Binač (Gornja Morava)

Село је у равници, на подножју огранака Скопске Црне Горе. Кроз село протиче Мала Река или Биначка Река. На западној страни поред самог села протиче Голема (Корбулића) Река, доцнија Морава. Вода за пиће добија се из једне чесме изнад села, из бунара у селу, а и из реке…

Село је углавном збијеног типа, једино су 7 арбанашких муслиманских кућа удаљене 35м хода северно од села, на Големој Реци. Дели се у три махале: Ђурића, Илића и Мирчевића, које се зову по најстаријим родовима.

У општем делу код постанка насеља је изнето да се Бинач помиње још 1019г као важно византијско место. Доцније се помиње 1258г. По народном предању Бинач ке био велико и утврђено место. Прича се, да се око Бинча била велика битка између Срба и Турака. Становништво се заједно с војском затворило у „каљаје“, које су Турци опсели. После дуге опсаде Турци ухвате неку бабу која је сишла на кладенац за воду и упитају је како се може освојити град. Она им рекне: „Откуд слунце“. Турци тад ударе са данашњих „Лијиних Њива“ и уђу у град. По предању и по испитивању с изгледа да је за време турске владавине ово насеље било напуштено за извесно време. Село је пре 200г пониво подигао род Мирчевића. Оно је потом расло прираштајем и досељавањем.

У селу сада живе Срби православне и католичке вере, Арбанаси католичке и муслиманске вере и Цигани муслиманске вере.

Родови православних Срба.

Мирчевићи (7к, св. Јован), досељени пре 200г из Качаника.

Шорлићи (13к), Ђурићи (8к), Илићи (9к), Милкићи (10к), Цајкићи (1к) и маринови (1к), сви славе св. Николу; досељени из Бреста (Скопље) одмах после Мирчевића. За Маринове и Цајкиће који су у Бресту били један род вели се, да су старином из Бинча и да је она баба, која је издала град Турцима, из њиховог рода. Због тога се држи да су они „проклети“ те никако не могу да имају више од 2к.

Нишић (1к, св. Ђорђе); „пропудени“ од Арбанаса из Ђерекара пре 150г.

Дафинићи (3к, св. Петка); досељени пре 100г из Жегре као момци.

Зољко или Мулић (1к), пресељен из Ранилуга у Гњилане пре 70г, а 1913г досељен у Бинач као бакалин и механција.

Родови Срба католика:

Лукићи (4к) и Балабан (3к). Славе св. Николу и св. Франциска; пресељеи из Врнавокола око 1895г. Издају се за фис Гаш.

Шашарци (3к, Велика Госпођа), пресељени из Шашара пре 70г. Издају се за фис Бериш.

Родови Арбанаса католика: Додићи (4к), Симоновићи (2к), Нујићи (4к) и Куртовићи (5к), сви од фиса Соп. Славе св. Јована и св. Илију. Досељени пре 180г из Малесије као католици, потом прешли у ислам, али га привидно исповедали. Пред крај пп19в су се испољили за католике и били интернирани као они из Стубле. Из привидног ислама су остала и презимена родова Нујића и Куртовића.

Род Арбанаса муслимана је Шушкови (7к) од фиса Бериш. Пресељени из Корбулића пре 100г.

Род Цигана муслимана је Брајини (3к); као ковачи сељакају се по селима Г. Мораве.

П.С. Бинач је 1961г имао 914с (Срби 508, Албанци 367, Хрвати 31…), а 1981г имао је 1223с (Албанци 729, Срби 422, Хрвати 67…). А данас?

Gornja Morava i Izmornik, Anatasije Urošević