Drenovac (Klina, Metohija)

Onomastika dela Severne Metohije, Danilo Stijović

Грађа је сакупљана од 1 до 15 јула 1978г и од 27.7 до 20.8. 1979г. САНУ, Ономатолошки прилози, књига 14.

Рад на терену није био лак. До тражених података долазило се тешко, јер је српско становништво било заплашено, те је на сваком кораку показивало неповерење. Контакти су ипак успостављени, чему су највише доприносили ученици аутора ових радова, тј (некадашљи) ђаци Гимназије и Средње економске школе у Пећи. С добијањем поверења, људи су не само давали тражене податке него и отварали срце, често износећи чињенице о свакодневном страдању Срба тих дана на својим имањима и испред својих кућа.

У време сакупљања грађе у овим селима невољне сеобе Срба из ових крајева текле су увелико, али је још увек било јаких породица с великим бројем деце.

Грађа је, како је то уобичајено у истраживањима ове врсте сакупљана од старијих (по могућности неписмених или што мање писмених) мештана, а само у неким слуајевима (нпр код бележења нових и старијим људима непознатих имена) – од млађих, па чак и од деце.

Велику захвалност за гостопримство и помоћ на терену дугујем становништву испитиваних села, а посебно информаторима (чија су имена давана на крају уводног дела о сваком селу), од којих неки одавно нису међу живима, а неки су нови дом потражили и нашли далеко од свог старог, метохијског завичаја.

Дреновац (Клина)

Село се налази око 18км ји од Пећи. Аутопут Пећ-Приштина пресеца село на два дела. Горњи део села је у изразитој стрмини, док се други део села спушта у равницу поред Пећке Бистрице. На брду изнад села, у пределу Црквине, налази се огроман храстов пањ. На њему и данас, „кад је тежак светак“, пале свеће. Кажу да је ту била црква свете Богородице („Света пречиста“) и да су се доскоро чували трагови те цркве.У центру села постоји огроман храст. Он је „вакав“ заштитник села. Под њим се на Спасовдан поставља „софра“, кад носе крста…

Село има 62 српске куће и око 20 шиптарских. 12к (п Богићевић, раније презиме Гаџић) чува предање да су пореклом из Гацког, а остале п, уколико нешто знају о свом пореклу, кажу да су старином из Црне Горе: Велике, Шекулара, Бјелопавловића, а најчешће кажу да су „негде из Црне Горе“ и да су се доселили у турско време или пре њега… Просечан број чланова у породици је око 9,3.

Богићевић 14к. Чувају предање да су старином из Гацког. У ово село су дошли из села Велике у Црној Гори пре неколико векова. Св. Ђорђе; мс св. Алемпије.

Добрић 4к. Пореклом су „негде из Црне Горе“. Св. Ђорђе.

Јанић 1к. Раније им је презиме Павићевић. Пореклом су са Пелева Бријега у Црној Гори. Још у турско време пребегли су због крвне освете у село Заостро код Иванграда. Овде су од 1932г.

Јовановић, 1к. Старином су из Бјелопавлића (Црна Гора). Св. Петка.

Јовановић 1к. Доселили су се из Мораче пре 100г. овде су од 1932г, а пре тога су живели у Белом Пољу код Пећи.

Марковић 1к. Не чувају предање о пореклу. Св. Никола; мс св. Никола летњи.

Марковић 4к. Не чувају предање о пореклу. Св. Ђорђе, мс св. Ђорђе Алемпије.

Миловић, 2к. Дошли су из Бара Краљских (Васојевићи) 1932г. Св. Аранђео.

Николић 1к. Не чувају предање о пореклу. Св. Никола; мс Св. Никола (летњи).

Николић 1к. Старином су из села Бабића код Куршумлије. Овде живе од 1947г на имању које су добили од општине.

Радосављевић 2к. Доселили су се из села Велике у Црној Гори „пре 500 година“. Св. Ђорђе.

Савић 5к. Чувају предање да су старином из Дробњака. У ово село су се, још у турско време, доселила три брата: Добро, Саво и Степо. Од њих потичу данашњи Добрићи, Савићи и Степићи. И данас имају истог кума. Св. Ђорђе, мс св. Ђорђе Алемпије.

Сташић 1к. Не чувају предање о пореклу. До пре 20г живели су у суседном слеу Дугоњива. Св. Никола.

Степић 11к. Чувају предање да су старином из Дробњака. У ово село су дошли из Велике „пре 500г“. Св. Ђорђе; мс св. Ђорђе Алемпије.

Цимбаљевић, 2к. Доселили су се 1932г из села Дапсића (о. Иванград). Св. Аранђел.

Шћекић, једно лице, старином из села Распоре (о. Иванград). Св. Никола.

П.С. У Дреновцу је 1961г било 779с (Срби и Црногорци 403, Албанци 372), у 1971г било је 851с (419:361), а у 1981г било је 1.016с (403:550). А данас?