Bilećske Rudine

Jevto Dedijer

У Билећи је живио Бан Будећ, чије је имање протезало од Баћовог Мрамора на Вучијем Долу до Крњина Камена у Звијерини. Мисли се, да су од њега поријеклом сви Милићевићи у Рудинама и Невесињу и сви Шуловићи у Билећи. По народном вјеровању Бан Будеч је живио посљедњијех година независности Херцеговине, и погинуо је од Турака, који су му имање присвојили. Развалине његовијег двора показују се у Билећи, у Крушевом Долу код села Подосоја. Богдашиће су држали Тољи, које су протјерали Турци и сада живе на Бранов Долу и у Љубињу…

Заушје је било имање браће Шљуна и Лазара које су протјерали Муслимани Селимовићи. Тако исто цијела Ораховица била је имање п Дучућа која је имала врло много стоке. У Пађенима су живјели до назад 100г Церовине, који данас живе у љубињском котару. Пријевор су држали Предојевићи, од којијех данас има п по цијелој Херцеговини.

Старинци…  Да су то веома старе п види се по томе, што од једне прве п има их данас неколико, које су сада примиле друга презимена. Све ове п славе исто крно име. Тијех старијех п има 15, а од њих има данас преко 40 новијех п. Те старе п у некијем селима живе данас саме без икаквог становништва и чешће готово саме сачињавају ст цијеле опћине. Тако потомци старе Предојевића п чине већи дио с у баљачкој и билећској опћини, а затијем их има на Богдашићима, Граници, Планој, Чепелици, Зарјечју и Пријевору. Осим тога од те породица има потомака у Невесињу, Гацку, Борчу, Коњицу, Гласињцу и у зворничком котару у Босни. Поједине п од тога племена примиле су Ислам и раселиле су се по цијелој Херцеговини. Пред долазак Турака у Херцеговину та је п живјела у Пријевору и одатле се је раселила.

Исто тако разграната је стара п Малишеваца, која је поријеклом из Малине у Зарјечју. Данас живе у компактној маси у Опутној Рудини (у Црној Гори), у Дулићима и Срђевићима у Гаццку, а има је и у Дубочанима, Љубомиру, Мирушама, Чепелици, Билећи, Врбици и Фатници.

П Милићевића сачињава вели део ст у билећској и звјерињској опћини, затим је појединачно разасута по многијем селима билећског и невесињског котара. Граница је млађе село, а већину с чине у њој п, које кажу, да су поријеклом од Бана Будеча. Све породице у тој опћини, осим три, су старинци из сусједних села.

У Фатници је живјела стара п Мијачи, од које данас имају двије мусл и једна хришћ п.

У Љубомирском Пољу живи 6 старјеничких п. Те су п интересантне ради тога, што се нијесу могле ни мало развити. Те п немају у Билећскијем Рудинама никаквијех саплеменика, а врло их се мало и одселило од њих. Многе п, које су старинци из Билећкихег Рудина, изселиле су се из ове области и сачињавају по многијем херцеговачкијем селима знатну већину ст, а у БР је заостало тек неколико кућа.

… За неке се пак п чини, да су се доселиле као пастири са стоком (Џелетовићи у Потприсоју и Капори у Мириловићима)…

Од највећих п из тога времена јесу потомци старе Угреновића п (у Врпољу и Љубомиру); у цијелој врпољској опћини с малијем изузетком живе само они. Исто тако јака у Горњијем Рудинама стара Кривокапића п, од које су данас: Авдићи, Бабићи, Шаренци, Парежани у Билећскијем Рудинама и Зимоњићи у Гацку. Много има досељеника из Корјенића од Стијачића п и од ње има фамилија у 10 села.

… У Босни морила куга 1741, 1761 и 1782г… Те су куге готово сасвијем уништиле народ у Рудинама. Цијелијех п у то вријеме нестало. Прича се да је у Фатници прије куге живјело 25 чељади, а иза куге остало само 7.

На Браном Долу најсеверније су Савића куће 2к. У знатној удаљености од њих на ЈИ су Тољеве куће (5к), које су веома близу једна друге. Иза њих на И 20мин је Матијевина, у којој живе Петковићи, Иванковићи и Анђелићи

• Анђелићи

Анђелићи су у ЈИ углу Завођа; с југа затворени су од требињске низине огранцима Леутара (1229м) и Гливе (1038м). Код села Јасена ова су брда прокинута јаругом, која силази више Горице у долину Требишњице…

Села су узела положај у утолеглицама између појединих брда: Врбно и Будоши су између Гламине и Кравице, а Дубочани између Глумине и Добрићевскијех Греда…

У Дубочанима су све куће растурене у неколио јако удаљених чопора, у којима су куће каткада јако збијене. Чопори највише носе пор које у њима станују. На присојној страни Добрићевскијег Греда је чопор Ђурђановићи гдје станује п Мулине. Мулина има 4к. ЈИ од њих у осојној страни Глумине су куће Јанковића (7к), које су се наврстале у један низ испод Глумине; јужно од Ђурђановића, на противној страни продоли су куће Чучковића, које гдегде се збијају у мале хрпе, а гдјегдје врстају у редове. На средини продоли, између Чучковића и Ђурђановића је 1к Анђелића. На ССЗ од Чучковића су куће Анђелића, збијене у један чопор, на осојној страни Петриње. На СЗ од Анђелића у даљини од 700-800м је раселица Пољице (2к)… На СИ од Пољица у даљини од 1к, на Гредама живе Тркље 3к.

У Дубочанима има 31к, у Врбну 46 а у Будошима 7, на Гредам 3. У цијелој опћини има свега 87к.

Најстарије су п у овој опћини Јанковићи, Анђелићи и Нинковићи.

Јанковићи управо не знају, одакле су се доселили у ово село. Они само знају, да су од оне п Малишеваца, што су старином из Малине и ради тога „својатају се“ рођакају се са свима потомцима те п. Јанковићи славе Игњат дан (20.12).

Анђелићи су доселили од некуда из ЦГ у Петровиће у Опутној Рудини. Ту су их била само три брата. Једном приликом посваде се с Турцима и убију једнога пашалију, те Турци зато ухвате два брата, а трећи побегне у Зупце. Ту је живио неколико година, а онда дође на Моско. Најпослије се придвори уз Ризванбеговића из Требиња, те га овај настани на своме читлуку у Дубочанима. Анђелићи славе Јовањдан.

Нинковићи су прије 150г живјели у Језерима у Дробњацима. Има их, веле и данас тамо. Једанпут дођу у њихову кућу Турци, почну чинити зулуме, те их Нинковићи побију. Ради тога побјегоше у Риђане код Никшића. Ту су остали 2г, док им се није „обазнало“. Одатле побјегоше и настанише се у Рикалу код Арсланагића Моста код Требиња. Одатле су прешли у Нецвијеће (село у требињском котару, ЈИ од Врбна, а одатле у Врбно и Будоши. Онај Тривко, што је одселио у Босну имао је брата СИма, од кога су данашњи Нинковићи у Врбну, на Жрвњу (билећски котар), у Требињу, у Дубровнику, на Гласинцу, у Невесињу, у Фочи, у Јелечу и у Сарајевском Пољу. Славе Јовањдан ма Обретеније.

Чучци, који се зову и Чучковићи, старином су из РИсна у Боки. Када су доселили и ради чега, не знају причати. Само се мисли, да су они по старини трећа п. Лучиндан.

Тадићи су доселили прије 80г из Пиве са Смријечја ради сиромаштва. Јовањдан.

Зечевићи су поријеклом с Дрпа из Бањана. У Врбну је живјела једна п Дутинова, која је изумрла, а само је остала једна дјевојка, за коју се Зечевић „уд`о“ и населио се на њезино имање. Св. Јован и мс Св. Сава.

Мулине су прије 70г дошли из Корјенића. Старо им је поријекло из Бањана од п Баћовића. У Корјениће су прешли ради сиромаштва на агински читлук. И тај је ага имао земље и у Дубочанима, те је преселио Мулине на овај читлук. Мулине славе Јовањдан.

Крунићи су поријеклом од старе п Угреновиће, од које су Петковићи и Маљиновићи у Врпољу. Овдје су доселили из Врпоља. Аћимовдан.

Атељевићи су овдје доселили прије 100г са Влашке (љубомирска опћина).

Овдје су неко вријеме становали Витковићи, који данас живе у Мирушама.

• Заречје

Моско, Жудојевићи и Скроботно засновани су на мјестима старијех села; памте се и имена старијих п, које су ту становале…

Најстарија п у овијем селима су Вујновићи. Они не знају ништа о свом поријеклу. Нити знају тачно, одакле су се доселили, ни када су се доселили. Неки мисле да су поријеклом из Врањскијех од велике п Вујовића. То мисле ради тога, што у Врањскијем има и дана „Вујновића Чатрња“ и ради тога, што и они славе као и Вујовићи Никољдан.

Иза Вујновића по старини на прво мјесто долазе Вучинићи. Они причају, да су „земениле“ дошли из ЦГ, из села Задубја. Прије него су дошли у ова села, становали су у Гоњеву код Требиња и звали су се Рађени. Од њих су Муслимани Рађени у требињском котару. Живјели су неко вријеме и на Моску, а дана живе у Орау и Панику. Ђурђевдан.

Глоговци су доселили прије 300г из Мируша. О свом поријеклу не знају ништа даље. У Мирушама мисле, да су Глоговци најстарији с опћине. Од њих су Муслимани Капичићи у Мрежици и у Билећи. Ђурђевдан.

Парижани мисли, да су од исте п, од које су Бабићи, Авдићи на Планој и Зимоњићи у Гацку. Они велем да су доселили из Парежа, с лијеве стране Требишњице. Било их је ту 9 брата и сви су изгинули, кад су им једном ударили Турци. Њихове п и дјеца побјегли су у Глумину и ту су живјели 30г. Одатле су се преселили у Паник. Лазаревдан (Лазарева Субота).

Куреши су доселили из Звијерине. Ту су живјели од памтивјека. О свом досељавању причају ово. Лазар Пецирет, који се пјева у пјесмама, био је сестрић Курешима. Како је и овуда водио чете, свраћао је чешће у ујчевину. Кад зачују Турци, скупи их се неколико, дођу у Куреша, покољу најбоље вонове и волове, а побију најбоље суде пчела. Лазар је био с друштвом у Ситници, па када чује за тај зулум, „допане“ с друштвом и покоље Турке. Ради тога Куреши раселише из Звијерине пут Стоца и Хумнине, а само 1п дође у Ора.

Ђаићи су доселили прије 150г из Корјенића. Доселио је отац Петра Ђаића, који је умро прије 10г, а живео је 120г. Они су исто племе с Мастиловићима у Изгорима под Волујаком. Св. Стеван Дечански.

Боботи су поријеклом из Пријевора од племена Предојевића а огранак су од п Јокановића. Живјели су у Билећи, па су их Турци дигли у Чепелицу. Одатле су доселили у Паник. Никољдан.

Миленићи су доселили из Билеће прије 60г ради заваде с Турцима. И данас има тамо њихова племена. Никољдан.

Дутине су доселиле ради сиромаштва из Врбна прије 80г. Никољдан.

Исто тако ради сиромаштва су доселили у 19в и Чучци из Дубочана. Лучиндан.

Видачићи су прешли на агински читлук с Браног Дола. Најприје су становали у Панику па су онда прешли у Дубочане. Никољдан.

Скулићи су доселили из Чичева код Требиња као механџије. Никољдан.

Капор је доселио прије 30г из Оџића тражећи бољи читлук.

Ђедовићи су поријеклом с Грахова. На Моско су доселили из Ора прије 30г. Они су били Бутулијни сестрићи, па пошто им је умро отац преселили су на Моско. Петковица.

Мијановићи су поријеклом од Мијановића у Љубомиру. На Моско су доселили прије 50г с Браног Дола. Никољдан.

• Врпоље

Брани До, Брова, Врпоље, Бориловићи, Брковића Баре.

У селу Врпољу има 35к с п: Миљановићи, Иванковићи, Бердовићи, Милинићи, Чечури, Андрићи, Борковићи, Батинићи и Черовићи.

На Браном Долу најсеверније су Савића куће (2к). У знатној удаљености од њих на ЈИ су Тољеве куће (5к), које су веома близу једна друге. Иза њих на И 20м је Матијевина, у којој живе Петковићи, Иванковићи и Анђелићи.

У Борковића Барама куће сачињавају двије групе, које су знатно удаљене једна од друге. У првој су групи куће Борковића 5к, које су врло удаљене једна од друге. У другој су само 2к Буднића.

У Бориловићима живи п Миљановићи и Абули.

Данашње п Миљановићи, Петковићи, Иванковићи, Борковићи, Бердовићи, Чечури и Чери поријеклом су из Никшића. Прича се, да су се у најстарије вријеме звали Угреновићи. Овдје су их доселилиа три брата с мајком и населили само Врпоље. По приповиједању сељака, у Врпољу тада није било никаква насеља. Од три брата намножило се за неко вријеме више кућа. У то вријеме није било у Бровој, Бориловићима, Борковића Барама и на Браном Долу никаква насеља… Аћимовдан.

Тољи су поријеклом с Богдашића у врбичкој опћини. Они не знају одакле су доселили у то селу. Причају да су у том селу старјеници и да су живјели највише од стоке, Планина им је била Сомина. Знају да су се звали Дуждевићи, а било их је више п с разнијем презименима… Данас их има у многијем селима у Хумнини (као у Љубињу, Чапљини, Мостару и др). Ђурђевдан.

Батинићи веле, да су поријеклом од некока најамника, који је чувао стоку у старијег Угреновића. Јовањдан.

Савићи су доселили прије 80г из Полица код Требиња. Прије овога било им је пр Влачићи. Јовањдан.

Андрићи су поријеклом из ЦГ доселили су ради сиромашњва. Њихове п има у Требињу, Невесињу, Херцег-Новом и Високом. Јовањдан мс Мијољ дан (Св. Михаило).

Буднићи су прије 80г доселили из Борча од сиромаштва. Јовањдан.

Муслимани Абули причају, да су доселили из Требиња прије потоње куге. Овдје живе као сточари и тежаци.

Милинићи су овдје доселили из Билеће из села Подосоја прије 40г. Драго Милинић био се оженио од Иванковића, па кад умре, жена му се с дјецом пресели у род. Никољдан мс Госпођиндан.

Љубомир

Подвори 17к. Ту ћиве п: Атељевићи, Миљановићи, Дучићи, Капори, Кисић, Ђурићи, Кици и Драганић.

Укшићи су разбијена типа. 25к.

Чварићи.

У Угарцима разликујемо село Угарке, 13к и Подосоје 4к.

У Ждријеловићима 33к има шест јако збијенијех група, које су међу собом оштро одвојене и знатно удаљене. У прве три групе живи породица Лечићи (и 2к Сушића), у 4. Дуруми и Кици, у 5. су Милићи, а у 6. Ковачи.

Пијавице се дијеле на Доње и Горње Пијавице. У Доњијем Пијавицама има 15к (Чукваса 6к и Видачића 9к). У Горњијем Пијавицама живе Поповци 2к, Шобићи 1к, Видачићи 2к, Мијановићи 3к и Ћук 1к.

Влашка има разбијен тип.

Шћеница се дијели на Горњу Шћеницу и Доњу Шћеницу. У Горњој Шћеници имамо чопоре: Пеовиће, Доиће, Подградину и Гоњик. У пеовићима су 3к Џомбе…

На Влашкој знају пр п, које су ту живјеле у старије вријепе. Те су се п звале: Риђешићи, Чокорили и Сушићи. Неке су од тијех п самрле на Влашкој, а неке су аге отјерале на села.

Најстарије п су: Сораићи, Лечићи, Дучићи, Милићи, Лучићи и Сушићи. Те су п тако старе, да нико не памти да су се и одакле доселиле. Чак се за многе не зна, јесу ли се кадгод друкчије звале. О прошлости тијех п има много прича; зна се како су мијењале пр, али нико не зна, да су се одакле доселиле.

Лечићи су се у најстарије вријеме звали Ждријеловићи. О њима се прича ово. Била су их три брата; најстарији од њих био је сеоски кнез. Један пут дође купчија Џафер Бездагић из Требиња, па купи хараче и кад наиђе код куће Ждријеловића, истуче им мајку. Кад то чују два брата, стигну Џафера, убију га, побјегну у Цариград и приме ислам. Најмлађем брату било је име Лека. Пошто су два најстарија брата примила Ислам, врате се као богати бегови у Херцеговину и настане у Љубомиру поред свога брата, да га бране од Бегзадића. Један од старије браће погине и од њега су „неки бегови“ у Требињу. Од Леке изродили су се Лечићи, који славе Аранђеловдан.

Дучићи су живјели најприје у Маројевићима, па су их отуда предигли аге Бехмени у Подвори. О њиховом се поријеклу не зна више ништа. Никољдан, мс Благовијести.

За Милића се зна само то, да су од кнеза Мила, који је за вријеме кнежева Ждријеловића живио на врх Љубомирског Поља. Никољдан, мс Средопосна Неђеља.

Сушиће је у Ждријеловиће с Влашке дигао ага. Аранђеловдан, мс Лазарева Субота.

Сораићи славе Ђурђев, а Лучићи Аћимов дан. За ове се само то зна, да их је увијек била само по једна кућа.

Шобићи само знаду да су веома давно доселили с Моска на Пијавице. И њих је увијек била само 1к. Ђурђевдан.

Од досељеника најстарији су: Мијановићи, Кици, Поповци и Чукваси.

Мијановићи су доселили по причању из Цуца, а по другијем из Љешанске Нахије. Причају, да су одселили из ЦГ ради тога, што су убили човјека. Становали су неко вријеме у Скозји Грму у Корјенићима. Била су их ту три брата. Најмлађи од њих именом Лакић, одсели у Кривошије и од њега су данашњи Лакићевићи у Кривошијама. Два Лакићева сина преселе из Кривошија са старијем Милутином у Љубомир. Од Лакићевијех синова и Милутинова сина Бошка су сви Мијановићи у Љубомиру. (Старији, данас живи Мијановићи су унуци Бошкови, а праунуци Милутинови). Потомака од Бошковијех синова има у Капавици (љубињски котар), у Босни, у Земуну. Један Бошков син вратио се је у ЦГ и од њега има данас у Цуцама 30к.

Кици су из Озринића код Никшића. Преселили су се ради сиромаштва. Како су добили данашње презиме, не знају. Никољдан, мс Бадњи дан.

Поповци су из Бјелопавлића у ЦГ. Прије него су доселили у Љубомир, живјели су дуго у Попову, у селу Мркоњићима. Ту убију Турчина и побјегну у Љубомир. Дотле су се звали Мркоњићи, а Љубомирци из прозову Поповцима, зато што су из Попова. Никољдан.

Чукваси су поријеклом из Пиве, од племена Маловића. Једни веле, да су одтуда доселили за то, што су убили свога агу, а други веле да су Чукваси поријеклом од неког попа из Пиве, који је био пошао по свијету, да тражи службе и уставио се на Пијавицама. Увијек су имали и своју властиту земљу, која им је отишла за крвнину (кад су убили Видачића). Ђурђевдан.

П Ћук поријеклом је од неког дјетета, које је нађено у трави. Јовањдан.

Ковачи су доселили из Дабра за ковачкијем занатом. У Љубомир их је позвао кнез Ждријеловић. Прије су се звали Шкипипе. Никољдан.

Дурсуми или Дурсуни су долелили из ЦГ из непозната мјеста и збо непозната узрока. Аранђеловдан, мс Велики Четвртак.

Кашиковићи су старином из Риђана код Никшића. Данас живе у великом броју у Врањскијем. Ова је кућа из Врањскијех одселила у Бијове (требињски котар), а пошто је купила земљу у Укшићима, преселила се прије 20г у Укшиће. Ђурђевдан.

Косићи су прије 20г доселили из Мокрина у Боци, кад су купили земљу у Суља Бабовића. Заједно с њима доселили су се из истог села и Дабовићи. Косићи славе Ђурђевдан, а Дабовићи Марковдан.

Томашевићи су дошли прије 20г из Крушевица, кад су купили земљу у ага Хаџисмаиловића. Лучиндан.

Гркавци су из села Гркаваца (требињски котар) доселили на агинску земљу. Шћепандан.

Скендери су доселили из Опутне Рудине прије 200г. Они су од бр Алексића (за које се зна, да су поријеклом из Малине). Игњатдан.

Зупци су од бр Ратковића у Зупцима. У Љубомир су доселили веома давно, ради тога што су убили Турчина. Ђурђевдан.

Џомбе су поријеклом Поповићи из Бањана. Прича се, да је у Љубомир дошао неки поп, који није имао парохије. Џомбама су се прозвали по неком претку, који је много јео, као да је џомба (пропаст) у њему. Аранђеловдан.

Атељевићи су поријеклом из Корјенића. Веле, да су у Корјенићима живјели још прије Косова и да су из њихове п отишла 74 војника на Косову, па су се само четворица вратила. Из Корјенића су их Турци истјерали. Од њиховог племена су ове п: Вучковићи на Богдашићима, Јаничићи у Миротињскијем Доловима, Стијачићи, Кујачићи, Муслимани Бараковићи у Корјенићима, Лисови у Билећи, Комари у Зупцима, и Антељи код Мостара. Све су те п живјеле у Корјенићима; када су се раселили из Корјенића, орича се, да су се заклели, да се не ће „међу собом узимати“ (женити и удавати). Аранђеловдан.

Капори су доселили прије 15г из Мириловића. Јовањдан.

Драганићи су прије 20г доселили из Мириловића ради сиромаштва. Матијевдан.

Ћурићи су доселили за вријеме окупације из Мокрина у Боки. Старином су из Коњског у Зупцима, одакле су побјегли, кад су убили свога агу. Ђурђевдан.

Видачиће су дигле аге с читлука из Подгливља код Требиња. Исто су племе с онијем Видачићима у Ораху. Никољдан.

Мумало је из Бјелаца (требињски котар). Из Бјелаца је побјегао, кад је убио далматинског вола. Никољдан.

Цуца је за вријеме окупације доселио из ЦГ. Кад су Соравћи били у бјежани у ЦГ, овај се Цуца оженио њиховом дјевојком, те је с њима дошао у Љубомир. Госпођиндан.

Циганин Плањанин дошао је прије 30г с Плане за занатом. Вјере је муслиманске.

• Домашево

Удут домашевске јавте захвата СЗ угао Љубомирског Поља, гдје је већи дио домашевскијех села и кршевити предио између Љубомирског Поља на И и љубинског котара на З.

Поди, Потприсоје и Мушићи.

У Мушићима има свега 16к, у којима живе п: Зотовићи, Кици, Мијановићи и Бокићи.

У Потприсоју…живе п: Томановићи, Турнићи, Ћапини и Мијановићи.

Горњи дио Поди је мањи и у њима живи п Папићи. Под тестом живе Лечићи и Кици. У горњем дијелу има 6, а у доњем 7к.

Најстарији с у Домашеву биле су п Радићи и Зотовићи. Радићи су живјели у Потприсоју до пп19в. Тада Турци прочуше, да Радићи имају много новаца, па их стадоше мучити, те се ови раселише.

Исто тако не зна се ни за Зотовиће, одакле су поријеклом. Свак вели, да су старјеници. У Подгорици у ЦГ има бегова Зотовића, који су овијем Зотовићима говорили, да су они једно племе и да су се ови Зотовићи отуда доселили, зато што нијесу хтјели примити ислам. До окупације ово бијаше једна од најчувенијих и најпоштованијих п и међу Муслиманима и међу Хришћанима. Увијек је неко од њихова рода морао бити свјештеник, а било је и владика Зотовића. У старије вријеме ова је п имала велика имања око Љубиња и Требиња, која су постепено прешла у руке Муслимана, а и до данас су одржали своју земљу у Домашеву и Видуши. Вјероватно је, да су Зотовићи нека стара властеоска п. Никољдан, мс Цвијети.

Исто тако и за Бокиће се мисли, да су старјеници. О прошлости те п зна се само то, да су се некада звали Врљоши, а Бокићима су се прозвали по неком свом старијем, који је имао велике бокове. Св. Јован Зимски, мс свЈованЛ.

Папићи су најприје становали у селу Смокви у ЦГ. Једанпут им удари на торину ускок Сава Џевердар; они га убију, па побјегну у Петровиће у Опутној Рудини; одатле се одселе у Пријевор (у Заушје) а из Пријевора доселе у Домашево. Они веле, да се једно племе с Баћевићима у Бањанима и Мулинама у Дубочанима. Нијесу ништа „своје“ с онијем на Влаињи. Јовањдан, мс св. Сава.

Томановићи су из Ровина у ЦГ. Била су их два брата – Живко и Матош, синови Вукови. Живко је једном гонио из Приморја вино о Никољу-дне, па га сретну на Братошу два Пешикана, распоре мјешине и пролију вино. Скупи село по боцу вина и он прослави крсно име. Али, кад се враћао од цркве у Трњинама кући, опет запуцају на њ она два Пешикана; он се побије с њима и рани једнога, па се врати кући, закоље вола и омрси Никољдан, затијем отпртља у Кривошије. И ту убије једног човјека, па побјегне у Требиње, прими Ислам и доби име Кариман. Он поче четовати и посијече 24 ЦГ главе, међу њима оба она Пешикана, док га не уби ускок Крсто Кресојевић на Баљцима.

Пошто је Живко примаио Ислам превео је и свога брата у Херцеговину и населио у Домашеву, да се не би на њему светили ЦГ. Од Матоша су ови Томановићи и они у Невесињу. Никољдан, мс Госпођиндан.

Кице су овдје населиле аге из Подвори, а Лечиће из Ждријеловића. Кици славе Никољдан, а мс Бадњи дан; Лечићи Арханђеловдан.

Турнићи су од п Јелића из Требиња. Прије 70г преселиле су их аге на читлук у Домашеву. Климуњдан.

Исто тако аге су преселиле прије 50г и Ћапине из Рупјела код Требиња. Они су се приле звали Тичевићи. Ђурђевдан, ма Цвијети.

Мијановићи су овдје доселили из љубомирске јавте прије 70г. Никољдан, мс Лазарева Субота.

• Мириловићи (Билећа)

Мириловићска села су у широј ували, која се западно од Чепелице, а на ЈИ страни Видуше пружа у правцу СЗ-ЈИ. Са запаа је затворена Видушом, с југа Рогошином са сјевера Шљивовцем, а на ЈИ отвара се према Чепелици и спушта се доста стрмо.  У селима Кули, Липовом Долу и Кориту куће су већином са присојне стране увале. У томе се види народна тежња, да куће заклони од јакијех вјетрова…. У Огради и у Ступима куће су по дну увале, знатно удаљене и од осојне и присојне стране…

Мириловићи имају овијех пет села: Кула, Ступи, Ограда, Липови До и Корито….

У сваком еселу живи само 1п. Под Кулом живе сами Бајчетићи 16к, у Ступима су Тркље 9к и Драганићи 2к; у Огради 11к и Липовом Долу 12к живе сами Капори, а у Кориту саме Денде 12к.

Сељаци причају да је ово село засновала п Капори. Они причају, да су старином из Маћедоније; прије, него су дошли у ово село, живјели су у Бањанима и у Мириловиће су прешли из Петровића у Опутној Рудини. Изгледа да су у почетку имали два села. Љети су живјели у Мириловићима, а зими су слазили у чепеличко Потприсоје, гдје је било жупније. Пошто је п ојачала подијели се, и једни се населе у Мириловићима а други у Потприсоју. Ови у Мириловићима зову се Капори а они у Потприсоју Џелетовићи. Јовањдан. Међутијем зна се, да су Мириловићи били насељени још у средњем вијеку. Јасно се види да је презиме Капор страног поријекла. С. Новаковић спомиње влашко племе Капоре. Дакле ова п има влашко пр. У свијех путописаца из средњег вијека ово се село назива Власи Мириловићи. К.Јиричек набраја влашка племена, која су у средњем вијеку живјела у Херцеговини, међу којима се спомиње и племе Мириловићи. Јесу ли ови прави Власи, не може се сигурно рећи. Могуће је, да су то били пастири српске народности. Капора има у Чепелици, Зарјечју и Љубишићима. Њихова су п и Круљи у Капавици код Љубиња.

Денде су доселиле из села Чуковића из опћине билећске. А када су се доселили и ради чега, не зна се. Остали сељани причају о њима, да потичу из дубровачке Жуше и да су од истог праоца, од кога су и католици Дрозди. Том се причом остали сељани подругују Дендама, а сличнијех се „зађевица“ може наћи у сваком селу, гдје се једни другима ругају, да су од Цигана, Гурбета или Латина. Јовањдан.

Трећи по старини су Тркље. Најприје су живјели у Миротињскијем Доловима код Клобука (Корјенића). Отоле се преселе у Богдашиће, а отоле због непознатог узрока у Мириловиће. Прије су се звали Вучковићи, а Тркљама су се прозвали по својем шукундједу, кога је, док је био дјететом, плашила некаква Муслиманка да ће га објесити на „тркљу“ (рачваст колац у земљу пободен тако, да му рачве стрше у вис). Аранђеловдан.

Бајчетићи су амо дошли прије 150г. У давнијем давнинама живјели су на Његушима и веле, да су се звали Мартиновићима. Отоле се због некаква прекршаја преселе у село Риђане. Ту убију некаква Турчина, што је чинио насиља и побјегну у Бањане. Ту су их била три брата: Бајо, Мирко и Перо. И ту се исто тако посваде с некаквијем Турчином, те га закољу и разбенгу се; али, да би сакрили траг Турцима, не побјегу сва тројица на једну страну, него Перо побјегне у Горицу поред Требиња, а од њега осташе Перовићи; Мирко побјегне на Баљке и од њега осташе Мирковићи, а Бајо у Мириловиће. Као спомен на његово пребивање у Бањанима спомиње се данас „Бајов Убо“. Бајови синови и унуци прозваше се Бајчетићи. Кад је Бајо дошао у Милиловиће, ага Алечковић прими га за кмета и да му кућу за становање. Јовањдан.

Драганићи су најмлађе племе у Мириловићима, тј по становању у овом селу. Њихови су стари живјели у Влашкој у љубомирској опћини. Кад обудови једна одива Тркљина, што је била на Влашкој за Драганићем, врати се са својом сирочади на главње оцу. Њезина се дјеца послије настане сасвијем у Мириловићима. Никољдан.

Поред овијех п памти се, да су у овој опћини живјеле и п: Жерајићи, Јокановићи, Тамбурини и Муслиман Мујезин. Не зна се, шта је било од њих. Јокановића има у усуједнијем Шобалинама, а Жерајића у Невесињу (у Миљевцу и Читлуку). Јесу ли то ове ист п, није поуздано.

П.С. Мириловићи су 1991г имали 224с, све Срба, а у 2013г имали су 135с.

• Чепелица (Билећа)

Села чепеличке јавте расијана су с обоје стране ријеке Чепелице  и изнад њезина  врела. Највећи дио села је на ниску, доста равну земљишту, само су Ружић Њиве и Хајдароџићи мало уздигнути с брда, а Брајаев До је сасвијем у брду, далеко од низине ријеке…

Оне развалине некадашњијех људскијех станова свједоче, да је у овој опћини било насеља старијих од данашњијех. Управо се може рећи, да су данашња чепеличка села заснивана на мјесту старијех насеља или у њиховој близини. Једини Хајдароџићи и Брајашев До постали су на новини, далеко од старих насеља. Постанак Хајдароџића везан је за п Хајдароџиће. Гдје је данас то село, ту је био по народном причању прије 150 до 200г беглук Муслимана Атлагића из Требиња. Послије се један члан те п изсели из Требиња и одлучи да живи стално на беглуку. Тако је основано ово село. У Брајашеву Долу биле су до окупације Џелетовића торине, уз које се и земља обрађивана. Послије окупације изселиле су се 2п из села и засновале ново насеље.

Најстарија п у овој јавти јесу Џелетовићи. Ови знају, да су прије Косова доселили из Бањана из села Петровића. У најстарије вријеме нијесу обрађивали земље, главно им је занимање било сточарство. Љети су живјели са стоком у Липовом Долу у Мириловићима у Потприсоју, јер им је овдје било жупније мјесто. Послије подијеле та два села међу собом. Од оних што су остали у Липовом Долу мисли се, да су Капори. Јовањдан.

Тркље не знају, одакле су се у ово село доселили. По својатању и по истој слави с Тркљама у Мириловићима, чини се да су се и ови доселили из Миротињскијех Долова. Аранђеловдан.

Лери су доселили у ово село прије 120г с Торича због неког убиства. Старином су из Пријевора. Јесу ли се одакле доселили у то село, не зна се сигурно. Народ тврди да су Лери, који су се тада звали Предојевићи живјели још прије Косова у истому селу. О расељењу њихову из Пријевора има у народу ова прича. Кад су Турци освојили Херцеговину, у Пријевору је живио кнез Предојевић са својијех 8 синова. Једанпут дође кнезу заповијест, да да у јањичаре свога најмлађега сина. Кнезу би жао сина већ даде унука од сина Костадина, који је био умро. Овај младић постане временом паша, врати се у Херцеговину, погуби свога дједа и растјера његове синове из Пријевора, а начини себи џамију и мајци цркву у Билећи. Од тијех Предојевића постале су данашње п: Радмиловићи и Бајевићи на Баљцима, Козјаци на Планој, Боботи у Панику, Јокановићи у Плужинама и Шобадинама и Муслимани Мургузи у Пријевору. Никољдан.

Хајдароџићи су старином из Новога у Боки. Отуда су се иселили, кад су Млечићи освојили овај град. Неко су вријеме живјели у Требињу. У ово су се село доселили има више од 150г.

Дедијери су старинци из Малине у сусједној јавти Зарјечју. Овдје су доселили прије 100г из села Почековића с лијеве стране Требишњице. Најпре су се звали Малишевци по мјесту становања, затим Алексићи и најпослије Дедијери. Од Малишеваца су ове п: Алексићи, Јарамази и Шупићи у Подврши у ЦГ и у околним селима; Јанковићи у Дубочанима, Мандићи и Ковачевићи у Гацку и Пантићи у Бијелом Пољу код Мостара. Сви славе Игњат дан.

Мишељићи су доселили прије 35г из Паника. У ово су село доселили прије 200г из Новога у Боки као трговци или заначије. Ђурђевдан.

П.С. Чепелица је 1991г имала 17с, све Срба, а у 2013г имала је 21с.

9. Мируше (Билећа)

Већина мирушкије села је у оној равнини, што се у даљини око 2км од Врела с лијеве стране Требишњице утиснула међу брда Влаињу на С и СИ и Јабуковац на И. Села Калањевићи и Под Градином су с Ј стране Влаиње окренута управо преа Ј; Горње Село је у самоме углу између Влаиње и Јабуковца; Подјабуковац је на западном подножју Јабуковца. Мујачића куће, Кочарићи, Пријека Њива и Под Кулом су на самој равнини, знатно удаљена од оба брда. Куће ова задња три села нијесу ни с једне стране заклоњене каквим брдом или косом: од јакијех вјетрова заклања их густа шума. Осим овијех села у равници, у мирушкој су јавти и она села што су по брдима сјеверно од овијех. То су: Влаиња, Мрежица и Делеуше…

Од данашњијех мирушкијех п најстарији су Табаковићи и Капичићи. О поријеклу Табаковића не зна се ништа. Свак тврди, да су од памтивијека живјели на Мрежици. У старије вријеме звали су се Барјактаровићи, а Табаковићима су се прозвали зато, што су имали у Врелу табане, справе за стројење коже. Никољдан.

Један дио старе Глоговчеве п преселио је у Паник, а један је примио Ислам. Поисламљени потомци старијех Глоговаца јесу данашњи Капичићи. О њиховом се поријеклу говори опширније у опису Билеће. На Мрежицу су прешли из ближег села Мале Куле.

Најстарији досељеници су Дрињаци. Поријеклом су Калуђеровићи с Чева, у ЦГ. Одатле су се разселили има више од 350г. Неко су вријеме стали у Сливњу код Требиња. У то вријеме била је у Окиљевића у Гацку врло лијепа дјевојка, коју су ради љепоте звали Бљелогрла. Нико није смио њу запростити зато што је била „одвеће лијепа“, па би му сваки час Турци додијавали. Најпослије запросе је Калуђеровићи и одведу у Сливље. Послије неколико година умре Бљелогрлин домаћин и она се с дјецом врати оцу у Гацко. Њезину дјецу прозову Бљелогрлићима. Кад је једном Глоговац из Мируша гонио преко Гацка стоку из планине, Бљелогрлић му уграби кћер и вјенча је за се. Те године би неродица, те у народу настаде глад. Ради тога Бљелогрлић оде са својом младом на презиму у Дрину. Око Божића крене Глоговац из Рудина кћери у „пди“, па пошто не нађе ни кћери ни зета, оде за њима у Дрину и доведе их у Рудине да с њиме живе. Али Бљелогрлићу бијаше срамота да живи на женину имању, те се настани на Баљцима. Од тога времена прозову га Дрињаком ради тога што је ишао на прерану у Дрину. Послије смрти старога Глоговца Дрињак наслиједи његово имање и пресели се у Мируше. За турског времена сви одраслији Дрињаци хајдуковаху, зато се ова п није размножила и ако је доста стара.

Одмах иза Дрињака у Мируше су се доселили Вукајловићи и Дутине.

Вукајловићи су прије 200г живјели у Риђанима код Никшића. Једном им ага учини зулум, али га они убише и ради тога разселише. Никољдан.

Дутине веле, да су од истог племена, од кога су и Дрињаци. Други им се сељаци ругају, да су „Латини“ с Мрцина у Конавлима. По приповиједању самијех Дутина, они су поријеклом из неког села у требињскоме котару. Шћепањ дан.

Комленићи су овдје доселили с Пилатоваца. Прича се, да су Радановићи, Шекарићи и Комненићи поријеклом с Врање Дубраве. Према томе Комленићи су поријеклом из Рудина. Ђурђевдан.

Шутоње веле, да су поријеклом од овијех истијех Комленића. Дуго су времена живјели у Гливи, више Требиња. Једанпут им ударе хајдуци и све им оплијене. Ради тога се пресели у Мируше. Ђурђевдан.

Инићи веле, да су прије 200г доселили из ЦГ. Поријеклом су од п Томановића. То је све што знају о својој старини. Никољдан.

Мишељићи су старином из Херцег Новога. Дошли су, причају, за трговином у Паник. Послије су се селили у Невесиње, а одатле су се вратили у Мируше. Ђурђевдан.

Мујачићи су поисламљени потомци од п Булајића на Вилусима. У Мируше су доселили прије 120г. Увијек су живјели сами у средини хришћанског с, али никад нијесу с њим рђаво живјели. Има их и у Билећи.

Витковићи су још од старине живјели у Требињу. Прича се да су имали много имања у Требињском Пољу и да су градили цркву у Мостаћима и кулу у Засаду. Прије 120г неки млади Витковић имадбуде дијете с неком Муслиманком. Ради тога он побјеже у ЦГ, а његова п преселил се у Дубочане. Из Дубочана их пресели ага у Мируше. Њихово су племе Кебељићи и Муцовићи и Требињу. Никољдан.

Чокорило је доселио ради сиромаштва прије 80г с Враћановића у Бањанима. Никољдан.

Гњато је прије 120г живео у Попову Пољу. Послије се преселио у Мостар и ту се погодио с Љубовићем, да му буде кмет у Мирушама. Шћепањдан.

Чукнићи су прије 70г доселили из Корита због сиромаштва. О своме даљем поријеклу знају само то, да су од п Сворцана, који данас живе у Коритима. Јовањдан.

Кочањ само зна да му је дјед доселио због сиромаштва из Билеће. Јовањдан.

П.С. Мируше су 1991г имале 4с, све Срба, док су 2013г имале мање од 10с. Влахиња је 1991г имала 17с, све Срба, а 2013г 12с. Делеуша је 1991г имала 51с, све Срба, а 2013г имала је 36с. Мрежица је 1991г имала 203с, у томе 187 Срба и 16 осталих, а 2013г мање од 10с.

9. Бањци (Билећа)

Бељачка су села у широкој ували, која се између Хаџибегова Брда (888м) с ЈЗ и између Ковчега (1.219м) и Кокота (1.251м) са СИ пружа у правцу СЗ-ЈИ и постепено се спушта у истом правцу. На СЗ увала се диже до 300м изнад рудињске заравни, а с ЈИ комуницира с Мирушама веома уском и дубоко јаругом која иде у правцу СЈ…

Већи дио села изложен је према сјеверу; Околишта, Радмиловића Дубрава и Подосоје у Доњијем Баљцима су према југу, а Врања Дубрава према западу.

У Донијем Баљцима куће су поређане с Ј и са С стане увале у два низа. Даљина између кућа може бити 50-100м. У тијем низовима живе п: Ждрали 9к, Алибијанићи 7к, Капетаничи 3к и Лери 2к. На СЗ од оивјех кућа су Грубачића куће, које су доста разређене. Обично је растојање између њих 70-100,.  Разбацане су без реда и у томе се разликују од осталијех кућа, које чине један низ.

Код Чардака има свега 7к, у којима живе п: Кукићи, Бајевићи и Шаговновићи.

Од Чардака је на запад село Слива у којој има 7к. У Сливу живе: Вујовићи, Мирковићи и Кукићи. С од Сливе је Овсиште у коме живе 2п: Комар 1к и Кисић 1к.

Од Сливе на СИ, у даљини око 800м је село Радмиловића Дубрава у којој живи само п Радмиловићи 10к.

С од Радмиловића Дубраве у даљини од 1500м су Околишта…

На западном крају ове области је село Врања Дубрава, у којој су куће веома раштркане… На С су куће п Шеховића 5к, Ј од ове у даљини око 500м живи п Шаговновића 4к. У близини ове групе су 2к Радмиловића.

По народном казивању и ово је село постало на мјесту старијех сточарскијех станова. Народ прича о некакву бану Пилату, који је живо на Пилатовцима (у Опутној Рудини), а стоку држао на Баљцима. Народ мисли, да на Баљцима у то вријеме није ни било правијех села, већ саме Пилатове торине. На Радмиловића Дубрави биле су торине п Предојевића из Пријевора. Радмиловићи као један огранак те п населили су послије то мјесто.

Најстарије су п Грубачићи и Кукући. О њиховом поријеклу не зна нико ништа причати. Сваки тврди, да су они старјеници. Зна се, да су њихови били сви Баљци, а живјели су на Кљенцима и на Врањој Дубрави. Они су градили и цркву на Врањској Дубрави и око ње су се посвадили. Један се брат наљути и оде у Цариград, извади од цара ферман, да може градити цркву и донесе га на Баљке на тојази. Од тада се прозову Тојажићи. Грубачићи и Кукићи прозвали су се по јетрвама, од којијех је једна била ружна – груба, а другој се пео поганац (врста ране) на нос, те је остала кукаста носа. Прича се, да су они дуго живели сами на Баљцима, пошто се раселило село на Кљенцима. Њихово су племе Комленићи (у Мирушама и на Пилатовцима), Шекарићи (у Почековићима) и Радовановићи (у Фатници, Подгорју и Давидовићима). Ђурђевдан.

На Врањој Дубрави живјела је п Шиндиши, о којима се прича, да су добро живјели и да су имали своју земљу. Та је п самрла.

Радмиловићи  и Бајевићи су поријеклом из Пријевора од п Предојевића. На Баљке су се населили као сточари. Већ је речено да су они још од старине овдје имали своје стаје. Никољдан.

Јагањци су доселили прије 200г из Херцег Новога, када је овај град пао у млетачке руке.

Шеховићи су старином из Рисна у Боки. Отуда су доселили бјежећи ипред Млечића. Живјели су у Корјенићима у Пањевића Омеђинама. Ту им попали куће Бајо Пивљанин и арамбаша Лимо, те Шеховићи доселише на Баљке. Шеховићи су једна од чувенијих муслиманскијех п у јужној Херцеговини.

Шаговновићи су овдје доселили из Оровца од Корјенића, а поријеклом су са Збаца од бр Спаића. За њих се прича да им се је неки од старијех турчио (то јест био примио Ислам), па се опет вратио у Хришћанство. С Оровца су се преселили ради тјескобе на Торич, а отолен их је преселио Хасан-бег Русулбеговић на свој читлук код Чардака. Јовањдан.

Мирковићи су поријеклом од племена Мартиновића из ЦГ. Овдје су доселили из Бањана. О њиховом поријеклу говори се у опису Мириловића (п Бајчетићи). Јовањдан.

Ждрале је доселио одмах послије задње куге из Бањана из села Пригредине. Звали су се Мићовићи. Доселили су се ради сиромаштва. Ђурђевдан.

Албијанићи су поријеклом из Требијова у требињском котару. Исто су племе с Јокановићима и Дутинама. Дошли су почетком 19в ради сиромаштва. Шћепандан по Божићу.

Капетинићи су доселили из Бањана ради сиромаштва. Заборавили су мјесто становања. Никољдан.

Лери су овдје доселили прије 80г из Чепелица на агински читлук. Никољдан.

Вујовићи су поријеклом од онијег Вујовића у Прерацима. Доселили су се прије 50г као кметови. Никољдан.

Комари су доселили из Миротињскијех Долова ради сиромаштва. Аранђеловдан.

Кисићи су доселили из Закутине у заушкој опћини. Они мисле да у Закутину нијесу ни одакле доселили, то јест да су старјеници. Никољдан.

Цуца је прије 30г доселио из Кривошија рада сиромаштва.

Салатићи су доселили прије 30г с Бијеле Рудине. (О њиховом поријеклу види Салатиће на Граници).

П.С. Баљци су 1991г имали 417с, у томе 413 Срба, 2 Муслимана 1 Југословена и 1 осталих, а 2013г имали су 300с.

10. Билећа

У Билећи разликујемо: варошицу и села. – Варошица или мала (махала) Билећа је у Билећском Пољу, на осојној страни Хаџибегова Брда (883м), на апсолутно висини од 476м.

Већи дио билећскијех села је на СИ, ЈЗ и З окрајцима Билећскога Поља. Од овијех села на запад и југ јако су удаљена села по брдима: Боденик, Шобадине, Љубишићи и Торич. СИ страном Билећскога Поља (у адуту билећском) нижу се села: Мала Кула, Селиште и Плужине. На СЗ страни Билећскога Поља је Дубовац (763м), који с ЈИ и Ј стране има облик зарубљена конуса. На његовој Ј и ЈИ страни је село Подубовац… На СЗ од Подубовца, у даљини око 1000м је село Чуковићи…

На ЈЗ страни Билећскога Поља су куће села Подосоја, које су на сјеверном подножју брда Тувора или Тухора поређане у дужини од 2км.

На средини Поља, јужно од варошице одваја се село Грабовица…

На Малој Кули живе п: Креси и Капичићи.

У Селиштима живе п: Чами, Исовићи, Муштовићи и Овчине.

У Плужинама живе п: Хаџићи, Јокановићи, Кокољи, Ђурић и Јањић.

У Подубовцу: Мићуни, Самарџићи, Војновићи, Тркље, Каџићи и Табаковић.

У Чуковићима 5к Суџума.

Подосоје: Шешлије, Шуловићи, Шаговновићи и Бошњаци.

Торич: Табаковићи 4к и Шешлије 1к.

У Љубишићима: Капори 5к, Бошак 3к, Јањићи 2к, Шешлије 5к.

Шобадине: Селина: Шешлије 3к и Бошњак 1к; Под Присојем: Шешлије 1к, Милићевићи 2к и Денде 1к; Голубинке: Денде 2к; Догањи: Табаковићи 3к; Латково Село: Јокановићи 4к; Дубоки До: Јаконовић 1к; Љескови До: Милићевићи 3к.

Боденик: Милићевићи 11к.

Најстарије п у Билећи су: Милићевићи, Кисићи и Шуловићи. О Кисићима не зна се ништа, од кога су потекли и јесу ли се и одакле доселили. Увијек их има само једна кућа. Њихова племена има на Баљцима и у Звијерини. Никољдан.

За Милићевиће и Војновиће неки мисле, да су поријеклом од Бана Будеча, а други веле, да су од његове кћери. Сви се слажу у томе, да су то веома старе п и нико не зна, да су се одакле доселиле. Војновићи су од Војине Милићевића. Никољдан.

Исто тако веома је стара п Шуловићи. За њих неки веле, да су поријеклом од Бана Будеча, као и Милићевићи; други веле, да су још прије Косова доселили однекле из Босне, а они сами веле, да су још од Косова у Билећи и да нико њихов не зна јесу ли се одакле доселили у ово село. Интересантно је, да се ова п није никада могла умножити. Никољдан.

Од досељеника најстарији су: Шешлије, Хаџићи, Дрљевићи (Јусовићи), Капичићи и Муштовићи.

Шешлије, Кокољи и Суџуми су исто племе. Од њиховог су племена: Крунићи у Љубињу, Бијеловићи у Шуми, Шиљеговићи у Гацку, Бјелетићи у Прерацима, Папићи на Влаињи, Божовићи и Руљи у Невесињу и Томашевићи у Зупцима. У најстарије вријеме живјели су у Требеси код Никшића и звали су се Молобратовићи. Било их је 12 одраслијех мушкараца у једној кући. У истој кући била је лијепа дјевојка. Једном дође 9 Турчина да учине дјевојци зулум. Милибратовићи се с њима побише, на свом их огњушту поклаше и „крви ватру угасише“. Ради тога побјегоше у Рисан (?) и ту се раздијелише: један оде у Русију („и од њега има седам генерала“), а други по имену Ше`о насели се у Мрежици и ожени се од Табаковића. Тргујући обогати се и купи земљу у подосоју… Од њега су Шешлије, Суџуми и Кокоњи. Лучиндан.

Муслимани Дрљевићи и Луповићи (?) поријеклом су из Дубочана у Бањанима од братства Маљевића (?)…

За Хаџиће неки веле, да овдје живе има већ 300г и да су „прави“ Турци; други веле да су Хаџићи досељеници из Новога.

Исто тако мисли се, да су се овдје као Муслимани доселили Муштовићи. Одакле су се доселили у Билећу, не зна нико причати.

Капичићи су поријеклом од Глоговаца, најстаријих запамћених становника у Мирушама. О њима се прича, да је неки њихов стари давно примио Ислам, отишао у Цариград и био капиџија на царскијем дворима. Пошто се је обогатио, вратио се је у своје рођено мјесто.

Чами и Исовићи доселили су се у Селиште из Херцег Новога, кад су тај град освојили Млечани.

Креси су поисламљени потомци Видака Шаренца из Кресовине код Прераца. О њиховој се старини не зна више ништа.

Јокановићи су поријеклом од старе п Предојевићи из Пријевора. Неко су вријеме живјели у Бањској Ластви, у Бањанима. Најприје је у Плужине доселио пушкар Јокан са занатом. Никољдан.

Мићуни су поријеклом из Риђана у ЦГ. Веле, да су из племена Вука Мићуновића, што се пјева у „Горском Вијенцу“. Из Риђана су одселили прије 80г. Живјели су у Зупцима, Мириловићима и Шобадинама. Јовањдан.

Лисови, Тркље и Бошњаци потичу од Стијачића из Корјенића. Тркље су овдје доселили из Мириловића, а Бошњаци и Лисови из Корјенића. Аранђеловдан.

Самарџићи и Миленићи су поријеклом од Булајића с Вилуса у ЦГ. Миленићи, прије него су доселили у Билећу становали су у Враћановићима и на Бану (више Мируша, данас у ЦГ). Самарџића је прадјед погинуо на Вилусима, па им прабаба дошла с дјецом да служи у Хаџића. Никољдан.

Јањића је отац из  Невесиња. Њихова баба била је родом из Билеће, па када је обудовјела, довела је дјецу своме оцу. Аранђеловдан.

Капори су доселили прије 50г из Мириловића. Јовањдан.

Исто тако доселили су Денде и Бајчетићи из Мириловића. Јовањдан.

Табаковићи су преселили с … на Торич, Подосоје и Шобелине. Никољдан.

Шаговновићи су прије 20г купили читлук у Подосоју, па су с једнијем дијелом чељади преселили у Подосоје, а с другијем живе на Баљцима. Јовањдан.

П.С. Билећа је 1991г имала 7568с, у томе 5619 Срба, 1290 Муслимана, 39 Хрвата, 209 Југословена и 411 осталих, а у 2013г имала је 8.220с.

Боденик је 1991г имао 31с, све Срба, а у 2013г имао је мање од 10с.

Шобадине су 1991г имале 51с, у томе 50 Срба и 1 Југословена, а у 2013г имале су 28с.

Торић је 1991г имао 47с, све Срба, а у 2013г имао је 33с.

Селишта су 1991г имала 55с, у томе 54 Срба и 1 остали, а 2013г имала су 42с.

Подосоје је 1991г имало 971с, у томе 967 Срба и 4 остала, а 2013г имало је 1.110с.

11. Заушје (Билећа)

У Заушју се издвајају села у билећској котлини и села по брдима. Село Пријевор је у СИ углу билећске котлине, који личи на тијесну отоку. Куће су и са З и са И стране те отоке. З од Пријевора у плиткој широкој вртачи простире се Селиште; од овога на ЈЗ су куће села Заушја у јарузи између Дубовца и Ћурјена. Од Заушја С на самом тјемену косе Ћурјена збиле су се у једну групу куће села Ћурјена.

Пријевор: 6к Бабовића и 3 Мургузове.

Селиште: Идризи и Ребићи.

Заушје, само једно племе, које има два презимена: Селимовићи и Овчине 40к.

Ћурјен 7к Стијачића.

… Дакле већина села заушкијех подигнута је на мјестима старијих села. Сељаци знају и за старије с овијех села. У Пријевору су живјели Предојевићи. Главно занимање им је било сточарство. Неки мисле, да су ти Предојевићи дрћали стоку и у Чепелици. Народ вели, да су се ти Предојевићи затекли у Пријевору при уласку Турака у Херцеговину. Мисли се, да су Предојевићи поријеклом из села Чепелице у ЦГ. Они су се раселили по околнијем селима.

На Заушју причају, да су у овоме селу најприје живјела браћа Шљун и Лазар. Њихов брат Чукоје живио је у Чуковићима у Билећи. О њима се не зна ништа више. Споменули смо, да су они градили цркву и чатрњу. Прича се, да су имали много стоке; планина им је била у Браићевићима и Зуровићу. Неки причају, да се Шљун потурчио, а неки веле, да су Селимовићи отели њихову земљу, а њих протјерали. Осим тога у овој се опћини памте многе п, које су неко вријеме живјеле у заушкој опћини. На Ћурјену прије Стијачића живјели су Мањаци и држали Селимовића беглук; једном су се посвађали са Селимовићима и одселили у Гацко и Невесиње. У Пријевору су живјели кметови Бабовића Продрибабе, који данас живе у Пилатовцима. Из Пријевора су побјегли ради свађе с Овчинама из Заушја. О њихову поријеклу не зна се ништа. У Пријевору су живјели и Гудељи, као кметову Мургузови. Они су убили дијете Мургузово и зато су изгинулу.

У истом селу, прича се, живјела је неко вријеме једна п Бајовића с Баљака, па се опет оселила на Баљке.

Најстарија је п Мургузи. Једни за њу кажу, да су дошли у Рудине из Конавала са менђушама у ушима; други веле, да су Мургузи доселили као и већина ридуњскијех Муслимана из Новога; сами Мургузи веле, да су они прави потомци старијех Предојевића, да су примили Ислам пошто су Турци освојили Херцеговину и да им се остали сељаци хоће, да наругају, кад им веле, да су поријеклом из Далмације.

Селимовићи, Ћорићи и Овчине једна су п са три презимена. Једни од њих причају, да су потурчењаци од прав Хришћана Вујовића у Врањскијем (билећки котар) други причају, да су поријеклом из Новога. Најстарије им је пр било Бабахметовићи. И данас има у Требињу Бабахметовића Кула, коју су они градили.

Бабовићи су послије освојења Новога од Млечића доселили у Требиње. И данас их има у селима око Требиња до 200к. У Пријевору су имали читлук и доселили су се прије 80-100г.

Ребићи су дошли из Никшића прије 80-100г. Овдје их је дошао мираз, те су доселили на њ.

Идризи су доселили прије 70-80г из Корјенића. И данас имају тамо своје п. У Корјенићима су се звали Сехратлићи.

Стијачићи су доселили прије 70г из Корјенића на Селимовића читлук. И данас има у Корјенићима много Стијачића. Арханђеловдан.

Тепшић је за вријеме окупације доселио из Жупе код Дубровника у Пријевор као механџија. Он је једини католик у овој опћини.

П.С. Заушје је 1991г имало 148с, у томе 145 Муслимана, 1 Југословена и 2 осталих, а 2013г имало је 11с.

Пријевор је 1991г имао 110с, у томе 78 Муслимана и 32 Срба, а у 2013г имао је 64с.

12. Врбица (Билећа)

Врбичку опћину чине села: Богдашићи, Трновица и Врбица….

Има много имена, која упућују на старије ст овијех села. О некојим п причају и данас сељани, а о некијем су изгубили успомену. Тако на Богдашићима прича се, да је то село било имање п Тоља и Турунташа. То је била једна п. Зна се и зашто су те п оселиле из овога села. О њима се прича ово. Једном пред кретање у планину најстарији од п Тољеве оде у Требиње, да купи соли и опанака. Познавао се с Муслиманом Арсланагићем и заиште у њега робу на вересију. Кад му Арсланагић не хтједе дати робе на вересију, овај му одговори: „Ако ти не платим до Митрова дне, ево ти цијеле Богдашиће!“ Арсланагић му да робу по тој погодби. Кад је био рок плаћању, Тољ мало задоцни и дође неколико дана иза Митрова дне. Арсланагић не хтједе примити новаца, већ протјера Тоља с Богдашића. Ти Тољи данас живе на Браном Долу и у љубињском котару. У овому је селу живјела и п Манигодића, која се је дијелом раселила, а дијелом изумрла у овоме селу. У селишту под Вардаром спомињу се Омеђине Шутовића и Вучетића. Вјероватно је, да су ту живјеле неке старије п, о којима сељани данас не знаду ништа. О Трновићи зна се, да је то село било некада постојбина п Терзића. Њих је протјерао Муслиман, који је држао ово село, намјештао је сељане и узимао хак са земље. Видјели смо у Врбици, да су живјеле п Васковићи и Бјелице. Још се спомињу као ст у овом селу Горановићи и Канкараши, који су одселили у ЦГ.

О постанку и развијању овијех села може се извести ово. Трновица и Богдашићи постали су на мјесту старијих насеља. Села су била агинска и ага је намјештао поједине п као кметове. На сваком већем комаду земљишта насељена је једна п. Села се касније развијају досељавањем и намножавањем. Врбица, која је постала на мјесту старијих торина, развија се намножавањем једне п.

Најстарији су у овој кнежини Уљаревићи. Старином су из Риђана код Никшића у ЦГ. У некој свађи убију Турчина, зато се раселе и настане се у Бањанима у селу Броћанцу. Пошто је у овом селу било незгодно живјети, преселе се брзо у Трњине у Црној Гори. Ни у овоме селу дуго не остадоше, већ се преселе у Трновицу. Прича се, да су у Трновици нашли доста омеђина и искречене земље, али нијесу нашли никаквијех с. У Трновици остану само два брата, а остали оду у Босну, те их сада има у Брчком и на Гласињцу. Од њих су Сушићи у Гацку. Према потомцима тијех првих досељеника рачуна се, да има од њихова досељења око 150г. Никољдан.

Иза Уљаревића по старини долазе Вучковићи на Богдашићима. Старином су из племена Озринића у ЦГ. Прије него су доселили на Богдашиће, становали су на Граовцу и у Корјенићима. Највише су се задржали у Корјенићима. И данас имају тамо свога племена. Њихови су сродници: Стијачићи, Муслимани Бараковићи у Корјенићима, Лисови у Билећи, Комори у Зупцима, Јаначићи у Броћанцу и Атељевићи у Љубомиру. А од њих су и Тркље у Мириловићима. Аранђеловдан.

Бабићи су доселили прије 80г с Плане. Лазаревдан (Лазарева субота).

Алексићи су старином из Малине из Заречја. Из Малине су се преселили преко Требишњице у Површ и Видње. О тој сеоби причају ово. У Малини је живио старац Малеш са 7 синова. Једном дођу Турци у њега да преноће. Старац их прими лијепо, а кад се Турци опију и почну чинити безакоња, он их поубија и пресели под Стражиште, гдје су му још прије биле торине. И данас живи по разнијем селима испод Стражишта много његових саплеменика. Из Површи су се преселили на Богдашиће због тога, што су убили Лукету Пешикана. Старо им је презиме Малишевци, а Алексићима су се прозвали по своме прадједу Алекси. Од њих су Ковачевићи у Сређевићима (у Гацку), Мандићи у Дулићима (Гацку), Пантићи у Бијелом Пољу код Мостара, Дракуле у Дрини код Фоче, Ђоровићи, Шупићи, Алексићи и Јарамази у Подврши (у ЦГ с лијеве стране Требишњице), Дедијери у Чепелици, Јанковићи у Дубочанима и Крњи у Ватници и у Давидовићима. Игњатдан.

Радмиловићи су доселили с Врање Дубраве (Бањци) прије 30г на агински читлук. Никољдан.

Зечевића има само једна кућа. Доселили су прије 40г из Бањана.

Бјелице су доселили из Бањана ради куге прије 80г. Јовањдан, а прислужују Петковдан.

За Салатиће неки причају, да су поријеклом из Конавала у Далмацији. Становали су у Селиштима у Билећи и одатле су се преселили на Богдашиће. Други приповедају, да су Салатићи постали од неког војника, који је добјежао у овај крај. Тај је војник звао купус салатом, за то су га прозвали Салатићем. Никољдан.

П.С. Богдашићи су 1991г имали 64с, у томе 62 Срба, 1 Југословена и 1 осталих, а 2013г имали су 45с.

П.С. Заушје је 1991г имало 148с, у томе 145 Муслимана, 1 Југословена и 2 осталих, а 2013г имало је 11с.

Пријевор је 1991г имао 110с, у томе 78 Муслимана и 32 Срба, а у 2013г имао је 64с.

Врбица је 1991г имала 14с све Срба, а 2013г имала је мање од 10с.

Трновица је 1991г имала 51с, све Срба, а у 2013г имала је 25с.

13. Граница (Билећа)

Села граничке општине су у ЈИ углу рудињске заравни; њихов удут иде од Буковог Вр`а и Дубовца према С и хвата све до државне тесте према Богдашићима. С југа су затворена огранцима Буковог Вр`а, с ЈИ Дубовцем и Ћурјеном, а са С негдје и са запада су сасвим незаклоњена.

Бијела Рудина, Подгорје, Градина; Граница;

Села ове опћине већијем су дијелом веома разбијена типа. Овдје је најјаче изражен тип разбијених села.

Поједине групе кућа немају нарочитијех имена, већ се именују по главној п која живи у њима. На Бијелој Рудини има пет група кућа и у њима п:

Желуди (Ивковићи), на СИ углу села, има их 7к.

Салатићи су 1км З од Желуда. Куће су раштркане, а има их свега 5к.

У близини Желуда мало према југу живе Вујадиновићи 3к.

Одвојено живе Војновићи 7к и Сенић 1к; Исто тако одвојено живе и Бекићи  (Тркље) 3к. Поред Бекића је 1к Бошњакова.

На Граници живе:

Милићевићи 11к, њихове куће чине двије доста удаљене групе.

Козјаци 3к, живе на ЈИ под самијем Буковијем Вр`ом. Код њих живи Желуд 1к.

Столице 8к, живе у двије јако удаљене долине.

Између Столица су Радмиловићи 2к.

У Подгорју имамо 3п које чине три засебна чопора. Од њих су: Радовановићи 7к.

П.С. Бијела Рудина је 1991г имала 101с, све Срба, а у 2013г имала је 98с. Граница је 1991г имала 74с, све Срба, а 2013г имала је 38с. Подгорје је 1991г имало 43с, у томе 35 Срба, 6 Муслимана и 2 осталих, а 2013г имала је 44с.

О селима ове опћине из народног казивања знамо ово. Село Бијелу Рудину не зна се, ко је основао; само се зна, да је у њој од „пантивијека“ живела пор Ивковићи (Желуди). Нико није чуо, да се је та п од куда доселила и она се броји међу најстарије п у Рудинама и у Гацку. Цијели удут ове опћине, од Бијеле Рудине до Ватнице био је само својина те п. Пошто су Муслимани ушли у ову област, Ивковићи су изгубили већину земље, само су задржали један дио земље, који је и данас њихов.

На њиховој земљи у Подгорју била се је настанила мусл п Челари, коју је неки паша сургунисао.

Послије је земља цијеле опћине дошла у руке појединијех Муслимана. Подгорје је било на читлуку столачкијех и мостарскијех Муслимана и они су насељавали поједине п на читлук. Село Граница је било имање Мусл Селимовића са Заушја и они су по њој градили торине. Прије 150г у данашњем селу Граница није било никаквијех насеља. Земља се у њој почела обрађивати прије 120г. Да је Граница веома младо село, види се и по томе, што јој међе нијесу обиљежене крстовима, већ медницама. Ово се лијепо слаже с народнијем приповиједањем, да је ово било мусл имање, која никада нијесу била обиљежена крстовима. И све до окупације ова су села била при заушкој опћини; тада власт одвоји граничка села у засебну опћину. Дакле о постанку Бијеле Рудине не зна се ништа; данашње Подгорје засновано је на селишту, а Граница је веома младо село постало по свој прилици у 18-ом вијеку и то на месту муслиманскијех торина.

Иза Желуда (Ивковића) по старини долазе Салатићи. Они су поријеклом од неког пдбјеглог војника. Салатићи веле, да је тај војник родом из „Сријема“. Најприје је живио у Селиштима код Билеће, па се послије преселио на Бијелу Рудину. Салатићем су се прозвали зато, што је купус називао салатом. Аранђеловдан.

Радовановићи су старином с Врање Дубраве на Баљцима од истог племена од кога су Комленићи у Мирушама и Шекарићи у Почековићима у ЦГ. Радовановићи су се с Врање Дубраве преселили у Риоца. Ту су, веле, дуго живјели и имали су своју земљу. Једном су куповали вино у Стоцу за крсног имена. Пошто нијесу имали свијех новаца, остану дужни 80 гроша. За тај им дуг одузеше Риоца. Одатле се Радовановићи раселише и живе у Давидовићима 8к, у Лукавцу 6к, у Дабру 7к, у Ватници 3к и у Врањскијем 20к. Ђурђевдан.

Томовићи или Бојовићи су доселили прије 80г с Тупања из Бањана. Они су исто племе с Тешановићима у Требињу и на Мекој Груди и с Роганима на Планој. Ђурђевдан.

Кустурица је прије 80г дошао с Плане на Подгорје. Та је п исто племе с онијем Кустурицама на Планој.

Бјелетић ке прије 30г дошао из Прераца на агинску земљу. Госпођиндан.

Поред Салатића и Ивковића на Бијелој Рудини живе Вујадиновићи. Они су поријеклом из Крне Јеле код Грахова. Дошли су послије прве куге. Никољдан.

Војновићи су од племена Милићевића с Боденика. Овдје су доселили прије 60г на агинску земљу. Никољдан.

Тркље или Бекићи су поријеклом од онијех Тркаља у Мириловићима. На Бијелу је Рудину доселио њихов дјед. Аранђеловдан.

Бошњак је од онијех Бошњака из Билеће. Овдје је прије 35г доселио због сиромаштва. Он је поријеклом од Стијачића из Корјенића. С овијем су исто племе Вучковићи од којијех су Тркље. Према томе Бошњаци и Тркље су исто племе. И Бошњаци славе Аранђеловдан.

Од данашњијех п на селу Граници најстарије су Столице. Најприје се је у овом селу настанио дјед овијех Столица. Иза овога Столице дошао је Милак Милићевић из Шобадина, дједовијех Милићевића, па Козјак с Плане и најзадњи Радмиловић из Подврши.

Столице су поријеклом из Риђана у ЦГ. У најстарије доба звали су се Вујачићи. Из Риђана су се доселили давно и живјели су дуго у Симијовијем (опћина у билећском котару, јужно од Ватнице). И ту су имали своје земље, па је прешла у руке Муслимана и они су одселили. Никољдан.

Милићевићи су од племена Милићевића, које је старином из Билеће. Никољдан.

Козјаци су од Козјака с Плане. Никољдан.

Радмиловићи су дошли из Подврши (данас у ЦГ) а поријеклом су од онијех Радмиловића с Баљака. И Радмиловићи и Козјаци су поријеклом од старе п Предојевића у Пријевору. Никољдан.

14. Плана (Билећа)

Плањска села разсијана су по кршевитом земљишту око Плањског Поља. Већина их је виша од самог поља.

Од села што су поред самог поља, јако су удаљени Његановићи (на западу око 2 ½ км даљине). Готово у истој удаљености од Његановића на ЗСЗ су Пађени. То се село спустило готово у сану низину Фатничкога Поља, између Кукуна и Јованове Градине. Његановићи, Кривача и куће око тесте на Планој изложени су према С док су сва остала села заклоњена. Лађевићи. Ђече, Шакотићи, Рогови, Селишта, Подосоје.

Села плањска дијеле се на поједине чопоре, којијех с сачињава једна п. Чопори се јављају само у онијем селима, у којима живи више п или која нијесу на сасвијем равну земљишта. Села на рану земљишту, у којима живи у већини 1п, збијеног су типа и не дијеле се на чопоре. Такса су села: Кривача (14к Авдића), Шакотићи (6к Авдића), Рогови (7к Самарџића), Селишта (13к Бабића), Ђеч (27к Ћатовића и 2к Самарџића), Подосоје (8к Авдића) и Лађевићи (14к Самарџића).

Куће на Планој, на Пандурици и Његановићима су разбијене у неколико чопора. У једном чопору на Планој имају 23к Авдића; од њих су пољем одвојене 4к Козјака и 8к Кустурица (на СЗ од Авдића). На Пандурици су смијешани Авдићи и Кустурице 13к. Његановићи се дијеле на 6 чопора.

У Турскијем Његановићима живе мусл Ђапи (19к); у Српскијем Његановићима (8к) живе помијешано Рогани и Милошевићи; У Горњијем Његановићима живе Рогани (5к) и Скочајићи (2к). У Пађенима живе Вукоји 19к. Пађени су раздијељени малом косом на два чопора.

Авдићи су Муслимани, а Бабићи прав Хришћани. Они веле, да су једно племе и данас се својатају. О свом поријеклу причају ово. У Кобиљ-Долу у ЦГ живјела су три брата Кривокапића. (Други причају, да их је било 5 брата. Тада је Херцеговина била пуста, а у ЦГ тјескоба. Кривокапићи убију неког Црногорца, те сва три брата напртљају и побјегну у Херцеговину. Како је била жега, били су јако ожедњели, те се склоне у шуму на данашњем Плањском Пољу. Том приликом нађу на Планој врело, те им се учини то мјесто згодно за насеље и начине колибу. Али послије мало времена виде, да су поред пута и да ће им Турци чешће досађивати, зато се дигну и настане на данашњој Мекој Груди. Ту се подијеле, те један од њих одсели у Гацко и од њега су Зимоњићи. Остала браћа живјела су још дуго на Мекој Груди. Један од њих био је ожењен од Баћевића из Бањана. Жена му је била „гледна и одвеће лијепа“. То зачује мусл Кариман Томановић (поисламљени ЦГ) и зарече се, да ће побити Кривокапиће и одвести им лијепу невјесту.

Кад је Кариман био близу Меке Груде, изађе сам да уходи Кривокапиће и нађе ону невјесту на чатрњи, гдје налијева воду. Он је одмах позна и хтједе је ухватити, али она побјеже. Он полети за њом на коњу, налети на гувно, на коме су Кривокапићи баш тада врли жито. Он насрну на њих, и док су му се други одупирали вилама, један нађе џефердар и убије Каримана. Међутијем приспије и остала Кариманова дружина, нападе на њих, рани једнога, а остали се сви разбјегоше. Један од њих оде у Дробњаке и прича се и данас од њега има потомка. Турци ухвате онога рањенога, одведу га у Требиње и присиле, да прими Ислам. Том приликом доби име Авдија. Он се послије упише у турску војску а у једној се битци особито показао. Поради храбрости одликује га турски цар и да му да изабере да живи гдје год хоће. Он изабере Плану, анђе једнога од своје браће и њега насели код себе у Планој. Овај брат није имао бркова, те је изгледао као баба и од њега су Бабићи. Куће су њихове биле на С страни Плањскога Поља и овом је приликом засновано најстарије село на Планој. Бабићи и Авдићи имају свога племена у Дробњацима (Шаренци), у Панику (Парежани), на Давидовићима (Шаренци), Фатници (Шаренци, у Бијељинама (Шаренци), у Влаовићима, у љубинском котару, у Ходбини код Мостара, у Трновици (Бабићи) и у Гацку (Зимоњићи). Сви ови осим Авдића славе Лазареву Суботу.

Прича се, кад се је оно Авдија Кривокапић одликовао у рату, да га је Султан богато обдарио. Кад се је Авдија враћао у Херцеговину, купи у Ћустендилу једног Циганина и доведе га на Плану. Од тога Циганина прича се, да су поријеклом данашњи Муслимани Кустурице.

Трећа по старини п су мусл Ђапи у Турскијем Његановићима. О њиховом поријеклу прича се ово. Једанпут арамбаша Лимо, друг Баја Пивљанина удари на неке мусл сватове. Пошто у Лима није била најбоља дружина, сватови га разбију и заробе му једног из дружине. Овај од страха обећа мусл, да ће примити Ислам, ако ће му поклонити живот. И збиља прими Ислам, али се брже покаје и поче се крстити, али га Муслимани опет натјерају, да прими Ислам и ожене га Муслиманком. Овај потурица већ је имао и дјеце, која су била Муслимани, а он се није држао стано ни хришћанске ни муслиманске вјере. Сад би се крстио, а кад би га застрашили, опет би клањао. Био је, веле, веома висок, па кад је једном отишао у Дубровни, „Латини“ су се чудили, колик је и како прави велике кораке и у чуду су говорили: „Ајме за муку Исукрстову, чудна ли овога Ђапа!“ Поради тога прозову га Ђапом.

Ћатовићи веле, да су доселили из Рисна, кад су њим завладали Млечани. И данас имају својијех рођака, прав хришћана у Рисну, с којима се почешће „обилазе“. Други приповиједају, да они нијесу прави Ћатовићи, већ Мехићи из Цернице у Гацку. Веле, један је Мехић био слуга у старијех Ћатовића, па када су ови изумрли, наслиједио је њихово име и њихово имање.

Вукоји причају, да су од веома разгранате п Вујовића у Врањскијем. Прије њих у Пађенима живјела је п Церовине, која је одселила ради неког сукоба с Муслиманима. Иза њих је у Пађенима живио Муслиман Шљиво, кога је убио Бајо аранбаша. Попаре из Фатнице причају, да су и они некада живјели у Пађенима и да су имали своју властиту земљу, коју су изгубили ради тога, што су пустили да им се дијете утопи. Вукоји су доселили прије 90г славе Никољдан.

Козјаци веле, да су одавно на Планој, управо не знају, када су се у ово село доселили. Поријеклом су од Предојевића из Пријевора. Никољдан.

Рогани су прије 80г доселили с Тупања у ЦГ. Они су исто племе с Тешановићима, Тупањцима у Требињу и с Бојовићима у Подгорју. Јовањдан.

Самарџићи су прије 70г доселили из Кривошија у Боки. Њихове п има и на Крстачама у опћини Враскијем. Ђурђевдан.

Милошевићи су доселили прије 50г с Меке Груде. Јовањдан.

Скочајићи доселили су прије 45г из Невесиња. Они веле, да у Невесињу нијесу могли живјети ради тога, што је читлук на коме су живјели био премален. Симуњдан.

П.С. Његовановићи су 1991г имали 79с, у томе 61 Муслимана и 18 Срба, а 2013г имали су мање од 10с. Пађени су 1991г имали 140с, све Срба, а 2013г имали су 93с. Плана је 1991г имала 120с, у томе 88 Муслимана и 32 Срба, а 2013г имала је 38с. Кривача је 1991г имала 44с, у томе 42 Муслимана и 2 осталих, а 2013г имала је мање од 10с. Ђече је 1991г имао 79с, у томе 73 Муслимана и 6 Срба, а у 2013г имао је 31с. Селишта су 1991г имала 55с, у томе 54 Срба и 1 осталих, а 2013г 42с.

15. Фатница (Билећа)

Фатницом или Ватницом зове се дубока и равна котлина, на СЗ крају Рудина, која се пружа у правцу СЗ-ЈИ, између брда Кукуна и Калшца. Стране ове котлине су доста стрме и кршевите, дно је сасвијем равно и има све особине карсног поља.

Фатничка села дијеле се на мање групе кућа, које обично имају збијен тип. У Ораховици имамо два села: Турску Ораховицу и Српску Ораховицу или Нерат. Турска Ораховица има тип мусл јако збијеног села; куће у Нарту сураштрканије и имају разбијен тип. У Турској Ораховици живе Бајрамовићи (24к) и Бабовић 1к. У Нарту има 8к: Кундачине, Кокотовићи и Шаренци.

У Каоцу су куће нанизане испод веома стрмијех стијена у један низ; чешће кућа уз кућу тако стоји, да се зидом додирују. У Каоцу има свега 13к, у којима живе п: Чомићи, Бабићи, Радовановићи, Копривица и Овчина.

Село Фатница распада се на три „засељка“: Зиловина, Жупа и Фатница. Засеоци су растављени кржнијем ртовима и косама, а удаљени су 5-10 минута у правцу ЈЗ-СИ. Куће чине мање, јако збијене групе. У селу Фатници живе п: Первани, Кулаши, Дучићи, Љубовићи, Попаре, Зилићи, Радовановићи, Чубрили и Јакуповић. У Зиловини има 8к а у Фатници и Жупи 35.

Око 4км на С од Фатничког Поља је село Брдо, у кому има 12к. Куће су раштркане и ријетко чине групе. Ту живе п: Поповићи, Крњи, Радовановићи и Бојанићи.

У Бачевици су куће јако збијене. Издвајају се групе, али су и оне врло близу, те се тешко и запажају. У Бачевици има 18к. Ту живе п: Мерџанићи, Пизовићи, Хаџићи, Ђедовићи и Зилићи.

Куће у Кукричју размештене су у неколике вртаче, те према томе и село се дијели на ове дијелове: Љут, Купни До, За Главицом и Бољевица. Ови дијелови разбацани су по заравни испод Кукуна. Љут, Купини До и Кукрије између себе су удаљени по 200м. Од њих су се измакле куће За Главицом на З око 900м, а од овијех на С, у даљини од 2-3км је Бољевица. У Кукричју има 23к и то у Бољевици 4, у Љути 3, у Купином Долу 3, За Главицом 7, у Кукричју 6. О овом селу живи п Попаре. Из овога се види, да у Кукричју имамо тип јако разбијеног села.

О постанку већине фатничкијех села нема никаквијех прича. У свакоме селу има остатака од старине, с је ново и можемо узети да је већина фатничкијех села веома стара; за нека се зна поуздано, да су постала на мјесту старијех насеља.

За Кукричје, прича се, да је засновано на мјесту, гдје су некад биле зимске торине п Мијача из Жупе. Касније се почела у Кукричју обрађивати земља, те су Голубићи – један огранак Мијача, постављали кметове на то имање. Најстарије село било је у Омеђинама (на СИ од данашњега села). Кад је доселила породица Попаре и они су неко вријеме стајали у Омеђинама, па су се послије преселили у Кукричје. Дакле у Кукричју се зна за помјештање села, што је врло ријетко у овој области.

Као кметови у овом селу спомињу се Столице, Бјеловуци и Ковачи, који су примили Ислам и живе данас под именом Ћумурије у Мостару. Они су живјели у Кукричју прије Попара.

У већини фатничкијех села знају се имена п, које су у овијем селима живјеле прије данашњијех п.

Прије триста година у Ораховици је живјела веома богата п Дучића. У њезину крду ишло је три њихаде оваца. Најпослије их је било толико, да им „нијесу могли џевап давати“, већ су их у брдо загонили, не били их вуци појели. Дучаћа је имање била Ораховица, половина Каоца и трећи дио Фатничкога Поља.

У Бачевици је живио некакав Чампара. Имао је два сина и кад их је једном спремио да чувају козе, удари вук у козе и свијех их покоље а дјеца побјегну. Један од њих некако дође у Стамбол (Цариград), постане паша, дође у Столац, па нађе оца и мајку живе у Фатници и начини им цркву. Звао се Панџа-Паша. Од њега нико жив не остане, те послије његове смрти, имање му купи Шарић из Стоца.

У Фатници причају још од старине живјеле су хришћанске п: Шарабе и Мијачи.

О Шараби се сачувао до данас спомен у Шарабиној Бари и Шарабинијем Омеђинама. Та је п спала само на једног младића, који је примио Ислам и постао паша над Мисиром. Звао се Џезар Паша.

Најстарије п у Фатници су Первани и Кулаши. Они су поријеклом од старе п Мијача, која је још од давнине живјела у Фатници. Само се ове двије п рачунају као старјеници у Фатници. Њихово племе су и Голубићи у Стоцу. Первани и Голубићи су Муслимани, а Кулаши су Хришћани (православни). Кулаши славе Шћепандан.

Зилићи веле, да су поисламљени потомци п Ковачевића, а други сељаци за њих веле, да су поријеклом од п Столица.

Јакуповићи су поријеклом из Кнеж Дола у Опутној Рудини. Њихов прадјед био је најамник у Алексића, па се заљубио у њихову дјевојку, примио Ислам и оженио се њоме.

Попаре су поријеклом из Црвенога Дола на Чеву у Црној Гори. Одатле су се раселили веома давно и живјели су неко вријеме на Гласињцу у Босни. Али се и одатле брзо разселе и населе у Пађенима. Један је Попара био Љубовића сеиз и одликовао се је у рату на Кандији (Крети), па му је ради тога дарована земља у Пађенима. Пошто су поради неког злочина изгубили ту земљу, преселе се у Омеђине, а послије тога у Кукричје. Старо им је пр Домазети. Има их у Влаовићима код Љубиња, у Предољу више Стоца, у Габели и у Ходбини код Мостара. Никољдан.

Бајрамовићи веле, да су прије 250г доселили из Херцег Новога. Неки веле, да они нијесу Новљани, већ да су посиламљени потомци п Столица.

Чомићи су доселили веома давно из Херцег Новога.

Ове су се п овдје затекле за вријеме последње куге. Прича се, да је куга страшно уништила фатничко ст. Сачувала се упомена, да је иза куге у цијелој Фатници остало живо само седморо чељади.

Све остале п доселиле су у 19в.

Емровићи су доселили из Требиња. Веле, да је био самац и да је тражио, гдје ће моћи живјети, те се настанио у Фатници.

Хоџића је старина из Враћановића (код Плане) од п Кокотовића. Овдје је доселио из Стоца.

Овчине су доселили са Заушја. Отац овијех Овчина оженио се из Фатнице, па је у миразу добио имање.

Дучићи су доселили ради сиромаштва из Кривошија. Поријеклом су од пор Суботића. Арлијевдан.

Шаренци су убили агу у Давидовићима, па су одселили у ЦГ. Послије окупације населили су се у Фатници. Лазаревдан.

Бојанићи су доселили прије 30г из Кривошија ради сиромаштва. Јовањдан.

Чубрило је поријеклом од Вујновића у Влаовићима. Најприје је дошао као најамник у Фатницу и служио је у Попара. Послије се придомазетио. Никољдан.

Радовановићи су доселили из Подгорја (о њихову поријеклу види опћину Границу). Ђурђевдан.

Крњи су поријеклом од п Алексића у Опутној Рудини. Најприје је славио Игњатдан, па је послије промијенио и узео Аранђеловдан.

Љубовићи су преселили из Невесиња начитлук у Фатницу.

Кундачине су Милобратовићи из Риђана. Овдје су се доселили прије 80г из Братојевића. Лучиндан.

Кокотовићи су из Скоча Горе у Корјенићима доселили на Бијелу Рудину. Одатлен су се одселили у Сузину у Дабру. Ту су се раздијелили и једни одселе у Босну, други у Невесиње, а трећи у Фатницу. Никољдан.

Бабовића мајка је била од Бајрамовића у Ораховици. Пошто јој је умро домаћин у Пријевору, преселила је с дјецом у Ораховицу.

Милићевићи су доселили прије 30г с Боденика. Никољдан.

Копривица је доселио прије 20г из Кривошија. Мисли се, да није од племена Копривица из Бањана. Кад је доселио звао се Радуловић. Јовањдан.

Бабићи су ради сиромаштва доселили с Плане. Лазарева Субота.

Из овога прегледа о досељавању п можемо известити интересантан закључак, да је већина п у Фатници доселила у 19в. Старо је с готово цијело изумрло за вријеме посљедње куге. Досељавање је било највише у п, али има доста досељеника, који су као самци дошли.

П.С. Ораховице су 1991г имале 71с, у томе 62 Муслимана и 9 Срба, а 2013г имале су мање од 10с. Нарат је 1991г имао 34с, све Срба, а 2013г имао је 24с. Калац је 1991г имао 20с, у томе 11 Срба и 9 Муслимана, а 2013г имао је 15с. Фатница је 1991г имала 155с, у томе 111 Срба и 44 Муслимана, а 2013г имала је 79с. Кукричје је 1991г имао 37с, а у 2013г имало је 20с.

16. Прераца (Билећа)

Места прерачког адута захватиле су веома кршевито земљиште између Великог Планика (1069) на западу и Ерцегове Градине (1.396), Накића (1.327) и Равне Градине (око 1.300м) на истоку…

Опћину прерачку сачињавају два села: Прераца и Голобрђе. Прераца су јужније и почињу готово одмах од јуже удутске границе. Идући од југа према сјеверу најприје сретамо 3к Бабића… Осим споменуте 3к Бабића у селу Прерацима издвајају се ове групе: Атељевића куће 3к, Бјелетића куће 7к, Будалића куће 7к и Вујовића куће 20к. Вујовића куће распадају се на више мањијех група… Иначе је цијело село разбијеног типа.

На С од Прераца а у даљини око 3км је село Голобрђе. Куће у овом селу су јако раштркане. Дијели се на четири дије.а. У најсевернијем дијелу села долази 5к Будалића… Од Будалића кућа пре ЈЗ у даљини од 300м су 2к Бјелетића… Од овијех на З, у даљини од 150-200м су 3к Бјелетића… Према истоку од ове 3к, у удаљености од 80м су опет 2к Бјелетића.

Видјели смо, како сељаци приповиједају, да су и ови сељаци у Прерацима имали своје торине. Послије тога, прича се, у Прерацима је живјела п Ђурице. Та се је п раселила ради турског зулума и данас живи у Дабру, у Мостару и по некијем селима у Хумнини.

Послије Ђурица доселила су се у један мах из околине Никшића три Петра и то: Петар Вујовић, Петар Бјелетић и Петар Будалић. Сва три су дотле живјела у околини Никшића.

Све три п су различита поријекла. Будалићи су, прије него су живјели у Риђанима, доселили из племена Озринића. Бјелетићи су поријеклом из Требесе код Никшића, а Вујовићи веле, да су поријеклом из самог Никшића. Ови Вујовићи нијесу иста п с племеном Вујевићима у Врањскијем и Дабру. Њихове п има у многијем селима у Хумнини, који се зову Преради и Докићи.

Да су те 3п разнога поријекла, види се и по томе, што немају иста крсна имена. Бјелетићи славе Лучиндан, Вујовићи Никољдан, а Будалићи Госпођиндан.

Мисли се, да од досељења овихех п нема више од 120г.

У пп19в досељени су Атељевићи из Љубомира (Аранђеловдан) и Бабићи из Трновице. Лазаревдан.

П.С. Прераца је 1991г имала 87с, у томе 85 Срба и 2 осталих, а у 2013г имала је 54с. Голобрђе је 1991г имало 69с, све Срба, а 2013г имало је 29с.

17. Мека Груда (Билећа)

На СИ страни Фатничкога Поља диже се брдо Калашац с врховима: Суви Вр`х (1103), Накуч (992) и Крстац (938). Од овијег врхова на исток до Малог Планика (1005) пружа се удут опћине Меке Груде.

У удуту Меке Груде имамо осам села: Качањ, Оборишта, Мека Груда, Кремени До, Крушевац, Дубрава, Миловићи и Чањев До.

… Под тијем улегнућем 1к п Гаћине, у даљини око 800м. На југ од ове а у даљини од 500м је друга кућа (Раичевић).

На Качњу имамо п Гаћине 8к, Чорлије 12к и Раичевић 1к.

Од Качња на СИ у даљини од 1500м је село Кремени До… Ту живе п: Тешановићи 5к и Гаћине 4к.

Од Кременог Дола на Ј у даљини око 750м је село Мека Груда…  Један дио кућа (3к) на Мекој Груди је одмах уза саму тесту. То су два „ана“ – механе и жандарска касарна. Један ан држи сељак (Миловић 1к), а други варошлија (Шакота 1к).

На Мекој Груди има 10к. Ту живе п: Гаћине 3к, Чорлије 3к, Миловићи 2к, Милошевићи 1к и Шакота 1к.

Од Меке Груде на ЈЗ у даљини око 600м живе п Миловићи (2к).

У Обориштима живе п: Миловићи 5к и Вуковићи 5к.

Од Оборишта на И је село Крушевац. Ту живи п Гаћине (2к). На ЈЈИ је Чањев До (2к), а на И, у даљини око 1км је село Дубрава. У Дубрави има 9к… У Дубрави живи п Вуковићи.

Села Меке Груде већином су новијег постанка. Једини је Качањ старији, постојао је још прије досељења најстаријих п, и у њему су оне затекле старијих п. Најстарији с, које памте сељаци, били су п Братића. О њима се зна само то, да су се некуда раселили. Послије њих, прича се, да је село стајало пусто неколико година. Иза тога се ту населила п Гаћине. Они су дошли прије 150-200г из Херцег Новога. Најприје су се звали Батрићевићи, па послије Сикимићи. (Те п има данас у Симијовијем у билећском котару). Ђурђевдан. 30 до 50г послије Гаћина на Качањ се доселила п Чорлије из Цернице. (Неки веле, да је доселио са Ргуда више Стоца). Они причају, да су најприје живјели у Скадру у Арбанији. Отуда су се раселили, веле, има 300г. Најприје су се звали Ренковићи. Њихова су п Панџићи у Невесињу. Ђурђевдан.

Гаћине и Чорлије су најстарије п. Кад су те п саме живјеле на Качњу, на Мекој Груди не бијаше никаквијех насеља; туда бијаху само јесење и зимске торине Гаћина и Чорлија. Прије 130г на Мекој Груди начинили кулу кнез Стеван Гаћина, од које и данас стоје зидине узгор. Тада је први пут, како народ памти, на Мекој Груди засновано насеље. Послије њих и Чорлије су градили куће око својијех торина и у њих се расељавали из села.

У 19в на Мекој Груди бијаху читлуци Смаил аге и Дедаге Ченгића. Све п, које су се у 19в доселиле, били су њихови кметови.

Вуковићи су се доселили прије 70г из Бањана. Поријеклом су од чувене п Баћевића. Њихова племена има осим у Гацку (Тепавчевићи) и у Невесињу (Зечевићи). Св. Сава.

Милошевић (Роснић) доселио је одмах иза Вуковића из Брестица (билећски котар). Њихове п има и у коњичком Котару. Никољдан.

Тешановић је из Бањана с Тупања. Овдје је доселио прије 60г из Требиња. Јовањдан.

Шакота је доселио прије 15г из Требиња као механџија. Ђурђевдан.

Кокот (Ковач) је доселио прије 25г из Српске Ораовице. Он се је оженио од Чорлија и придомазетио се на Качњу. Никољдан.

Раичевића отац дошао је прије 70г из Зубаца као калајџија. Ђурђевдан.

Копривица (Ркач) доселио је прије 70г из Бањана на Ченгића читлук. Они су од чувене п Копривица из Бањана. Томиндан.

Миловићи су се доселили прије 40г из Грахова на читлук Смаил аге Ченгића. Јовањдан.

П.С. Горња Мека Груда је 1991г имала 80с, све Срба, а 2013г имала је 17с. Доња Мека Груда је 1991г имала 142с, у томе 138 Срба, 3 Југословена и 1 осталих, а у 2013г 94с. Качањ је 1991г имао 24с све Срба, а 2013г имао је мање од 10с.