Doljani i Sopoćani

Naselja Novopazarskog kraja, F. Sebečevac – S Šaćirović, Beograd 1995

Дољани (Нови Пазар)

Село се налази З од НП, између Сопоћана и Грачана, а граничи се још са Црночом, Слатином, Забрђем и атаром Баљена (тутинска општина). НВ му износи 810м, а удаљеност од НП 12км…

У селу живе српски родови, старији досељеници (19в), пореклом из ЦГ:

Петровићи 1д, Видосављевићи 2д, Ристовићи 1д, и Раковићи 1д (сви славе Јовандан), те Миљковићи 3д Никољдан и Радомировићи 1д, Стевандан.

Исељеници: Вуловићи, Крагујевац 2д, Миљковићи Крагујевац 2д; Радомировићи, Крагујевац 1д; Ристовићи Крагујевац 1д.

Сопоћани

Засеок Дољана смештен око асфалтног пута који води од Новог Пазара ка Делимеђу, налази се на НВ 767м. Гранична насеља су: Црноча, Првеновићи и Забрђе. Куће су лоциране око самог пута који води ка манастиру и окренуте ка југу…

Бистра и хладна изворска вода користи се за снабдевање насеља, а то је Бисер-вода (користи је Мотел Сопоћани), Извор Рашке, Стублина у подножју Ханишта, Чесмица код манастира, испод Капчине, затим Манастирска чесма (један део воде доведен од Стублине, а други од Голодије). Црквено имање добија воду из Јужца…

Старине и прошлост. – У називу насеља је корен сопот (извор), што асоцира на богатство изворне воде, а посебно на извор Рашке. Мештани засеок другачије зову Доњи Дољани. У турском дефтеру за овчарину и торовину из 1585, село Дољани је пописано два пута, па се насеље Дољан (Грљан) вероватно односи на данашње Сопоћане, јер га нема ни у Сопоћанском поменику (15 и 16 век) под данашњим именом, што нам намеће чињеницу да је село у средњем веку егзистирало под именом Дољани, а да су локалитет манастира и имање носили име Сопоћани, што је касније прихваћено за насеље Доњи Дољани. О старости насеља говоре многи остаци материјалне културе: „латинско гробље“ на Сијечем брду, „грчко гробље“ на Гунића брду и манастир Сопоћани из 13в, задужбина Уроша првог Немањића. Крајем 19в и почетком 20в засеок је био агалук Агушевића из Новог Пазара.

У селу живе стари досељеници (средина 19в): Тимотијевићи 4д, кажу да су од Бранковића из Подгорице, од њих су Младеновићи 1д, прешли из Горњих Дољана (1925), и Митровићи 4д, који су такође у сродству са првима (сви славе Никољдан), затим Савићи 2д Јовандан), досељени из ЦГ, из Дољана, пре 1912, и Павловићи 2д Јовандан. Новији досељеници су Вулетићи 2д, Јовандан из Ушћа. Муслимански род Тутићи 1д, досељени после 1945г из Шкријеља. Исељеници: Тимотијевићи, Краљево.

П.С. Дољани су имали 207с у 1948, 89 у 2002 и 127с у 2011г, у томе 9 млађих од 5г, уз просечну старост од 33,8г.