становање са 141п. У попису од г1674 забиљежено је 52п са 227с, г 1831 п 37.

А) Г 1498: Богољевић, Богосављевић, Брајчић, Браниловић, Братуловић, Братутовић, Буљевић, Вукашиновић, Вукосаљић, Вукчић, Дановић, Добрашиновић, Иванишевић, Ивановић, Ковачевић, Матковић, Милорадовић, Михочевић, Миљевић, Радашиновић, Радатовић, Радивоевић, Радибратовић, Радичевић, Радоевић, Радоњић, Радосаљић, Ратковић, Стјепановић, Тонковић, Чељустић.

Б) Г 1577 и 1583: Андрић, Влахушић, Видоевић, Вукановић, Вукашиновић, Ђурђевић, Иванишевић, Ивановић, Илић, Јакобовић, Марковић, Матијашевић, Милановић, Милишић, Милорадовић, Михајловић, Николић, Павловић, Петровић, Радивоевић, Радоњић, Раичевић, Раосаљић, Сладоевић, Стјепановић, Табаљиновић, Томашевић, Цвјетковић.

В) 1606: Ботурић, Кларић, Орсулић, Пасаревић, Рајчевић, Раосаљић.

Г) Г 1674: Бандур, Бесцглиа, Буговић, Влаховић, Вукановић, Ђик, Глумац, Лалић, Марић – Русић, Пасарић, Перић, Пилато, Радеља, Свиларевић, СЛадоевић, Стамотић, Стице, Суђа, Торлак, Хаџија, Ћук.

Д) 1831: Андријашевић, Бандур, Брбота, Бутијер, Влашић, Вртипрах, Вучина, Гога, Делалија, Ђик, Ђура, Ђурић, Клис, Криловић, Лалић, Љубиславић, Маричевић – Марић, Пасарић, Пилато, Рабађија, Радеља, Свиларић, Сладе, Слађија, Хрдало, Чуле – Рабађија, Чурчија.

Ђ г 1924:

Андријашевић дошао из Босне, пристао у Мрше, гдје се оженио, зато се и прозвао Андријашевић – Мрше 3.

Брбора 2 дође пред 100г из Дола у Шима. Шима изумро, наслиједи га Брбора.

Гога 1 дошао из Србије. Пристао с радњом код Радеље пред какових 100г. Оженио се је у Радеље и од њега добио имање; спомиње се 1831.

Долина 1 пред 50г дође из Драчја (Попово Поље) у Чедикуће за зета у Ђика. – Ђик се је иселио пред какових 50г у Груж; спомиње се 1831.

Ђурић 1 прије се зваше СЛадовић. Откада се прозваху Ђурић, не зна се. Име Ђурић проистекло је по једном њиховом потомку Ђуру; Ђура и Ђурић спомињу се 1831.

Звоне 1 је доша пред 117г из Требиње. Оженио се код Турана и њега наслиједио.

Кристе 2 пред 60г доселио се из Требиње у Ћика.

Марчинко 1 се доселио пред 47г из Глумине у Херцеговини у Криловића.

Пасарић 2 од давнине настањени у Чапикућама; спомињу се као Пасаревић г1606, а као Пасарић 1674. Били су веома богати. Имали су до 300 кмета и мноштво земаља. Једном неки хајдук Нонковић са својим друговима дође, да га опљачка. Пасарић га замоли нека га поштеди за неколико времена (и даде му рока неколико дана). Кад се је Нонковић са својом четом вратио послије уреченог доба, угледа у Пасарићеву двору саграђену кулу, откуда се је са својим кметима успешно бранио. Нонковић видећи да не може ништа успјети, врати се својим путем. Та кула још и данас постоји и у њој станује 1п истога имена. Једном на Божић, кад су људи били у цркви, запали им се кућа и с њоме изгоре све што се је у њој нашло. Сад осиромашише, стадоше смишљати, што би продали, да ли кметове или краве. Овако умоваху: 300 крава, 300 телади, 300 умча масла, грјехота је продати краве, боље да продајемо кметове. Тако и учинише. Кад исте године удари пошасна болест на краве и изгине свих 300 крава. Пред потребом продадоше и велики дио својих земаља, те постадоше – а тако и данас живе – као сваки други обични сељак у Чепикућима.

Пилато 4, настаде од Гоге. Гога дошао у Пилато за зета. Међутим таст (Пилато) надживи зета (Гогу) и тако њиховим потомцима остаде име Пилато; спомиње се г 1674.

Потребица 1 доселио се пред 10г из Грахова Дола у Херцеговини. Купио кућу и нешто имаља у Љубиславића, која је п изумрла пред 3г.

Хађија 1. Испочетка се звали Лазић; спомиње се 1674. Неки стари причају, да је један од њихове п ходио у Јерусалим и због тога да су га прозвали Хађија. Од ове п остаде једна удовица са 3 сина. Била је имућна, имала 60 јараца осмака (од 8г) нешто цекина и пушку. Кад је дошао Божић, синови хтједоше, да убију јарца и да се провеселе, а мајка не даде, него да се убије коза. И један од синова прибјегне у Босну, други у Дубровник, а млађи остаде са мајком код куће. Кроз то се вријеме некако прикраде син из Босне и покраде у мајке цекине и пушку; опет се поврати у Босну и стаде трговати. Мајка међутим дознаде за сина, што је био у Дубровнику и пође са млађим сином да га нађе. Овај осорно прими мајку и запита је, да ли је донијела собом цекине. „Не“ одговори мајка. Дај ми пушку? „Не украли су ми и пушку и цекине!“ – „Да си била права мајка била би чувала и пушку и цекине онако, како си чувала онога јарца за Божић“. И отправи мајку кући.

П Хрдало 3 дошла је давно из Јајца у Босни. Испочетка су се звали Михановић, а касније један од њихових потомака, када би сјекао дрва, гласом би „храо“; отуда се почело говорити, да хрда, а то му је дало и име Хрдало; спомиње се г 1831.

Делалија 2; Вучина 1; Рабађија 2; Чуле 1; Криловић 1; Чурчија 2; Влашић 3. Све се ове п спомињу 1831, а не знају ништа о свом поријеклу. – Бандур 2; Сладе 1 и Свиларић 1, спомињу се већ г 1674, претпоставивши, да су Сладе идентични са Сладојевићима, Свиларић са Свиларенићима.

П.С. Чепикуће су 2011г имале 63с.

13. Трновица (Дубровачко приморје)

Село је г 1498 бројило 22п, 1583 имало је 23, а 1606 порасло је на 43. По попису од 1674 бројило је 17п са 105с. Г 1831 живјело је у селу 18п, а 1924 има их 24.

А) 1498: Божидаревић, Вукашиновић, Вукосаљић, Вукчевић, Вукчић, Радљић, Радичевић, Радишић, Радоњић, Радосаљић, Радовановић, Станичић.

Б) 1583. Андрић, Вукдраговић, Ђурђевић, Иванишевић, Ивановић, Марковић, Миљковић, Милобратовић, Павловић, Стјепановић, Цвјетковић.

В) 1606. Иванишевић, Ивановић, Марковић, Милковић, Милобратовић, Милошевић, Рајчевић, Раосавић, Стјепановић, Цвјетковић.

Г) 1674: Бокунов, Брадашев, Кнез, Кокот, Лукић, Миљечић, Радивоевић, Шарко.

Д) 1831. Бабић, Бокун, Брадаш, Брокета, Грошета, Дрвеница, Јеринић, Иванко, Милковић, Мрдало, Мрша, Радоје, Сушило.

Ђ) 1924 Бабић 1 спомиње се 1831. Бокун 1 спомиње се 1674 (Бокунов). Брадаш 3 спомиње се 1674 (Брадашев). Брокета 3, спомиње се 1831. Грошета 6, спомиње се 1831. Јеринић 3, не зна ништа о свом поријеклу. Милковић 2, спомиње се 1831. Мрдало 2, спомиње се 1831. Мрша 1 сп 1831. Радоје 1 сп 1831. Сушило 1, сп 1831.

Дрвеница се иселио у АМерику, Иванко у Трнову пред 20г, а 1п Мрдало у Дубровник.

П.С. Трновица је 2011г имала 35с.

14. Подимоћ (Дубровачко приморје)

У селу је било 1498 48п, г 1583 37, 1642 22 куће са 47п. По попису од 1674 било је 13п са 84с. Г 1831 село је имало 11п.

А) Г1498: Блажевић, Богосаљић, Богулиновић, Божидаревић, Влатковић, Влашевић, Дабишиновић, Дмитровић, Добрашиновић, Ђурђевић, Ђурешић, Живковић, Иванишевић, Ивковић, Илић, Матковић, Мировић, Остоић, Рачић, Радивоевић, Радовчић, Радоњић, Радоевић, Радосаљић, Радовиновић, Стјепановић.

Б) г 1577 и 1583: Богдановић, Божидаревић, Братиновић, Витковић, Вукашиновић, Ђурђевић, Ивановић, Ивковић, Јакобовић, Марковић, Матиашевић, Миљковић, Михочевић, Петровић, Томашевић, Цвјетковић-

В) Г 1672-73: Арбанасин, Братошевић, Бркан, Гркеш, Кириђија, Колунђија, Лацман, Смрдељ, Тртељ, Шевељ.

Г) Г 1831: Гале, Гркеш, Колунђија, Маркић, Сутић, Шевељ.

Ђ) 1923:

Брбора 1 је пред 46г дошао из Чепикућа за зета у једнога Шевеља.

Гркеш 1 се спомиње г 1672-73. Сада нема много неко 1п, јер су 2 иселиле у Америку.

Војводић 1 је дошао из Височана пред 34г за зета у једног СУтића.

Гале 2 се сп 1831.

Колунђија 2 је дошао за зета у п Ћук која је изумрла пред 120г. Колунђија се сп 1672-73.

Сушић 2 је – по предаји – стара у Подимоћу. Била је неко вријеме иселила у Дубровник, пак се пред 55г опет вратила у Подимоћ.

Шевељ 3 се сп 1673-74.

П.С. Подимоћ је 2011г имао 52с.

15. Подгора (Дубровачко приморје)

Г 1498 било је у Подгори 48п, г 1583 само 32, а 1642 кућа за становање, а 40п. У попису од 1674 набројано је 17п и 105с, 1831 било је 8п, 1924 има 12к.

А) 1498 Вогдановић, Влатковић, Вукашиновић, Вукшић, Добрековић, Драгишић, Ивановић, Љубичић, Милатовић, Милошевић, Новаковић, Плавчић, Прибиловић, Радивоевић, Радичевић, Радојковић, Радосаљић, Радовановић, Стјепановић, Томковић.

Б) 1577 и 1583 АНтуновић, Добрековић, Гргуревић, Ђурђевић, Ивановић, Крилић, Мурковић, Михајловић, Павловић, Петровић, Радивоевић, Стјепановић,

В) 1674. Кокот, Лучић, Миличић, Радивоевић, Шарко.

Г) 1831 Бутијер, Вранац, Дужаница, Паприца, Радић.

Д) 1924. Бутијер 3, Вранац 1, Дужаница 1, Радић 5. Све се ове п спомињу 1831. Ђоновић 1 и Матић 1 не знају за поријекло.

П.С. Подгора је 2011г имала 13с.

16. Доли (Дубровачко приморје)

Долима се зове 2км дуга карстна удолина, која се простире од западне обале Колочепског Канала до источне Неретванског. Села су се нанизала по сјеверним стрмим странама и то понајвише уз пут, који води од једног залива до другог. У тој удолини има укупно 13 села: Петровићи, Гргурићи, Шолићи, Розаревићи, Плоча, Кузеци, Ђонда, Дрпић, Забрежје, Коњух, Затон Горњи, Затон Доњи, Замаслина и Мали Воз. У књигама дубровачко архива, из којих доносимо попис сеоског с, наведена су само ова села: Доли, Гионта ди Лисаз, Затон, Мали Воз и Замаслина, а у попису од г 1674 наведени су само: Затон, Доли, Замаслина и Мали Воз. Ради тога је немогиће сакупити ове старе пописе становништва према данашњем, па их стога и доносимо одвојено, како се налазе у историским споменицима.

А) г 1498. Ђонта (ди Лисаз, 35п): Андрић, Велисаљић, Вукотић, Дмитровић, Живковић, Ивановић, Ивковић, Машић, Милорадовић, Петровић, Радибратовић, Радивоевић, Радитковић, Радоњић, Ратковић, Рудичић, Стјепановић, Тонковић.

Затон 23п: Вуковчић, Вукшић, Доброгостић, Ивановић, Јеловчић, Лучић, Маргаритић, Миловановић, Миришић, Обрадовић, Радљић, Радоевић, Радосаљић, Стјепановић, Стојковић.

Мали Воз 16п: Богунић, Влахушић, Дмитровић, Ђуровић, Милетић, Михочевић, Радмиловић, Радосаљић, Симоевић, Цвјетковић.

Замаслина (Ове је године сло забиљежено само Маслина 13п): Андрић, Бјелаковић, Вукшић, Ђурић, Ивановић, Лучић, Марковић, Миловановић, Никшић, Петровић, Радошевић, Ратковић.

Б) г 1577 и 1583 Доли 54п: Бартоловић, Богишић, Божиковић, Владисаљић, Вукоевић, Вукотић, Дмитровић, Иванковић, Илић, Јакобић, Лучић, Марковић, Михановић, Милошевић, Митровић, Николић, Панловић, Перановић, Петровић, Радивоевић, Радосаљић, Радулиновић, Раосаљић, Стјепановић, Франић, Франовић.

Г 1577. Ђонта (ди Лисаз): Античевић, Антуновић, Видоевић, Гргуревић, Ђурић, Ивановић, Мариновић, Марковић, Матиашевић, Никичевић, Павловић, Петровић, Стјепановић.

Г 1577 и 1583 – Мали Воз 20п: Андрић, Антуновић, Влахушић, Илић, Кристичевић, Луковић, Марковић, Павловић, Петровић.

В) Г 1606: Мали Воз 22п: Косовић, Мариновић.

Г 1606, Замаслина 40п: Красојевић, Лучић, Радибратовић.

Г) г 1642 у

Долима је било 36к са 82п.

Ђонти је било 22к са 36п.

Затону је било 16к за 47п.

Замаслини је било 21к са 45п.

Маломе Возу је било 9к са 6п.

Д) г 1673-74 Доли: 43п са 221с. Наводи се само п Крњић, иначе све патронимична имена.

Затон: 19п са 99с. Спомиње се само Грбић, иначе све патронимична имена.

Замаслина 16п, 78с. Спомиње се Куцић, Томшић, остало све патронимична имена.

Мали Воз: 10п, 50с. Све патронимична имена.

Ђ) 1770 било је у Петровићима 3п 17с: Чучка, Франић, Циагниацх.

У Кузецима: 18п, 146с: Баће, Богиша, Бошковић, Брбора, Ђурић, Карнић, Мариновић, Михановић, Мурина, Тигрица, Тудешко, Хртица;

У Шолићима: 1п 12с: Огрестић.

У Розарићима: 3п, 25с: Огрестић, Хртица.

У Гргурићима: 7п, 42с: Варез, Гвозден, Лучарица, Маге, Миљковић.

У Забрежју: 4п 34с: Врањац, Коњух, Рађеновић, Шпилоња.

У Затону: 9п, 58с: Вук, Јахат, Лиепопил, Мишета, Штрбинић.

У Замаслини: 7п, 37с: Глеђе, Калинић, Куница, Ловрић, Мравак, Радибратовић.

У Малом Возу: 4п, 26с: Машкарић, Саблић, Шиља, Шкрлица.

Ж) Г 1922 Гргурићи: Варез 4, спомиње се г 1770. – Гвозден 3 сп 1669 и 1770. – Лучарица 4, сп 1770. Знају, да су се прије звали Чучка, а Чучка се спомиње у Петровићима 1770. По свој прилици ове су се двије п женидбом спојиле. – Маге 3, сп се 1669 и г 1770, а у селу знају да су од старине. – Милко 3 спомиње се у жупским књигама г 1660.

Петровићи: Бег 1 је из Чепикућа. За Бега се каже, да се прије звао Томаш. – Мачњак 1, не зна о свом поријеклу ништа. – Чучка 2 спомиње се г 1770.

Шолићи: Огреста 5 спомињу се г 1770, кад је ту живјела само 1п Огрестића. У жупским књигама спомиње се г 1671 Ницолаус Степхани Огрестицх де Раосаглицх, а Радосаљићи се спомињу већ 149.

Розарићи: Мојађ 1, се звао прије Светац, промјена је настала женидбом. – Огреста 1 в под Шолићи. – Светац 1 не зна о свом поријеклу.

Плоча: ово се село не спомиње у ранијим пописима. – Ђурићи 3 спомињу се г 1770 у Кузецима. Ђурићи су познати у Ђонти г 1583, а у Замаслини г 1498, у жупским књигама г 1672. – Мојаш 2 и Черјен 1 не знају ништа о свом поријеклу. – Шкурла 1 је дошао из Требиње пред 60г.

Кузеци: Глунчић 3 се спомињу г 1669. – Михановић 2, спомињу се у Долима г 1577, а у Кузецима г 1770, а на Лопуду г 1628. Од ове п потичу Михановићи у Јужној Америци. – Тудешко 2 и Хртица 2 спомињу се у Кузецима г 1770.

Ђонта (- Доли): Брбара 16 спомињу се у Кузецима г 1770, а у жупским књигама се спомиње г 1669 „Бусцовицх дицио Брбора“. Звјерковић 1 не зна ништа о поријеклу. По предаји звала се прије Паско.

Дрпић: Звјерковић 2, Кобила 2 не знају ништа о свом поријеклу. По предаји последња звала се прије Карнић, а ова се спомиње у Куцезима г 1770, а Харгницх г 1670. Ова се п наводи г 1672 у Дрпићима.

Забрежје: Радиунковић 1 сп г1671 и 1770. – Шпилоња 1 спомиње се г 1770. – Роко 2 не знају за поријекло.

Коњух: Коњух 4 спомињу се у Забрежју г 1770.

Затон Горњи: Јерковић 2 и Роко 1 не знају за поријекло. Јерковић се прије звала Јохат, који се спомиње у Затону г 1770. – Лиепопио 4 се спомиње у Затону г 1770.

Затон Доњи: Брбора 1 в под Ђонта. – Коњух 2 в под КОњух. Мишета 3 се сп 1660. – Штрбинић 1 спомиње се у Затону г 1770. Мишета и Штрбинићи били су 1п 1672 „Мицхаел Јоаннис Стрбиницх дицтус Мисцета де Сотун“.  – Шимуновић 1 је дошао из Ошљега пре 30г. – Глумац 2 и Шкрабо 3 незнају за поријекло (о Глумцима в Лисац).

Замаслина: Даничић 1 је из Херцеговине, овамо дошао за зета. – Куница 2 и Радибратовић 1 се спомињу г 1668 и 1770 у Замаслини. – Штрбинић 1 се спомиње у Затону г 1770 а у књизи крштених у Замаслини г 1669. – Михочевић 2 се спомиње у Малом Возу г 1498 и г 1770. За ову је п забиљежено у жупској кроници да се прије звала Калинић. – Роко 1 не знају за поријекло. По предаји звала се прије Вранац, а ова се спомиње у Забрежју г 1770.

Мали Воз: Машкарић 3 спомиње се г 1770. – Зекило 1 и Матковић 1 су дошли из Ступе за зета пред 25г. – Шерлија 1 не зна о поријеклу.

Конштари. Михочевић 3 не знају о поријеклу в о Михочевићима под Замаслина. – Стојановићи 2 су из Хутова.

П.С. Доли је имао 189с у 2011г.

17. Смоквина

Смоквина је имала г 1583 6п, а г 1642 4к за становање са 6с. Год 1672-73 биле су само 2п са 11с.

А) 1583: Ивановић 2, Михочевић 2.

Б) г 1672-73: Биељић, а друга се п зове патронимички.

В) г 1922: Бијелић 1, Смоквина 2. Постоји предаја, да су се ове п доселиле из Подимоћа. Смоквина има данас заједничко гробље са Подимоћем, 1 ½ сат удаљено од Смоквине.

18. Мравинца

Г 1498 бројило је село 46п, г 1853 34, а г 1606 63. Г 1642 било је кућа за становање 30 са 92п. Г 1674 п 22 са 129с, г 1786 п17 са 85с. Г 1827 бројила су сва четири села 143с.

А) 1498: Боровчић, Вукичевић, Ђурашевић, Љубишић, Милашиновић, Милорадовић, Михочевић, Плавчић, Радашиновић, Радовановић, Радоевић, Радосаљић, Утјешеновић.

Б) Г 1577 и 1583: Божидаревић, Владиљић, Ђурић, Кричевић, Ивановић, Јакобовић, Матковић, Николић, Петровић, Радичевић, Стјепановић.

В) Г 16060: Лучић, Николић.

Г) 1674: Бобић, Бушјаница, Вранац, Гримандо, Драгоје, Ђилијат, Ивановић, Клаје, Краљ, Крилаш, Кусало, Масачић, Митровић, Мрак, Пасарић, Сухипоп, Шјере.

Д) г 1786: Бобић, Бутијер, Вранац, Вукојевић 2, Драгоје, Ивановић 2, Мише, Мозара 2, Паче, Плешина – Радмили, Товарица, Шкеро, Штета 2.

Ђ) Г 1922: Станковић 1 дошао из Требиње у Херцеговини прије 150г. – Шкеро 1 и Товарица 1 спомињу се г 1786. – Ивановић 2 се спомиње г 1583. – Ђаја 3 не зна за поријекло. – Бобић 3 и Плештина 2 спомињу се г 1786. – Паче 2 дошли су из Херцеговине. – Музара 5 и Штета 4 сп се г 1786; посљедњи дошли су из Херцеговине. – Вукојевић 2 из Равнога у Херцеговини, а спомињу се г 1786. – Марић 1 не знају за поријекло.

П.С. Мравница је 2011г имала 38с.

19. Трнова

Г 1498 било је 40п, 1583 31, 1606 55, г 1642 20к за становање, 60п, г 1674 18п са 107с, г 1786 11п са 69с.

А) 1498: Божидаревић, Влашић, Вукосаљић, Вукотић, Дабишиновић, Добриевић, Ђурђевић, Живковић, Ивановић, Миловановић, Миросаљић, Младиеновић, Ненковић, Прибиловић, Радовановић, Рајновић, Радосаљић, Станихнић, Стјепановић.

Б) г 1577 и 1583: Божидаревић, Вукоевић, Вукосаљић, Вукотић, Драгичевић, Гргуревић, Иванишевић, Ивановић, Лучић, Марковић, Матиашевић, Николић, Павловић, Петровић, Тонковић.

В) Г 1606: Божидаровић, Букашиновић, Вуковић.

Г) 1674: Вучинић, Гвозденица, Дјед, Кулишић, Кусало, Куштров, Павлина, Црни.

Д) Г 1922. Од п наведених г 1674 живе још данас: Дедо 3 (1674: Дјед), Павлина 3, Црњак 3 (1674: Црни), Гвозденица 2. Ове п не знају за своје поријекло: Шишевић 3, Звоне 1, Томашевић 1, Ботица 2, Бан 1, Базељ 1, Јелић 6, Делија 1, Гуњина 1, Ђуријан 2.

П.С. Трнова је 2011г имала 44с.

20. Банићи

Г. 1498 било је 20п, г 1583 31, г 1606 42, 1642 21к за становање са 89с, г 1674 13п са 64с, г 1786 11п са 69с.

А) Г 1498: Бјелић, Брајановић, Братовић, Влахушић, Вукосаљић, Ђурђевић, Ђурић, Миличевић, Остоић, Радоевић, Радмиловић, Радоњић, Радосаљић.

Б) Г 1577 и 1583: Андрић, Вуковић, Гргурић, Дамјановић, Ђурић, Јеринић, Маргаретић, Марковић, Маровић, Матијашевић, Стјепић.

В) г 1606: Бјелић.

Г) 1674: Јеринић, Кметовић, Креља, Ловренчевић, Лукнаш, Миховић.

Д) 1786: Кметовић – Јеринић, Кметовић – Јеро, Кметовић – СМрдељ, Кола, Краљевић, Маждин, Милош, Миховић 2, Павиша, Урош.

Ђ) Г 1922: Кметовић 7, Миховић 3 су се очувале од г 1674, Кола 3, Маждин 1, Смрдељ 2, Урош 1 од 1786, Павлина 4 се сп 1674 у Трнови. – Не знају за поријекло: Јелић 1 и Краљевић 3.

П.С. Банићи су 2011г имали 139с.

21. Кручуца

Г 1498 било је 35п, г 1583 43, г 1606 51, г 1642 17к са 40п, г 1674 12п са 46с.

А) Г. 1498: Влатковић, Вуковић, Вукчић, Кристичевић, Ђурђевић, Живковић, Милачевић, Милетић, Милорадовић, Прибиловић, Радисаљић, Радовановић, Радовчић, Радоевић, Ратковић, Станихнић.

Б) Г 1577 и 1583: Антуновић, Драгоевић, Ивановић, Которчић, Ловрјенчевић, Матиашевић, Матковић, Милиновић, Милић, Павловић, Радоевић, Раосаљић, Стјепановић.

В) Г 1606: Вуковић, Драгоевић, Ловрић.

Г) Г 1674: Пулиз, Радовац, Салата.

Д) Г 1922: Милић 4, спомиње се г 1583. Исте г спомиње се Стјепић 3 у Банићима. Ове п не знају за поријекло: Ђенеро 3, Кречак 1, Здујо 1.

П.С. Кручица је 2011г имала 34с.

22. Слађеновићи

1498 било је 8п са 10к; у осталим пописима, (ни у оном од 1672-73) не спомиње се ово село. Крајем 18в било је у селу 2п са 7к, а 1922 2п са 6к.

А) 1498: Божидаревић, Бошковић, Брајановић, Ивановић, Михочевић, Петровић, Ратковић, Сладиеновић.

Б) крајем 18 и почетком 19в: Милић 6 1755 и Стјеповић 1 1799.

В) 1922 Милић 5; за њих причају, да су из Босне, али не знају тачно одакле. Добросаљић 1 је овамо дошао из Гргурића, а тамо из Херцеговине.

23. Гргурићи

Г 1498 имало је село 72п, г 1583 129, г 1606 128, г 1642 41и са 119п, г 1672 – 73 34п са 140с.

А) Г 1498: Антуновић, Божидаревић, Божишковић, Бошковић, Врајановић, Вукашиновић, Вукичевић, Вукихнић, Вукосаљић, Ђурђевић, Ивановић, Милатовић, Милетић, Миловановић, Миловчић, Радоевић, Радоњић, Радосаљић.

Б) Г 1577 и 1583: Андрић, Антуновић, Бјелановић, Бошковић, Бутковић, Влатковић, Влахотић, Водопиа, Дуић, Ивановић, Ивељић, Коцељевић, Лалић, Лучић, Мариновић, Маричевић, Марковић, Матковић, Миловчић, Мљећанин, Павловић, Перичевић, Петровић, Рајчевић, Ресић, Сарацин, Смољач, Стјепановић, Сулиман, Томашевић, Шиша.

В) Г 1606: Барбиер, Водопиа, Јерковић, Матуловић, Шаин, Шеремет.

Г) 1672-73: Биланић, Божовић, Драгичевић, Конденар, Коцељевић, Кутник, Ловречевић, Милић, Мрнаревић, Петричевић, Сабадиновић, Шестановић.

Д) У дп 18в: Андриаши, Водопић, Голушић, Деветак, Доброславић, Заневић, Конденаро, Ловровић, Милић, Митровић, Мрнара, Мунић, Перковић, Перушина, Сибиљан, Смрдељ, Тасовић, Хртица.

Ђ) Г 1923: Чокљаш 1 је из Херцеговине. – Доброславић 3 из Херцеговине, спомиње се у дп18в. – Хртица 4 је стара кућа, спомиње се у дп18в. – Јерковић 1 из Дола спомиње се г 1606. – Конденар 1 из Босне, сп 1672. – Ковачевић 3 из Херцеговине. – Матић 2 је по предаји стара кућа. – Милић 1 из Херцеговине, сп 1672. – Митровићи 3 из Херцеговине, сп се у дп18в. – Мрнара у дп18в. – Ловровић 1 спомиње се у дп18в. – Шишевић 1 из Трнове. Шише се спомиње г 1578. – Шевељ 2 из Подимоћа. – Томовић 1 је стара кућа.

24. Слано (Дубровачко приморје)

 Г 1498 било је у Сланому 93п. Г 1672-73 било је 29п са 130с.

А) Год 1498: Антуновић, Бјелосавић, Брајановић, Брајковић, Божиновић, Божосаљић, Влахушић, Вукашиновић, Вукосаљић, Вукшић, Досиовић, Ђивановић, Ђурашевић, Ђурковић, Живковић, Ивановић, Јакобовић, Кувелић, Лучић, Милашевић, Миличевић, Милорадовић, Милошевић, Милутиновић, Миросаљић, Павловић, Пекушић, Петковић, Петровић, Прибетић, Прибулиновић, Радановић, Радивоевић, Радишић, Радмиловић, Радовановић, Радоевић, Радоњић, Радосаљић, Радохнић, Ратковић, Сврдловић, Станичић, Стјепановић, Утјешеновић.

Б) Год 1514: Антуновић, Божидаревић, Божиковић, Брајковић, Влатковић, Влахушић, Вукашиновић, Вукосаљић, Дамјановић, Драгичевић, Ђурашевић, Ђурђевић, Ивановић, Јакобушић, Лучић, Марковић, Матковић, Миличевић, Милорадовић, Милошевић, Милутиновић, Миросаљић, Николић, Прибетић, Радановић, Радоњић, Радосаљић, Радулиновић, Рачић, Стипанић, Тонковић.

В) Г 1672-73: Барбиерић, Војвода, Вуковић, Гирциел, Клишевић, Огришић, Павишић, Семин, Субовић, Тадовић.

Г) у ДП 18в: Бенко, Бернардовић, Версец, Бианки, Вуковић, Галантовић, Галић, Глунчић, Голушић, Клисура, Кнежић, Мариаши, Мешевица, Милковић, Пасковић, Радмили, Стјепчевић, Цуцук, Шјабадин.

Д) Г 1923: Багар 1; Беато 1; Беатовић 1, Бјанки 1, спомиње се у дп18в. Белемечићи 2 су из Дубравице. Све су ово п по предаји старе куће. – Бујак 1 с Мајкова. – Чокљат 1 је дошао из Херцеговине. – Етро 2 из Италије. – Хртица 1 стара кућа. – Јелић 1 је из Трнове. – Глумац 1 је из Лисца. – Глунчићи 3 су поријеклом из Босне, спомиње се у дп18в. – Голушићи 2 су стара кућа сп у дп18в. – Јемин 1 је стара кућа. – Китаревић 1 је из Шибеника. – Кристе 1 је из Херцеговине. – Лорко 1 из Кручице. – Љубишић 1 је дошао из Риђице, а старином су из Босне. – Лујо 1 је из Височана. – Милића има 7к, од којих је једна од старине у Сланому, а 6 је дошло из Кручице. – Милковић 2, 1к је из Клишева, а друга је стара, спомиње се у дп18в. – Милошевић 1 је из Гружа, у Сланоме се спомињу г 1498. – Митровић 1 из Гргурића. – Смрдељ 2 и зБанића. – Стражичић 1 из Мљета. – Стјепчевић 1 стара кућа. – Шеваљ 1 из Гргурића. – Влаховић 2 из Смоковљана.

П.С. Слано је 2011г имало 579с.

25. Бања

Г 1498 било је у селу 40п, год 1545 55, г 1546 20, г1583 30к за становање са 69п. Г 1672-73 11п са 52с.

А) Г 1498: Влатковић, Вукашиновић, Вукичевић, Вукосаљић, Добрашиновић, Миљковић, Милобратовић, Радивоевић, Радиновић, Радоевић, Радоњић, Радосаљић, Ратковић.

Б) Г 1514: Вукашиновић, Братуљевић, Ивановић, Милатовић, Николић, Радиновић, Радичевић, Радовановић, Радоњић, Радосаљић, Ратковић.

В) Г 1545: Вукичевић, Гргуревић, Иванишевић, Ивановић, Јерковић, Крилић, Марковић, Михочевић, Николић, Павловић, Радоевић, Радоњић, Радосаљић.

Г) Г 1546: од под Б) споменутих иселило се кроз 1г Гргуревић сасвим, Крилић сасвим, Иванишевић сасвим, Ивановић 1, остала 3, Павловић 1, остао је 1; Петровић 2, остала 2; Радоњић 2, а остао је 1.

26к је споменуто патронимичним именом. И ових се велик дио иселио. Друге су остале и даље у Бањи.

Д) 1583: Газивода, Дољестовић, Ивановић – Радоњић, Паштровић, Радоњић.

Ђ) г 1672: Кововић, Лобровић, Маричевић, Папа, Русковић, Сибиљан.

Ж) Крајем 18в: Бујак, Кововић, Краљић, Ловровић, Лупи, Милковић, Сибиљан, Сјекавица, Тасовић.

З) Г 1922: Бујак 3, дошли су из Мајкова, спомињу се крајем 18в. – Кнежевић 1 је из Херцеговине. – Краљић 1 из Мајкова спомиње се крајем 18в. – Сибиљан 1 је стара кућа. Спомиње се крајем 18в. – Супило 1 из Цавтата. – Тепшић 1 је из Мајкова.

Према тому једино су се 3п одржале од г1672 до краја 18в: Ковачевић, Лобровићи и Сибиљан, а од 1672 до данас само Сибиљан. Од данашњих п живјеле су крајем 18в: Бујак, Краљић, Сибиљан, Сјекавица.

26. Мајкови (Дубровачко приморје)

Мајкови је заједничко име за 8 села. Од тих су наглавнија Мајкови Горњи и Доњи. Мајкови Горњи састоје се од Рожетића, Дрвеника и Проданика, а Доњи од Осредине, Подосојника, Грбљеве, Киње Љут и Прљенића.

У пописима с којима се служимо, раздијељени су Мајкови овако: Мајкови Доњи, Мајкови Горњи, Проданићи. Грбљава је г1498 за себе, а доцније је дијелом припадао Горњим, а другим Доњим Мајковима. Овдје је задржана за старо с ова историска раздиоба.

А) Г 1498: Мајкови Горњи, Богдановић, Брајковић, Влахотић, Вукашиновић, Вукичевић, Вукосаљић, Ђурђевић, Живковић, Марковић, Матковић, Милатовић, Милорадовић, Миљевић, Миошић, Миросаљић, Петровић, Прибиловић, Прибисаљић, Радашиновић, Радиновић, Радљић, Радоевић, Радосаљић, Радутовић, Раљевић, Ратковић, Ружић, Стјепановић, Томашевић.

Мајкови Доњи: Бјеламиновић, Богавчић, Богмиловић, Бољиновић, Богосаљић, Болесаљић, Божишковић, Братиновић, Влахушић, Вукотић, Грубковић, Дабишиновић, Ђурковић, Иванишић, Ивановић, Ловричевић, Лучић, Марковић, Милашевић, Миљковић, Михоевић, Перовић, Радашиновић, Радибратовић, Радишић, Радмиловић, Радоевић, Радоњић, Радосаљић, Радциц или Радтиц (Рачић?), Радовчић, Ратковић, Стјепковић, Стоисаљић, Тонковић, Цар, Цвјетковић.

Проданићи: Богуновић, Божишковић, Вињетић, Војвода, Вукашиновић, Вукмировић, Добричевић, Ђурђевић, Живковић, Каворевић, Косирић, Марковић, Паскоевић, Прибињић, Радичевић, Радљић, Радмиловић, Радоевић, Радонић и Радоњић, Радосаљић, Радуловић, Стјепановић, Цвјетковић.

Грбљава: Вукомировић, Вукосаљић, Марковић, Михочевић, Млађеновић, Ненковић, Новаковић, Радивоевић, Радашиновић, Радоевић, Радоњић, Радосаљић, Радутовић, Смољановић, Стјепановић.

Б) год 1514.

Грбљава: Богашиновић, Богдановић, Божишковић, Ђурђевић, Иванишевић, Марковић, Николић, Радиновић, Радовановић, Радоњић, Тонковић, Стипановић, Цвјетковић.

В) Г 1545: Мојкови Горњи: Вожидаровић, Божишковић, Божуновић, Вукашиновић, Вукичевић, Вукмировић, Вукшић, Дејановић, Ђурђевић, Ђурић, Иванишевић, Ивановић, Јакобовић, Лучић, Љубенковић, Мариновић, Марковић, Марушић, Милатовић, Миошић, Миховић, Михочевић, Млађеновић, Николић, Павловић, Паскоевић, Петровић, Радиновић, Радичевић, Рађеновић, Радоевић, Радоњић, Радовановић, Радосаљић, Радулиновић, Ратковић, Скоруповић, Стјепановић, Томашевић, Усјевић, Цвјетковић.

Г) 1546. Мајкови Горњи: Од под г 1545 споменутих породица иселиле су се кроз 1г ове: Божидаровић сасвим; Ђурђевић 2 остао 1; Иванишевић 1, а остала су 2; Ивановић сасвим; Љубенковић сасвим; Марковић 1 а остала су 2; Марушић сасвим, Милатовић сасвим, Миошић сасвим, Миховић сасвим, Млађеновић сасвим, Николић сасвим; Радиновић 1, а остала су 2, Радичевић сасвим, Радоевић 1, а остао је 1, Радоњић 3, а остао је 1; Радосаљић 1, а остала 3; Радовановић 2, а остала 3; Ратковић сасвим, Скоруповић сасвим; Стјепановић 1, остао 1; Усјевић сасвим.

Све су друге п остале и даље у Гоњеим Мајковима.

Д) 1545 Мајкови Доњи: Антуновић, Бјелановић, Ботавчић, Вогмиловић, Божидаровић, Божишковић, Брадоњић, Вукашиновић, Ђурашевић, Ђурђевић, Ђурић, Ђурковић, Иванишевић, Ивановић, Ловриенчевић, Марковић, Миловчић, Михоевић, Николић, Павловић, Петровић, Радашиновић, Радивоевић, Радовановић, Радоевић, Радоњић, Радулиновић, Стјепковић, Томашевић, Томковић.

Ђ) Г 1546: Мајкови Доњи: од горе сп п иселило се кроз једну годину: Богавчић сасвим (с); Богмиловић с; Божишковић с; Брадоњић с; Ђурашевић 1 остао 1; Ђурђевић 2 остала су 2; Ђурић с; Ивановић 3, остала 2; Марковић 5 остала 8; Николић 2 остао 1; Павловић 2, остала 3; Петровић, Радашиновић с; Радоевић с; Стјепковић 1, остао 1; Томашевић с; Томковић 1, остала су 3.

Све друге п и даље остале у Доњим Мајковима.

Ж) Г 1545 Грбљава Горња: Божидаровић, Влахушевић, Дабишиновић, Ђурђевић, Иванишевић, Илић, Јакобовић, Стјепановић, Томашевић, Томковић.

З) Грбљава Горња: Иселиле су се сасвим само 2п: Влахушевић и Иванишевић, све су друге остале.

Е) 1545: Грбљава Доња: Вуковић, Ђурђевић, Ивановић, Марковић, Младеновић, Николић, Павловић, Петровић,  Радичевић, Радовановић, Радоњић.

И) Г 1546 Грбљава ДОња: Кроз једну годину су се иселиле: Вуковић с; Ивановић 1, а остао је 1; Марковић 1 а два су остала; Младеновић с; Петровић 1 остала 3; Радичевић 1, остао 1, све друге су и даље остале.

Ј) 1560: Мајкови Горњи: из ове године сачувала се матрикула, тј књига братовштине у којој су пописана браћа и сестре…

Л) Г 1672-73: У овом попису наведени су одвојено Горњи и Доњи Мајкови, Осредина, Грбљава и Ратац, с тога је приказано с за то доба у 5 дјелова. При тому треба напоменути, да је Ратац наведен као насељен, а сада је ненасељен; куће счуже као магазини с Куње Љут. Није сачувана предаја, да је Ратац био икад насељен. Можда је с наведено у попису живјело у Куњи Лутој, којој данас припадају магазини у Рацу.

1. Горњи Мајкови: Влашић, Вуличевић, Делија, Лопарић, Маринас, Павличевић, Стакоровић.

2. Доњи Мајкови: Бузетић, Домаћин, Јемин, Перушина, Стакоровић.

3. Осредина: Домаћин, Мартиновић, Матковић, Сјекавица.

4. Грбљава: Неманица, Перушина, Питаревић.

5. Ратац: Дулача, Ђурић, Маринас, Прљевић, Шилић.

Љ) ДП 18в: у попису п жупе Сланога, који се чува у архиву жупскога уреда у Сланому, наведене су скупно п свих села у Мајковима. Мајкови у то доба нијесу имали свога жупника, па су зато и књиге вођене скупно.

Багац, Барбарос, Бискуп, БУјак, Булаш, Видовчић, Влаховић, Дого, Долина, Домаћин, Ђамарија, Гићак, Грчић, Јемин, Кљунак, Ковачић, Краљевић, Краљић, Кусало, Лазнибат, Ловровић, Лучић, Марић, Милић, Миловина, Немањица, Облизало, Павличевић, Папа, Пераица, Перић, Перушина, Питаревић, Поповић, Радељевић, Радић, Рајковић, Сез (Зец), Сјекавица, Стахор, Шишевић, Тагосић, Тепшић, Тиквица, Тутман, Царевић, Цвјетковић.

М) Г 1923:

Горњи Мајкови: Булаш 2 је из Босне. – Војвода 1 из Височана пред 100г. – За Грчиће 2 нагађају да су из Херцеговине, спомињу се у дп18в. – Зец 3, не знају одакле су, спомињу се у дп18в. – Јанић 2 су се доселили из Неретве пред 100г. – Кљунак 2 су дошли из Доњих Мајкова у Горње. – Краљевић 4 су од старине. – Лазнибат 1 такође из Доњих Мајкова. – Љубић 1 не знају за поријекло. – Облизало 2 су из Смоковљана за зета пред 150г. – Поповић 7 су дошли с Бргата. – Павличевић 3 су из Доњих Мајкова. – Раделић 1 су из Конавала. – Радић 1 с Бргата. – Џановић 1 су дошли из Височана пред 100г. – За Царевиће 1 не знају одакле су. – Цвјетовић 2 из Босне.

Доњи Мајкови: Осредина и Подосојник:

Андрић 1 је дошао из Завале пред 80г. – Дого 1 је дошао с Врућице на Пељешцу пред 150г. Спомиње се у дп18в. – Долина 1 је дошао из Завале. – Котлар 1 је дошао из Мравињца пред 50г за зета. – Краљевићи 3 су из Босне; спомињу се у дп18в. – Миловина 2 је из Драчева у Херцеговини; сп се у дп18в. – Стјеповићи 1 су дошли из Риђице пред 80г. – Марић 3: за ову кућу кажу да је настарија у Мајковима. – Митровићи 2 су из Орахова Дола. – Перићи 1 су из Граца у Херцеговини; сп у дп18в. – Шишоевићи 1 су из Трнове; сп у дп18в као Шишевић. – Барбарус 3; Бујак 4, Домаћин 3, Јемин 2, Кљунак 1, Лобровић 7, Лазуибат 1, Лопина 2, Пераица 1, Стахор 4, Тепшић 2, Влаховић 2 и Царевић 3 не знају ништа о свом поријеклу, али се сви спомињу у дп18в, а Стахор 1672-74.

Грбљава. Горњи дио села зове се Грбљава, а доњи Рајковићи (не Дубрава као што је у специјалној карти) по п, која ту живи.

Перић 1 је из Орахова. – Перушина 9 из Босне. – Питаревић 3 из Босне. – Прича се још и данас, да су из Босне дошла три брата. Један је отишао у Гргуриће, а од њега су Конданари, други у Мајкове, од њега су Краљевићи, а трећи је дошао у Грбљаву, од њега су Питаревићи. – За Рајковиће 4, говоре неки да су из Босне, а неки из Боке. – Тепшић 1 је дошао из Мајкова за зета у Немањиће, данас изумрле п, стога још зову Тепшиће другим именом Леманица. – Тешија 1 је дошао из Лешевице за зета у једнога Папе, који се иселио у Америку. – Папа 2 и Туман 2 су непозната поријекла. – Све се ове породице осим Тешије спомињу у дп18в.

Куња Љуш: Овдје живи 5п Сјекавица. Не знају ништа о свом поријеклу, а сп се у дп18в.

Прљевићи: Бискуп 2 из Босне. – Питаревић 1 из Грбљаве. – Тутман 1 из Грбљаве прије 86г. Аксић 1, Милић 3 и Тиквица 1, не знају одакле су. Тиквица се спомиње у братовштини Горњих Мајкова од г 1560 али је закључујућ по начину писања из нешто доцнијег времена. Свакако прије великог потреса. Све су остале п осим Аксића и Тутмана сп у дп18в.

П.С. Мајкови је 2011г имао 194с.

27. Дубравица (Дубровник)

Г 1498 било је 34п, г 1583 17к за становање са 21п. Г 1606 17к за становање са 48п. У попису г 1672-73 набројено је 14п са 56с.

А) Г. 1498: Богосаљић, Вукосаљић, Викчић, Добрашиновић, Грубић, Ивановић, Мариновић, Матијашевић, Милетић, Миомановић, Паскоевић, Прибиловић, Радашиновић, Радовановић, Радовчић, Радоевић, Радоњић, Радосаљић, Радуновић, Цвјетковић.

Б) 1545: Грубићић, Ђурић, Илић, Љубенковић, Марковић, Матијашевић, Михоевић, Павловић, Петровић, Радивоевић, Радовановић, Радоњић, Радосаљић.

В) Г 1546: кроз 1г иселило се од споменутих: Грубишић 1 а 1 остао; Павловић с; Радовановић с; Радоњић с; свега се иселило 10к.

Г) Г. 1583: Ивановић, Ивковић, Јурић, Марковић, Михочевић, Николић, Радивоевић, Раосаљић.

Д) Г 1672: Либановић 2, Мозара, Церовина, 10п наведено је без породичног имена.

Ђ) Дп18в: Беленчић, Богишевић, Ђивановић, Ђивовић, Либан, Мозара, Рајчевић, Роковић, Стахор, Стјеповић.

Ж) Г 1923: За Белнчиће 3 се прича, да су се прије звали Вуличевић, а да су поријеклом из Белемића у Херцеговини, па су се стога прозвали Белемићи. У Херцеговини постоји село Беленићи а не Белемићи (Дедијер: Насеља 6, стр. 280). Вулићевића има у Брсечинама. И за њих причају да су из Беленића. – Дедо 1 је дошао из Мравињице пред 15г. – Хапањ 1 је из Киева Дола прије 80г. – Стјеповић 1 је из Риђице. – Тичић из Мравињаца прије 30г. – Мозара 2 из Мравинце код Банића. – О поријеклу Богишића 1, Либана 2 не знају ништа, али се ова последња спомиње г 1672 као Либановић. Из наведеног слиједи, да су п Либан и Мозара половином 17в биле у Дубравици. Кућа Степовић је дошла већ у дп18в, а остале су све насељене кроз 19в.

П.С Дубравица је 2011г имала 37с.

28. Брсечине (Дубровник)

Г 1498 било је 65п, г 1583 53к са 95п, г 1606 64к са 170с. Г 1672 било је 27п са 100с.

А) Г 1498: Богавчић, Врајановић, Брајковић, Бродљић, Дабишиновић, Добрашиновић, Дурмиторовић, Живковић, Ивановић, Љубишић, Миловеоевић, Мисленовић, Михочевић, Прибатовић, Прибиловић, Прибињић, Прибисављевић, Радановић, Радивоевић, Радинонић.

Б) Г 1514: Богуновић, Јакичевић, Милановић, Прибатовић, Прибисаљић, Радетић, Ратковић.

В) г 1545: Андрић, Божишковић, Влаховић, Вукосаљић, Дабишиновић, Ђивановић, Ђурђевић, Ђурић, Ивановић, Јакобовић, Лучић, Мариновић, Марковић, Матијашевић, Милановић, Миљеновић, Мишковић, Михановић, Михочевић, Николић, Павловић, Петровић, Радатовић, Радељић, Радетић, Радоевић, Радоњић, Радосаљић, Ратковић, Смаиловић, Стјепановић, Цвјетковић.

Г) 1546. Иселили су се од наведених: Андрић 8, 1 је остало; Ђивановић с; Ђурђевић 2, а 3 су остала; Ђурић 1, а 1 је остао; Ивановић 3, а 1 је остао; Марковић 1, а 1 је остао; Матијашевићи и Милановић с; Николић 1 а 1 је остао; Павловић с; Петровић 4 а 3 су остали; Радељић 1, а 1 остао; Радоевић с; Радосаљић 2 а 2 су остала; Смаиловић с; Цвјетковић 2 а 1 је остао. Иселило се свега 51к.

Д) Г 1672 не спомиње се ни једна п по презимену.

Ђ) Г 1923: Белемчићи 1 су дошли из Дубравице прије 40г. – Бенко 1 не зна се, одакле су. – Бошковићи 7 су из Босне. Они су се прије звали Брдара, ради тога се и село по њима прозвало Брдари. – Булић 2, не зна се, одакле су. – Вулетић – Вукасовић 1 из Граца у Херцеговини прије 80г. – Вуличевић 1 из Белемића у Херцеговини. Дошао као слуга „дјетић“, отишао на море и онда остао за зета. – За Ђиновиће 5 се прича, да су послије Брдара односно Бошковића најстарија кућа у селу. – Иванковић 1 с Мрчева прије 200г. – Јурин 1 је дошао за зета из Шибеника. – Кастрапели 1 су из Корчуле. Још их зову Корчуланин (Види даље о њима под Трстено). – Кљунак 2 с Мајкова.  – Кукића 1, не зна се, одакле је. – Куко 1 је по некима из Конавала, а по другима из Пожарнога у Херцеговини. – Лучић 1 је дошао с Мрчева за зета пред 50г. – Пухијера 1 са Шишана прије 120г за зета. – Роковић 2 из Дубравице. – Стјеповић 1 дошао из Мрчева г 1858. – Цурић 2 је по некима из Конавала, а по другима из Веље Међе у Херцеговини. – Зелен 3 и Мариновићи 4 не знају одакле су.

П.С. Брсечине су 2011г имале 96с.

29. Трстено (Дубровник)

Г 1498 било је у Трстеному 139п, г 1583 140 к и 321п. Г 1606 43к, п 399. Г 1672-73 било је 75п са 294с.

А) 1470-71: Добрашиновић, Мариновић, Милавић, Радичевићи, Рајановић, Томашевић.

Б) 1498: Богаић, Богдановић, Боретић, Богишић, Божидаровић, Божишковић, Витковић, Владисаљић, Влатковић, Вукмировић, Вукшић, Голошић, Дамијановић, Добриловић, Добросаљић, Драгичевић, Ђурђевић, Ђурковић, Ивановић, Илић, Јакобовић, Јакшић, Марковић, Милатовић, Миловчић, Миошић, Михановић, Павловић, Паковић, Петровић, Прибулиновић, Радивоевић, Радљић, Радичевић, Радовчић, Радоевић, Радоњић, Радосаљић, Радулиновић, Радуловић, Ратковић, Славковић, Станишић, Стјепановић, Стјепковић, Томашевић, Хлапић.

В) Г 1514: Андрић, Брговчић, Бргетић, Богишић, Божидаревић, Витковић, Владисаљић, Влахушић, Вукмировић, Дамјановић, Добриловић, Ивановић, Ивковић, Илић, Јакобовић, Јакшић, Лукшић, Лучић, Љубишић, Марковић, Мартиновић, Матковић, Миловчић, Николић, Павловић, Петровић, Петроевић, Прибетић, Прибињић, Радељић, Радиновић, Радичевић, Радоњић, Радосаљић, Славковић, Стипановић, Хлатић.

Г) Г 1545: Андрић, Антуновић, Арцхианин (Рћанин?), Бодеж, Божударевић, Божовић, Босна, Витковић, Владисаљић, Влатковић, Влахушић, Вукичевић, Дабеља, Дабељић, Дамјановић, Добросаљић, Дуперовић, Ђивановић, Ђивулиновић, Ђурђевић, Живковић, Ивановић, Ивковић, Јакобовић, Јакшић, Јелић, Лучић, Мариновић, Марковић, Мартиновић, Матковић, Марженовић, Милашиновић, Миљковић, Михоевић, Михочевић, Николић, Павловић, Паскоевић, Пелинковић, Петковић, Петровић, Раосаљић, Рађеновић, Радивоевић, Радиловић, Радоевић, Радосаљић, Радовчић, Радуловић, Синолић, Стјепановић, Стјепковић, Табак, Томашевић, Тонковић, Цвјетковић, Штетић.

Д) Г 1583: Васиљевић, Ивановић, Јакшић, Лучић, Наоковић, Николић.

Ђ) Г 1595: Јелић, Кусија, Масић, Матковић, Миљас, Ноковић, Станић.

Ж) Г 1672-73: Баћа, Балунић, Блавор (2), Булин, Капор, Кордина, Ковачић, Кусија, Перић, Пиш, Радић, Славиени, Судиц, Тавар, Франковић.

Пд 17в и пп18в. С ниже наведено налази се у једном препису статута братовштине св. Вида у Трстеном. Иза сваког имена наведена је година, кад је који брат ступио у братовштину: 1681-1711: Баћа, Багар, Балунић, Барбарос, Белоч, Бента, Бјанки, Борковић, Буко, Билић, Билин, Биско, Веља, Видро, Вуица, Вук, Гирен, Главор, Грљевић, Громача, Ђурђевић, Јакианин, Кањац, Кањи, Клишевица, Копрчина, Коризма, Кубеша, Кућина, Кусија, Кувета, Лала, Либан, Лобровић, Лује, Марић, Матковић, Марковић, Миљас, Момак, Морета, Мозара, Пашета, Перић, Пишић, Пуљиз, Радица, Радић, Репић, Ромиторио (?), Скривановић, Скупица, Судић, Тебац, Тупоња, Франковић, Хенза, Церабуцхиа, Циглин.

Е) Крајем 18в спомињу се: Влашић, Звоне (Тројановић), Иванковић, Јакомовић, Клаје, Косовић, Малатеста, Павиша, Перичевић.

И) Г 1923: Банић 1 је из Пољица крај Сплита, дошао је за зета. – Барбони 1 су с Корчуле. Нема у селу никога, јер су иселили у Америку. – Бошковић 1 је дошао из Брсечина прије 25г. – Бухолов 1 с Клишева прије 60г. – Булаш 1 с Мајкова прије 60г. – Добрић 1 с Клишева. – Дољанин 1 је дошао из Дола, а одавле су пошли на Лопуд, гдје се спомиње ова п прије великог потреса г 1667. – Дубчић 1 с Мрчева прије 50г. – Еумео 1 не зна за поријекло. – Гајић 1 је дошао из Задра за зета у Зеленка, који ће скоро изумријети. – Грковић 1 се доселио из Херцеговине прије 30г. – Јозићи 2 су поријеклом из Киевдола у Харцеговини, а дошли су прије 100г. Јозића данас нема у Киевдолу, али их има у Гнојницама у Мостарском Пољу, а тамо су дошли из Ракитнога (Дедијер: Херцеговина – Насеља 2, стр 245). – Катрапели 2 су дошли из Корчуле крајем 17в, а тамо се спомиње већ 14в. – Катић 1 је из Лисца прије 30г. – Кларић 1 из Каштела крај Сплита прије 25г. – Кречак 1 је из Орахова Дола у Херцеговини прије 70г. Данас их има у Белемићима. – Кукурело 1 из Кастелмаре у Италији прије 100г. – Мариновић 1 из Брсечина прије 40г. – Матић 1 је из Пожабе у Херцеговини има 100г. Има их у Херцеговини у многим селима. – Миљас 3 је стара п, населила се из Босне бјежећи пред Турцима у 15в. У Трстеному се спомиње г 1595. – Мозара 2 из Дубравице. Ова се п враћала у Дубравицу па по други пут дошла у Трстено. – Пашета 4 се спомиње г1691 у статуту братовштине св. Вида. Прича се, да је с Лопуда овамо дошао за зета. – Пуповац 1 је из Задра прије 45г. – Ракиџија 1 је дошао за зета  из Орашца прије 70г. – Роковић 2 из Дубравице, прије 100г. – Руње 1 је изумрла, а поријеклом је била из Височана. – Сканзе 1 је из Конавала. – За Слађене 1 веле, да су им стари били „Славиени“, п, која се спомиње г 1651 у статуту братовштине св. Вида. – Трче 1 је из Стона прије 40г. – Тројановић 10; доселили се из Чепикућа, а тамо из Требиње. Ова се п звала Тројановић. – Звоне у статуту братовштине св. Вида 1778. Прича се, да је праотац ове п Тројана Марко Лобровић, који се спомиње г 1682 у статуту братовштине св. Вида. – Видовчић 1 је дошао за зета с Мајкова. – Жупљанин 2; највероватније из Жупе. Неки мисле, да им је праотац „Илиа ди Брено“, који се спомиње г1681 у статуту братовштине. – Зелен 1 је из Брсечина прије 40г.

Осим наведених живе још у Трстеному ове п, које не знају ништа о свом поријеклу, али се спомињу у књизи братовштине св. Вида (крајем 17 и почетком 18в): Баћа 1, Белоч 10, Зеленко 1, Иванковић 5, Јакамовић 1, Коризма 1, Кусија 2, Матковић 1, Павиша 1, Перичевић 1, Турда 1, Ханза 1.

П.С. Трстено је 2011г имало 222с.

30. Орашац (Дубровник)

Г 1498 било је 96п, г 1545 88, г 1546 43, г 1583 146к са 253п, г 1606 149 к са 445п. У попису од 1673-74 било је 47п са 207с.

А)Г 1498: Ададиновић, Бољановић, Бољихнић, Брајановић, Братулић, Бридар, Владисаљић, Влатковић, Гопала, Дабашиновић, Добриловић, Ђуриновић, Јеловчић, Марковић, Миличић, Милосаљић, Милошевић, Миљевић, Миљковић, Миросаљић, Моланчић, Николић, Паскоевић, Петковић, Прибисаљић, Радатовић, Радљић, Радивоевић. Радмиловић, Радовановић, Радовчић, Радоњић, Радосаљић, Рађеновић, Смољановић, Становић, Стјепановић, Стјепковић, Тонковић, Тусковић, Цицеровић, Цвјетковић.

Б) Г 1514: Богуновић, Боловић, Бољиновић, Бошковић, Бурошић, Витковић, Витосаљић, Владисаљић, Влатковић, Враношевић, Вукашиновић, Вукчић, Гоључић, Добриловић, Ђурђевић, Иванишевић, Ивановић, Илић, Катушић, Љубенковић, Љубишић, Мариновић, Марковић, Милишић, Миљковић, Михочевић, Младеновић, Павловић, Паоковић, Паскоевић, Петковић, Петровић, Прибиловић, Прибисаљић, Прибочевић, Рађековић, Радељић, Радибратовић, Радивоевић, Радичевић, Радовановић, Радоевић, Радојковић, Радосаљић, Радуновић, Русковић, Стипановић, Стоичић, Урвалић.

В) Г 1545: Антуновић, Божовић, Бошковић, Бупић, Витковић, Владисаљић, Влахотић, Вукашиновић, Вукичевић, Драгичевић, Дражић, Ђивановић, Ђивулиновић, Ђурђевић, Јерковић, Лукшић, Лучић, Мадић, Марковић, Матковић, Михоевић, Михочевић, Николић, Павловић, Паскоевић, Петровић, Радичевић, Рађеновић, Радмиловић, Радоевић, Радовановић, Радојковић, Раосаљић, Раксонати, Томашевић, Тонковић, Стјеповић, Срђевић, Цвјетковић.

Г) г 1546: Кроз 1г иселили су: Антуновић с, Бошковић с, Ђупић с, Вукичевић с, Драгичевић с, Ђивановић (2 а 2 су остала), Ђивулиновић с, Ђурђевић с, Јерковић с, Михочевић (1 а 2 су остала), Рађеновић (1 а 1 је остао), Раосаљић с, Товковић 2.

Д) Сут Павао. Г 1545: Једино је оне и идуће године с источног дијела Орашца (Сут Павла) приказано напосе.

Бољановић, Влахотић, Дамјановић, Живковић, Илић, Милошевић, Михочевић, Лусиановицх, Лучић, Мариновић, Марковић, Мољанчић, Николић, Петровић, Раосаљић, Цвјетковић.

Г: 1546: од наведених кроз 1г иселили су: Бољановић с, Живковић (1 а 1 остао), Лучић с, Николић (3 а 3 су остала), Раосаљић (1, а 2 су отала), Цвјетковић (1, а 2 су остала).

Ђ) Г 1583: Антуновић, Божовић, Бољановић, Брајковић, Браниловић, Бурешић, Грбљанин, Илић, Перковић, Пелизаро, Рагионато, Раосаљић, Станчић, Шимуновић.

Ж) Г 1673-74: у попису 1673-74 спомињу се само Лујак, Вдрагхи, Ћурлица, Бази, неки Напорато Францес и Деметрио и Радо Мурлако. Све остале п спомињу се патронимичним именом.

З) Г 1922: Овдје наводимо најприје имена оних данашњих п, за које се сигурно може доказати из књига крштених, вјенчаних и умрлих, да су живјеле у Орашцу од почетка 18в: Банић 4, Боговић 3, Беран 1, Бесједица 2 (једна од њих имала надимак Мачар), Буква 1, Бућ 1, Вицеља 1, Влајки 2, Злошило 13, она је имала г 1740 надимак Балаш, Кусић 3, Литрица 3, Лопижић 6, Лујак 2, Лучић 5, Масле 3, Павловић 3, Ракиџија 8, Скорсур 3, Соко 4, Сухор 2.

Остале п: Бан 1, Белоч 1, Бујак 1, дошла је с Мајкова прије 100г, Ваљало 5, Виолић 3, Војвода 1, доселио се из Мрчева прије 20г; Вукасовић 1; Гашић 1; Доброевић 2, Ђановић 2, Ђуровић 1, Жупљанин 1, дошао из Трстенога има 80г; Задјеловић 1, Кавалето 2; Кирола 2, не знају тачно одакле је ова п, али нагађају, да је из Ђенове; Ковачевић 1, Крилановић 1, доселио се из Конавала прије 100г; Кристовић 2, Маргаретић 2; Мариновић 1, дошао је прије 50г из Киевдола; Марталети 1к, Маззолини 1, из Италије (?); Међица 1 из Љубча прије 15г; Милославић 1; Моретић 2, дошли су из Громаче прије 80г; Пецели (и Пицељић 1); Сарић 1, Стјеповић 5; Тоншић 1, доселио се из Пирана у Истри прије 50г; Фертић 1; Ћоро 1, дошао из Осојеника прије 15г; Хајдук 1; Цурић 1, дошао из Брсечина прије 30г; Шпикула 2, дошле са Лубча прије 100г; Шолетић 1, дошао из Колочепа прије 80г.

31. Риђица

Г 1923; Ивановић 3, Љубишић 5, Стјеповић 3. Ове су п из половине 18в. Ђувић 1, дошао је Мрчева прије 80г. Бронзић 1. Отац данашњих Бронзића дошао из Граца у Херцеговини, а два брата живе у Долу на Шипану.

П.С. Орашац је 2011г имао 631с.

32. Мравињац (Дубровник)

Г. 1498 било је у селу 79п, г 1545 62к а 1546 само 28, г 1583 34к са 57п, а г 1606 45к са 106п. По попису од 1672-73 живјело је 28п са 127с.а) Г 1498: Божидаровић, Браниловић, Братовчић, Веселичић, Владисаљић, Владуновић, Влатковић, Вукичевић, Вукчић, Дабоевић, Доброгоевић, Милатовић, Миличевић, Миљеновић, Новаковић, Остоић, Павловић, Прибиловић, Радибратовић, Радивоевић, Радић, Радовановић, Радовчић, Радоевић, Радосаљић, Стјепановић, Цвјетковић.

Б) г 1514: Вукашиновић, Добриловић, Иванишевић, Ивановић, Павловић, Паоковић, Радовановић, Радоевић, Радосаљић,

В) Г 1545: Бенковић, Брајковић, Браниловић, Братоевић, Буђеновић, Владисаљић, Вукмировић, Доброевић, Ђурђевић, Иванишевић, Ивановић, Љубенковић, Миљковић, Николић, Павловић, Радетевић, Радибратовић, Радивоевић, Радичевић, Радоевић, Радоњић, Раљевић, Радовиновић, Радосаљић, Стјепановић.

Г) Г 1546: Од споменутих кроз 1г иселили су: Бенковић (с-сасвим); Брајковић 1, а остао је 1; Братоевић с, Буђеновић 2, Владисаљић 1 а 1 остао; Вукмановић с, Вукмировић с, Доброевић с, Ђурђевић с, Иванишевић с, Ивановић 1 а 2 су остала; Миљковић с, Николић 3, а 2 су остала; Павловић 2 а 3 су остала, Радивоевић 1 а 1 је остао, Радоевић с, Стјепановић с.

Д) Г 1583: Бошковић, Вукмановић, Вукмировић, Драгичевић, Ивановић, Илић, Љубић, Матковић, Милковић, Николић, Павловић, Петровић, Радивоевић, Радичевић, Радосаљић, Стјепановић, Стјепичевић.

Ђ) Г 1672-73: Све су п споменуте патронимичким именом.

Ж) Г 1922: Баровић 1, Богиша 1, Вуле 3, Катић 2, Милковић 5, спомиње се у Орашцу 1757, Тичић 2; Водопија 2. Пређи ових п живјели су у Мравињцу сигурно у дп18в, а откад су ту прије тога доба и одакле су дошле, није могуће утврдити из жупничких књига, а народна предаја не зна ништа. Остале су п: Бановац 1. Његов дјед дошао је из Мрчева. – Дедо 1 из Осојника. – Иванковић 1 из Мрчева. – Матијешевић 1 из Осојника. – Мрсе 1 од старине у Мравињцу.

П.С. Мравињац је 2011г имао 88с.

33. Мрчево (Дубровник)

Г 1498 било је у селу 27п, г 1545 29, а г 1546 само 17. Г 1583 21к са 55п, г 1606 28к са 54п. Г 1672-73 било је 18п са 75с.

Г 1498: Бољесаљић, Брајановић, Буљерковић, Влаховић, Вукосаљић, Дабишиновић, Ђурђевић, Ивановић, Милатовић, Миличевић, Милорадовић, Остоић, Прибиловић, Радивоевић, Радишић, Радоњић, Радосаљић, Ратковић, Станковић, Стјепановић.

Б) Г 1514: У овом се попису Мрчево назива Мрчевац, а наведено је између Осојника и Клишева.

Богдановић, Ботуловић, Божидаровић, Бошковић, Братанић, Витошевић, Вук, Вукчић, Ђурковић, Милановић, Миобратовић, Миловчић, Николић, Новаковић, Петковић, Пирковић, Радашиновић, Радељић, Радичевић, Радовиновић, Радовчић, Радоевић, Радосаљић, Ратковић, Станчић, Цвјетковић.

В) Г 1545: Буљевић, Дабишиновић, Добриеновић, Добрашковић, Ђуреновић, Ивановић, Илић, Марковић, Малишић, Миотошевић, Николић, Петковић, Радивоевић, Радоњић, Радошевић, Станковић.

Г) Г 1546: Кроз 1г иселили су Буљевић с, Ивановић 1 а 1 је остао, Миотошевић с; Николић с, Радоњић с, Радошевић с.

Д) Г 1683 и 1672*73 наведена су само патронимика.

Ђ) Г 1923: Бановац 4 спомињу се у жупничким књигама у Орашцу г1770; Дубчић 2; Хиље 1; Иванковић 7, Лазнибаш2. Г 1770 спомиње се Ласнибат, а тако се зову и они у Сланому. Лучић 7, Мисинез 1, Војвода 2, Павличевић 1. За ову се п каже г1770 да је из Граца, а г 1771 де Осоиницх. Имена наведених п спомињу се у Мрчеву у пд18в. Мањи је број п, које су касније дошле: Ђивић 1 је од старине од п Лучић. Радиш 1 из Громаче. Косовић 1 од старине из Пожарнога у Херцеговини. Стјеповић 1 из Дубравице. Њивић 1, је дошао прије 60г из Љубча.

П.С. Мрчево је 2011г имало 90с.

34. Клишево (Дубровник)

Г 1498 било је у Клишеву 80п, 1545 108 а 1546 само 46. 1583 77к и 151п, 1606 62к и 235п, 1672-73 32п и 141с.

А) 1498: Божидаровић, Брајановић, Братичевић, Братуљевић, Влатковић, Вукић, Дебељић, Дабишиновић, Добрашиновић, Добричевић, Добриловић, Ђурђевић, Ђурић, Живковић, Иванишевић, Ивановић, Марковић, Милановић, Миличевић, Милорадовић, Миљковић, Обрадовић, Оштрић, Прибињић, Радовчић, Радоевић, Радоњић, Радосаљић, Ратковић, Стрјепановић, Цвјетковић.

Б) 1514: Андрић, Божидаровић, Братуљевић, Видаковић, Влатковић, Добарковић, Добриевић, Добриловић, Ђурђевић, Иванишевић, Лучић, Марковић, Милобратовић, Остоић, Петковић, Радовић, Радоњић, Радосаљић, Радичевић, Станчић.

В) 1545: Андрић, Анухлић, Бартоловић, Боглиновић, Божидаревић, Божиковић, Видаковић, Витосаљић, Влатковић, Вукмировић, Добарковић, Добриевић, Добричевић, Добросаљић, Ђурђевић, Живковић, Иванишевић, Ивановић, Кристић, Миљковић, Миљчевић, Миљчић, Лучић, Марковић, Матковић, Милановић, Миличевић, Михоевић, Михочевић, Николић, Остоић, Павловић, Петровић, Радић, Радичевић, Радовановић, Радоњић, Рађевић, Станулић, Таркулић, Урдешић, Цвјетковић.

Г) 1546. Спомињу се иста имена као прошле године.

Д) 1672-73. Само патронимика.

Ђ): 1922. Лаптало 4, спомињу се 1768. Секо 4 спомињу се 1769. Вулеша 3 спомињу се 1768. Остоић 2 спомињу се 1773. Иванковић 3, не знају ништа о свом поријеклу. Радиловић 2, спомиње се 1768. Бухалов 1, спомиње се 1768. Све наведене п славе св. Николу.

Св. Кузму и Дамјана славе: Батинић 8, спомињу се 1768. Добрић 2, не знају за поријекло.

Изумла је п Гледило, која се спомиње 1724.

Из наведеног произилази, да се – изузевши Ивановиће и Добриће – ст није мијењало у задњих 150г.

П.С. Клишево је 2011г имало 54с.

35. Громача (Дубровник)

Г 1498 било је у селу 52п, г 1545 65, а 1546 само 26. Г 1583 48к и 86п. 1606 53к и 175п; 1672-73 биле су 23п са 98с.

А) 1498 Божидаровић, Божиновић, Влатковић, Вукмировић, Живковић, Ивановић, Марковић, Милашиновић, Милатовић, Миловчић, Милојковић, Новаковић, Обрадовић, Остоић, Прибиловић, Радановић, Радашиновић, Радиновић, Радљић, Радмановић, Радовановић, Радовиновић, Радовчић, Радоевић, Радоњић, Ратковић.

Б) 1514. Божидаровић, Влатковић, Вукмировић, Вукчић, Добриловић, Ђивановић, Ђурковић, Ивановић, Матковић, Милобратовић, Миљевић, Новаковић, Радељић, Радичевић, Радовановић, Радосаљић, Радуновић, Ратковић.

В) 1545: Андрић, Божидаревић, Бошковић, Братичевић, Влахушић, Вукичевић, Ивановић, Јакобовић, Лучић, Мариновић, Марковић, Миљеновић, Миљерковић, Новаковић, Павловић, Петровић, Радетовић, Радивоевић, Радиловић, Радовановић, Радосљић, Раосаљић, Стјепановић, Цвјетковић.

1546 кроз једну годину иселили су: Андрић с (сасвим), Бошковић с, Влакушић 2 а 1 остао, Вукичевић с, Ивановић 2 а 2 су остале, Радивоевић 1 а 1 остао, Радовановић с, Радосаљић 2 а 4 су остала, Раосаљић 5 а 1 остао, Цвјетковић с.

Г) 1583: Антуновић, Вукичевић, Вукчић, Ђорђевић, Ивановић, Илић, Лучић, Марковић, Милоевић, Михочевић, Николић, Павловић, Пецхиас, Радивоевић, Радосаљић, Тарас, Тибимбатовић, Цвјетковић.

Д) 1672-73 само патронимика.

Ђ) 1922 Кристовић 1, Кусало 1, Маргаретић 11, Микијељ 2, Миљерак 1, Моретић 5, Радиш 1. Све се ове п спомињу у жупским књигама у Орашцу и Клишеву 1767-1772.

Мајковица 3 из Мајкова, Њирић 3 из Виса, Батинић 4 из Клишева, Гера 2 не зна за поријекло, Мариновић 1 из Конавала, Мусладин 1 из Љубча, Иванковић 1 из Мрчева, Матушић 4 из Пожарнога у Херцеговини.

Још се спомињу у жупским књигама, али их више нема у Грамачи: Надрамија 1772 и Колаковић 1774.

П.С. Громача је 2011г имала 146с.

36. Љубач (Дубровник)

Г 1498 живјело је у селу 39п, г 1545 54, а 1546 29; г 1583 28к за становање са 81п, г 1606 24к са 98п; у попису од г 1672-3 набројено је 13п са 64с.

А) Г 1498: Богдановић, Браиновић, Брамовић, Вукасовић, Живковић, Јањичић, Јурковић, Милиновић, Милорадовић, Обрадић, Перковић, Радибратовић, Радмиловић, Радоевић, Радоњић, Цвјетковић.

Б) Г 1514: Витковић, Владисаљић, Вукашиновић, Вукичевић, Добриловић, Ћивковић, Колеидић, Лучић, Миличевић, Радиловић, Радоњић, Радосаљић, Стипанић.

В) 1545: Брајановић, Витковић, Вукасовић, Вукичевић, Вукмировић, Добриловић, Ђивеоевић, Живковић, Ивановић, Љубишић, Марковић, Матковић, Николић, Павловић, Радивоевић, Радосаљић, Радиловић, Стјепановић, Тонковић, Цвјетковић.

Г) 1546: Кроз 1г иселише: Ивановић 1 а 1 остало, Марковић с, Марковић с, Николић с, Павловић с, Раиловић с.

Д) Г 1583: Вукичевић, Драгичевић, Ивановић, Петровић, Радивоевић, Радосаљић.

Ђ) 1672-73 само патронимика.

Ж Г 1922: Јерковић 3. За њих мисле да су дошли из сплитске околине. – Међица 2. – Мусладин 15. У жупским књигама у Клишеву спомиње се ова п 1772. – Њирић 5 из Затона, а тамо из Петрова Села; друго име Хртица ради тога, што је Њирић дошао из Штитковице у Хртице за зета; спомиње се у жупским књигама г 1767. – Спикула 2, ова п спомиње се у жупским књигама г 1769. Народ зна само да је стара.

П.С. Љубач је 2011г имао 69с.

2. Затон

1. Затон

Затон се зове морска увала западније од Омбле, а простире се у правцу Ј-С-СЗ. Села се простиру уз обалу, изузевши пар кућа, које се налазе на странама брда. У ЈЗ дијелу лежи Велики Затон, у с Мали Затон, а у ЈЗ Штиковица.

А) Велики Затон. Г 1673-74 живјело је овдје 16п и 61с. Већина је п наведена потронимички, а само се спомињу по пр: (Русцхо) Мецхи, Моитица и Ђурић.

Б) 1923: Виолић 1 је дошао из Орашца пред 30-40г. Водница 2, нагађају да је са Колочепа. Војводићи 2 су Црногорци, а у Затон дошли из Боке. Долчић1 је из Лошиња. Заноти 1 је из Гружа. Латерца 1 је из Барија у Италији. Мариновић 1 је из Каштела, а остао је у Затону као државни службеник. Матић 1 је постала од Милоша. Пећаревић 1 је Вишанин, дошао је прије 30г. Пуљизевић 1 је од старине. Скурић 1 је из Конавала. Талаић 1 је из Паштровића. Фери 1 је из Јакина (Апсопа) у Италији, спомиње се у жупским књигама г1750. Фиоеренини 1 је из Будве.

А) Мали Затон у попису од г 1673-74 зове се Лука. Тада је село бројило 28п са 124с. Спомињу се Милош (Марко) и Видрица.

Б) Г 1923: Виолић 1 је с Осојника. Водница 4 стара. Дамјановић 1 је дошао из Врбнице за зета. Дедо 1 је дошао с Осојника за зета. Ђурићи 4 не знају ништа о свом поријеклу а спомињу се у Великом Затону 1673-74. Гверовић 1 је с Осојника. Гоце 1 је стара властеоска п (в. град). Њирић 6к, в Штитковица. Шиље 1 не зна за поријекло. Г 1700 спомињу се у жупским књигама ове данашње п: Вуга 1, Ђуровић 1, Лонза (Лонза) 2, Матковић 1, Милош 3, Пуљизевић 4. Те су се године Пуљезевићи звали и Водничић.

В) Штитковица. Милош 4, Њирић 5. За Њириће се прича да су послије пада Херцеговине бјежали пред Турцима. Турци су поубијали седморо браће, а један се спасио и побјегао у Штитковицу. Од њега су сви остали.

2. Врбица и Лозица (Дубровник)

1. Врбица г 1673-74 село је бројило 9п са 44с. Све патронимичка.

Г 1923. Дамјановићи 1 не знају за поријекло. Кобилићи 2, звали су се прије Мишковићи, а и данас се неки тако зову. Кад и зашто су се тако презвали, не зна се. Лонза 1; Њирић 2, Чапета 2 је стара пучка п.

2) Ловица. Г 1673-74 живјеле су у селу 3п са 9с. Сва патронимичка.

Г 1923: Милић 1, Рудењак.

П.С. Лозица је 2011г имала 146с.

3. Ријека са Осојником и Шуметом

Ријеком се зову заједничким именом сва села на обалама Дубровачке Ријеке, која тече у главном правцу СИ-ЈЗ. Дуљина од извора од ушћа износи 5км, а највећа је ширина око 400м…

• Осојник (Дубровник)

Г 1498 бројило је село 108п, г 1545 62, а 1546 63, г 1583 35к са 78с, а г 1606 81к са 163п. У попису 1672-73 набројено је 69п са 376с.

А) 1498: Бјелосалић, Богданић, Богдановић, Божидаровић, Бољановић, Бошковић, Брајковић, Братуљановић, Влаховић, Војвода, Брхановић, Вукашиновић, Вукасовић, Вукосаљић, Букић, Домовић, Ђуровић, Илић, Љубишић, Милановић, Миловчић, Милосаљић, Паовић, Павловић, Прибиловић, Прибисаљић, Бадашиновић, Радиновић, Радић, Радовановић, Радовчић, Радоевић, Радоњић, Радосаљић, Радулиновић, Рајковић, Станихнић, Станић, Цвјетковић.

Б) 1514. Антуновић, Богдановић, Влатковић, Војвода, Вукашиновић, Вукосаљић, Деановић, Добросаљић, Дучић, Живковић, Иванковић, Ивановић, Илић, Лучић, Љубишић, Марковић, Марушић, Милачић, Миљевић, Милосаљић, Мичић, Николић, Петроевић, Радичевић, Радовановић, Радовиновић, Радосаљић, Тонковић, Црљевић.

В) 1545 Брајковић, Влатковић, Вукчић, Дејановић, Дучић, Ђурђевић, Живковић, Ивановић, Јакобовић, Јукић, Љубишић, Маровић, Милановић, Милатовић, Милорадовић, Николић, Павловић, Петковић, Петровић, Радивоевић, Радичевић, Радоевић, Радосаљић, Рађевић, Ратковић, Стјепановић, Стјепковић, Цвјетковић.

Г 1546, Ово је једино село, у које је г 1564 придошла 1к. Није могуће установити, која је то.

Г) 1583. Бошковић, Вукићевић, Ђурђевић, Ивановић, Лучић, Марковић, Петровић, Рајчевић, Раосаљић, Сладоевић, Стјепковић, Стражић.

Д) 1672-73. Анушлић, Бурин, Виленковић, Виолић, Влашица, Вуга, Вучетић, Габрин, Гавран, Гверовић, Дедо, Добрић, Ђевоић, Ђурић, Иванковић, Јеричевић, Кнез, Краљ, Кутица, Магагрић, Матошић, Мацан, Маштрапа, Мухоберац, Назардић, Њатић, Перић, Прчан, Пух, Пушић, Радић, Секо, Томаш, Уховић, Хиљић (Илић?), Ходомор, Шурко.

Ђ) 1923 Народна предаја о поријеклу с потпуно је заборављена. Из горе наведених пописа и из жупничких књига у Осојнику од 1699-1823 произилази:

1) да је од данашњих пор најстарија Војвода 1, која се спомиње г 1498, затим Урљевић 3, која се спомиње г 1514.

2) са су ове даншње п живјеле г. 1672-73: Бурин 3, Виолић 8, Влашица 2, Гавран 1, Гверовић 1, Дедо 3, Добрић 1, Ђевоиђ 3, Ђурић 3, Иванковић 6, Мацан (спојила се жендбом са Виолићем) 1, Мухоберац 2, Назардић 1, Прчан 3, Пух 1, Томаш 2, Шурко 3.

3) да су ове данашње п живјенле у пп18в: Агузин 1 1728, Борина 1 1700, Ђивановић 4 1705, Катић 1 1722, Крлић 3, 1700, Ластовац 1 1800, Миш 2 1700, Павличевић 2 1728, Рајчевић 2 1728, Радуловић 2 1700, Чичибрк 1 1728.

Неке су се п спојиле женидбом и задржале оба имена, тако нпр: Гверовић – Бено 1, Шуко – Бено 1, Мухоберац – Рајчевић 1, Пух – Иванковић 1.

Не знају за поријекло нити се налазе у историским споменицима: Жмирак 3, Чоро 1, Ђуришић 1, Ковадић 1, Маташа 2 је можда идентична са Матошићем од 1672-73, а Илић са Хиљићем од исте године (1).

П.С. Осојник је 2011г имао 301с.

2. Петрово Село (Дубровник)

А) 1474: Богцховицх, Иванковић, Жупановић, Милатовић, Николић, Радовицицх, Стојковић, Цвјетановић.

Б) 1498 (Курило и Петрово Село): Ђурасовић, Живковић, Жупановић, Ивковић, Илић, Лучић, Марковић, Радовановић, Радовиновић, Ратковић, Стојковић, Томковић.

В) 1514: Ђурковић, Ивковић, Матковић, Миловчић, Михочевић, Николић, Радовиновић, Радосаљић.

Г) 1545 Антуновић, Вукмановић, Ђивановић, Живковић, Ивановић, Лучић, Љубоевић, Мариновић, Марковић, Матковић, Младеновић, Михочевић, Николић, Павловић, Паскоевић, Радивоевић, Радоњић, Радосаљић, Стјепановић, Франческовић, Цвјетковић.

1546: Кроз 1г иселише: Ђивановић с, Ивановић 1 а 2 су остала, Матковић 2 а 1 остао, Марковић 1 а 1 остао, Николић 2 а 3 су остала.

Д) 1583. Иванковић, Ивановић, Лиевоеви, Лучић, Мариновић, Марковић, Млађеновић, Николић.

Ђ) 1672-73 само патронимичка.

Ж) 1923. Бан 6 помињу се 1730. Иванковић 1, дошао је с Осојника пред 70г. Томић 1 је из Гребаца у Херцеговини. Свићаревић 1 је с Виса. Дедо 1 је с Осојника прије 40г дошао за зета у Лардара који су изумрли. Матрљан 1 је дошао из Лисца, гдје се спомиње г 1674, а у Петрову Селу г 1776. Кацига 1 спомиње се у жупским књигама у Мокошници у 18в. Баљковић 3 спомињу се г 1754. Вадељ 1 се спомиње на Осојнику 1719, а у Мокошици 1758.

Од п којих данас нема у Петрову Селу спомињу се у жупским књигама у Рожату: Рокетић 1749, Монић 1753, Шеперак 1758, Мариновић 1789; ова се п спомиње већ 1545, Милковић 1730, Ружић 1730.

Г 1474 било је у селу 7п, г1545 61, а г 1546 38, г 1583, 43к са 93п, а 1606 37к са 120п, г 1672-73 било је у селу 28п са 111с.

П.С. Петрово Село је 2011г имало 23с.

3. Подбрежје и Челопеци (Дубровник)

А) Подбрежје 1498: Богдановић, Братасовић, Добаловић, Добросаљић, Ђивановић, Ивановић, Лучић, Марковић, Миховић, Радоњић, Стјепановић, Стојковић, Томковић.

1923: Ускоковић 3 се спомиње у Мокошници 1798. Живановић 1 и Ђуровић 1 су с Осојника. Белендија 1 се спомиње 1761. Шеперак 1 не зна за поријекло, спомиње се у Петрову Селу г1758.

Б) Челопеци 1923: Штета 1 је дошао из Ошљега пред 100г. Мариновић 2 и Главиновић 1 не знају за поријекло.

П.С. Побрежје је 2011г имало 118с.

4. Мокошица (Дубровник)

А) У књизи братовштине из 15в сачувала су се ова породична имена: Божидаровић, Ђивановић, Матковић, Миловчић, Мироховић, Петровић, Радмиловић, Стипковић, Стојковић, Цвитковић.

Б) 1673-74. По овом попису живјело је у селу 25п са 177с. Од п имена наведени су само Клаић и Бојанов, од којега по свој прилици потичу данашњи Бојановићи.

В) 1923. Народне предаје нема, па сам с тога и овдје испитивао поријекло и старост с понајвише на темељу жупских књига. Кусиановић 3 се спомињу 1750. Пеховац 4 дошли су из Обуљена, а спомињу се 1772, а на Лопуду 1662. Краваревић 4 се спомињу 1765, а Гргуревић 2 1782. Главиновић 1 је из Петрова Села, а спомиње се 1776. Баће 2 се спомиње 1802, а Ћурлица њ 1771. Биелић 1 је дошао из Храснога у Херцеговини прије 50г. Ускоковић 2 се спомиње 1792, а Бргетић 3 1792. Мухоберац – Рајчевић 1 је с Осојника. Монић 1 се спомиње 1802. Сторели 2 је из Италије. Томић 2 се доселио из Гребаца у Херцеговини. Ђуровић 1 је дошао из Петрова Села. Гркеш 1 је дошао за зета из Стонскога приморја. Русић 1, Иванковић 1, Крунајевић 1, Лавнибаш 1 не знају о свом поријеклу ништа. Жарак 1 је дошао с Осојника прије 30г. Лакић 1 је из Херцеговине. Ђивић 1 је из Стонског Приморја. Мрса 1 је дошао из Стонског Приморја прије 15г. Бечић 1 се доселио из Шумета прије 25г. Водница 1 је поријеклом из Затона. У Мокошици је има 15г. Коњух 1 је из Дола. ДОшао је као дјетић прије 60г и остао за зета. Вукојевић 1 је из Херцеговине. Био православне вјере па је прешао на католичку. Глеђ 1 је дошао за зета из Шумета. Милутиновић 1 је дошао скоро за зета из Обуљена. Гверовић 1 је дошао са Осојника прије 50г као дјетић, па је остао за зета. Стјеповић 1 је дошао из Мравињца за зета прије 20г.

П.С. Мокошица је 2011г имала 1.924с, а Нова Мокошица 6.016с.

5. Сустјепан (Дубровник)

У попису од 1674 наведена су само патронимика. Било 12п са 60с.

1923. Ханза 1, Куничић 1. За обадвије п прича се, да су дошле из Далмације као рибари. Мариновићи 5 су од старине. Били су иселили у Петрово Село, па су се опет вратили у Сустјепан. Буратовић 1 је дошао са Хвара почетком 19в. Тројановић 1 је из Трстенога. Капетановић 1, не зна сигурно одакле је, али нагађа, да је из Конавала. Монић 1 је с Лопуда. Пећар 1 је дошао из Далмације почетком 19в. Франетовић 1 је дошао за зета из Стагора Града. Реметић 1 је такође из Старога Града. Донатовић 1 је из Дубровника. Турић 1 је из Имотскога. Лобровић 1 се доселио из Сланога прије 50г. Мајчица 1 је стара породица. Дамјан 1 је из Хрватскога Приморја.

Изумрле су ове п: Устијановић, Бојановић, Јовић и Катић, а иселиле су у Америку: Гргуревић, Кусија и Кнежевић.

П.С. Сустјепан је 2011г имао 323с.

Обуљено (Герње и Доње Обуљено, Дубровник)

Андријашевић 1 је дошао из Чепикућа, купио овдје земљу и населио се. Бојановић 1 је из Мокошице. Божања 1 је од старине. Жарак 1 је с Осојника. Кулуђрац 2 се спомиње г1708 као Калуђар, а 1721 као Калуђеровић. Ова се п звала другим именом Келез. Кнежевићи 12 су из Херцеговине, а спомињу се у Обуљену г 1721. Лакић 1 је дошао из Попова прије 35г. Малета 1 је из Неретве; сад је у Америци. Милутиновић 10к спомиње се 1721. Монковић 1 је из Конавала. Мухоберац 1 је дошао с Осојника прије 60г. Пеховац 1 је од старине. Рајчевић 1 је дошао с Осојника у Мокошицу, а одавле у Обуљено. Салтарић 1 је од старине. Скулић 1 се спомиње 1716. Фоукуе 1 је Гранцус, остао је послије окупације. Шиље 5, спомиње се 1757. Шишић 1 се спомиње у Ријеци, 1674, Шмок 1 је из Гружа.

У жупским књигама у Рожату спомињу се у 18в још ове п, којих данас нема у Обуљену: Соколић 1708, Шумановић 1714, Главовић 1717, Бркановић 1736, Орлић 1736, Ђивулиновић 1737, Келез 1757, Делија 1784, Секо 1714.

П.С. Горње Обуљено је 2011г имало 124с, а Доње Обуљено 210с.

7. Драчево Село (Дубровник)

Бутјерић 4 се спомиње у Жупи Рожату г 1674, у Драчеву Селу 1709. Житковић 6; за њих народ каже, да су од старине, а спомињу се тек г 1835. Вианели 2 не знају за поријекло. Калуђерац 1в, Обуљено. Комплита 1 се спомиње у жупи Рожату 1674. Радулиновић 1 је дошао прије 100г из Калађурђевића у Херцеговини; дошао је као дјетић, пак се оженио. Салтарић 4 не зна за поријекло, али се спомиње 1825.

У жупским књигама у Рожату спомињу се још ове п, којих више нема: Асалиа 1772, Шипковић 1772, Лицијановић 1784.

8. Пријевор (Дубровник)

Божац 1, не зна за поријекло, у жупским књигама се спомиње тек 1844. Бутјерић 1 се спомиње у жупи Рожату г 1674, а у Пријевору 1766. Драшковић 1 је од старине. Ђурашић 1 је из Конавала, г 1809 био је у Пријевору. Кнего 3 је од старине. Комплита 1 се спомиње у жупи Рожату 1674. Лопижић 1 је дошао с Орашца прије 60г. Марковић 1 се спомиње 1737. Мартиновић 1 је дошао из Кнежице прије 50г. Матовић 1 не зна за поријекло. Папи 1 је од старине. Прислић 1 је дошао из Рата за зета. Салтарић 1 и Секуловић 1 су старе породице. Хилић 1 је дошао прије 100г из Осојника. Џоно 1 је дошао из Херцеговине прије 150г. Шевељ 1 је дошао прије 180г из Чесвинице.

Породице, које су изумрле или иселиле: Балић је изумрла; прије се звала Лабаш, а Лабаши се спомињу у Пријевору г 1708. Симатовић је иселио у Дубровник. Стули је стара, али је иселила.

П.С. Пријевор је 2011г имао 453с.

9. Рожат (Дубровник)

Агузиновић 1 се спомиње у Рожату 1792, а на Осојнику Агузин 1728. Ајваз 1 је из Храснога у Херцеговини. Антица 1 је дошао с острва Ластова за зета прије 60г. Божања 5 се спомиње 1795. Бозалт 1 је поријеклом Њемац, потомак неког морнара у ратној морнарици аустријској, који се у Рожату оженио и ту остао. Гандолфи 1 је потомак неког финанцијског стражара. Дежуловић – Мишкулин 1 се спомиње 1713. Дражић 1 је дошао прије 50г из Јелце. Ђивулиновић 1; за ову п причају, да је настарија у селу; сп се 1722. Кнего 1 је из Бргата. Кнежевић 1 се сп 1728. Куртеља 3 и Јарак 1 не знају за поријекло. Лечић 2 је с острва Мљета, па га с тога још зову Млећанин. Старо је име ове п Бакара; сп се 1770. Марковић-Балић 1 се сп 1751. Матовић 1 је из Херцеговине; сп се г 1773. Радуж 1 је из Храснога. Ремићи 1 не знају за поријекло, мисле да су Французи. Секуловић 1 се сп 1787. Тада су имали и друго име „Хагиа“. Томјановић 1 је из Лике, овамо је дошао као радник, оженио се и остао. Шишић 1 се спомиње 1674.

Изумрле су п Рељић и Баовић-Рељић, а иселиле: Цасагранде и Колендић (као чиновници).

П.С- Рожат је 2011г имао 340с.

10. Чајковићи (Дубровник)

Матичевић 1 не зна ништа о свом поријеклу. Радуловић 1 је дошао из Калађорђевића у Херцеговини прије 50г. Скапрленда 1 се спомиње г1674.

П.С. Чајковићи су 2011г имали 26с.

11. Комолац (Дубровник)

Агузиновић 1 је стара, в Рожат. Аламат 2 се сп 1712. Бечић 1 се сп 1785. Бурин 1 је Осојника. Бушље 4 се сп 1753. Вуић 1 се сп 1749. Грљевић 1 је из Ступе; Грчић 1 је с Мајкова, Добрић 1 је такође с Мајкова. Ђуратић 3 је из Конавала. Јозефовић 1 (Јозовић се сп 1753). Кисић 1 је из Пострања у Жупи. Кљунак 3 је с Мајкова, а спомиње се 1777. Ове се године Никола Кљунак из Мајкова оженио за Франу кћер Бећирине из Комолца. Годину дана касније зове се овај исти „Никола из Комолца“. Значи дакле да је дошао за зета. Колић 1 је из дошао из Пострања у Жупи. Кристовић 1 в Чајковица. Кркоч 1 је дошао из Крањске прије 40г. Куртела 1 се спомиње 1746. Мејић 1 је дошао из Трогира прије 15г. Павлин 1 је дошао из Словеније прије 25г. Павловић 1 не зна за поријекло. Петковић 1 је Корчуланин, дошао је прије 15г. Херзо 2 (Херцег се сп 1796). Чукић 1 је стара п.

По попису од 1674 живјеле су у селу 65п са 186с. Све су наведене патронимички. У жупским књигама се спомињу још: Беусановић 1708, Главина 1709, Гризић 1712, Блавор 1730, Доброславић 1785.

П.С. Комолац је 2011г имао 320с.

12. Кнежица (Дубровник)

Глеђ 8 се спомиње 1705. Овамо је дошао по предаји један од њихових пређа из Хрватске, а из Кнежице у Шумет. Њих зову Лонго, јер су дошли на добро Лонговића, који се спомињу 1784. Жмирак 1 је с Осојника. Мартиновићи 3 су се прије звали Миш. Нагађају, да су дошли из Рата. Мухоберан 1 је с Осојника. Павловић 10 је веома стара. Сентовић 1 се спомиње 1787. Виђен 4 је из Херцеговине „турскога кољена“.

Село је бројило г 1674 21п са 71с. Све су наведене патронимички.

П.С. Кнежица је 2011г имала 133с.

13. Чајковица

Белић 1 се спомиње 1750. Брчина 1 се зове другим именом Стјепановић, не зна за поријекло. Ђурашевић 3 је из Конавала, спомиње се 1788. Кристовићи 4 су из Бргата. Спомињу се 1785. Мајсторовићи 5 су из Хрватске. Павловићи 6 не знају за поријекло, али причају, да су већ неколико вјекова у селу.

П.С. Чајковица је 2011г имала 160с.

14. Шумет (Дубровник)

Буцоњић 1 је из Приморја дошао за зета. Глеђ 1 се спомиње г 1758. Дамјановић 1 је најстарија п у Шумету. Дево 2 се спомиње 1779г. Кнего 4 је с Бргата. Мартиновић 1 је из Кнежице. Путатор 2 се спомиње 1776 кажу да је стара. Рудењак 6 се спомиње 1708. Сашило 5 се спомиње 1795. Урош 1 је дошао из Конавала прије 100г.

Г 674 живјело је у селу 26п са 86с. Осим ових п спомињу се у жупским књигама Стуријанковићи 1709, Пух 1714, Белендија 1749, Зловечерић 1777, Виценцовић 1779, Цириговић 1780, Гримица 1787.

П.С. Шумет је 2011г имао 176с.

5. Жупа

1. Положај и подјела

Жупа је омеђена са запада Срђом, односно његовим источним дјеловима Жарковицом и Бргатом, са сјевера Влаштицом, са СИ и И Малаштицом, са ЈЗ брани је од мора рт Пелегрин, а с Ј и ЈИ је море.

Казначине су ове: 1. Чибача, која се састоји од Горње и Доње Чибаче, Дубца и Житковића. 2 Челопеци; саставни су дјелови: Закула, Ријека, Ровањ и Лазине. 3. Брашина: њезини су дјелови: Блато, Купари, Сребрно, Млини, Крстац, Клокурићи, Брашина и Трговиште. 4. Петрача се састоји од Петраче и Мандаљене. 5. Буићи. 6. Макоше. 7. Мартиновићи. 8. Грбавац. 9. Врело, Завреље и Кострур сачињавају казначину Завреље. 10. Салине и Смоковјенац. 11. Плат. 12. Бргаш Доњи. 13. Бргат Горњи. Босанка припада граду. – Буићи, Макоше, Мартиновићи и Грбавац зову се заједничким именом Пострање.

Данашње становништво (1922).

Чибача.

Лукшић 1 се доселила из Мартиновића у Жупи. Ивушић 2 је дошла из Конавала у 17 или 18в. Којаковићи 2 су из Челопека у Жупи. Мишићи 5 су из горњих Конавала. Предаја о њима каже, да су циганскога поријекла. По неким је мајка циганка родила 11 синова, који су били један мањи од другога. По другима су дошла 3 брата цигана: Асан, Рамо и Жећо. Од Асана су потекли Асановићи, од Рама Надрамије, а од Жећа Зеци. Мацан 1 је дошао из Конавала прије 50г. Симатовићи 1 су из Грбља у Боки Которској. Доселио се прије 200г. У Грбљу су се звали Маровићи. Беусан 3 је стара п, спомиње се у архивским књигама. Г 1728. Лубура 1 се спомиње г1767. О њима причају да су Талијани из Ђенове. Бутрица 1 је стара п; мисле, да су дошли из Херцеговине, а спомињу се у архивским књигама 1727. Грбићи 3 су из Конавала. Кулишић 2 се спомиње 1727. Савиновић 3 су се доселили из Јекове у Херцеговини. Бјежећи пред Турцима дошли су на Бргат, гдје их још има, а с Бргата су сашли у Чибачу и Челопеке. Бјелокосић 1 је дошао из Конавала прије 50г. Матичевић 5; за њих причају, да су из Хрватске и да су се тако звали Којаковићи, Бранђолице и Грбићи.

Челопеци:

Беусан 1 се спомиње 1728. Рашица 1 и Зец 1 не знају за поријекло. УЗа Зеца в Чибача, Мишићи). Савиновић 1, се спомиње 1726. Јовић 1 је дошао из љубинскога котара прије 40г. Анђелић 1 је дошао из Билећа прије 40г. Кисић 1 је из Пострења у Жупи. Риловић 1 је из Конавала. Грбић 1 (в. Петрача).

Брашина.

Херац 1 се доселио из РијекеДубровачке; некад се звао Голубовић. Балдун 3 је стара п. Лучић 1 из Петраче у Жупи. Гак 1 је од старине; изумрла је у мушком кољену прије 10г, а у женском живи још. Матичевић 1; за ове Матичевиће у Блату причају, да је отац имао 4 сина, који су отишли од оца, пак је с тога отац узео незаконито дијете. Један је од тих синова у Купарима, а за друге се синове не зна, гдје су. Њирић 1 је из Дубровника. Војводић 1 је с Бргата. Сријенс 2 је из Петраче. П Милетић је изумрла.

Петрача.

Селак 1 не зна за поријекло. Лисе 1 је из Брашине у Жупи. Лале 2; једна је п дошла на добра Селакова; иначе је од старине. Милославић 1 је из Буића, сп се у књигама г 1727. Клокоч 3 је из Мандаљене. Орепић 1 је из Конавала. Грбићи 2; причају, да су Грбићи у Челопецима и Петрачи од старине, али да је од ових у Петрачи једна надошла, а звала се Саулан. Сријенс 2; не знају за поријекло. Влашић 1 је из Буића, сп се у архивским књигама г 1727. Граната 1 је из Конавала, а у Конавле је дошао с острва Корчуле. Кесовија 2 је из Конавала. Марић 1 не зна за поријекло. Зец 1 је из Буића. Дедо 1 је с Осојника дошао у Зеца. Хруић 1 је из Врлике дошао прије 10г. Турчиновић 6 не знају за поријекло; зову их Петковић; доста је стара.

Буићи.

Милославић 8; причају да су дошли „у старо доба“ из Требиња, где су били слиге „краља Милослава“. Лучић 6, за њих мисле, да су дошли из Неретве. Кисићи 4 су из Макоша, а тамо су дошли из Гацка. Лале 4 су од старине. Лијевак 1, кажу да су се звали Вукичевић, а да је један био лијевак, па су се зато презвали Лијевак. Драгичевић 1 је дошао из Габеле прије 30г. Биеле 1 не знају за поријекло. Шетало 1 је стара п. Влашићи 3 су из Чибаче. Бурат 2 је од старина. Смабраило 1 је из Макоша, а тамо из Никшића у ЦГ (в. Макоше). Пуран 1 је стара. Баднић 1 је из КОнавала. Цумељан 1 је од старине. Кулишић 1 је из Чибаче.

Макоше

Милославићи 4 су из Требиње. Самбраило 5 се спомиње у архивским књигама г1721. За Кисиће 2 и Милетиће 5 кажу, да су најстарије п у селу. Пендо 1 је из Конавала. Јакобушић 6 и Лале 1 не знају за поријекло. Шабадан 1 је изумрла.

Мартиновићи.

У селу причају, што су чули од Дум Ива Стојановића, да су Мартиновићи дошли из ЦГ. По предаји у оним старим кућештинама, чије се развалине данас још виде, живјели су Грци. Послије Грка дошла су властела дубровачка и намјестила у Грбавцу Кристонића, у Мартиновићима Мартиновиће, у Макошу Милославића, а у Буићима Лалу. Има и данас још п, које носе два пр, а друго је Мартиновић, напр Жеравица – Мартиновић 4, Лукшић – Мартиновић 2, Мартиновић – Чуко 2. Остале су п: ЉУбомир 2, не зна за поријекло; Тевшић 4 је из Мајкова. Петрушић 4 је из Мајкова. Самбраило 1 је из Макоша. Богдан 1 је из Грбавца. Келези 4 су стари, спомињу се 1672-3.

Грбавац. За Кристовиће 13 и Колиће 3 причају, да су двије најстарије п у селу, а да су дошле из Херцеговине. Гаљуф 1 је из Купара. Богдан 3, Буић 2, Ређо 4, Кураица 1, Ђуришић 1 и Доминковић 3 не знају за поријекло. Кујко и Кањуо су изумрле.

Завреље.

Перовић 1 је из Бобовишта у Херцеговини; дошао је као дјетић и остало. Бего 1 и Дупер 4 не знају за поријекло, спомињу се 1776. Ђивоје 1 је дошао с острва Ластова прије 80г. Поповић 1 је из Далмације. Грбић 1 је из Рујеке у Жупи. Турчиновић 2 је из Петраче. Таљеран 1 се спомиње 1776. Ивеља 1 и Ластовац 1 су с Ластова. Јелић 1 је из Сланога а спомиње се 1776. Пискулић 1 је с Брача, остало још само женско кољено. Лучић 1 је из Петраче. Зец 1 је из Челопека. Хандебака 1 не за за поријекло. Макуц 1 је из Горице крај Трста. Делић 1 је из Попова Поља у Херцеговини. Зуфић је изумрла. Тонковићи 3 не знају за поријекло. Кобасица 2, Клешковић3 и Вуковић 3 се спомињу 1776. Марковић 1, Клаић 1, Матичевић 1 и Буран 1 не знају за поријекло. Лончаревић 1 се спомиње 1776; изумрла у мушком кољену. Доседел 1 је из Моравске, дошао прије 10г. Обрван 1 и Мароица 1 не знају за поријекло.

Солине.

Ређо је из Конавала. Дуплица 1, Станић 1, Рачић 2, Божовић 2, Ђуровић 4, на знају за поријекло али се спомињу 1776. За остале п – Катић 4, Гиљеровић 4, Алберто 1, Мандин 3, Филичић 1, Лонза 1, Бего 1 – нити има историјских података, нити се што сачувало у усменој предаји.

Плат.

Дуплица 9, Вуковић 2 и Рачић 1 се спомињу 1776. Беговић 4 је дошао са Стравче у Конавалима. Нардели 2 су из Цавтата, Казилари 1 из Цавтата. Агустин 1 је с Осојника. Катић 1.

Доњи Бргат.

Прича се да је село имало само 7к. Голубовић 1, Медо 8, Војводић 5, Краљић 2, не знају ништа о свом поријеклу. Савиновић 1 је стара. – Кристовићи 3 су из Бугарске. – Јерковићи 1 из Хрватске. – Кнего 4 стара. – За Асановиће 2 и Надромије 3 причају, да су поријеклом цигани (в. Чибача). – Ничетићи 1 су из Паштровића, дошли су прије 100г. – Љубомир 1 из Пострања. – Колендићи 5 се спомињу на Шипану почетком 16в.

Горњи Бргат.

Баларин 6, Кнего 1, Баровић 9; ове се п држе за најстарије у селу. Баровићи се спомињу 1672-73, а Кнеги 1752. – Асановићи 4 и Надрамије 1 су из Доњег Бргата; за обадвије п постоји предаја као у Чибачи и Доњем Бргату; уз то за Асановиће, да су из Засада код Требиња. – Колендићи 1 су из Доњег Бргата. – Колендић – Штакула 1 стара. – Војводићи 2, Башић 1 и Војводић – Башић 1 не знају ништа о свом поријеклу.

Босанка.

У братовштини св. Спаса (1502-1690) пописана су ове браћа: Радослав Миловчић, Милашин Радовановић, Радеља Витомировић, Божко Радоевић, Радоје Војнић, Божидар Радичевић, Вукић Љубишић, Радоње Гојковић, Михоч Вукмировић, Вукмир Радосалић, Михајло Радованов, Перко Вукашиновић, Живан Радовиновић, Радоваи Михајловић, Вучина Милорадовић, Вукосав Радневић, Бенко Ћуковић, Влахуша Илић, Вукашин Драгојевић, Маруша Радивоева. Раосав Радоевић, Радић Радоевић, Криле Ђивановић, Симко Мрсијевић, Добрушко Ивановић, ВЛадислав Гргуревић, Паскоје Мартиновић, Милетко Радоњић, ВИдак Раосалић, Цвјетко Ђуков, Марко Ђуков, Митар Рајичевић.

Данашње с: Паскоевићи 4 су од старине. – Вујновићи 1 су дошли из Стоца прије 60г. – Лалићи 1 су из Чепикућа у Стонском Приморју. – Милославићи 1 су из Пострања. – Пулитика 1 и Гале 1 не знају о свом поријеклу. – Кметовићи 1 су дошли из Банића крај Сланога прије 40г. – Краљ 1 из Цавтата. – Манталица 1 је стара кућа.

6. Острва

1. Колочеп

А) 1673: Балабах, Батина, Бенковић 2, Бесједица 3, Брачанин, Буклес, Глиуна, Гргурић 2, Громачина 2, Гусјенић 2, Клишевица, Кордић, Кукуљица 2, Кувелица, Лујак, Маркичевић, Мочило, Руски, Скуадри 2, Шолетић, Стоцхет, Свјећаловић 3, Францесе. Још је набројано 14п по патронимичним именима. Било је с 221 а п48.

Б) 1922 у Горњем Челу (у источном дијелу острва):

Бабурица 2, Бјеседица 1 спомиње се г 1673; Виолић 1 доселио се из Каства у Истри прије 70г; Кисић 1; Лујак 1 спомиње се г 1673; Мусладин 1 доселио се из Љубча прије 10г; Поточњак 1, Свилокот 1 (надимак Хаџија); Шолетић 3 сп се г 1673, Шуперак 2; Торетић 2.

У Доњем Челу (у западном дијелу острва):

Бабурица 2; Бенко 1; Ђенеро 1 дошла је из Крућице крај СЛанога прије десетагк година; Јуретић 1 доселила се из Макарске прије 200г. Кордић 3 (надимак Јоко); Лапачина 1 из Бродца крај Стона, дошао је прије пар година за зета; Ловринчевић 1 из Јагодине код Св. Недеље на Хвару; Лујак 1 спомиње се г 1673; Матијевић 1 дошао из Јагодине код св. Недеље на Хвару. Милковић 1, дошли су из Мрчева прије 50г; Миљерак 1 из Громаче; Свилокас 8, свака п има свој надимак (Роде, Жиже, Диздар, Рафо, Муљанин ,Лампало, Франић, Ма како, Кује); Шолетић 3 спомиње се г 1673; Туровић 3.

Упореди ли се попис с од г 1673 са данашњим списком п, произилази, да су само од г 1673 данас живе 3п. Остале су иселиле или изумрле. Од тих исељених или изумрлих п нема спомена, него само о породици Брачанин и Кукуљица, а осталим се ни за име више не зна.

П.С. Колочеп је 2011г имао 163с.

2. Лопуд (Дубровник)

Г) Садашње п (1922):

Бандофија 1; Белоч 2; Болић 1, Буцонић 1, Влаховић 1, Гале 2, Гвозденица 2; Глухаић 1 дошао је око 1890г из Љубиња у Херцеговини као слуга, оженио се на Лопуду и прешао на католичку вјеру; Гога 2, Граси 1 из јужне Италије; Гркеш 1 стара спомиње се као Гркеч 1756; Добрић 1; Дољанин 1 спомиње се 1731; Драхслер 1; Дубељ 1; Ђановић 1 сада у Америци; Ђик 1; Жарак 1 из Осојника прије 60г; Жмирак 4 из истога мјеста прије 20г. Зец 3 из Приморја спомиње се 1753; Ипшић 1 по предаји дошао из Херцеговине прије 150г, спомиње се 1756; Клис 1 спомиње се 1626; Коњух 2; Кристић 1 из Рогознице крај Шибеника; Куљеван 3; Лабаш 4 стара; Махнић 1; Маинери (1). Млечанин по оцу, а Дубровчанин по мајци из властеоске п Ђорђи; Мастрапасква 1 из јужне Италије; Матовић 1; Михаљевић 1 из Дола, спомиње се 1628; Милишић 1, Миљас 2; Моззара (1 у Америци); Мусладин 2; Обуље 2, дошли су из Стонског Приморја; Павлина 2 стара, спомиње се 1672-3; Панталић 1 дошао је с острва Брача прије десетак година; Перинић 2, Прибичевић 1; Радић 1 из Розознице прије пар година; Радић (1 стара) спомиње се 1684; Смабраило (1) (стара дошла из Жупе); Сесјак 1 дошо из Корита прије 10г; Скрачић 1 из околине Шибеника; Сторели 1 из Дубровника поријеклом Талијан; Светац 1 дошао је из Дола у Стонском Приморју прије пар година; Талаић 1 из Затона крај Дубровника; Талија 1 стара; Тробок 1; Учелини 2 (Тице) из Штедрице (в предају под „Штедрица“) спомиње се 1637; Фортунић 2 стара; Цар 1; Цервелин 1 из Језера крај Шибеника; Царија 1 доселио се из Рогознице крај Шибеника; Шешан 1 с острва Ластова прије 60г.

П.С. Лопуд је 2011г имао 249с.

3. Шипан

У источну и западну обалу увукло се море, те прави на западној страни „Луку Шипанску“, око које се простире село истога имена, а на источној „Луку од Суђурђа“, око које лежи Сиђурађ.

Насеља у унутрашњости острва смјештена су око вртача, а састоје се од пар кућа.

У 14в спомињу се ове п без потање ознаке мјеста, већ само са Шипана:

Марое Андрић (1359), Пократе Томић (1360), Драгое Градишић (1360), Тољен Франковић (1360), Ђурађ Градишић (1360), Јуре Видоевић (1352), Јунио Вирињић (1360), Маре Пасквић (1361), Влахое Добрихнић (1350), Лука Прецатовић (1356), Мергна Зугневицх (1356), Мицхое Затис (1356), Марко Рамић (1356), Милце Радославић (1359), Влахое Лучић (1359), Радослав Милић (1359).

А) Лука Шипанска

1800-1923:

Агаци 1 из Задра. – Алабаш 1 из Точионика у Стонском Приморју. – Андријашевић 1 из Заострога. Бороје 1 дошао је у Луку из Суђурђа, а старином је из Конавала. – Бронзић 1 из Клишева дошао је 1907. – Винцетић 1 дошао је из загребачке опћине 1880г. – Врањац 1 старином из Стонског Приморја. – Вуковић 1; не зна се, дали је дошао из Бање Луке или из Сиња; спомиње се у 16в. –Главићи 7. За њих се каже да су из Конавала, спомињу се у 16в.

Горавица 1 из Суђурђа на Шипану дошао је прије десетак година. – Добројевић 1 из Орашца, отац му се тамо родио г 1797. – Добуд 4, каже се, да су старином из Будве, спомиње се 17в, прије потреса. – Задјеловић 1 из Суђурђа на Шипану, а старином из Орашца. – Иванковић 4 из Боке. – Јозовић 2; за њих се каже да су из Раковца у Босни. – Јуретић 1 дошао из Макарске 1867. – Јурић 1 из Задра г1881. – Калафато 1, дошли су давно из Рата (Пељешца); спомиње се 1569. – Кнезовић 1 из Пострања код Имотскога. – Копорчић 5, потјечу из Босне по предаји, а спомињу се од 1667-1700. – Ловрић 1 настанио се г1920 а поријеклом је из Сиротоваца код Дрниша. – Лучић 1 из Брсечина, сп се на Шипану у 16в. – Маловоз 1 из Малога Воза код Стона. – Маргаретић 1 из Громаче. – Мартиновић 1 из Заострога, спомиње се на Шипану у 16в. – Мартуцци 1 из Дубровника, отац му је из Пуље у Италији. Маздини 2, старином из Банића код Сланога. – Матковић 2 из Жупе дубровачке, на Шипану се спомиње у 1563. – Матовић 1 спомиње се 1780 у Дубрави. – Милошевић 1 из Чепикућа у Стонском Приморју. – Мишковић 1 из Стонскога Приморја. – Мрше 1 из Чепикућа. – Мутат 7; из ове п потјече сликар Марко Мутат и брад му дум Андро. Старином су из Дубровника. У матрикули братовштине св Стјепана у Луци Шипанској од г 1535 стоји написано на стр 229: маестро Јацобо Муратовицх да Рагуси… У књигама парохијским писали су се: Мурат, Мурати, Муратов и Муратовић. – Палунко 3, старином су из Говеђара на Мљету. Још се очувала предаја, да су се звали Палунчићи, што се из горњег пописа види (1667-1700). – Павишић 1 дошао је с Хвара 1890. – Примић 2; каже се, да су из Конавала. Имају надимак Бугар. – Пухијера 2 из Брсечина; међутим у Брсечинама постоји предаја, да су са Шипана. – Радован 1 из Дубровника. – Роко 2 из Ровиња у Истри. – Русин 1 из Конавала спомиње се у 17в прије великога потреса. – Смоквина 1 дошао је г1883 из Смоквине код Банића. – Смрдељ 1 дошао из Сланога г 1870. – Срдар 1. – Стјеповић 3; за једну од ове три п зна се, да је дошла 1850 из Риђице. – Стјепчевић 1 из Прљевића у Мајковима. – Учелини 1 дошао из Лопуда г1890. – Фортунић 2 не зна се одакле је, спомиње се на Шипану послије великога потреса. – Шишевић 1 из Трнове код Сланога.

П.С. Шипанска Лука је 2011г имала 212с.

Б) Дубрава

А) 1700-1799:

Бараба, Балук, Глег, Копорчић, Крварић (-Орић), Орлић, Мурати (Матовић, Јаковић), Русин, Фортунић (- Хундо).

Б) 1800-1923:

Аксић 1 дошао је с Мајкова г 1910. – Бановац 1 из Мрчева г1858. – Војводић 1 с Бргага око г1834. – Вуковић 2 в. Лука Шипанска. – Добуд 1 в Лука Шипанска. – Ђука 1 из Конавала. – Зец 1 из Котеза код Лисца. – Крањац 1. – Ламбета 1 из Горњих Горогоша у Херцеговини. – Матић  1 из Броћанаца градачке парокије у Херцеговини. – Матовић 1 старинац, спомиње се г 1780. – Милошевић 1 из Чепикућа. – Нимац 1 из околине Бенковца. – Озимица 2 старинац. – Стјеповић 2 из Руђице. – Цвјетковић 1 из Суђурђа, а старином је из Стонског Приморја.

В) Вељи Врх

А) 1700-1799:

Бурић, Витулиа, Врањац, Вукашин (надимак Срдар), Главић (прије Марић), Добуд, Дрјемац, Душило, Калинић, Копорчић, Мароевић, Мурати (Бараба), Озимица, Путица (и Русин-Путица), Сердар, Стјеповић.

Б) 1800-1923:

Брајовић 1 из Спужа у ЦГ 1900. Вилић 1. – Вукашин 1 спомиње се на Шипану у 17в послије потреса. – Гвозденовић 1 из Корчуле 1895. Ђука 1. – Душило 1 из Мљета у Луку Шипанску. – Реповић 1 из Лисца око 1850. – Стјеповић 1 с Клишева око 1862.

У Луци, Дубрави и Вељем Врху било је г178’свега 409с са 75п. Најбројнија п имала је 10 чланова.

Г. До

1) 1822: Стјеповић 2 из Риђице, где се спомињу у 18в. – Матић 1 из Имотице, а тамо су дошли из Херцеговине.

Ж. Суђурађ (Дубровник)

А) Сиђурађ:

Горавица 5 од старине. – Зелен из Брсечина око 80г. – Кнежевић 1 из Жупе дубровачке прије 50г. – Куштрић 1 из Херцеговине око 200г. – Лешевић 1 из Фрајге, а одакле су тамо дошли, не зна се. – Милић 2 из св. Ивана код Сланога око 100г. – Огризић 1 из Конавала прије 200г. – Паскићевић 1 старином из Сутилије. – Раткоевић 3 из Мљета прије 100г. – Томашић 1 из Смоквице на Корчули, а тамо из Босне око 200г. – Цвјетковић 3 из Конавала  прије 200г. – Цурић 2 из Веље Међе у Херцеговини око 150г.

На путу између Суђурђа и Ситилије налази се кућа на остами, зове се „Под Духом“. Ту живе 2п Задјеловића, који су дошли из Херцеговине прије 200г. Исто тако на осами живи Дадић 1, који је дошао из Херцеговине прије 80г, а мјесто се зове Шилово. У Бјеланову живи Борое 1. Ту се настанио из Сутилије прије 20г.

Б) Сутилија:

Вујић 1, старинац. Главовић 1, старинац. Горавица 1. Дубеј из Кијева Дола у Херцеговини прије 80г. Зелен 2 са Сиђурђа. Катић 2 из Фрајге прије 150г. Павловић 1 из Шумета прије 80г. Пасарић 1, старинац. Паскиевић 1, старинац. Пендо из Чепикућа прије 20г. Роковић 2 с Брсечина прије 40г.

В) Фрајга: Катић 1 с Осојника. Куцудо 1 из Ђулијане на Рату прије 100г у Суталију, а из Сутилије прије 40г у Фрајгу. Лешевић 3, не зна им се за поријекло. Либан 2 из Дубравице. Малатеста 1 из Италије прије 300г. Не говоре талијански. Фјоровић 1, старинац. Цвјетковић 6 из Конавала прије 200г.

Г) Мјеков Тор: Пердија 1 из Корчуле, града, прије 150г.

Д) Горавице: има 4 куће, које су ненастањене. Становници су се раселили по оближњим селима.

Ђ) Забрђе: Горавица 2, старинац. Иванковић 1. Његов отац дошао је из Стона. Калце 2, старинац.

Е) Војино Село: Лешевић 1 из Фрајге. Урђевић 4.

Ж) Оџак: Цвјетковић 3 из Конавала, али се не зна, у које су село најприје дошли.

З) Фратија: Аркулин 1 из Конавала прије 100г. Богдан 2 из Конавала г1908. Катић 1 из Фрајге.

И) Под Крстом: Марунчић 1 не зна се одакле су. Стјеповић 1 с Дубравице прије 2г.

Ј) Будим До: Бенко 1 с Лопуда прије 100г. Цвјетковић 1 из Оџака.

П.С. Суђурађ је 2011г имао 207с.

4. Мљет

Само су позната нека п имена из 15в. Овдје су имена тих п наведена скупа кронолошким редом, јер се из извора не може утврдити, у којима су селима живјеле поједине п:

1423-1490: Бабин, Банић, Бенковић, Билотић, Богдановић, Богданић, Богоевић, Витковић, Вратошевић, Гаргуровић, Гергеровић, Гориа (?), Горић, Граничевић, Греговић, Гргурић, Грубацић, Грубцић, Дубравчић, Захо, Зитковић, Илић, Ивановић, Јакшић, Ловриенчевић (?), Луцић, Марановић, Марковић, Мароевић, Мартинић, Мартиновић, Марунковић, Михачевић, Микулић, Маланић, Миланчић, Милатовић, Миличевић, Милочић, Миловић, Миочић, Николић, Нокачић, Новачић, Новаковић, Пармаћ, Павловић, Паскоиевић, Петровић, Повратовић, Привоевић Радешевић, Радишевић, Радманић, Раднић, Радосалић, Радовчић, Ратковић, Ритић, Руцетић, Сбанчић, Стетилесовић, Стипковић, Тимоелвић, Фисковић.

У Бабину Пољу сачувале су се жупничке књиге за Бабино Поље и Блато (а само за пар породица из Прожуре, Окукља, Марановића и Корита), тако да се с ових села може пратити од почетка 17в. Сва та имена наведена су под појединим селима.

А) Полаче (Мљет)

Село се састоји од саме 4 куће: 2п Дабелића, а 2 Нодила. Причају, да су обадвије дошле из Бабина Поља прије 100г. Не знају зашто су се овамо преселили, али знају позитивно, да прије њих није било насеља на овом мјесту.

П.С. Полаче су 2011г имали 113с.

Б) Говеђари (Мљет)

Милићи 4 су дошли давно из Голубинца близу Равнога у Херцеговини. У селу је предаја, да су Милићи прва породица у селу и да је дио самашњих п потекао од њих. Матани 5 су дошли из Босне, али не знају ни када, ни одакле. Стражичићи 5 су из Конавала. Причају, да су се прије звали Страхинићи, а да су у Конавле дошли из Босне. Хајдићи 4 су старином из Босне. Мисле, да су им пређи били муслимани. Воводе 4 су се населили из Осојника. Сршен 1 је из Бабина Поља, гдје се један дио још зове Сршеновић. Из Бабина Поља су отишли најприје у Солине, а онда су дошли у Говеђаре. Ђивановићи 3 су из Осојника. Од наведених п живе у Бабиној Кући Војводе и 1к Хајдића, а у Поминој Луци живи Сршен.

П.С. Говеђари су 2011г имали 151с.

В) Солине

У селу живе сами Сршени. Има их 3к. И овим причају о свом поријеклу, што и  они у Говеђарима. Они се сјећају предаје, да су дошли из Босне, кад је Мљет био слабо насељен. По другој предаји дошли су из Конавала.

Г) Блато (Мљет)

А) 1922: Чумбелићи 2 су дошли из Бабина Поља ради земље прије 50г. Сршени 4 су из Бабина Поља. Бушурело 5 су испод Обуча сп се у 18в. Хаздовац броји сад 7к, а дошли су из Бабина Поља прије 100г. Радуј се спомиње у 17в прије потреса, а и сељаци знају, да је стара п; има сада 6к; не знају одакле су дошли.

Од изумрлих п сјећају се у Блату само једне. То је п Чојко, која је изумрла прије 80г, а спомиње се у 17в прије потреса.

П.С. Блато је 2011г имало 39с.

Д) Ропа (Мљет)

2км ваздушне линије ЈЗ од Влата на јужној обали острва лежи Ропа. Село је збијенога типа. Име носи по свом топографском положају, лежи наиме у дубокој вртачи, на стрмим странама, одатле рупа, а на Мљету Ропа.

Матана има 5к, а дошли су из Бабина Поља. Радуја има 2к, а дошли су из Блата прије 40г.

П.С. Ропа је 2011г имала 37с.

Ђ) Бабино Поље (Мљет)

Баничевић 1 је из Корчуле. Баланац 1 се спомиње први пут послије великога потреса. По предаји, која још постоји, дошла је ова п из Окукља на Мљету. Башица 1, спомиње се први пут у 17в иза велког потреса. Бенковић 6; свака је позната под посебним надимком. Спомиње се први пут у 18в. Брчић 1, спомиње се у 17в прије потреса. Буљан 1 је дошао из Руновића крај Имотскога прије 20г. Вјенчао се у Бабину Пољу и ту се стално настанио. Бушурало 1, спомиње се у 17в послије потреса. Будровић 1 је из Старога Града на Хвару. Виловић 1 је дошао 1908 с Корчуле ради женидбе. Виценциновић 5 са надимцима као у попису под д. Спомиње се први пут у 18в. Влаховић се прије звао Стражичић. Војводић 1 се спомиње тек у 19в. Врличак 1 је из Пољица крај Имотскога дошао ради женидбе 1903. Глумац 1 је по данашњој предаји поријеклом из Лисца у Стонском Приморју. У Бабину Пољу спомиње се у 17в прије потреса. Дабелићи 17 су из Херцеговине из села Папрати крај Стоца. Дјед једне од данашњих 17к враћао се у Папрати, али само за кратко вријеме, па је опет дошао на Мљет. Они се на Мљету спомињу у 17в рпие великог потреса. Имају 9 разних надимака, од којих су два друго пр услијед женидбе, гдје муж засржао своје и женино пр: Дабелић – Марковић, Дабелић – Ковач. Ђивановић 8, спомињу се у 18в. Ђуровић 5, сп се у 17в послије потреса. Клобаса 1 је дошао из Ческе 1891 ради женидбе. Коић 2; дошли су из Равнога у Херцеговини прије 50г. Крајанчић 1 је с Корчуле. Крпета 1 је из Ческе. Кунић 2; по предаји су из Окукља на Мљету, а спомињу се у 17в прије потреса. Лазо 4; спомињу се у 18в (в Лазар у Марановићима). Љубановић 1 је из Старога Града на Хвару. Матан 22, помињу се у 17в послије потреса. Маркет 6, осим надимка наведеног под д) имају надимке: Поша, Будман, Синдик. Сп се у 19в. Милатовић 1 је поријеклом Црногорац. Нодило 3, спомињу се у 17в послије великог потреса. Огреста 1 је Дубровчанин. Палинчић 5, спомињу се у 18в. Перучић 1 је Корчуланин; дошао је ради жендибе 1890. Патерлин 2 сп се у 18в. Попица 1; спомиње се у 19в. Радуљ 7, сп се у 19в. Мисле, да су дошли из Блата на Мљету. Сршен 12, сп се у 17в прије великог потреса. Стјепић 7 сп се у 18в. Стражичић 2, причају да су дошли из Конавала; на Мљету се сп у 18в. Хајдић 17 сп се у 17в прије потреса. Хаздовац 13 као Хајдићи. Чумбелић 12 сп се у 18. Шкурла 1 је из Равнога у Херцеговини. Петар Шкурла родио се 20.1.1829 у Равному, а оженио се у Бабину Пољу 1854. Један Скурла сп се у 17в послије потреса. Шојка 2 сп се у 18в.

П.С. Бабино Поље је 2011г имало 270с.

Е) Совра (Мљет)

Ту живе двије п: Матан и Стражичић. Обадвије су дошле из Бабина Поља. У Соври има свега 10к, служе са магацине, у којима сељаци држе понајвише оруђе за рибање. Лука је добро заштићена од ветрова.

П.С. Собра је 2011г имала 131с.

Ж. Прожура (Мљет)

У попису п од г1614 помињу се само п: Миловић и Марковић, а од 1667-1700: Главаш. Г 1922 Прожура је имала 35п са 270с: Башица 3 са Шипана, спомињу се у Бабином Долу у 17в. Белин 4 поријеклом из Суторине. Брзица 4 надимак им је Клисура. Вукашин 1 са Шипана. Грацићи су иселили у Дубровник. Ђивановић 2 спомињу се у Бабину Пољу у 18в. Јанчић 3. Кинкела 2 дошли су из Крањске (?). Макровић 5, Павловић 1 потиче из Хрватске. Стјепановићи 3 имају надимак Барјактар, а не знају ништа о свом поријеклу. Хајдић 3, дошли су из Бабина Поља.

П.С. Прожура и Прожурска Лука имале су по 40с у 2011г.

З. Марановићи

Г 1922 село је бројило 33п са 360с: Анелић 2 из Корчуле. Бакар 4 и Башица 14 потичу из Босне. За ове 2п прича се да потичу од Ратка. Ратко је имао 3 сина; свакога од њих звао је посебним надимком, једнога Медоња, другога Зимоња, а трећега Царевић. Од Зимоње потичу Башице, од Медоње Бакар, а потомци трећега и данас се зову Царевић. Божан 1 из Окуља. Дедуша 1 из Трнове код Сланога. Јанчић 1 из Прожуре. Кристић 2 из Требиња. Пеш 1 с Корчуле. Секуло 3 су се населили из Трогира има 200г. Сесјак 3 из Корита. Хајдић 1 из Бабина Поља.

П.С. Марановићи су 2011г имали 43с, без млађих од 10г.

И. Корита (Мљет)

У попису од г1614 спомињу се само: Гостенић и Мороевић. Г1922 Корита су имала 23к са 180с. Башице 2 су дошли из Марановића прије 10г. Белини 2 су из Прожуре. Дабелић 1 је из Бабина Поља, дошао је ради женидбе прије 20г. Краљ 5, населили су се из Пуље у Италији. Овдје су се прозвали данашњим именом, а не знају, како су се прије звали. Лазар 1, дошли су из Корита из Голубинаца у Босни, а тамо су им стари дошли из Београда. Питаревић 2 с Мајкова. Пркаћин 1 је из Требиња или како данас кажу из Влашкога. Тако називају Херцеговину. Пухијера 3, дошли су из Брсечина. Рајић 1 је из Херцеговине, не знају из којег села. Шабан 1 је такође из Херцеговине, а зову из Турчин. Сесјак 1, не знају, кад се дошао: 1п се иселила на Лопуд. Шкурла 3. Они су из Бабина Поља. У селу се зна, да нијесу старином Мљећани, али не знају тачно из којег су се села у Херцеговине доселили…

П.С. Корита су 2011г имала 46с.

Ј. Окукље (Мљет)

Ово је село опусјело… У попису г 1614 спомињу се п: Вутковић, Душевић, Илић, Калковић, Компоевић, Матковић, Цвјетановић.

П.С. Окукље је 2011г имало 31с.

Дубровник град

Дубровник је постао у 7в после К. Кад су Словени порушили грчко – римску колонију Епидаур, потражише избјеглице нову постојбину. Несигурност оних времена упућивала их је, као и остале с далматинских градова, да се заклоне у мјеста, која су била неприступачна нападачима. Таква су мјеста била вјештачке утврде попут Диоклецијанове палаче или острва и хриди. У ову другу категорију иде Дубровник…

Авлић 1 из Конавала од 1836. – Агаци 1 од 1865, очево родно мјесто Задар. – Агостин 1 од г 1900 из Скадра. – Албрицио 2 из Бишеље у Италији од 1880, 1882. – Алборгети 1 из Задра од г1876, очево родно мјесто Врлика. – Адамовић 1 из Истре. – Алексић 1, очево родно мјесто Дубровник. – Алфирев 1 из Водица. – Алфиревић 1 из Каштела. – Алгушић 1 из Сплита, од г 1855. – Анђели 1 из Трста, доселио се у пп19в, прије 1848. – Андрић 3, прва из Билећа г1872, друга из Дрниша г1900, а трећа од Љегуша у ЦГ. – Андријашевић са острва Угљана од г1890. – Аркулин 1 из Конавала. – Арнаутовић 1 из Стонског Приморја, од г 1866. – Антониоли 1, из Будве г 1920. – Анић 1, из Веле Луке на Корчули, 1923. – Арсете 1, очево родно мјесто Дубровник. – Асић 1 из Лике, у пд19в. – Астић 1 из Постира на острву Брачу 1897. – Аугустиновић 1из Задра 1917, отац из Глине.

Бабић 1 из Мазина у Лици; Никола Бабић доселио се половином 19в, слави св. Јована. – Багарић 1 из Мостара г1912. – Бадњина 1 из Чилипа г1874. – Баздан 1 из Ступе ф 1878. – Баица 1 из Тијеснога код Шибеника г 1906. – Баић 1, из Имотскога 1909. – Бајчетић 1 из Билећа 1898, слави св. Јоакима и Ану. – Бајурин 1 из Стона 1920. – Бакара 1 са острва Мљета 1878. – Бакић 1 из Домашева г 1866. – Бакотић 1 из Котеза у Стонском Приморју. – Валарин 1 из Бргата. – Балетин 1 из Стравче у Конавлима, 1867. – Балић 1 из Дугопоља 1898. – Бамбосек 1 из Чехословачке. – Банац 1 очево Дубровник. – Банђур 1, из Стоца г 1920. – Бановић 1 из Куне у Конавлима 1865. – Барбарић 2 из Бргата г 1899.  – Барбарос 1 из Мајкова 1870. – Барбић 2 једна из Кртола у Боки Которској, 1892, слави Св Срђа и Бака; друга из Чилипа у Конавлима 1919. – Барић 2 из Босне, за пада републике већ у Дубровнику. – Баритић 2, једна из Дрношке околине 1922, друга из Угљана 1922. – Бартуз 1 из Херцеговине, крајем 19в. – Бартуловић 1 из Блата код Омиша, г 1920. – Башица 1, из Марановића на Мљету г 1921. – Башић 4 из Ошљега, једна из Бргата г 1890. – Беако 1, из Удина у Италији, г 1922. – Беато 1, из Трстенога 1882. – Бего 1 из Млина у Жупи. – Беговић са Русана код Ходиља на Пељешцу. – Бекан 1 из Задра, г 1892. – Бекташ 1 из Бугојна г 1917. – Белановић 1 од г 1890 очево родно мјесто Требиње. – Белан 1 из Задра. – Белобрк 1 из Раића у Славонији. – Бенвенути 1 из Трста. – Бендевиш 1 из Смоковљана г1883. – Бенко 1 из Колочепа г 1898. – Бенуси 1 у дп19в очево родно мјесто Задар. – Беосић 1 из Конавала половином 19в. – Берач 1 из Вјетернога код Требиња 1874. – Берберовић 1 из Мориња у Боки Которској, г 1870. Слави Јована Евангелисту. – Бердовић 2 из Врпоља у Херцеговини г 1875, 1904, славе св. Јоакима и Ану.  – Берош 2 из Вашке Боде код Макарске 1910. – Беслама 1 из Невесиња 1909.  – Бете 1 из Конавала 1852, 1896. – Бетоли 1 из Сплита 1880, очево родно мјесто Верона у Италији. – Беусан 1 очево родно мјесто Дубровник. – Биберџић 1 из Билећа. – Бијеле 1 из Конавала половином 19в. – Билишков 1 из Каштел-Лукшића 1900. – Биримиша 2 из Љуте у Конавлима.  – Бицаро Охмућевић 2 племство, не дубровачко, поријеклом с Оребића. „Браћа иво и Мато Б добише г1739 од цара Карла 6 племство немачкога царства“. „Како је пак ова кућа била по танкој лози у својти с Охмућевићима, то им је аустријска влада доцније допустила, да својем презимену и грбу придруже презиме и грб Охмућевићам и тако је постао сложени грб за ново сложено презиме Бицаро – Охмућевић. – Бјанки 1 из Цавтата. – Бјелић 1 из Цавтата 1919. – Бјеловучић 3 из Јањине на Пељешцу 1891, 1908, 1923. – Богдан 4 из Жупе 1875, 1889. – Богданић 1 из Невесиња 1922. – Богдановић 3 из околине Стоца 1870, 1886, 1896. – Богојевић 1 стара. – Божић 1 из Истре. – Боздек 1 из Чехословачке 1908. – Бојанић 1 из Придворица у Херцеговини. – Бонић 1 из околине Љубушкога 1908. – Борчић 1 из Комиже 1921. – Бороје 1 са Шипана. – Борозан 1 из околине Мућа. – Бошковић 1 из Ријеке Дубровачке 1894, родно мјесто очево Лопуд. – Бошњак 1 из Комића 1902. – Бравачић 1, спомиње се први пут у Дубровнику 1819. – Брадарић 1 из Стона 1889, очево родно мјесто Сињ. – Браило 1 очево родно мјесто Дубровник. – Бранђолица 1 из Жупе средином 19в. – Братиша 1 из Горице на Сочи 1894. – Брбара 3 из Чепикућа 1891, из Дола 1892, из Стона 1898. – Брекић 1 из Невесиња крајем 19в, слави св. Михајла. – Брили 1 из Жупе. – Броњара 2 из Ерцег-новога 1892, родно мјесто очево Падова у Италији. –Бруер – Гаљуф 1 из Жупе 1877. – Брунско 2 из Гружа 1892, отац поријеклом из Чехословачке. – Бубало 2 из Мијовића код Требиња 1860, Ђурђевдан. – Бубић 1 из Сплита 1904. – Будалић из Имотскога 1899. – Будмани 2 из Конавала, једна стар, из које потиче Перо Будмани, друга 1922; један Б спомимиње се као Лазарин 1750. – Буј 1 из Сплита 1924. – Бијевић из Супетра 1887. – Булић 1 из Читлука 1908. – Буквић из Храснога 1897, св. Никола. – Буратовић 1 из Врбања на Корчули 1885. – Бутерин 1, очево рм Биоград на мору. – Битић 1 из Тугара у Пољицама 1912. – Буцоњић 1 из Шумета, а тамо из Ступе у Стонском Приморју.

Валер 1 из Банара 1907. – Ваљало 1 из Конавала. – Вацловић 1 из Чехословачке 1900. – Венциловић 1 из Пољске 1875. – Вернаца 2 из Котора 1888, очево рм Венеција. – Верамента 1 из Стравче у Конавлима 1914. – Ветма 1 из Клиса 1859. – Видак 1 из Конавала 1899. – Видовић 1 из Граца код Дрниша 1893. – Видоевић 1 из Ошљега 1890. – Видосављевић-Вичић 1 из околине Сиња 1890. – Виерда 1 из Скадра 1914. – Виђен 1 из Шумета 1902. – Валић 1 из Вргорца 1902, очево рм Радобој код Омиша. – Виолић 1 из Мокошице 1904 а тамо из Орашца. – Висађо 1 из Оребица на Пељешцу 1917. – Вицић 1 из Горућице 1917. – Влахушић 2 из Дола 1890, из Стона 1895. – Влашић 1 из Чепикућа 1896. – Војводић 3 из Височана 1896, са Бргата 1897, са Шипана 1906. – Војновић 1 по мајци Дубровчани (Сераљи), о поријеклу в Накићеновић: Бока, Насеља 9, стр 435-36. – Вокић 1 из Совића код Љубушкога 1906. – Вранац 3, очево родно мјесто Дубровник. – Вујновић 2 из Босанке 1862, 1896, очево рм Столац у Херцеговини. – Вукаловић 1 из Требиња 1906. – Вукасовић 1 из Дугопоља 1923. – Вукић 1 из Конавала 1902. – Вуковац 1 из Трпња 1897. – Вуковић 2 из ЦГ 1887, из Црквица 1910. – Вукота 1 из Стравче у Конавлима. – Вуксан 1 са острва Пага 1922, очево рм Госпић. – Вулетић 6 из Љубиње 1875, из Лике, очево рм Дубровник (1843). – Вулетић-Вукасовић 1 из Брсечина, поријеклом из Граца у Херцеговини (в. Брсечине). – Вулићевић 1 стара. – Вучетић 2 из Калађорђевића у пп19в: са острва Хвара 1885.

Галић 1 из Леђевице 1906. – Гандини 1 очево рм Дубровник. – Гандић 1, очево рм Дубровник. – Гверовић 1 из Осојника. – Гвозден 1 из Дола прије 70г. – Гемза 1 из Шлеске у дп19в. – Гермек 1 из Трста 1907, поријеклом из Словеније. – Гесел 1 из Хрватске 1912. – Гира 1 из Ческе прије 50г. – Главан 1 из Превлаке код Нина 1607. – Главић 2 са Шипана 1898, 1908. – Глумац 2 из Лисца у Стонском Приморју. – Глухоња 1 из Конавала (зове се и Бијеле). – Гога 1 из Стонског Приморја. – Голуб 1 из Истре. – Гоић 1 са Брача. – Горовина 1 са Шипана 1907. – Гоце-Басељи 1 стара властеоска. – Грабић 1 из Врлике крајем 19в. – Грабовац 1 из Имотскога код Шибеника. – Грацић 2 са Мљета. – Грачанин 1 из Дрниша 1883. – Грбић 3 из Жупе, 1900, 1906, 1910. – Гргић 1 из околине Сплита. – Грегорић 1 поријеклом из Љубљане. – Грегуш 1 из Чехословачке прије 70г. – Гркеш 1 из Подимоћа у Стонском Приморју. – Гркавац 1 из Гркавца код Требиња 1888. – Грљевић 1 из Ошљега у Стонском Приморју 1869. – Громовић 1 стара. – Гросел 1 из Ријеке (Сенске) 1900. – Гуина 1 из Стонског Приморја. – Гуска 1 стара, спомиње се 1643.

Дабровић – Стјеповић 2 из Луке Шипанске. – Дамиани 1 из Италије. – Данац 1 из Рогозице 1909. – Дворжак 1 из Бечког Новог Мјеста 1904. – Дево 1 из Шумета 1872. – Девчић 2 из Височана 1896, 1920. – Дедовић 1 из Смоковљана 1885. – Дежуловић 1 из Јанине на Пељешцу. – Дековић 2 из Рогознице код Трогира у пд19в. – Делалиа 1 из Стонскога Приморја. – Делолио из Бишеље у Италији 1900. – Демиржић 1 из Врбање у Србији. – Демовић 1 из Конавала 1922. – Деполо 1 у Дубровнику прије 1879. – Дерикучка 1 из Величана код Љубиња 1868. – Дефендис 1 из Бишеље у Италији 1894. – Дидовић 1 из Сиња крајем 19в. – Дијаковић 1 из Врлике 1919. – Дилео 4 из Бишеље у Италији 1874, 1882, (2), 1888. – Дилоренци 2 из Италије. – Дирака 1 из Ријеке (Сењске) 1913. – Дисопра 2 из Шибеника. – Доран 1 Величана у дп19в. – Доминковић 2 из Жупе у дп19в. – Доси 1 из Тирола 1895. – Дошнер 1 из Требиња 1918, а тамо из Грина. – Дражић 3 из Опузена. – Дробац 1 из Конавала половином 19в, један се Д спомиње као Лазарин 1786. – Дузбаба 1 из Маџарске 19в. – Думовић 1 са Цетиња 1922. – Дуњак 1 из Врлике 1888. – Дунда 1 из Имотскога.

Ђаја 1 из Мравинце 1923. – Ћановић 1 из ЦГ 1899. – Ђапић 1 из Биочића код Дрниша 1898. – Ђентилини 1 стара. – Ђивановић 2 из Оребића, из Лопуда средином 19в. –Ђивић 1 из Мрчева у дп19в. – Ђивушић 1 из Жупе. – Ђирон 1 из Сланога. – Ђордан 1 из Врснице половином 19в, слави св. Михаила. – Ђукић 1 из Книна 1900. – Ђурановић 1 из Мостара 1919. – Ђурашић 1, очево рм Дубрвник. – Ђурић 1 из Срема послије рата, слави Ђурђев-дан. – Ђуричић 1 из Брестача 1919. – Ђуровић 2 из Конавала 1888, из Солина 1921. – Ђурђевић 1 из Стонског Приморја.

Елезовић 1 из Бањана у ЦГ, слави св. Михајла. – Ерцеговић 1 из Шибеника. – Еторе из Брешије у Италији у дп19в.

Жалуд 1 из Чехословачке 1884. – Жанетић из Блата 1922. – Жеравица 1 из Жупе 1922. – Живковић 1 из Баната 1923. – Живчевић 1 очево родно мјесто Дубровник. – Жиле 1 из Чесвинице 1920. – Жилић 1 из Јашонице 1910. – Жуљевић 1 из околине Сиња.

Задјеловић 1 из Орашца 1909. – Закариа 2 из Стона. – Залони 1 из Доњег Вакуфа 1907. – Замања 1 стара властеоска. – Замола 1 из Биљеше 1882. – Занини 2 из Корчуле. – Звоне 1 из Стонскога Приморја. – Згонец 1 из Словеначке. – Зега 1 из Словеније. – Зекић 1 из околине Љубиња 1921. – Зердо 1 из Попова 1884. – Зец 4 из Лопуда 1892, 1870. – Злошило 2 из Орешца. –Змајић из Конавала. – Зоре 1 из Конавала. – Зорић 1 из Сплита 1900. – Звнчић 2 из Опузена 1913, 1922. – Зулун 1 из Сегета код Трогира 1892. – Зурић 1 из Задра 1896.

Иванишевић 2 из Величана око 1878, слави св. Луку, из Височана 1923. – Иванковић 2 из Лопуда и Требиња 1890. – Иванов 1 из Сутомишлице код Задра у пд19в. – Ивановић 2 из Мравинце 1891, из Залаза у ЦГ 1923. – Иветић 1 из Суторине. – Ивушић 1 из Жупе 1896. – Иковац 1 из Книна 1898. – Илић 1 из Луке Шипанске 1919, поријеклом из Сиња. – Ингравало 1 из Бишеље 1920. – Интини 1 из Путињана у Италији 1920.

Јакелић 1 из Дрниша 1914. – Јакобушић 1 из Жупе у дп19в. – Јеловица 1 из Хума 1865. – Јанчић 2, очево родно мјесто Дубровник. – Јарбец  из Слованачке 1900. – Јелић 2 из Трнове код Сланога у пп19в. из Требиња у дп19в, св. Ђорђе. – Јемо 1 из Конавала. – Јеринић 1 из Трновице у Стонском Приморју. – Јеричевић 1 из Корчуле 1905. – Јерковић 2 из Дугопоља код Сплита 1890; из Затона код Стона 1910. – Јоб 3 из Тревиза у Италији у дп10в. – Јовић 2 из Херцеговине. – Јокановић 1 из Требиња 1875. – Јуванчић 1 из Толмина 1884. – Јурић 1 из Коњица 1906. – Јурковић 1 из Метковића 1912.

Кавалииери 1 из Бишеље 1901. – Казагранде 1, стара. – Казанели 1 из Бишеље 1902. – Казначић 1, из Конавала. – Какариђи 2 са Виса 1891, а тамо из Скадра; из Скадра 1886. – Калафато 1 са Шипана. – Калафати 1 из Корчуле у дп19в. – Калдор 1 из Чехословачке 1899. – Калинић 2 из Смоковљана 1888, 1923. – Калођера 2 из Корчуле 1886, 1890. – Камић 1 из Сплита 1900. – Кантони 1 из Кормоса у Италији у дп19в. – Кањилић 1 из Жупе. – Капаул 1 из Швајцарске 1887. – Капетанић 1 из Конавала. – Капор 2 из Корчуле у дп19в. – Капурсо 7 из Бишеље у Италији 1870, 1871, 1880, 1881, 1883, 1884, 1901. – Караман 3 из Цавтата 1882. – Каружић 1 из Ерцегновога 1911. – Кастрапели 1 и Кастропил 1 из Корчуле. – Катовић 1 из Вргорца 1920. – Катић 3 из Смоковљана 2; из Кољана у Далмацији 1. – Катичић 1 из Смоковљана 1877. – Кашиковић 1 из Требиња 1880. – Квезић (?) из Колочепа, а тамо са Широког Бријега у Херцеговини половином 19в. – Келез 5 из Жупе 1862, 1867, 1889, 1892 и 1893. – Кеслер 1 из Сплита, поријеклом из Чехословачке. – Кесовија 1 из Жупе 1903. – Кипре 1 из Конавала. – Кири 1 из Скадра 1885. – Кисић 1 из Комолца у Ријеци Дубровачкој 1912, старином из Чибаче у Жупи. – Клаић 2 из Жупе 1871, 1886. – Клајнер 1 из Прага 1907. – Кларић 1 из Скрадина 1894. – Кнаус 1 из Словеније 1884. – Кнего 8 из Шумета 1887, 1896, 1920, из Бргата 1875, 1880, 1896, 1908, 1923. – Кнежевић 1 из Требиња у дп 19в, Ђурђевдан. – Кобасица 1 из Жупе. – Кобича 1 из Дола половином 19в. – Ковач 2 из Конавала у дп 19в; из Задра 1895. – Ковачевић 3 из Старог Града 1878, 1899, из Книна 1900. – Ковачина 1 из Седлара код Љубиња 1923. – Којаковић 4 из Жупе 1888, 1897, 1910, 1917. – Коен 1 из Мостара 1894, поријеклом из Земуна. – Колбе 1 из Штајерске. – Колендић 2 из Бргата 1882, 1889. – Колић 2 из Конавала 1869, 1874. – Колона 1 из Барија 1896. – Кон 1 из Сплита 1876, поријеклом из Калиције. – Конденаро 1 из Цавтата 1914. – Кончина 1 из Фурналије. – Копривица 2 из Конавала 1894, 1895. – Кордић 1 из Колочепа. – Корлеат 1 из Сиња. – Корота 1 из Чехословачке 1894. – Корунић 1 из Корчуле половином 19в. – Корчуланин 1 из Ерцегновога 1894, поријеклом из Трогира. – Космај 1 из Бишеље у Италији 1885. – Косовац 1 из Конавала. – Косовић 1 стара. – Котларић 2 из Жупе, половином 19в. – Кохут 1 из Чехословачке 1866. – Коцељ 1 из Цавтата. – Краја 1 из Скадра у дп19в. – Краљ 1 из Ошљега у Стонском Приморју. – Краљић 2 из Гацка 1903. – Красовац 3 из Словеније. – Крекић 1 стара. – Кресић 1 из Конавала. – Криле 1 стара. – Кристић 1 из Требиња 1879. – Кристовић 3 из Жупе, 1863, 1903, 1920. – Кроћи 1 из Скадра у дп19в. – Кројачић 1 из Бабина Поља на Мљету. – Крунајевић 1 из Мокошице. – Кукица 1 из Брсечине у дп19в. – Кукуљица 2 из Конавала половином 19. – Кукурело 1 из Трстенога у дп19в. – Кулишић 2, стара 1, из околине Дрниша 1. – Кулушић 1 стара. – Куљача 1 из Паштровића. – Кунеш из Чехословачке прије 50г. – Курајица 1 из Жупе. – Курат 1 из Словеније 1899. – Курир 1 из Сплита. – Куртовић 1 из Зачуле око 1876, слави св. Јеремију; друга кућа ове п доселила се из Локвице и изумрла 1871, а трећа се доселила из Требиња око 1899, а иселила у Цариград 1859 (?). – Кусијановић 1 из Мокошице 1908. – Кусић из Лопуда. – Кутлеша 1 из Дувна. – Кухар 1 из Корушке 1921.

Лабаш 1 из Лисца у дп19в. – Лазаревић 1 из Котора 1923. – Лазнибат 1 из Мајкова. – Лале 1 из Жупе 1902. – Лалић 2 из Чепикужа, из Босанке (1). – Ланг 1 из Чехословачке 1907. – Лападатовић 1 из Неготина 1922. – Лапов 1 из Тијеснога 1908. – Лаптало 1 из Клишева. – Ласица 1 из Дробњака у ЦГ 1909. – Левата 1 из Конавала 1920. – Легац 1 из Хрватске 1911. – Леле 2 из Стонског Приморја. – Ленизио 1 из Скадра 1899. – Леонтић 1 из Дрниша 1899. – Лепеш 1 из Смоковљана. – Лепри 1 из Млина у Жупи 1907. – Лесић 1 из Ластова. – Летунић 1 из Конавала 1884. – Лешевић 1 из Суђурђа. – Лешина из Имотскога 1898. – Лечић 2 из Билећа 1908, 1912, славе св. Михајла. – Лигорио 1 из Цавтата 1920. – Лиепопили 2 стара спомиње се у граду већ у 14в. – Линардовић 1 из Нерезишћа на Брачу у дп19в. – Лисе 1 из Жупе, у дп19в. – Лисичар 1 из Врлике прије 50г. – Ловац 1 из Маџарске. – Лојпур 1 из Љубушкога 1922. – Лонго 1 из Тирола 1908. – Лонза 1 из Затона. – Лончар 1 из Љубушкога 1906. – Лопижић 1 из Орашца. – Лоренцини 1 у Дубровнику од 1864. – Либов 1 из Конавала. – Лубурић 2 из Љубушкога 1910, 1918. – Лујак 3 из Колочепа 1886, 1893, 1898. – Лукић 1 из Ступе у Стонском Приморју 1894. – Лупи 1, стара. – Лустић 1 из Имотскога 1922. – Лучић 2, из Жупе, 1906, 1919.

Љубибратић 1 из Херцеговине. – Љубишић 1 из Лисца у Стонском Приморју. – Љутић 1 из Конавала 1908.

Маенацо 1 из Биљеше у Италији. – Мази 1 стара. – Маленица 3 из Шибеника 2 из Дрниша 1. – Маља 1 из Скадра 1921. – Мандић 3, из Херцегновога, из Хрватске прије 50г, из Врањица 1915. – Мандолго 1 у Дубровнику 1856. – Мандл 1 стара. – Мараси 1 из Арбаније. – Маржан 1 из Чехословачке 1875. – Маргаретић 2 из Громаче 1854, из Конавала 1918. – Маринковић 1 из Бола на Брачу. – Мариновић 1 из Придворја 1882. – Марић 3, из околине Требиња; једна 1875, друга половином 19в, слави св. Стјепана Архиђакона; трећа из Трогира крајем 19в. – Маричић 1 из Шибеника 1899. – Марковиа 1 из Сплита 1885. – Марковић 2 из Рисна у Боки Которској 1908, поријеклом из Виса; из Прчања у Боки Которској крајем 19в. – Маровић 1 из Доброте у Боки Которској 1910. – Мартекини 1 из Италије. – Мартаини 1 из Сплита 1910. – Мартиновић 1 из Зада 1905. – Мартић 2 из Граца у Херцеговини 1906, из Книна 1909. – Мартучи 1 из Бишеље у Италији 1871. – Матак 1 из Обровца 1919. – Матић 3 из Чапљине 1897, из Точионика у Стонском Приморју 1898, из Босанке 1898, а тамо из Граца код Стоца. – Матијевић 1 стара. – Матишић 1 из Имотскога 1907. – Матковић 1 из Жупе 1921. – Матичевић 1 из Жупе у дп19в. – Маћукат 1 из Водица код Шибеника 1914. – Машкарић 2 из Смоковљана у дп19в. – Медаковић 1 из Шида 1919. – Медо 1 из Бргата. – Медини 2 с Колочепа 1707, један М. спомиње се као Лазарин. – Метковић 1 у Дубровнику је био половином 19в. – Мехић 1 из Мостара 1918. – Мијановић 1 из Билеће. – Мијовић 1 из Конавала 1908. – Микјелић 1 из Врањице 1904. – Микуличић 1 из Сплита 1889. – Милат 1 из Блата на Корчули 1918. – Милачић 1 из ЦГ 1893. – Миленковић 1 из Скадра 1902, а тамо из Данилова Града; из Мостара 1919. – Милетић 1, стара. – Милер 2 из Чехословачке у дп19в. – Милинић 1 из Благаја, а тамо из Мостара. – Милић 3 из Сланога. – Милићевић 1 из Мостара 1911. – Милишић 1 из Главске у Херцеговини 1880, слави св. Стефана; 1к Милишића, која се била доселила у Дубровник око 1850, изумрла је. – Милоглав 1 из Конавала. – Милојевић 1 из околине Требиња 1899. – Милославић 1 из Жупе у дп19в. – Милошевић 1 из Херцеговине 1904. – Миљак 1 из околине Требиња 1908. – Миљан 1 из Цавтата 1847. – Миото 1 из Сплита. – Милошевић 1 стара. – Мисина 1 из Бишеље. – Мискин из околине Требиња у дп19. – Мисони 1 из Негореда у Италији 1899. – Мишковић 1 очево родно мјесто Дубровник. – Михахица 1 из Куне 1879. – Михаљевић 1 из Височана у Стонском Приморју. – Михочевић 2 из Замаслине у Стонском Приморју; из Придворја 1919. – Мицић 2 су из Мостара, доселели се г 1811. – Младошевић 2 из Трста 1903. – Мозара 1 из Дубравице 1906. – Мозетић 1 из Корице на Соча 1912. – Монополо 2из Монопола у Италији; из Бишеље у Италији у дп19в. – Моравец 1 из Чехословачке. – Морендић 1 из Сиња прије десетак година. – Мортиђија 1 из Конавала  1870. – Морђини 1 из Смоковљана 1901. – Мословарић 1 из ЦГ 1905. – Мргудић 1 из Оребића на Пељешцу 1909. – Мулановић 1 из Трстенога, поријеклом из Старог Града. – Мумало 1 из Херцеговине. – Муминагић 1 из Љубушкога 1918. – Мусап 1 из Арбанаса код Задра. – Мусладин 1 из Љубча у дп19в. – Мустахинић 2 из Шумета 1892, 1911. – Мухоберац 1 са Осојника 1874.

Надрамија 4 из Бргата 1879, 1882, 1910, 1920. – Напица 1 из Конавала. – Напалић 1 из Сплита 1920, поријеклом из Имотскога. – Нардели 3, 1 из Сплита 1920 (и очево рм Сплит), 2) стара, 3) са Виса 1898 (отац из Херцегновога). – Народци 1 из Бишеље 1889. – Народник 1 очево рм Дубровник. – Народник – Маслаћ 1 из Конавала. – Нанут 1 из Горице на Сочи. – Негирни 1, очево рм Дубровник. – Никић 1 из Смоковљана. –  Николић 1 из Јагодине у Србији, прије пар година, послије рата. – Новаковић из Виса 1900. – Ноца 1 из Скадра 1920. – Нунић 1 из Виса 1900. – Њирић 2 из Затона.

Обад 1 из Придворја 1921. – Обрад 1 из Конавала 1921. – Обрадовић 2 из неретванске области 1872, 1912. – Обуљен 1 из Точионика у Стонском Приморју. – Огреста 1 из Дола у дп19в. – Одак 1 из Книна 1900. – Опингари 1 из Арбаније 1900. – Опуић 1, Павле Опуић рођен у Стоцу 1783, вјенчао се у Дубровнику 1816; прије се п звала Опуха; слави св. Јована. – Опушић 1, очево рм Дубровник. – Ораш 1 из Дрниша 1914, а тамо из Трста. – Орепић 1 из Конавала у дп19в. – Орлић 1 из Пазина у Истри средином 19в. – Ортолани 1 из Сланога 1887, а тамо из Истре.

Павичић 1 из Данилова Града 1912. – Павичевић 1 из ЦГ прије десетак година. – Павлин 1 из Горице на Сочи. – Павловић 3, стара, из Граца 1898, из Ластова 1866. – Падован 3, из Трста 1870, из Блата на Корчули 1889, из Венеције 1896. – Пађен 1 из Госпића у Хрватској 1891. – Павин 1 из Стоца 1901. – Палчок 1 из Славоније 1900. – Паљетак 1 из Конавала. – Папа 2 из Мајкова 1876, 1891. – Папи 1 из Ријеке Дубровачке 1899; један се П спомиње као Лазарин 1784. – Пардо 1 из Сарајева 1906. – Пасарић 3 из Чепикућа у Стонском Приморју 60-тих г 19в. – Пата 2 из Чехословачке у дп19в. – Паће 1 из Мравинце 1921. – Паулик 1 из Чехословачке 1921. – Пејовић 1 из Котора 1899, а тамо из ЦГ. – Пекас 2 из Шибеника у дп19в. – Пењак 1 из Ливнога 1906. – Перветић 1 из Мочића 1884. – Перић 1 из Стона. – Перишић 3 из Фојнице у дп19в. – Перовић 1 из Бобовишта близу Требиња 1845, Ђурђевдан. – Перћин 2 из Дрниша 1897, 1898. – Перушина 2 из Мајкова прије 40г; из Громаче 1886. – Петаус 1 из Словеније 1901. – Петковић 1 из Дрниша 1904. – Петрић 1 из Сомбора 1920. – Петровић 4 из Будве 1891, из Котора 1923, из Комиже на Вису 1903, из Каменога близу Ерцегновога. – Потровић-Његош 2 из Котора, а тамо из ЦГ, славе Ђурђев-дан. – Петрушевић 1 из Струге у Србији 1920. – Петуршић 1 из Жупе. – Пехар 1 из Љубушкога 1911. – Пеховац 1 из Мокошице. – Пешевић 1 из Котора, а тамо из Скадра 1907. – Пешел 1 из Чехословачке. – Пијевац 1 из Конавала. – Пикић 1 из Просјека близу Требиња 1884. – Пилато 1 из Гружа очево рм Груж. – Пини 1 из Шибеника. – Пинто 1 из Сарајева. – Пирели 1 из Монополи у Италији 1887. – Питако 1 из Трста 1914. – Питаревић 2 из Ријеке Дубровачке. – Пицек 1 из Карловаца 1891. – Пламенац 1 из ЦГ 1920. – Планић 1 из Петриње у Хрватској 1923. – Подић 1 из Конавала средином 19в. – Позњак 1 из Билеће 1895, а тамо из Галиције. – Поковић 1 из Колочепа. – Полић 1 очево рм Дубровник. – Пољанић 1 из Потомја на Пељешцу 1906. – Попара 2 из Билећа 1921. – Попов 2 из Баната 1919, 1922. – Поповац 1 из Билеће 1919. – Поповић 1 из Бјелошева Дола 1903. – Поточњак 1 из Колочепа. – Поута 1 из Удине 1895. – Пра ведан 1 из Босне. – Правица 2 из Требиња 1852. – Праменко 1 из Седлара близу Љубушкога 1867. – Прашел 1 из Истре 1912. – Превезић 1 из Конавала. – Прела 1 из Бара, а тамо  из Скадра 1924. – Претнер 1 из Хрватске средином 19в. – Приморац 2 из Јасенице близу Цавтата половином 19в. – Прохаска 1 из Прага у дп19в. – Проуловић 1 из Радијевца близу Неготина. – Птачник 1 из Ческе. – Пуљиз 1 из Стонскога Приморја. – Пуљизевић 1 из Затона средином 19в. – Пуљиези 1: „обитељска је предаја, да су им прађедови дошли из Босне и да су се звали Војновићи, те се населише у Затон код Дубровника. Ту су трговали и стекли имање и земља. Пук их је послије прозвао Пуљизима-Пиљиези, јер су својим трговањем држали везе у Пуљи у Италији. Имали су одличних људи у п, један је био надбискуп, други пође у Катанију на Сицилији, ту се окући и постане праоцем многих потомака, те се неки населише на острво Сардинију. По једној службеној исправи дубровачке опћине од г1817 кад је начелником био један Боздарим стари су Пуљиези били стонски племићи и имали су свој грб. Пуљиези потјечу по танкој крви од гласовите и моћне п Ивеља-Охмучевић-Гргурић. Њено поријекло сиже непрекидно до у 13в, како се види из старих генеалошких исправа, које има кућа Пиљиези. Посљедни је мушки члан ове п познати национални борац др Антун Пуљиези. – Пупатор 1 из Шумета крајем 19в. – Путили 1 из Барлете у Италији 1896. – Путица 1 из Гомиљана 1921. – Пучник 2 из Штајерске.

Раба 1 из Чехословачке 1911. – Радановић 1 из Петровца 1923. – Радељић 1 из Мајкова. – Радецки 2 из Чехословачке. – Радимски 1 из Чехословачке. – Радић 4: 1 из Поникава на Пељешцу, 1 из околине Книна 1913, 2 старе. – Радмили 1 стара. – Ранован 2 из Лумбарде на Корчули 1920; стара. – Радојевић 1 из Стоца 1920. – Радоњић 2; из Велике Кикинде 1920; из Кавча у Боки Которској 1923. – Радуловић 3: а) из Калаћурђевића у Херцеговини средином 19в; из Ријеке Дубровачке 1864 (очито и ова из Калађурђевића) б) из ЦГ. – Рајс 1 из Фоче 1912, а тамо из Пољске. – Рајић 1 из Конавала. – Рајчевић 1 из Цавтата. – Ракић 1 из Славоније крајем 19в. – Ракиђија 1 из Орашца 1875. – Рачић 1 из Плата у Жупи 1891. – Резман 1 из околине Марибора. – Ревиновић 1 из Брезовице у Словенији 1888. – Ређо 1 из Жупе 1884. – Рендић 2 из Супетра на Брачу. – Решетар 1 из Конавала, тамо се спомињу 18в, звали се Решетаревићи. – Ровначић 1 из Плевље 1914. – Ровановић 1 из Старе Пазове 1920. – Розен 1 из Словеначке у дп19в. – Рознер 1 из Сарајева 1899. – Роко 1 из Дола 1920. – Ромић 2 из Дрниша крајем 19в. – Ромовић 1 из Лукавца код Невесиња 1907. – Ронки 1 из сјеверне Италије у дп19в. – Рошчић 1 из Грабовца код Имотскога. – Рубини 1 из Италије. – Рудењак 2 из Шумета крајем 19в. – Румора 1 из Пага 1922.

Саблић 1 из Конавала 1901. – Савин 1 из Котора 1918. – Савиновић 1 из Жупе у дп19в. – Савић 1 из Невесиња 1906, слави св. Јована. – Савковић 1 из Ирига 1922. – Сагрестано 3 из Бишеље у Италији у дп19в. – Сакић 1 из Обровца 1900. – Самбраило 1 из Жупе. – Самарџић 1 из Книна 1904. – Смабуњак 1 из Задра 1881. – Сангалети 1 из Ластова 1914. – Сарака 3, стара властеоска. – Сарачи 1 из Скадра 1920. – Сарић 1 из Пољица код Сплита. – Сарокети 1 стара. – Сафрет 3 из Будве крајем 19в. – Сашило 1 из Шумета 1877. – Свиларић 1 из Чепикућа 1913. – Свилокос 5 из Колочепа. – Сегато 1 из Борга у Италији 1898. – Сејбал 1 из Чехословачке. – Секо 1 очево рм Дубровник. – Селак 1 из Жупе. – Сераљи 1 из Италије око 1800. Сеса 2 из Корчуле 1897, 1905. – Сивилоти 1 из Тржића код Трста. – Симатовић 1 из Жупе у дп19в. – Симиниати 1 из Виса у дп 19в. – Симичић 1 из Жупе 1855, а тамо са Пељешца. – Симовић 1 из Блата на Корчули 1904. – Симони 1 из Бишеље 1901. – Скарпа 1 из Старога Града 1894. – Скатолини 1 из Тревиза у Италији. – Скврце 1 из Конавала. – Сквићимаро 3 из Бишеље у Италији, 1878, 1882, 1885. – Скелин 1 из Дрниша. – Скрели 1 из Скадра 1920. – Славић 1 из Корчуле 1921. – Слокар 1 из Цеља 1902. – Смодлака 1 из Клиса 1905. – Солаперто 1 из Таранта у Италији. – Сопа из Конавала 1913. – СПавенти 1 из Венеције прије 60г. – Спанчевић 1 је из Требиња 1920. – Спаравало 1 из Требиња 1920. – Спилетак 1 из Жупе у дп19в. – Сринчић 1 из Постојне у дп19в. – Станковић 3: из Имотице у Стонском Приморју у дп19в; из Будве 1891, из Ваљева послије рата. – Станош 1 из Цавтата 1920. – Стипковић 2 из Блата на Кочули 1905, 1923. – Стјепчевић 1 из Луке Шипанске. – Стјеповић 2 из Дубравице у дп19в. – Стојковић 1 из Подгоре код Макарске у дп19в. – Стојановић 1 из Хутова у Херцеговини 1918. – Ступичић 1 из Биограда на мору 1912, а тамо из Пага. – Сторели 2: из Бишеље 1892, из Барија у пп19в. – Субота 1 из Дрниша 1920. – Сукно 1 из Конавала у дп19в. – Сурић 1 из Сплита 1898. – Суђа 1 из Трстеника на Пељешцу.

Табор 1 из Скрадина 1919. – Тадин 1 из сплитске околине у дп19в. – Тајшер 1 из Чехословачке у дп19в. – Таљеран 2 из Сланога 1900, 1918, старином су из Дубровника. – Тарана 2 из Старог Сланог; Цвјетко Т доселио се г 1875, а вратио се у Херцеговину 1888, дјеца су остала у Дубровнику; славе св. Стефана. – Тарле 1 из Дрниша 1900. – Тедески 1 из Корчуле. – Тежак 1 из Задра 1874. – Тиквица 1 из Точионика у Стонском Приморју у дп19в. – Тиоцо 1 из Венеције половином 19в. – Тодоровић 1 из ЦГ 1912. – Толентино 2 из Сарајева. – Томашевић 1 из Љубиња у дп19в. – Томић 2 из Мокошице 1904, а тамо из Грабаца у Херцеговини 1920. – Томовић 1 из ЦГ. – Тонковић 1 из Жупе 1894. – Таре 1 из Комиже 1921. – Торић 1, очево рм Дубровник. – Тошовић 2 из Фоче 1865, 1905. – Траживук 1 из Кистања 1908. – Тремолис 1 са острва Самоса 1922. – Трива 1 из Затона. – Трипало 1 из Сиња 1899. – Тројанис 1 из Корчуле. – Тројановић 1 из Трстенога. – Трошић 1 из Обровца 1914. – Турина 1 са Сушака 1890. – Турчиновић 1 из Петраче у Жупи 1881. – Тупкан 1 из Бјеловара 1890.

Ћеровић 1 из Врпоља 1900. – Ћоровић из Љубиње 1876. –Ћук 1 из Билеће 1901. – Ћурлица 1 из Ријеке Дубровачке. – Ћурчија 1 из Чепикућа у Стонском Приморју 1884.

Ува 1 из Бишеље у Италији 1919. Укас 2 из Тијесног у дп 19в. – Уљаревић 1 из Доње Врбице код Билеће 1909. – Урбан 2 из Новог Сада 1878, 1883. – Урошев 1 из Баната 1893. – Уцовић 1 из Конавала у дп19в.

Фабијан 2 очево рм Дубровник. – Факин 1 из Шкрбине 1894. – Фантић љ из Конавала. – Феранти 1 из Ферма у Италији половином 19в. – Филичић 2 из Жупе 1883. – Финети 1 из Тржића 1902. – Финци 1 из Сарајева 1908. – Фишер 1 из Задра 1880. – Форнешиери 1 из Венеције 1894. – Фортунић 1 из Шипана око 20г. – Франасовић 1 из Корчуле 1890. – Франић 3: из Жупе 1913, из Сухог Доља 1922, из Вргорца 1922. – Франковић 1 из Поникава на Пељешњу. – Франулић 1 са острва Брача 1876. – Фуњак 1 из Цавтата 1882, поријеклом из Чехословачке.

Хајон 1 из Сарајева 1913. – Халер 1 из Вргорца крајем 19в, а тамо из Корушке. – Хелд 2 из Сплита у дп19в. – Хлађевић 1 из Требиња 1914. – Хопе 2 из Беча половином 19в.  Хофман 1 из Ријеке (Сењске) 1879. – Хрга 1 из Дрниша 1919. – Хрдало 2 из Чепикућа у Стонском Приморју половином 19в. – Хуре 1 из Брусја 1920.

Цар 2: са острва Лопуда 1879, из Точионика у Стоском Приморју. – Царевић 1 из Мајкова. – Цапут 2 из Конавала.  – Цапутовић 1 из Боке Которске. – Цвјетковић 4: са Шипана 1902, из Ошљега крајем 19в (2); очево рм Дубровник. – Цзетлер 1 из Доње Аустрије. – Цвитановић 1 из Кистања. – Цигановић 1 из околине Книна 1908, слави св. Николу. – Цилић 1 из Ластова у дп19в. – Цимеша 1 из Хрватске 1919, св. Ђурђа. – Циндрић 1 из Огулина 1909. – Цурчиан 1 из Напуља 1873.

Чакеља 1 из Особљаве на Пељешцу 1892. – Человић 1 из околине Требиња 1920. – Челопеци 1 из Челопека у Жупи 1905. – Черимагић 1 из околине Требиња 1918. – Чернохорски 1 из Чехословачке у дп19в. – Черовић 1 из Љубомира, слави св. Јоакима и Ану. – Чизмић 1 из Задворја. – Чикато 1 из Ошљега. –Чингрија 1 стара, из Арбаније, спомиње се један Ч као Лазарин 1767. – Чоловић 1 из Дрниша 1919, Ђурђевдан. – Чорбић 1 из Ускопља у Херцеговини у дп19в, слави св. Николу. – Чубелић 1 из Имотскога 1892. – Чук 1 из Ћевица у Херцеговини. – Чучковић 1, очево рм Дубровник.

Џањевић 1 из ЦГ прије пар година. – Џоџа 1 из Дражиндола 1875, слави Зачеће св. Јована.

Шабић 1 из Имотскога 1899. – Шаре 1 из Конавала. – Шарић 2 из Сиња 1914, из Ластова 1920. – Шапро 1 из Конавала 1892. – Шарлац 2 из околине Книна 1905, 1908. – Шепаровић 1 из Блата на Корчули 1808. – Швер 1 из Кранске Бистрице у дп 19в. – Шкеро 1 из Хума у дп19в (око 1864), звали су се и Шкеровић, слави Ђурђевдан. – Шкрабо 3: из Дола у дп 19в. 1901; из Сиња 1894. – Шикић 1 са острва Муртера 1894. – Шик 1 из Маџарске. – Шиље 1 из Ријеке Дубровачке. – Шимунковић 1 из Трстенога 1910. – Шимуновић 1 из Книна 1919. – Шишић 1 из Ријеке Дубровачке. –Шишина 1 из Точионика у дп19в. – Шољачић 1 из Бола на Брачу 1922. – Шоша 1 из Обровца 1901. – Шошић 1 из Дриења у Херцеговини у дп 19в. св. Никола. – Шперо 1 из Задра 1894, очево рм Дубровник. – Штакула 1 из Босанке. – Штамбук 2 из Селаца на Брачу 1912, 1920. – Штегер 1 очево рм Дубровник. – Шрекељ 1 из околине Љубљане 1896. – Штрел 1 из Чехословачке 1895. – Штерн 1 из Љубљане 1873. – Штурица 1 из Конавала. – Штук 1 из Оребића. – Шћука 1 из Словеније. – Шуберт 1 из Чехословачке у дп19в. – Шулић 1 из Загвозда. – Шутић 2: очево рм Дубровник, из  Лисца 1923. – Шушић 1 из околине Дрниша 1923.

Б) Груж

Агаци 2 из Шипана. – Агустиновић 1 од г 1887. – Алексић 1 из Требиња поч 19в слави св. Михајла. – Алфиров 2 из Водица близу Шибеника. – Андровић 1 из Боке Которске 1920.

Бабаић 1 из Берана 1916. – Бановић 1 из Груде 1911. – Барбарић 1 из Башке Воде близу Макарске. – Батистић 2 са Пељешца 1881м а тамо из Блата на Корчули. – Баћа 1 из Ђемоне у Италији 1897. – Баица 1 из Тијеснога 1906. – Бендевиш 1 из Смоковљана прије 30г. – Бенуси 2: Из Ерцегновога 1908, а тамо из Ровиња у Истри; и са острва Цреса. – Бете 1 из Конавала. – Бибица 1 са Пељешца почетком 19в; у породици постојала предаја, да су поријеклом из Босне и да су се звали Ожеговић. Из Босне су дошли у Куну на Пељешцу (по Бјеловучићу из Херцеговине, Насеља 13, стр 238). – Бијеле 1 из Конавала 1899. – Билић 2 из Доца близу Сријана 1894, из Ливна 1920. – Бичић 1 из Грабовца 1920. – Бјелић 1 из Никшића 1918. – Бјеланчић 2 из Кобаша близу Стона 1890, 1910. – Бовић 1 из Травника 1920. – Богдановић 1 из Зелениковца 1894. – Богашић 1 из Пераста у Боки Которској 1895. – Бокић из Херцеговине 1875. – Бона 2 стара властеоска. – Боначић 1 из Пијавичине на Пељешцу. – Бошњак 1 из Невесиња 1904. – Брадаш 1 из Жупе. – Брамбила 1 из Котора 1896. – Брекић 1 из Невесиња 1894. – Бркић 1 из околине Задра. – Брокета 1 из Трновице у Стонском Приморју. – Брунско 5 из Чехословачке прије 50г. – Буквић 1 из Храснога у Херцеговини 1902. – Буњац 1 из Малога Граца 1920. – Буратовић 1 са острва Хвара 1890. – Бурин 1 из Затона 1883. – Бушко 1 из Чесвинице близу Стона 1905.

Видоевић 1 из Ошљега у дп19в. – Виолић 1 из Цавтата 1919,  а тамо из Ровиња у Истри. – Влахушић 2: из Стона 1895, из Имотице у Стонском Приморју 1898. – Водница 1 из Затона 1907. – Водопија 1 из Вравињца 1921. – Вранковић 1 из Љубушкога 1905. – Вуић 1 из Ријеке Дубровачке у дп19в. – Вукичевић 1 из Билеће 1874. – Вуковац 1 из Конавала 1911. – Вукореп 1 из Хутова.

Галасо 1 из Комиже 1912. – Гати 1 из Пуља 1919. – Гаће 1 из Стоца 1922. – Главичић 1 из Петрова Села, 1923. – Глеђ 1 из Шумета 1906. – Гојић 1 са острва Брача 1894. – Гал 1 из Дравограда 1894. – Гоце 1 стара властеоска. – Грего 1 стара. – Гринвалс 1 из Чехословачке 1903. – Гробушић 1 из Крижа у Хрватској. – Гуслић 1 из Сланога 1897.

Дамјан 1 из Сустјепана у дп19в, тамо из Црквенице. – Дево 1 стара. – Девошић 1 са острва Пага 1901. – Деђули 1, из сјеверне Италије, околине Гадрског Језера почетком 19в. – Делић 1 из Лећевице 1899, – Лелолио из Бишеље у Италији. – Делорко 1 из Бишеље у Италији 1910. Дендер 1 из Височана у Стонском Приморју у дп19в. – Дерикучка 1 из Височана око 1878, св. Василија. – Детони 1 из Задра 1889. – Дивиш 1 из Чехословачке. – Диреде 1 из Бишеље 1900. – Добрић 1 у Гружу 1848. – Додан 1 из Бисочана око г 1878, св. Василија. – Дубрава 1 из Чехословачке 1920. – Драгичевић 1 са Хвара у дп19в. – Драгојевић 1 из Велел Луке на Корчули у дп19в. – Дробац 1 из Жупе. – Дубовић 1 из Ерцегновога 1906,  а тамо из Конавала. – Дувњак 1 из Ливна 1919. – Дулчић 4 из Брусја, 1906, 1909, 1910, 1918.

Ђивановић 1 из Осојоника 1862. – Ђивић 1 из Мрчева 1873. – Ђивоје 1 из Ластова 1910. – Ђик 2: Из Чепикућа у дп19в. – Ђирон 1 из Шибеника 1893. – Ђоно 1 из Граца у Херцеговини 1864. – Ђурасовић 1 из околине Требиња у дп19в.

Ерговић 1 из околине Сиња 1918.

Жуговић 1 из Лисца 1904. – Жуно 1 из Мостара 1910.

Заго 1 из Супетра на Брачу 1902. – Задјеловић 1 из Затона у дп19в. – Зец 4: из Лопуда у дп19в (2); из Ошљега 1900, 1909. – Зорић 1 из Малога Граца 1919.

Иванко 1 из Трогира 1904. – Иванковић 1 из Врпоља код Билеће у дп19в, св. Јоаким и Ана. – Иветић 1 из Суторине 1880, св. Стефан. – Илић 1 из Невесиља 1906. – Иличковић 1 из околине Вирпазара 1919.

Јакшић 1 стара. – Јаловица 1 из Хума 1879. – Јелић 1 из околине Шибеника 1919. – Јерковић 1 из Љубча 1886. – Јовић 2: из Имотскога 1912; из Точионика у Стонском Приморју, а тамо из Завале у Херцеговини. – Јокић 1 из Сиња 1917. – Јуваничић 1 из Трста 1880. – Јуришић 1 из Имотскога 1895.

Канђенеле 1 из Бишеље у Италији 1919. – Капурси 1 из Бишеље 1880. – Карловић 1 из ластова 1912. – Кентра 2 стара. – Кисић 1 из Жупе 1868. – Кметовић 1 из Сланога 1894. – Кнего 1 Шумета 1899. – Кнежевић 2 из Шибеника у дп19в; из Влаховића код Љубиња 1922. – Кнаус 1 из Трбовља 1886. – Ковачевић 2 са Хвара 1910, 1922. – Ковачић 2 из Омиша 1894, из Мајкова 1920. – Кожул 1 из Мостара. – Козмај 1 из Бишеље 1913. – Кокеза 1 из Сплита. – Колумбић 1 са Хвара 1906. – Комплита 1 из Ријеке Дубровачке. – Кордић 4 из Трста у дп19в (2); из Конавала 1894 (2). – Касовић 1 стара. – Крампус 1 из Марибора 1868. – Кривокапић 2 из Никшића 1918, 1919. – Криж 1 из Чехословачке у дп19в. – Криле 5 стара. – Кристић 1 из Чепикућа у Стонском Приморју. – Кришковић 1 из Сења 1904. – Крстинић 1 са Хвара 1904. – Куртела 1 из Чибаче 1920, а тамо из Комолца. – Кусић 1 из Орашца.

Ловрић 1 из Рогознице 1921. – Лончар 1 из Херцеговине г 1851. – Лузено 1 из Бишеље 1922.

Љубомир 1 у дп19в.

Магдалена 1 из Бишеље 1890. – Мајсторовић 1 из Мокошиње 1888. – Макјанић 1 са Хвара 1877. – Мараити 1 у дп19в. – Маргаретић 1 из Громаче 1870. – Мариновић 1 из Петрова Села у дп19в. – Масле 1 из Орашца 1898. – Матијевић 1 са Хвара 1912. – Матовић 1 из Лопуда 1900. – Мастођаково 1 из Бишеље 1920. – Медар 1 из Седлара 1864. – Менегело 1 из Корчуле 1896. – Мијановић 1 из Билеће 1893. – Микиељ 1 из Громаче 1878. – Милановић 1 из Трстенога на Пељешцу 1901, а тамо из Старога Града на Хвару. – Милардовић 1 из околине Имотскога 1899. – Милер 1 из околине Марибора 1888. – Миличић 1 из Брусја на Хвару. – Милковић 1 из Мравинце 1920. – Миловић 1 из Каштел-Лукшића 1908. – Милојевић 1 из Грабиша у Херцеговини у дп19в, слави св. Михајла. – Милош 1 из Затона. – Милутиновић 1 из Мркоњића код Требиња 1894. – Мискин 1 из Дужи 1865, слави св. Стефана. – Митровић 2: из Сланога 1919; из Бискупије код Книна 1884. – Мојаш 1 из Дола 1906. – Монополи 1 из Бишеље 1869. – Мравак 1 из Сиња 1920. – Мунитић 1 из Имотскога 1921. – Мурати 1 из Шипана. – Мусладин 1 из Љубча 1920.

Новаковић 1 из Клијенаца 1920. – Њирић 3: Иу Љубча 1874, из Затона 1891, 1911.

Обрстер 1 из Планине у Словеначкој у дп19в. – Огреста 2 из Дола 1874. – Одавић 1 из Зубаца 1876. – Орепић 1 из Стравче 1900. – Орлиђ 4; из Чешљара код Љубиња 1894; из Столива у Боки Которској 1895, из Жупе (2) 1894, 1896. – Оро 1 из Величана код Љубиња 1922.

Павишић 1 из Мурвице 1919. – Павличевић 1 из Лисца 1919, старином из Мајкова. – Павловић 3 из околине Љубиња 1878; из Шумета 1912; из Стона 1919. – Пантелеони 1 из Горице 1912. – Пасарић 1 из Чепикућа 1894. – Пасваликио 1 из Италије 1919. – Паскоевић 1 из Босанке 1896. – Перић 1 из Броца код Стона. – Петронио 2 из Пирана 1874. – Петрушић 1 из Пострања 1922. – Пици 1 из Улциња 1919. – Пицинић 1 из Лошиња 1921. – Плавша из Голубића код Книна 1920. – Пленковић 2 са Хвара: 1909, 1918. – Поповић 3: из Околине Книна (2) 1919; из Мајкова. – Правица 1 из Требиња 1852, слави Зачеће св. Јована; (друга кућа, досељена 1814, изумрла је). – Путица 1 из Гомиљана у Херцеговини око 1889, иселила се у Београд 1903, а 1921 вратила се у Дубровник; Ђурђевдан.

Рагуж 1 из Стоца у дп19в. – Рандовић 1 из Срема 1906. – Рано 1 из Бишеље 1910. – Рачић 3 из Старога Града (1) 1896, из Плата у Жупи (2) 1910, 1912. – Ребез 1 из околине Трста 1910. – Репанић 1 из Ерцегновога 1893. – Риловић 1 из Радочића 1912. – Ројић 1 из Сиња 1909. – Ронти 1 из Задра. – Рудењак 2 из Шумета 1875. – Рушчић 1 из Грабовца код Сиња 1919.

Салтарић 1 из Сустјепана 1877. – Самбуњак 1 из Задра у дп19в. – Свилокос 1 из Колочепа. – Секелез 1 из Опанака 1903. – Сјекавица 1 из Мајкова 1913. – Симатовић 2 из Чибаче у Жупи 1921. – Сканси 1 из Брусја 1919. – Скрабић 1 из околине Макарске 1892. – Сластни 1 из Чехословачке 1903. – Солдани 2 из Бишеље 1919, 1920. – Солдат 1 из Италије у дп19в. – Сошић 2 из Требиња 1878, 1893. – Сријенси 1, из Петраче. – Стабиле 1 из Аквилеје 1918. – Станичић 1 из Башке Воде код Макарске 1917. – Станковић 1 из Крашног Врха 1895. – Стјеповић 1 из Мрчева 1894.

Тоља 1 из Имотице у Стонском Приморју 1898. – Томаш 1 из Осојника 1897. – Томић 1 из Биограда на мору. – Тихер 1 из Чехословачке у дп19в. – Трифуновић 1 из Риђана 1910. – Тројановић 2 из Луштице у Боки Которској 1901, из Сустјепана 1923. – Тутман 1 из Мајкова.

Ћурлица 1 из Мокошице.

Уцовић 1 из Конавала. – Удовчић 1 из околине Имотскога у дп19в.

Фандл 1 из Словеначке 1906. – Феро 1 из Пољске 1911. – Франић 1 из околине Омиша. – Фратни 1 из Италије у дп19в.

Хајни 1 из Чехословачке 1903. – Ханчевић 2из Брусја 1907, 1919. – Хаџија из Оребића на Пељешцу 1914. – Херцигоња 2 из Тухела 1910. – Ходпан 1 из Чехословачке. – Хоминка 1 из Чехословачке 1922. – Хртица 1 из Ерцегновога 1894. – Хуре 3 из Брусја; 1906 (2), 1922.

Цар 1 из Точионика 1886. – Цафарано 1 из Бишеље 1919.

Чејовић 1 из Стравче 1902. – Черкез 1 из Мостара 1916. – Чафарин 1 из Трбовља 1901. – Чорлија 1 из Невесиња 1912. – Чоро 1 из Осојника 1914. – Чучка 1 од г 1897, родно мјесто очево Стон.

Швицер 1 из Инђије 1922. – Шестић 1 из Макарске 1901. – Шиљкут 1 из Требиња 1922. – Шолетић 4 од старина 2, а 2:1896, 1913. – Шорић 1 из Грабовца 1920. – Шрајхер 1 из Беча 1911. – Шутић 2 стара. – Шуштерчић 1 из Љубљане 1874.