Daleko je Sunce u Velikoj Drenovi (Trstenik)

Положај. – У равници Голиске Мораве, за 3-4 км од ње, а испод Белог Брда и једне косе, находи се ово село, тако да му је половина у равни, а половина у једној висоравни. Уздужном средином села, а испод висоравни, пролази друм Крушевац-Јасика-Трстеник. Источним крајем села протиче Риљачка Река, а западним Топонички Поток, који лети пресушује.

Река се врло ретко излива, али тад чини осетну штету кључу, докле се потог због дубоког корита никад не излије. Морава пк, која се често излива, причињава велике штете околним њивама и ливадама. Прича се да је некад и до села долазила, а постоји предање да су некада лађе везиване за врестове код цркве и школе.

У селу се понајвише пије бунарска вода. Само у средини села, онде где су механе, дућани, црква и школа, десно од друма, има једна лепо озидана чесма, са бистром и лаком водом, с које захвата скоро пола села. Чесма је још из турског времена, од ка је неколико пута оправљана.

Земље и шуме. – Готово је сва земља у сеоском атару, који се пружа око 6 км у дужину а 5 у ширину, јака и плодна, јер је већином кумсача (нанос, тења); мање је смоница, а још мање прљуша. Само село је пак на смоници и црници.

Сеоска шума налази се на северо-западном крају атара, у Топоници. До пре 1876 год ту је била сеоска планина. Данас је подељена и већином је ситна шума, а на много места искрчена.

Тип. –Село је збијено. Куће су на растојању од 20-40 м., али нису ушорене. Свака кућа има двориште, сточни тор са стајама и окућницу. Село се дели на Горњу и Доњу Малу. Горња Мала захвата висораван и страну која се к равници спушта. Доња Мала захвата равницу јужно од друма. Западни крај Доње Мале зове се Крива Бара. У Горњој Мали има 220, а у Доњој 200 кућа.

Свега у селу има 420 кућа (1818 године имало је 177 кућа и тада је ово село потпадало под кнежину Левач – Мита Петровић. Фин и Установе, књига 2, стр. 503) а 600 пореских глава.

Име. – Ово село се звало Цигатовац, због Цигана који су у једном делу села били насељени. Тек доцније, негде око Кара-Ђорђева Устанка, село се прозове Велика Дренова, због многих дренова који се око села и сад находе.

Старине. – На северо-источном крају села, у долини Риљачке Реке, мало ниже Страгара, има место Старо Село, где се налазе комади од ћерамиде, лонаца, црепуља, разна гвожђарија, пепео и др., даље и многи бунари из времена кад је ту било насеља. На источном пак крају села, с леве стране Риљачке Реке, на месту званом Крушак, има једна црквица, посвећена Св. Илији, када се ту скупи велики сабор, који је некад мељан у вашар, а сада је опет сабор. Прича се да је ту црквицу пронашао неки старац, који је неколико ноћи гледао свећу где ту гори. Кад је копао, нађен је темељ и престони камен. Ова је црквица сигурно била раније црква поменутог Старог Села, јер је од истог једва за 1км удаљена. Још је, веле, било више Горње Мале неко старо гробље. Других старина нема.

Постанак села и порекло становништва. – На данашњем месту није било насеља од старина, већ је село било источно у долини Риљачке Реке, на месту званом Старо Село, одакле је премештено на данашње место због непознатих
узрока. Најпре је насељена Горња Мала, па онда Доња.

У селу су ове породице, почињући одозго са запада у Горњој Мали:

Качаревићи (15) су досељеници из сврљишког краја. Овако су прозвати што су им стари били качари, а и данас их има који се тим послом баве. Славе Св. Николу. – Игњатовићи (19) су дошли из Срема о Првом Устанку. Славе Св. Јована. – Левићани (16) су из Левићана у Топлици. Неколико кућа има их и у Доњој Мали. Славе Св. Ђорђа и Ђурђевдан. – Ступљани (24) су из Ступња у крушевачком округу. Славе Св. Враче. – Ћурчићи (12) су такође из крушевачког
округа. Овако су прозвати што им је неки стари био ћурчија. Славе Св. Аранђела јесењег и летњег. – Саплаковићи (8), овако су прозвати што су има стари пили вино из саплака, досељеници су из Топлице. Славе Св. Јована. –Мутавџићи (5) су дошли из врањског округа у време Првог Устанка. Славе Св. Јована Златоуста. – Трипковићи (24) су из сарајевске околине у Босни. Славе Св. Николу. – Ћосићи (16) су старинци. Прича се да су се у време Кочине Крајине сви разбегли, сем некаква Ћосе и брата му Чуље, који су се по шевару и врбаку крај Мораве крили од Турака. Ћоса се звао тако што је био стар а ћосав, а Чуља што је имао једно уво. Ћосића има и у Доњој Мали. Славе Св. Ђорђа и Ђурђевдан. – Радићи (14) су дошли из Срема, куда су пребегли о Кочиној Крајини. Старином су пак из Прилепа у Македонији, одакле су прешли у Топлицу, па овамо, затим у Срем, одакле су се, као што је речено, опет овамо повратили. Једна су породица са Вељковићима и Брђанима (Дугстевићима) из Коњуха и Домишљевцима из Љубаве. Ови се овако прозивљу по некој баби Ради. Славе Св. Ђорђа и Ђурђевдан. – Несторовићи (8) су са Косова.
Славе само Ђурђев-дан. – Станимировићи (Станимирџићи) (6) су се доселили из Камењаче у окр.крушевачком. О Кочиној Крајини и они су бежали у Срем, одакле су се доцније повратили. Са Грубачима (Бабићима) у Коњусима рачунају се као једна породица. Има их и у Доњој Мали. Славе Св. Јована. – Тодоровићи (5) су старинци. Славе Св. Петковицу јесењу и летњу. – Брзанци (3) су из Брзана у окр.крагујевачком. Славе Св. Николу. – Бабићи (5) су од некуд из крушевачког округа. Славе Св. Аранђела. – Недићи (12) су из Жупе. Славе Св. Николу. – Шљивићи (5) су из крушевачког округа. Славе Св. Аранђела. – Дачићи (3) су се доселили из топличког округа. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан. – Златановићи (2) су дошли пре 120 година из топличког округа. Славе Св. Аранђела. – Стојановићи (3) су дошли пре 100 година из Жупе. Славе Св. Николу. – Џатићи (2) су дошли пре 95 година из Старе Србије. Славе Св. Јована.

У Доњој Мали су, почињући одозго, ове породице:

Лепенци (14) су се доселили из Лепенца са Косова. Славе само Св Мину. – Јаћовци (Мандићи) (16), којих има и у Горњој Мали, су дошљаци из Батота у крушевачком оркугу, одакле су пошла три брата, па се један населио у овом селу, други у Страгарима (Ћулумовићи), а трећи у Орловцу у Милутовцу. Славе Св. Враче. – Вукојевићи (12) су старинци. Славе
јесењег и летњег Св. Аранђела. – Јовановићи – Милојевићи (3) су из Судимља у округу топличком. Славе Св. Николу. – Ратајци (16) су из Ратаја у округу крушевачком (У овом и сличним случајевима под крушевачким округом разуме се само део овог округа преко Мораве). Славе летњег и зимњег Св. Стевана.  Има их једна кућа у Крушевцу и једна у Пољни у Левчу. – Кривчевићи (13) су из крушевачког округа. Славе Митров-дан и Јеремин-дан. – Чуљићи (10) су старинци. Са Ћосићима се сматрају као једна породица. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан. – Коларовићи (19) тако прозвани по томе што су им стари били добри, колари, дошли из Срема. Славе. Св. Аранђела. – Максићи (5) су из крушевачког округа. Славе Св. Николу. – Ђулановићи (9) су из крушевачког округа. Славе Св. Аранђела. – Настићи (18) су такође из крушевачког округа. Славе Св. Николу. – Војиновићи (3) су досељеници из Топлице. Славе Св. Аранђела. – Динићи (6) су досељеници из Ступња у округу крушевачком. Славе јесењег и летњег Св. Аранђела. – Ћеличани (4) су дошли пре 130 година из Ћелија у окр. Крушевачком. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан. – Петковићи (10) су се доселили пре 100 година из Судимаца у Топлици. Славе Св. Николу. – Марковићи (5) су непознатог порекла. Славе Св. Николу. – Обрадовићи (5) су дошли пре 130 година из Жуше. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан.

У Кривој Бари, западном крају Доње Мале, ове су породице:

Баћићи (8), тако названи по неком старом Баћи, досељеници су из Срема. Славе јесењег и летњег Св. Аранђела. – Ђурићи (4) су из сврљишког краја. Славе Св. Ђорђа и Ђуршев-дан. – Млаџићи (5) су такође из сврљишког краја. Славе Ђурђев-дан и Св. Ђорђа. – Ђерковићи (8) су такође из сврљишког краја. Славе Св. Аранђела. Од ове исте фамилије имају две куће у Белој Води (дућанџије) и једна у Великом Градишту.

У средини села, с једне и друге стране друма, налази се црква (Цркву је подигло село 1832 године на заузимање свештеника Петра Јоксимовића Медвеђанина. Посвећена је Вазнесењу, када сваке године слави), школа, судница, две механе и неколико дућана.

Сеоска слава је Мали Спасов-дан.

Село има једно гробље, које је на источном крају села, где се копа и један крај села Селишта.

Српски етнографски зборник 1905, књига 6, Насеља српских земаља, књига 3, Станоје М. Мијатовић, Темнић, стр. 245-407. Стр. 300-304.

П.С. Велика Дренова је имала 3.181 становника 1948 године, а 2.363 приликом пописа 2011 године, када је имало 88 млађих од пет година, и просечну старост становништва од 45,1 година.