Božinjevac (Bujanovac)

Vranjska Kotlina, dr. Jovan F. Trifunovski, Skoplje 1963.

Село лежи на брежуљкастом земљишту у непосредној близини бујановачке железничке станице. Суседна су насеља: Жужељица, Левосојо (Прешево) и Крајмировац. У самом селу избијају два кладенца (Горњи и Доњи); ископана су и пет бунара. На атару се налазе извори: Шавар, Ђеран и Кисела Вода.

Божењевац је мало збијено насеље. Дели се на Доњу и Горњу Махалу. Укупно село има 23 дома (1951г).

Село је најпре лежало у долини Мале или Попове Реке (на потесу Селиште). Поменута долина је између садашњег Божењевца и суседне Жужељице. То старо село имало је око 75 српских кућа, 40 занатско-трговачких радњи и 12 ковачница. Преко старог Божењевца водило је „џаде од Солуна за Ниш“. Тим путем су пролазили путници и „натоварене камиле“; носиле су со, шећер и друге производе.

Крајем 18в у старом селу чинили су зулуме поједини пролазници. Зато су се тада сви становници иселили: отишли су у Врање, Ниш, Параћин, Београд. Нису се далеко отселила само два брата: Јанко и Ушин. Они су пре око 160г прешли на прикривеније место где су основали данашње насеље. У Божењевац су се прибирали и други појединци од којих потичу неки данашњи родови.

На Селишту се налазе њиве и једна воденица. У њивама становници изоравају остатке од кућа, налазе дрвени угаљ на местима где су биле ковачнице и друго. На Селишту избијају кладенци: Белајкин, Есад-бегов и Бузалак.

Данашњи Божењевац од 1878 до 1912г лежао је близу српско-турске границе. Зато су његови становници ноћу прелазили у Србију где су се снабдевали оружјем; то оружје растурали су међу Србима на територији Турске.

До ослобођења од Турака село је било врло сиромашно: становници су имали мале и неплодне њиве „на брду“, док су добре њиве у равни поред Ј. Мораве поседовали Турци из Левосаја и из Биљаче код Прешева. После 1912г сељаци су стекли њиве и у низији.

Сеоска слава је Спасовдан. Гробље сељака је у Левосоју. 1944г Божењевац су запалили Арбанаси из прешевских и гњиланских села.

Порекло родова. – У Божењевцу живе 3 стариначка и 5 досељених српских родова.

А) Стариначки родови:

Иванови (4к) и Веселинови (2к), славе св. Николу. Раније су чинили један род. Потичу од напред поменутог оснивача села деда Јанка.

Ушинци (6к, Св. Никола), потичу од оснивача села деда Ушина.

Б) Досељени родови:

Ајтини (1к, Св. Арханђео), дошли су у турско доба из Лучана у подножју Прешевске Црне Горе. Лучане 1912г затечено је са арбанашким становништвом.

Цвејини (1к, Св. Арханђео), дошли су када и Ајтини из Турије. И ово село 1912г затечено је као арбанашко насеље. За Цвејине каже се да „много не фирају“.

Миленкови (4к, Св. Никола) дошли су за време Турака из Бујановца.

Митини (4к, Св. Никола), дошли су у турско доба из Биљаче код Прешева.

Деда Дејкови (1к, Митровдан) дошли су после 1878г из суседног Крајмировца. Тамо су припадали роду Деда Стеванови.

Исељеници. – Напред је било речи о исељеницима из старог Божењевца. У новије време иселило се 7 породица: од Деда Дејкових по 1 породица прешла је у Бујановац и Џеп; од Миленкових 1п иселила се у Лесковац; од Ушинци 1п живи у Врању; од Ајтиних 1п отишла је у Београд; од Веселинових 1п је у Врању а 1 у Нишу.

П.С. Божињевац је имао 126 становника у 1948, а 376 у 2002 години, у томе 368 Срба, 4 Бугара, 2 Албанца и по 1 Македонац и Хрват.