Belopalanačka kotlina, dr. Mihailo Kostić, Geografski institut „Jovan Cvijić“ 1970

1. Бела Паланка

Порекло становништва Беле Паланке излаже се ради потпуне прегледности, по насељским крајевима („малама“). Социјалистичком изградњом сасвим нових насеобина, на територијалном простору вароши, настало је унутарње размештање становништва, нарочито у последње три године. Породице са више чланова у домаћинству и ове које нису имале потребан стамбени простор, прешле су из крајева у којима су становале у времену наших испитивања, у новоизграђене насеобине: Ново Насеље и Нову Колонију. Њихово је порекло унето у овом прегледу, у онај насељски крај у коме су пре 1952 године становале. Родови и породице чији огранци настањују два или више насељска краја, убележени су само у једном – у оном где су најпре констатовани приликом теренских испитивања.

Варош Мала. – досељени родови и породице су:Имали прекор Златари, јер били пронашли ћуп са златницима. Велковци су трговци и занатлије а Џурџинци само занатлије. Од Велковаца три куће су настањене у Доњој Мали. Велковаца има одсељених у Ниш (1к), а Џурџинаца у Београду (1к) и Свилајнцу (1к).

Шућинци (Тошићи 6к, Св. Никола); из Новог Села, земљорадници. У Доњој Мали настањена је 1 кућа.

Миленковци (Миленковићи; 4к, Св. Никола): из Новог Села, занатиле. Има их одсељених у Ниш (2к) и Краљеву (1к).

Јанкуловци и Ценини, 4к (Јовановићи 2к; Ценићи 2к, св. Јован): из Новог Села.

Драшкинци (Цветковићи; 3к, Св. Јован): из Новог Села, земљорадници и занатлије.

Домшинци (Јовановићи, Тодоровићи; 3к, св. Арханђел): из Новог Села, земљорадници.

Сви побројани родови који славе св. Николу и св. Јована, досељени су у Варош Малу, од Турака тако назван онај најстарији српски крај Беле Паланке у 17-ом веку.

Џогајци (Николићи: 1к, Св. Ђорђе): из Вргудинца од рода Стамболијини – Веселиновци. Досељени као спахијске чивчије.

Живковци (Живковићи; 1к, св. Врачи): из Вргудинца око 1930 године, земљорадници.

Николићи 1 (1к, Митровдан); из Теловца 1938г, земљорадници.

Николићи 2 (1к, св. Димитрије): из села Црнче 1939 г., шумар.

Лилићи (1к, св. Аранђел): из Вргудинца 1940 г., земљорадници.

Космовчани (Дамњановићи; 1к, св. Ђорђе Алимпије): из Космовца 1942 г., радници.

Клисурци (Манићи, 1к) из Клисуре 1948, службеник.

Изворци (Давидовићи, 2к св. Арханђел): из пиротског Извора 1942, земљорадници.

Костини (Пејчићи; 2к, св. Јован): из Мокре пре 1877 г, трговци.

Зајинци (Јоцићи; 4к, св. Сава): из Ореовца пре 1877 г., занатлије. Једна кућа настањена је у Горњој Циганској Мали. Има их у Смедереву (1к) и Београду (1к).

Јоцини (Јоцићи; 3к, Св. Јован Крститељ): из Мокре од истоименог рода „Тодороковске лозе“, непосредно иза 1877 г., земљорадници. Има их у Нишу 1к.

Гаргинци (Пејчићи; 2к, св. Никола): из Мокре од истоименог рода око 1910 г., пекари.

Чаврдинци (Антићи 3к, св. Арханђел): из Ореовца око 1910, занатлије. Има их у Нишу (1к).

Игњатовци (Игњатовићи; 1к, св. Јован): из Дивљане од истоименог рода око 1910 г., трговци.

Коритничани (Вељковићи 1к, св. Димитрије): из Доње Коритнице око 1930 г., трговци.

Коњари (Маринковићи, 1к, св. Лука): из Доње Коритнице око 1930 г., занатлије.

Лужничани (Вељковићи, 1к, св. Арханђел), из Шљивовика 1937г радници.

Крстинци (Крстићи, 2к, св. Јован) из Мокре од истоименог рода „Војничке лозе“ 1938 г., ковачи.

Банцаревци (Николићи 1к, св. Никола): из Банцарева 1948г., земљорадници.

Тодоровићи (1к, св. Тодор): из Мирановца 1937 г., земљорадници.

Баровци (Виденовићи, 2к, св. Врачи): из Мирановца 1943 г., трговци.

Николићи 3 (1к): из Витановца 1950 г., службеник.

Милошовци (Милошевићи, 10к, св. Никола): из Горчинца у Лужници. Доселио Милош (Михаило 70 година, Васа, Пејча, Милош) који „купио земљу од Турака“ у потесу Бојчиној бари. Милошовци живели у Милошовској Мали која пострадала од велике поплаве у 1939 г., па се раселили у Варош Малу, Стару Колонију и Студентску Малу. Оснивач рода Милош био трговац а његови потомци трговци и ћурчије, а у најновије време и интелектуалци. Има их отсељених у Нишу, Скопљу и Руми. Све три куће одселиле „по службе“.

Адреинци (Андреићи 4к, в. Никола): из Лужнице, занатлије.

Коњоводци (Ранђеловићи, 3к, св. Аранђел): из Лужнице, земљорадници.

Бобоцонини (Пејчићи, Петровићи; 2к, св. Арханђел): из Лужнице, занатлије и земљорадници. Једна кућа настањена у Мали Врбак. Има их у Београду (1к).

Велковци и Џурџинци 9к (Стојановића 6к, Антићи 3к, св. Никола): из Новог Села.

Божинци (Митићи, 2к, св. Арханђел): из Лужнице, земљорадници и лончари. Има их у Нишу (2к).

Ћукавци (Ранђеловићи, 2к, св. Арханђел): из Лужнице, занатлије, има их у Земуну (1к) и Краљеву (1к).

Ћосинци (Ристићи 6к, св. Сава): из Лужнице, занатлије, има их у Нишу (1к).

Маринковци (Маринковићи, 3к, св. Димитрије): из Лужнице, земљорадници и лончари, има их у Београду (3к) и Нишу (1к).

Дурини (Маринковићи, 2к, св. Врачи): из Лужнице, занатлије.

Милинци (Милићи, 2к св. Никола): из Лужнице непосредно иза 1877 г, земљорадници и занатлије, има их у Нишу (1к).

Сви побројани родови досељени из Лужнице, осим првог и последњег, насељавани су углавном од Турака средином и нарочито у другој половини 17-ог века већином као чивчије. Извесно је, иако теренски испитивањима није утврђено, да су лужнички родови у Варош Мали из Горчинца, у поменуто време и током 19-ог века, најразвијенијег и најпознатијег лужничког насеља, што доказују бројни документи пронађени у самом том насељу.

Стојменовићи (1к, св. Никола): из Босиљграда 1939 г., службеник.

Каравулџије (Пејићи; 6к, св. Никола): из Црвене Јабуке у првој половини 19-ог века („пре 120 година“). „Побегао од чуме“ у караулу у Црвену Реку а затим прешао одатле у Белу Паланку. Има их у Нишу (2к), Београду (1к) – железничар и Смедереву (1к).

Авлаџије (Цветковићи 4к, Петковица): из Кичева око 1900 г., посластичари. Има их у Нишу (1к) и Београду (1к).

Горња Циганска мала. –

Род непознатог порекла су: Кујдинци (Крстићи, 5к, св. Никола). Стари српски род који се издаје за староседеоце.

Досељени родови и породице су:

Лукићи (11к, Нова Година): вероватно из негдашње вароши Куричесме (данашњег белопаланачког села Клисуре) у 17-ом веку; Цигани ковачи – мухамеднаци.

Тоскићи (7к, Нова Година и св. Димитрије): вероватно из Куричесме истодобно са Ликићима; Цигани ковачи.

Бећировићи (6к, Нова Година): вероватно из Куричесме заједно са Ликићима и Тоскићима; Цигани свирачи и ковачи.

Џоринци (Ђурићи, 1к, св. Димитрије): из Клисуре од рода Марковци у турско доба. Има их у Београду (1к).

Денчини (Живићи, 4к, св. Јован): из Кременице у турско доба, трговци.

Петраћини (Голубовићи 1к, св. Никола): из Моклишта, 1912 г, столар.

Поповци (Поповићи, 1к, Петковица): из Топонице 1928г од истоименог рода, трговци.

Вељковићи (1к, св. Арханђел): из Шпаја, од рода Јовинци 1941, службеник.

Чољинци (Ћирићи, 1к, св. Ђорђе Алимпије): из Клисуре од истоименог рода 1942 г. Има их у Жабљу (1к), Земуну (1к) и Београду (2к).

Рамадановци (Лилићи, 1к, св. Никола): из Чифлика од истоменог рода 1946г, занатлије.

Манинци (Николићи, 1к, св. Ђорђе Алимпије) из Букуровца од рода Првулови 1946г.

Ралетовци (Живићи, 1к, св. Никола): из Моклишта од истоименог рода 1951 г.

Шуњинци (Петковићи, 1к, св. Никола) из Клисуре од истоименог рода 1952 г., радници.

Душмировићи (3к, Нова Година) из Пирота око 1905 г., Цигани – ковачи.

Манићи (2к, Нова Година): из Пирота 1928 г, Цигани – радници.

Говедаровци (Живковићи, 2к, св. Никола: из Шљивовика у турско доба и 1950г. Огранак досељен 1950г живи у Станичањској Мали – счужбеник. Има их у Нишу (1к), Београду (1к) и Бачкој Паланци (1к).

Машићи (1к, Нова Година): из Ореовца 1943 г., Цигани – радници.

Шиљинци (Манићи; 2к, св. Ђорђе Алимпије): из Гулијана око 1800 г („пре 150 година“), трговци.

Соколовићи (3к, св. Мрата): из Трешњанаца у турско доба, терзије и службеници. Има их у Београду (1к).

Крстићи (2к, св. Никола): из Борова код Димитровграда 1920 г, колари.

Јовановићи (1к, св. Никола): из Лужнице у турско доба, занатлије.

Кокоронџини (Денчићи, 1к, св. Никола): из села Радињинци 1882, пиљар.

Кукувчани (Илићи 2к, св. Никола): из Богдановца око 1890 г, земљорадници.

Младеновићи (1к, Пектовица): из Крњина, 1902 г, занатлије.

Будурци (Стаменковићи, 1к Пејчиндан): из села Масуровци 1932 г.

Мечкоњини (Аранђеловићи, 1к, св. Јован): из Студене у Лужници преко Пирота, свештеник.

Кенџини (Соколовићи, 2к св. Арханђел): из Црвене Јабуке од Војиновића у турско доба, трговци.

Цинцари 3 (Стевчићи, 2к, св. Јован): из Крушева око 1850 г, занатилје. Има их одсељених у Пирот (1к).

Салијевићи (1к, Нова Година): са Косова 1944г, Цигани радници.

Радовићи (1к) из Сиска 1939 г., шофер.

Нова Мала. – Досељене породице и родови су:

Чуљинци (Ђурићи, 1к, св. Арханђел):из Тамњанице пре 1877 г., грнчар.

Теловчаи 1 (Јонићи; 3к, св. Арханђел): из Теловца од рода Боинци. Једни су занатлије (длакари и казанџије) а други, насељени око 1920 г земљорадници. Од старијих досељеника има 5 кућа одсељених у Земун и Београд и све су калајџије.

Барчини (Митровићи 1к, св. Јован): из Моклишта непосредно иза 1877 г, ткач. Има их у Нишу (1к) и Београду (1к).

Тополничани (Ђорђевићи 5к, св. Тодор): из Топонице око 1880 г, трговци.

Глигоријини (Јовановићи 2к, св. Архангела): из Вете око 1880 г, бравари.

Теловчани 2 (Стефановићи 1к, св. Никола): из Теловца око 1890 г, грнчар.

Клисурци (Антићи, 1к св. Ђорђе): из Клисуре од рода Јанковци.

Мађинци око 1910 г, опанчари.

Глоговчани (Јовановићи, 2к, св. Никола): из Глоговца око 1920 г, земљорадници и службеници.

Марковци – Клеменчани (Николићи 2к, св. Никола): из Кременице од рода Здравковци 1938 и 1946 г., занатлије и службеници. Једна кућа настањена у Варош Мали.

Шумановци (Антићи, Младеновићи, Тричковићи, 3к, св. Арханђела) из Кременице од истоименог рода. Једна кућа Зумановаца који се зову Тричковићи, досељена 1945, грнчар, настањена је у мали Врбак, а друга Младеновићи, досељени око 1912 г, зидар у Студенској Мали.

Гламци (Пенићи, 1к, св. Димитрије): из Кременице.

Лилићи (2к): из Кременице. Најпре се населили у махалу Врбак, па се поместили због поплаве у Нову Малу (1к) и Пијац Малу (1); као бонбонџије продавали слаткише по селима о саборима и сеоским славама.

Ђелини (Јовановићи; 1к, св. Ђорђе): из Пирота око 1880, трговац.

Тошићи (1к, св. Арханђел): из Пирота 1941 г, службеник.

Модрићини (Јанковићи; 2к, Св. Сава): из Ореовца пре 1877 г, длакари и шустери.

Јоцинци (Јоцићи, 2к, Св. Никола): из Корње Коритнице пре 1877 г, шустери. Има их у Нишу (1к).

Врангини (Живковићи; 1к, св. Никола): из Шљивовика 1877 г, ткач.

Веселиновци (Мировићи; 2к, св. Сава): из Ореовца око 1910 г, земљорадници. Најпре купили кућу са плацем и две њиве, па се онда доселили.

Мачинци (Павловићи; 2к, св. Димитрије): из Горње Коритнице, занатлије, има их у Војводини (1к).

Џоњинци (Деспотовићи; 11к, св. Јован): из Округлице око 1800г, претежно земљорадници. Били насељени под Ћесибрадинско Браниште код Головршине Чесме у издвојеном српском крају турске вароши.

Стрелњачи (Манојловићи; 3к, св. Никола): из Стрелца 1876 г., дунђери.

Митинци (Митићи 2к, св. Арханђел): из Крњина 1920г зидари.

Шумари (Миленковићи; 1к, св. Ђорђе): из Крчимира, шумар .

Ђорђевићи (2к, св. Арханђел): из Паклештице у Високу, око 1890 г., платнар.

Каралеинци (Петровићи; 3к, св. Димитрије): из Годеча под Старом Планином у Бугарској. Матеја (80 година) као војни бегунац пребегао из Бугарске око 1890 г., и населио се у Нову Малу; ту се оженио Персом из лужничког села Стрелца и отпочео да ради као занатлија – платнар. Има их у Земуну (1к).

Мушинци (Пејићи, 3к, св. Никола): из Црвене Јабуке са Власине („Буковик“) пре 1877 г., занатлије (албати, ћурчије, касапи). Има их у Беочину (1к).

Туцијанини (Смиљанићи, 1к, Пејчиндан): из Скопља око 1900 г., калајџија.

Цинцари (Ташковићи: 3к, св. Арханђел): из Крушева 1887г, доселила се једна кућа као казанџијска а данас су све три.

Јере (Тошићи, 2к) из Ужица око 1880 г, службеници. До спровођења железнице биле поштоноше: „на коња носио пошту пре воза“. Има их у Нишу (1к).

Доња Мала. – Досељене породице и родови су:

Павловци – Фендијини (Павловићи, 1к, св. Никола), из Клења 1872 г, кондурџија. Има их у Нишу (2к) занатлије.

Џидини (Величковићи 1к, св. Јован) из Глоговца 1887 г, службеник.

Пејчини – Шанковци (Јовановићи; 3к, св. Ђорђе Алимпије): из Горње Гламе 1888г, трговци и службениц. Једна кућа овог рода настањена је у Чаршији. Има их у Нишу (2к) трговци и Кобишници код Неготина (1к).

Николићи (1к, св. Никола): из Шпаја 1892 г, службеник. Има их у Београду.

Вранци (Јовановићи; 1к, св. Аранђел): из Вран Дола 1895 г, трговац.

Јагуридинци (Живићи, 1к, св. Арханђел): из Кременице 1932 г, поткивач.

Дркалци (Стојановићи, 1к, св. Арханђел): из Ланишта 1935г, службеник.

Тричковци (Живковићи, Митровићи, 2к, св. Арханђел): из Вргудинца. Живковићи су досељени 1937 г, занатлија, а Митровићи 1951 г, службеник.

Дојкини (Младеновићи, 1к Пејчиндан): из моклишког засеока Орашја 1944 г.

Поповци (Мишићи, 1к, св. Ђорђе Алимпије): из Моклишта 1946 г, службеник.

Рогљинци (Ћирићи, 1к, св. Јован): из Тамњанице преко Бабушнице 1947, службеник.

Павловци (Станковићи, 1к, Петковица): из Моклишта 1950 г, службеник.

Ђоргови (Ђорђевићи, 1к, св. Врачи), из Топонице 1952, земљорадници.

Никсинци (Мишићи, 1к, св. Никола): из Доњег Риња, службеник. Преселио се из Старе Колоније 1955 г, где се био доселио 1946 г.

Каламковци (Живићи; 1к, св. Никола): из Клисуре 1955г, радник.

Лжци (Петровићи, 1к, св. Никола), из Пирота 1903г, шнајдер. Има их у Књажевцу (1к).

Станковићи (1к, св. Јован): из Пирота 1952 г., службеник.

Џуринци (Павловићи; 1к, св. Никола), из Доње Коритнице од истоименог рода 1881 г. Један огранак Џуринаца који слави св. Арханђела досељени 1938 г; земљорадници, настањен је у Мали Врбак.

Огњановци (Милојевићи; 1к, св. Јован): из Мокре 1897 г., трговац.

Жеринци (Митровићи; 1к, св. Ђорђе Алимпије): из Мокре 1930 г, трговац.

Ракинци (Ракићи, 1к, св Јован): из Мокре 1954 г., службеник.

Станинци (Митровићи, 1к, св. Никола): из Мокре 1955 г, занатлија.

Маринци (Митровићи, 1к, св. Јован) из Шебета 1949 г, земљорадник.

Студенци (Цветковићи, 1к, св. Никола), из нишке Студене 1905 г, службеник.

Пишљинци (Пешићи, 1к, св. Никола): из Мирановца 1954, земљорадник.

Кукавчани (Илићи, 2к, св. Никола): из Богдановца, раније Кукавице 1861 г, земљорадници. Доселио се Стојко од кога род броји: Мирољуба, Перу, Драгог и Манојла.

Маљинци (Ранчићи, 2к, св. Никола): из Раљина 1895 г, занатлије. Има их у Београду 1к.

Младеновићи (1к, св. Никола): из Проваљеника 1915г, земљорадник.

Тошићи (1к, св. Арханђел): из Сурачева 1943.

Сиџинци (Митровићи, 1к, св. Арханђел): из Лужничке Студене 1951, службеник.

Чоленци (Тошићи; 1к, св. Арханђел): из Горњег Стрижевца преко Ниша 1951 г, службеник.

Ристићи (1к, Св. Никола), из Стрижевца преко Лапова 1954, службеник.

Ватовци (Ћирићи; 1к, св. Ђорђе Алимпије): из Извора у Лужници преко Гњилана, службеник.

Чегавинци (Радовановићи, 1к, св. Арханђел): из Јаловик Извора 1920 г, земљорадник.

Врањанци (Ђорђевићи; 1к, св. Никола): из Врања преко Ниша 1944 г, трговац.

Голубовци (Вучковићи; 1к, св. Ђорђе: из Црне Горе 1932 г, службеник. Бречко (1к, св. Арханђел): из Чајнича у Босни 1935 г, пензионер.

Врбак Мала. –

Род непознатог порекла су: Џуркини (Тошићи 1к, св. Никола). Стари занатлиски (терзија) род који се издаје за староседеоце. Има их отсељених у Нишу (1к).

Досељеници су:

Ранчинци (Ранчићи, 2к, св. Арханђел): из Кременице непосредно иза 1877 г, земљорадници. Има их одсељених у Београд (6к) и Краљево (1к).

Лелекавци (Станојевићи, 1к, св. Мрата): из Горњег Риња од истоименог рода око 1910 г, земљорадници и занатлије – платнар.

Пешини (Огњановићи; 1к, св. Никола): из Моклишта 1824 г, казанџија.

Теловчани (Митићи; 1к, св. Арханђел): из Теловца 1925 г, земљорадници.

Мишковци (Јоцићи, 1к, св Јован): из Кременице 1925 г, земљорадник.

Милићи (1к, св. Никола): из моклишког засеока Драчја од рода Градиштанци-Драјчанци 1927 г, занатлија.

Раденковци (Раденковићи, 1к, св. Никола) из Букуровца од рода Петкови 1932 г, поткивач.

Стојићи (1к, св. Никола): из Долца око 1940 г, службеник.

Ђорђинци или Џорџијнџи (Ђорђевићи, 2к св. Арханђел): из Теловца од истоименог рода 1948 г, лончари.

Стаменковци (Стаменковићи, 1к, св. Ђорђе): из Пирота 1908 г., шустер. Има их у Београд (1к).

Мећџије (1к): из Пирота 1910 г.

Џаџуловци (Вељковићи, Николићи; 7к, св. Никола и св. Ђорђе Алимпије): из Доње Коритнице непосредно иза 1877 г, занатлије, има их у Бору (1к).

Ранђеловићи (2к, св. Јован): из Дивљане непосредно иза 1877 г, терзија.

Такојци (Тасковићи, 1к, св. Јован): из Горње Студене од рода Дидинци 1924 г, земљорадници.

Рајковићи (1к, св. Димитрије): из Островице око 1900 г, казанџија.

Бабинокалци 1 (Ђурђевићи, 2к, св. Никола): из Бабиног Кала 1917 г, службеници. Има их у Нишу (1к).

Бабинокалци 2 (Вучићи 2к, св. Никола): из Бабиног Кала 1945, службеници.

Бригадирови (Воиновићи 1к, св. Арханђел): из Лужнице у Турско доба, земљорадници. Има их у Америци (1к).

Ћесибрадинци (Младеновићи: 2к, св. Арханђел): из села Мирославци код Трна у Бугарској око 1800г, земљорадници.

Дедаживинци (Живићи, 4к, св. Јован): из Трна у Бугарској око 1800г, земљорадници. – са Ћесибрадинцима живели кроз турско доба у другом српском крају насеља код Головршине Чесме.

Цинцари 2 (Јанићи, 2к, св. Антанас): из Грчке непосредно иза 1877 г, занатлије. Има их у Нишу (1к).

Станичањска Мала.

Досељеници су:

Игићеви (Игићи, Милићи, 6к, св. Никола): из Дола 1860 год, земљорадници. Оно је најстарији непосредно досељен род у ову махалу. Има их одсељених у Ниш (2к).

Игићи (4к, св. Никола): из Црвеног Брега 1872 год, земљорадници.

Пинтери (Стефановићи, 1к, св. Арханђел): из Крупца 1924 г.

Пиштољчовци (Ћирићи, 2к, св. Арханђел): из Клисуре око 1930 г, земљорадници).

Куртини (Тошићи 1к, Ђурђиц): из Клисуре око 1930г службеник.

Мисирковци (Живковићи, 1к, св. Димитрије): из Клисуре, земљорадници.

Поповци (Поповићи; 1к, св. Никола): из Клисуре 1931 г, свештеник.

Чуранци (Пејићи; 1к, св. Димитрије): из Вргудинца 1940 г, земљорадници.

Савинци (Митровићи, 1к, св. Арханђел): из Вргудинца 1941 г.

Куклишови (Ћирићи, 1к, Ђурђиц): из Клисуре 1942 г, железнички службеник.

Стојановци (Стојановићи, 1к, св. Јован): из Клења 1947 г, пензионер).

Паралжинци (Јоцићи, 1к, св. Никола): из Кременице 1947г радник.

Ћосинци (Николићи, 1к св. Ђорђе Алимпије): из Мирановца од истоименог рода 1932 г, службеник.

Рацинци (Живићи, 2к, св. Никола): из Мирановца од истоименог рода 1947 г, радници.

Божинци (Голубовићи, 1к, св. Арханђел): из Сињца 1941 год, пензионер.

Ћиринци, 1к, из Дивљане 1946 год, службеник.

Јуруци – Јовичинци (Вељковићи, 1к, св. Никола): из Мокре 1951 г, земљорадник.

Петровићи (2к, св. Јован) из Брестов Дола око 1900 г, длакари.

Штрбовци (Миловановићи, 1к, Петковица): из Штрбовца 1897 г, земљорадници.

Ристићи (1к, св. Ђорђе): из Сенокоса у Бугарској, кафеџија. Има их отсељених у Нишу (1к).

Црновуци (Ристићи, 1к, св. Никола): из Грчке у Турско доба. Милан Р. Ристић Црновунац унук је номадског сточара Ашанина Јање, који је са сувопланинским Црновунцима боравио на Валожју на месту Црновуначке Колибе а затим на појатама изнад белопаланачке Нове Мале. Милан Црновунац има рођаке у Прокупљу (Коста Димитријевић), селу Церовику и Нишу.

Арсенијевићи (1к, св. Арханђел): из Андријевице 1927 г, службеник.

Мала Преко Рампе. – Досељеници су:

Марковци (Марковићи; 1к, св. Димитрије): из Дола око 1900 г, земљорадници.

Лалини (Крстићи, 2к, св. Јован): из Букуровца око 1900 г, трговци.

Симоновци (Симоновићи, 2к, св. Сава): из Врандола око 1900 г, земљорадници.

Шиљинци (Спасићи; 3к, св. Никола) из Црнче око 1920 г, земљорадници.

Бачи (Јовановићи, 1к, св. Арханђел): из Дола 1920г, службеник. Има одсељених у Београд (1к).

Ћирићи (2к, св. Ђорђе): из Клења 1937 г, земљорадници и вуновлачари.

Божићи (1к, св. Ђорђе Алимпије): из Клења од рода Божинци 1937 г, поткивач.

Ћирковићи 1к, св. Никола, из Дола од рода Панчини 1937, земљорадници.

Тошићи (1к, Пејчиндан): из Дражева од рода Тошинци 1937, трговац.

Голубовићи (1к, св. Арханђел): из Моклишта 1937 г, лончар.

Младеновићи (1к, Св. Арханђел), из Доње Гламе од рода Марковци, вуновлачар.

Шиљинци – Спасићи (1к, Св. Никола): из Доње Коренице 1901 г, столар. Доселио у Малу Под Кале одакле 1922 г прешао у ову малу. Има их одсељених у Неготин (1к).

Стојановићи (1к, св. Ђорђе): из Доње Коритнице од рода Данчуловци 1932 г, земљорадници.

Денчићи (4к, св. Никола): из Бежишта, црепари.

Џајинци (Ђорђевићи 2к, св. Тодор): из Витановца 1931 г, доселио се Милутин (60 година) који је као војник граничар уштедео нешто новаца, купио земљу и подигао кућу. У Витановцу су Џајинци домороци, тамо им је „старо покољење“ и имају три куће. У Витановцу Џајинци прислужују св. Марка, сеоску и црквену славу, а у Паланци Спасовдан, такође црквену и сеоску славу. Једна кућа овог рода, досељена 1941 г у Белу Паланку, настањена је у Новој Мали, службеник. Има их отсељених у Нишу (1к) 1955 г, службеник.

Дојчовци (Митићи, 1к, св. Арханђел): из Витановца од истоименог рода 1943 г, трговац. Један огранак Митића настањен је у Варош Мали.

Вучићи (1к, св. Никола): из Бабин Кала 1932 г, вуновлачар.

Камбелевчани (Јовановићи; 2к, св. Јован): из Лужнице од Камбелевца 1932 г.

Дамњанови (Аранђеловићи, 1к, Митровдан): из Бугарске непосредно иза 1877 г.

Кицошеви (Крстићи, 1к Пејчиндан): из Јаловик Извора 1934 г.

Антићи (1к, св. Стеван): из Црне Траве 1927 г., зидар.

Доња Циганска Мала.

Досељени цигански родови из негдашње вароши Куричесме (данашње белопаланачко село Клисура) из 17-ог века су:

Алићи (6к, Нова Година), ковачи.

Бенићи (5к, Нова Година), ковачи.

Куртићи (4к, Нова Година), свирачи.

Гуњићи (4к, Нова Година), ковачи.

Рамадановићи (4к, Нова Година), ковачи и радници.

Бећировићи (2к, Нова Година), ковачи.

Селимовићи (1к, Нова Година), радници.

Сви побројани цигански родови издају се за староседеоце, јер су у Белој Паланци од зачетака данашњег насеља.

Остали досељеници су:

Асановићи (1к, Нова Година): из Пирота око 1930 г, Цигани радници.

Демировићи (1к, Нова Година): из села Росомача у Високу 1922г, Цигани радници.

Радовановићи (1к, св. Арханђел): из Јаловик Извора око 1920 г., Срби, радник.

Студенска Мала. – Досељеници су:

Ћирићи (1к, св. Никола): из Доњег Риња од рода Кракорци 1900 г, службеник.

Живићи (3к, св. Ђорђе): из Кременице од рода Коилковци око 1912 г, занатлије.

Нешићи (1к, св. Мрата – Мина): из Дрежева око 1920 г, зидар.

Чуљинци (Николићи, 1к, Пејчиндан – св. Параскева, Петковача): из Гламе око 1920 г, занатлије.

Лекинци (Павловићи; 1к, св. Ђорђе): из Кременице око 1930 г, албатин.

Шиљинци (Павловићи, 1к, св. Сава): из Ореовца од рода Ћосинци 1932 г, ћурчија.

Студенци (Златановићи; 7к, св. Јован): из Горње Студене у турско доба, трговци. Купили од паланачког спахије Головрше велику воденицу на Врелској Реци отоци Белопаланачког врела, па у њеној близини засновали истоимени насељски крај. Има их одсељених у Београд (2к) и Нишку Бању (1к).

Таскови или Драшкови (Ђорђевићи, 5к, св. Мина): из Доње Студене 1911 г. Сточари и сточарски трговци од најстарије времена пореклом од Влаха сточара.

Сврљиге (Бранковићи, 1к, св. Арханђел): из Сврљига непосредно иза 1877 г, занатлије.

Скоћинци и Раденковци (Живковићи, Раденковићи; 2к, св. Димитрије и св. Арханђел): из Бабин Кала непосредно иза 1877 г, касапи. Првих има одсељених у Ниш (2к).

Шошкалије (Митићи; 2к, св. Никола) из Стрижевца непосредно иза 1877 г, поткивач. Има их у Нишу (1к).

Шљекини (Петровићи 1к, св. Арханђел): из Калуђерова у Лужници непосредно иза 1877 г, дунђерин.

Николићи (1к, св. Јован): из Богдановца 1936 г, занатлија.

Мала Под Кале. – Досељеници су:

Букуровчани (Пешићи, 1к, св. Ђорђе Алимпије): из Букуровца од рода Веселинови или Пишљинци 1929 г, црепар.

Бадуловци (Ристићи; 1к, св. Ђорђе Алимпије): из Дола 1936 г, земљорадници.

Младеновићи 1к, св. Ђорђе): из Вргудинца 1948, службеник.

Петровићи (1к, св. Никола) из Градишнице преко Пирота 1904 г, шнајдер.

Митићи (1к, св. Никола), из Пољске Ржане око 1920 г, земљорадници.

Петринци (Пејићи, 8к, св. Јован Крститељ): из Мокре 1924 и 1930 г., земљорадници и занатлије. У Доњој Мали настањене су 4 куће. Има их одсељених у Ниш (1к), радник.

Гороломци (Ранђеловићи, 2к, св. Димитрије): из Мокре 1936 г, столари и земљорадници.

Шуманковци (Војиновићи, 1к, св. Никола): из Островице 1933 г, занатлије.

Мирановчани (Голубовићи, 2к, св. Никола) из Мирановца 1937 г, земљорадници.

Илићи (1к, св. Никола): из Горчинца после 1918 г, зидар. Има их у Београду (1к).

Дучевци (Тошићи, 5к, св. Никола), из Дучевца 1924 г, радници.

Крстићи, 1к, св. Јован: из Рагодешта 1941 г, земљорадници.

Пешићи, 1к, св. Симеон Богопримац): из Прокупља 1943 г, службеник.

Насеље Долци. – До августа 1953 године, када су била завршена испитивања овог новог насељског краја Беле Паланке, из села Дола били су колонизирани ови родови:

Манинци (Стефановићи, Ранђеловићи, 7к, св. Арханђел). Ранђеловићи (1к), досељени 1950 г, настањени су у махали Булски Брод. Овај је род огранак рода Анџије из Дола.

Вучинци (Крстићи, 4к, св. Никола).

Мачинци (Игњатовићи, Тодоровићи, Јовановићи, 4к, св. Арханђел).

Делчинци (Николићи, 3к, св. Ђорђе).

Цонинци (Ранђеловићи 3к, св. Никола).

Мишчинци (Митићи, 3к, Пејчиндан).

Крстинци (Крстићи, 1к, св. Никола): из Букуровца преко Дола.

Милојковићи (1к, св. Димитрије): из Моклишта.

Козјанци (Николићи, 1к Пејчиндан): из Козје преко Дола.

Гробљанска Мала.

Род непознатог порекла су:

Станковићи (1к, св. Јован). „Стари“ живели у Чукару код Головршине чесме – печалбари.

Досељеници су:

Николићи (1к, св. Никола) из Шпаја 1892 г., трговци. Има их у Београду (1к).

Врндалови (Јовановићи, 1к, св. Арханђел): из Вран Дола 1892 г, опанчар.

Влајчови (Илићи; 1к, св. Параскева): из Моклишта од истоименог рода 1902 г, трговци.

Цупоњани (Јовановићи, 1к, св. Арханђел) из Пирота у турско доба, трговци.

Ранчићи (1к, св. Никола): из Пирота, 1892 г, поткивач.

Тошићи (1к, св. Арханђел): из Пирота 1902 г, кројач.

Чунћинци (Николићи, Павловићи; 5к, св. Никола) из Доње Коритнице пре 1877 г. и 1949 г, колари и службеници. Једна кућа досељена је у Мали Под Кале а једна Николића у Доњој Мали.

Ореовчани (Антићи, 1к, св. Аранђел): из Ореовца 1887, службеник. Има их у Нишу (1к), Београду (1к) и Загребу (1к).

Цајинци (Веселиновићи, 2к, св. Лука) из Доње Коритнице од истоименог рода 1907 г, земљорадници и занатлије. Једна кућа настањена је у Доњој Мали.

Петровци (Петровићи, 2к, св. Јован): из Мокре од истоименог рода 1909 и 1923 г, службеници и трговци. Једна кућа настањена је у Доњој Мали.

Пејинци (Пејићи, Ранђеловићи, 4к, св. Димитрије и Св. Јован): из Мокре од истоименог рода 1890 и 1933 г, земљорадници. Један огранак настањен је у Доњој Мали (1к) а други, који потиче од Јосифа који се доселио као колар, у Станичењској Мали. Има их одсељених у Нишу, Сарајеву и САД.

Младеновићи (1к, св. Никола): из Крњина 1932 г, земљорадници.

Ралинци (Ранчићи, 4к, св. Арханђел): из Ралина у Лужници 1936 г, трговци.

Булски Брод Мала. – Досељеници су:

Митинци (Митићи, 12к, св. Арханђел и Петковица): из Дола од истоименог рода 1880 г, и од 1947 до 1953 г, земљорадници. Од овог рода у овој махали настањена је само 1 кућа досељена 1880г, осталих 11 колонизирано је у насељу Долци.

Анђини (Соколовићи, 1к, св. Никола) из Доњег Риња 1880 г, бачвар. Има их одсељених у Ниш (1к).

Градиштани (Милићи, 1к, св. Никола): из Градишта 1910 г, радник. Има их у Батајници (1к).

Јанковци (Јанковићи 2к, св. Ђорђе Алимпије): из Клисуре од истоименог рода око 1910 г. Ово је један од првих родова досељених непосредно у ову махалу.

Динини (Динићи, 1к, св. Димитрије): из Љубатовице 1938 г, радник.

Мишковци (Павловићи, 1к, св. Лука): из Кременице 1947 г, занатлије.

Златковићи, 1к, св. Никола, из Барје Чифлика 1843 г, занатлија.

Тричковићи, 1к, св. Никола, из Ресника 1862 г. Има их у Београду 1к.

Беличови (Тошићи, 1к, св. Арханђел): из Пајежа од истоименог рода 1934 г.

Арсенијевићи, 1к, св. Мрата, из Ћићевца 1946 г, службеник

Самарџићи, 1к, св. Ђирђе, из Билећа 1912 г, радник.

Ламбићи, 1к, Ђурђевдан: из Коњица 1938 г, радник.

Мала Градине. – Досељеници су:

Кљокше (Ранђеловићи, 2к, св. Арханђел: из Кременице око 1910 г, занатлије.

Цикурци (Петровићи, 1к, св. Никола): из Клисуре око 1930 г, занатлије.

Шишкоње (Пејићи, 3к, св. Сава): из Ореовца око 1890 г, земљорадници.

Цветковићи, 2к, св. Никола, из нишке Студене око 1910 г, занатлије. Има их у Јелашници (1к).

Витановчани (Николићи, 1к, св. Арханђел): из Витановца око 1920 г, земљорадници.

Манићи (1к) из Пајежа 1950 г, службеник.

Стрижевљани (Тошићи, 2к, св. Никола): из Стрижевца непосредно иза 1877 г, бравар.

Стара Колонија. – Досељеници су:

Јанчинци (Ћирковић, 1к, св. Никола), из Глоговца од истоименог рода око 1925 г, службеник.

Космовчани (Пејчићи, 1к, св. Врачи) из Космовца око 1935 г, пинтер.

Рињци (Цветковићи, 1к, св. Димитрије): из Доњег Риња од рода Мишинци 1947 г, службеник.

Савинци (Ћирићи, 1к, св. Никола): из Доње Коритнице 1948 г, земљорадници.

Крстићи, 3к, св. Арханђел: из Витановца око 1920 г, трговци и занатлије.

Пешићи, 1к, св. Тодор, из Витановца од рода Станишинци око 1920 г, трговци.

Брбинци (Николићи, 3к, св. Никола): из Лужнице, занатлије већином бербери. Најпре су се населили код Головршине чесме одакле прешли, пре 1877 г, у Гробљанску Малу, а после поплаве од 1939 г, поместили се у Стару Колонију. Има одсељених у Ниш.

Тољинска Мала. Досељени родови су:

Тољинци (Димитријевићи, 5к, св. Арханђел): из околине Урошевца са Косова преко белопаланачког Новог Села око 1760 г. Сматрају се за један од најстаријих родова досељених из удаљених крајева. Тољинци су били велепоседници и познати трговци. Има их одсељених у Београду (1к) и Свилајнцу (1к).

Раминци (Ранчићи, Ђорђевићи, 4к, св. Никола): из Мокре од истоименог рода у првој половини 19-ог века („пре 120 година“). Има их у Нишу (2к) и Београду (1к).

Пијац и Чаршија – Род непознатог порекла су:

Накинци (Ранђеловићи, 1к, св. Арханђел). Стари занатлиски род (јорганџије), који се издаје за староседеоце.

Дилберовци (Петковићи, 1к, св. Арханђел): из Доње Гламе 1918 г, службеник. Има их у Београду (1к).

Панајотовићи, 1к, св. Арханђел: из Пирота 1859 г, трговци.

Митићи (1к, св. Тодор) из Пирота 1885 г, поткивач. Има их у Србобрану (1к).

Поповци (Поповићи 1к, св. Димитрије): из Мокре од истоименог рода „Поповске лозе“ 1920 г, трговци.

Требјешанин (1к, св. Лука) из Црне Горе 1929 г, службеник.

П.С. Бела Паланка је имала 1.168 становника у 1884 години, 2.823 у 1948, 8.626 у 2002, и 8.143 становника у 2011 години, у томе 336 млађих од 5 година (423 од 9 до 10), уз просечну старост од 42 године.

2. Букуровац (Бела Паланка)

Средишњи крај насеља, који се зове Средсело, лежи у изворишту долинице Ждрела (Ждрло), а нешто виши Горњи крај на рту Маниног или Големог дела високог око 430 м…

Старине. – На месту Селиште у близини данашњег насеља, у атару, налазе се насељски остаци Старог Букуровца. То Старо Село било је пострадало од „чуме“ 1802 г. На трагове материјалне културе врло се често наилази: при риљању земље у Селишту или иза провала облака када бујица однесе површински слој земље. Најчешће се наилази на пепелишта, огњишта, темеље кућа и на понеко кућње оруђе. При копању једног од најдубљих бунара у селу, на дубини од 15 м, нађен је један јеленски рог са три парошца.

Порекло становништва.

Старинци су:

Велинци или Шокањци, 11 к (Петровићи 10к, Стефановићи 1к, св. Никола 6к, св. Арханђел 5к): Петар (70 година), Гмитар, Илија, Петар. Сава Стефановић је призет из Козје, слави своју славу св. Арханђела. Коста Петровић, син Петров, по чијој се жени Вели произвао род, оженио удовицу Вецу из Сињца која је довела сина Јевстатија; од Јевстатија су 4 куће које славе св. Арханђела, славу Јевстатијеву по оцу.

Шундрини (Крстићи 2к, св. Никола). Прекор Шундра дао има Латиф ефендија да би их разликовао од других Крстића – Живанинанаца. Има их одсељених у село Катун код Алексинца и Ниш (1920 г, 1к).

Досељеници су:

Чуљини (Митићи 3к, св. Арханђел): из Црвене Јабуке пре 125 година (Милован, Донча, Мита, Вељко). Прекор добили по Вељку које био одсечен један део увета.

Првулови (Николићи, 3к, св. Ђорђе Алимпије): из Козје пре 120 година (Јеленко, Цветко, Мане, Никола). Има одсељених у Белу Паланку (1к).

Коларци (Живковићи, 9к, св. Арханђел, 8к, св. Ђорђе 1к): из Теловца пре 120 година (Божидар, Пејча, Андреја, Живко). Призет је Матеја из Витановца, који примио женино презиме а задржао своју славу св. Ђорђа. Прекор Коларци имају по Живку који је био колар. Има одсељених у Београду, 1946 г (1к).

Веселинови или Пишљинци (Пешићи, 2к, св. Ђорђе Алимпије): из Горње Гламе у турско доба. Има их одсељених у Белој Паланци (1к).

Живанинци (Крстићи; 5к, св. Јован Крститељ 4к, св. Никола 1к): у турско доба из непознатог места и области (Милутин, Гмитар, Ђорђе, Крста). Прекор Живанинци имају по Крстиној жени Живани. Неја Крстић дошао из села Дола код ујака и задржао своју славу св. Николу. Има одсељених у Белу Паланку.

Петкови (Раденковићи, 12 к, св. Никола): у турско доба из непознатог места и области (Драгутин 72 године, Ђорђе, Раденко, Петко „Ђеа“). Има их одсељених у Белу Паланку 1932 г и Димитровфрад, 1945 г (1к).

Каламковци (Пешићи; 2к, св. Мрата): из Шестигабра. Станча (85 г) као призет оженио се Јонком ћерком Радивоја сина Пејиног (умро 1874 г) припадника трећег стариначког, данас изумрлог, рода преосталог после „чуме“ од 1802 године. Призет Станча, који се презивао Живановић, примио женино презиме Пешић и женину славу.

Ћанини (Виденовићи, 1к, св. Ђорђе): из Горње Гламе. Доселио Станча „Ћана“ 1888 године.

Ћикановци (Живковићи, 5к, св. Никола): из Доњег Риња. Доселио Панајот „Ћикан“ 1901 године. Има их одсељених у Белу Паланку 1945 г. (1к).

Сеоска слава је св. Пресвета. Букуровац има своје посебно гробље које се налази на месту Чучурас камен.

П.С. Букуровац је имао 108 становника у 1884, 709 у 1948м 26 у 2002, и 18 становника у 2911 години, није имао млађих од 10 година, уз просечну старост од 54,3 година.

3. Вета (Бела Паланка)

Вета је типично долинско насеље. Село се пружа од ЗЈЗ ка ИСИ, правцем пружања долине Ветанске реке, дужином од 1.300м.

Вета је насеље збијеног типа. Разређене су куће једино у делу насеља везаном за долинске стране Селске реке. Разликују се 5 сеоских крајева: Доња Мала, Пауновска Мала, Средња Мала, Пискавица и Горња Мала.

На месту Шаренац наилажено је на разноврсне остатке материјалне културе римског доба: „тугле“, новац, сребрне гривне, огрлице, керамичко посуђе, прстење. Уз то нађена је и једна бронзана старуа као и друге старине неке римске насеобине. У шуми Ветанског манастира налазе се остаци темеља и зидова црквишта св. Јована Крститеља. На дан 7 јула становништво долази и полаже цвеће на то црквиште. Ветански манастир „Успеније св. Богородице“ подигло је становништво села Вете на темељима неког ранијег црквишта. Манастир је саграђен највероватније с краја 18-ог века.

Порекло становништва.

Старинци:

Који славе св. Ђорђа (Ђурђиц) су:

Стаменковци (Стаменковићи, Петровићи, 10к)

Пасуљанци (Лилићи, Коцићи, Пејчићи 8к),

Јовичовци или Лилинци (Лилићи 3к),

Ђорговци (Ђорђевићи 2к) и

Живићи (3к).

Пасуљанаца има одсељених у Црвену Реку, Ниш, Пирот и Београд, а Јовичоваца у Прешево и Ниш.

Живковци (Живковићи 6к), Рајковићи и Ракићи (5к). Живковића и Рајковића има одсељених у Ниш.

Китинци (Китићи 6к) и Ђоринци (Ђорићи 2к).

Божићи (5к), Тошићи (4к) и Петровићи (5к). Тошића има одсељених у Прешево и Ниш.

Сви побројани родови и породице, који углавном знају неколико појасева (Живко, Ђорђија, Лила, Пасуљан), старином су највероватније из једног родовског ставла.

Маринци, 4к, Милошевци 2к, и Панци 1к (Јовановићи, Милошевићи, Спасићи, св. Арханђел). Маринаца има одсељених у Белој Паланци (2к) и Добричу а Милошеваца у Црвеној Реци.

Рашинци 11к (Пејчићи, Лилићи, св. Никола). Рашинаца има одсељених у Ниш и Куманово.

Пауновци 13к, и Игаковци 5к (Стојановићи, Митковићи, Пејчићи, св. Никола). Пауноваца има одсељених у Ковин, а Игаковаца у Ниш, Београд, Белу Паланку и Топоницу.

Соколовци 1к, и Глигорци 2к (Соколивићи, Глигоријевићи, св. Никола). Соколоваца има одсељених у Куманово и Ниш.

Прљинци (Миленковићи, Тодоровићи, 7к, св. Никола). Има их одсељених у Ниш и Београд.

Божинци, 4к, Нешинци 4к и Маринковци 2к (Божићи, Нешићи, Маринковићи, св. Никола). Нешинаца има одсељених у Ниш а Божинаца у Ковин.

Миленковци 5к, Станковци 1к (Миленковићи, Станковићи, св. Никола). Миленковаца има у Београду а Станковаца у Ковину и селу Медошевцу код Ниша.

Вањиловци (Митровићи 4к) и Манићи (1к, св. Никола). Вањиловаца има одсељених у околину Куманова.

Веселиновци, 5к, и Златановци 3к (Веселиновићи, Николићи, св. Ђорђе Алимпије).

Османовићи (2к, Василиса) и Ускоковићи (4к, Василиса). Оба рода су Цигани „старовремци“. Османовића има одсељених у Тамњаницу а Ускоковића у Јелашницу.

Досељеници су:

Ћиринци (Ћирићи, 2к, св. Никола): са Косова из околине Вучитрна у турско доба. Има их одсељених у Ниш.

Стојинци (Стојићи, Ђурићи 8к, св. Никола): из Црвене Јабуке у турско доба. Има их одсељених у Куманово.

Банковци (Јовановићи, 4к, св. Арханђел): из Буковика. Има их одсељених у Црвену Јабуку.

Станковци 2к и Ђуринци 2к (Станковићи, Ђурђићи, св. Јован): из Раков Дола у Буковику са Власине у турско доба.

Кончеви (Миленковићи, Љубисављевићи, 4к, св. Димитрије): из нишке Студене пре 70 година. Миленковића има одсељених у Нишу.

Село има своје гробље. „Черкеска гробишта“ су била на месту Мост. Сеоска и манастирска слава је св. Богородица. Тада се код манастира одржава панађур. Заветина је Ђурђевдан; тог се дана носе литије. Као „воловска слава“ за „говеда и ситну стоку“ светкује се св. Петка Русана. Када се село 1909 год., „заветовало“ постављен је „спомен“ – оброк Крст св. Петке, кога је подигло цело село.

П.С. Вета је имала 581 становника у 1884 години, 975 у 1948, 134 у 2002, и 89 становника у 2011 години, у томе 1 млађе од 5 година, уз просечну старост од 62,1 година.

4. Врандол (Бела Паланка)

Доњи насељски крајеви леже на десној Нишавиној тераси Игришта високој 15-17 м (315-317м). Највише куће вишег краја села, које допиру до висине од 360 м, локализоване су линијом додира неогеног побрђа и последњих кречњачких падина риљске површи које се спуштају до висине од 380 м под доњим, местимично очуваним језерским подом Калаверског камена…

Вран Дол је збијено село са нешто разређенијим крајевима. По прекорима родова који их настањују разликују се 14 махала: Кушљинци, Најдинци, Ћурдина Мала, Жиканска, Џараковска, Пешинска, Крстинска, Златаничка, Јармичка, Бојдина, Тричковска, Илинска, Кодинска и Тулинска Мала.

Старине. – На месту Градац, где се налазило насеље на ранијем положају у Старом Селу, наилази се и на остатке римске материјалне културе. У становништву постоји представа да ти остаци потичу од неке „латинске“ насеобине. Године 1916 „на летњег св. Аранђела“ „откопано је“ црквиште посвећено св. Ђорђу. Тога ради, насеље је почело прослављати и св. Ђорђа и св. Арханђела. Друго откривено црквиште, које се налази на месту Климента, становништво је посветило св. Арханђелу.

Старинци су:

Кушљинци (Ђорђевићи, Соколовићи, Констандиновићи, Светковићи, 4к, св. Аранђел).

Јармичовци (Цветковићи, Голубовићи, Јовановићи, 8к, св. Ђорђе).

Бајдинци (Павловићи, Тодоровићи 3к) и Нећинци (Војиновићи, Маринковићи, 4к св. Никола).

Најдинци (Митићи, 2к, св. Јован).

Непознатог порекла су:

Џеракови (Ђорђевићи 6к, св. Арханђел).

Парашункови (Антићи 1к, св. Арханђел

Досељеници су:

Пешинци (Богдановићи, Јовановићи, Живковићи, 6к, св. Арханђел) из Знепоља.

Кодинци (Тодоровићи, Филиповићи, Јовановићи, св. Ђорђе 5к) из Знепоља. У овај род су приведени Филиповић из белопаланачког Крупца и Јовановић из Риња.

Крстинци (Соколовићи, Митровићи, Јовановићи, 8к, Св. Арханђел), из Бабин Кала.

Тричковци (Тричковићи, Ђорђевићи, Милићи, 5к, св. Ђорђе) из Доње Коритнице.

Илинци (Живковићи 2к, св. Арханђел) из Моклишта.

Петљачи (Игићи 1к, св. Никола) из Доњег Риња.

Жиканци (Илићи, Живковићи, Стефановићи, 7к, св. Аранђел), непознато место исељавања.

Златаничовци (Маринковићи, Вељковићи, Видановићи и Милијићи, 6к, св. Арханђел), непознато место исељавања.

Смајиловићи (1к, св. Арханђел): из Осмакова, Цигани ковачи.

Село има своје гробље. На месту Старо гробиште, где је било гробље насеља у Старом селу, на месту Врх, подигнут је оброк Крст, који се „овија“ о Ђурђеву дне. У атару постоји Русалиско гробље на месту неког непознатог гробља. Сеоска заветина је Ђурђевдан.

П.С. Врандол је имао 313 становника у 1884, 450 у 1948, 372 у 2002, и 289 у 2011 години, у томе 8 млађих од 5 година, уз просечну старост од 50 година.

5. Вргудинац (Бела Паланка)

Вргудинац је збијено село са разређеним кућама у долинским крајевима. У насељу се разликују пет махала: Чуранци, Горња Мала, Брестовац, Блато и Средсело.

Старине. – На месту Јасеновик, нађени су бројни остаци римске материјалне културе: опеке („тугле“), керамичко посуђе, земљане водоводне цеви, новац („костадинке“) и друго.

Старинци су:

Чуранци и Николинци (Крстићи, 24к, св. Димитрије); род броји 4 појасева: Цветко, Велко, Крста, Ђорго. Чуранаца има одсељених у Белој Паланци (1к).

Буздунци (Ђорђевићи, 9к св. Ђорђе); род броји 4 појасева: Милан, Јеремија, Ђорђија, Миша. Има их одсељених у Београд (1к).

Церовинци (Цветковићи, 6к, св. Ђорђе).

Пејинци (Пејићи, 2к, Петковица).

Досељеници су:

Веселиновци (19к, св. Ђорђе): из околине Призрена пре 150 година. Род чине Катинци (Пејчићи, Митићи 6к), Веселиновци – Мутавџије (Веселиновићи 3к), Ћосинци (Игићи 4к) и Стамболијини (Спасићи, Николићи 6к). Од Николића једна кућа је у Белој Паланци, где доселила као чифчиска на негдашњем спахилуку. Веселиновићи знају 6 појаса: Стојан, Јован, Живко, Веселин, Живко, Недељко. У Пејчиће-Катинце усињени су Станко и Панајот из Ореоваца; од њих су Митићи. Веселиноваца има одсељених у Белу Паланку око 1920 г (2к), Нишку Бању (1к), Црвену Реку (1к), Београд (1к) и Нови Сад (2к).

Проданци или Савинци (Николићи, Митровићи, Јовановићи, Мишићи, 8к, св. Арханђел): из околине Тетова. Митровића има одсељених у Белу Паланку (1к).

Борићинци (Митићи, 5к, св. Ђорђе): из Црвене Јабуке. Род броју 6-7 појасева.

Велковци (Вељковићи, Крстићи, Станковићи, 10к, св. Никола) из Лопашнице код Пирота. Род броји 6-7 појасева. Станковић је приводњак из Космовца.

Тричковци (Живковићи, Младеновићи, Митровићи, 10к, св. Арханђел): из Горчинца, има их одсељених у Белу Паланку (2к).

РРодословци (Јовановићи 2к, св. Јован): из Букуровца иза 1877 г.

Машићи (3к, Василица): из Мокре. Старином су из Славиња у Високу. Цигани ковачи.

Село има своје посебно гробље. Насељска и црквена слава је св. Богородица. Заветина је Спасовдан; о Спасову дне обављају се литије око Крста (оброка) подигнутог 1835 године на Старом Селу, одакле је Крст пренет у данашње насеље. Сеоска црква је саграђена 1905 године.

П.С. Вргудинац је имао 379 становника у 1884, 697 у 1948, 152 у 2002, и 96 становника у 2011 години, у томе 3 млађих од 5 година, уз просечну старост од 53,7 година.

6. Глоговац (Бела Паланка)

Глоговац је насеље разбијеног типа. Најразвијенији сеоски крај је махала Село, топографски локализована за уток поточића Преода у Топоничку Реку. Ту је сеоска задруга и задружни дом изграђен 1949 г. Око села, као насељског средишта, лучно су разасуте махале: Река, Палилула и Чачин поток. Махале су удаљене од „Села“ 150 до 550 метара.

Старине. – Године 1916 „откопано“ је црквиште св. Тројице. Ту је подигнут оброк („спомен“). Ово црквиште становништво назива и „Латинска црква“. На месту Селиште, где је била спахијска кућа у Глоговачком чифлуку, налази се оброк св. Ђорђа, сеоске заветине, подигнут 1865 године; у оброку су урезана имена утемељивача. До тог каменог је један млађи дрвени оброк из 1882 год, такође са именима утемељивача. На месту Попов хан, које је припадало ветанском хатару, било је, данас расељено, истоимено насеље познато по томе, што је у њему било засељено 50 черкеских кућа. Ту је „поп Спаса из Топонице“ саградио воденицу над којом је била кућа („на горњи спрат“) у којој је, до расељавања, становао Драгутин Љубисављевић из Глоговца. Како је Попов хан „пролазно место за Топоницу и Вету“, то је Спаса ту отворио и друмску механу: „При воденицу направио ан“. Око хана су данас насељене три цифанске фамилије Демира Дурмишевића, ковача.

Старинци су:

Ширијинци (Ранђеловићи, 3к, св. Никола).

Непознатог порекла су:

Китановци (Игњатовићи, Митровићи, 2к, св. Арханђела). Има их одсељених у Горцку (2к).

Досељеници су:

Дујинци (Петровићи, Николићи; 9к, св. Арханђел) из Битоља.

Павловци, Вилиповци, Пешинци, Станковци и Величковићи (31к, св. Никола и Св. Јован): из Битоља. Преци Павловаца и Јанчинаца „били у бекству“, па их „довео Турчин“. Павловци 12к и Вилиповци 4 к (Јовановићи, Крстићи, Ћирковићи, Филиповићи, св. Никола), Пешинци 8к, и Станковци 2к (Станковићи 3к, Живковићи 5к, Златковићи 2к, св. Јован) и Величковићи (5к, св. Јован). Славу, св. Николу, променио Пеша, од кога су Пешинци, јер им „изгорела кућа на св. Николу“. Пешинаца има одсељених у Београд (2к), а Павловаца – Јовановића у Белу Паланку (2к).

Јанчинци (Ћирковићи, Николићи; 12к, св. Никола): из Самокова у Бугарској. Заједно са Павловцима насељени у Глоговачком чифлуку. Има их одсељених у Белу Паланку.

Вујинци (Младеновићи, 4к, св. Арханђел): из Студене у турско доба.

Аранђеловићи (1к, св. Арханђел): из Дивљане.

Марковци (Николићи 4к, св. Врачи): из Долца у турско доба. Има их одсељених у Вргудинац (2к) и Ковину.

Рашинци (Пејчићи, 2к, св. Никола): из Вете.

Јоцићи (2к, св. Врачи): из Космовца у турско доба.

Ђоринци (Ђорђевићи 1к, св. Ђорђе Алимпије) из Космовца.

Миленковићи (1к, св. Димитрије). Непознато место исељавања.

Село има своје гробље. Насељска преслава је летњи св. Илија. Тог дана село спрема „колач“ и одржи „молитву“. Заветина је Ђурђевдан; тада се носе литије. Како Вета и Глоговац имају исту заветину, то од 1942 г, Вета светкује други дан Ђурђевдана а први Глоговац. Од 1896 год, празнује се Крстовдан „за стоку и здравље људи“.

П.С. Глоговац је имао 292 становника у 1884, 516 у 1948, 47 у 2002, и 30 становника у 2011 години, при томе није имао млађих од 15 година, а просечна старост била је 63,9 година.

7. Горња Глама (Бела Паланка)

Горња Глама је по типу збијено село са нешто разређеним крајевима. На блажијим странама и по долинском дну десне стране Потока су Лилћинска и Требињска Мала. Куће тих махала, поред и дуж сеоских путева, окупљене су у поједине групе. На левој страни Потока, на доњем делу падине Гувништа, налази се Митинска Мала, а између Далчиног потока и главне долине, на омањој заравни високој 710м, Недељћовска Мала. Оба дела села, и на десној и на левој страни, имају око 40 кућа. Сви насељски крајеви међусобно су повезани и настављају се један на други.

Данашњи стариначки родови потичу од 7 представника трију родова, који су једини преживели помор од „чуме“ из 1802 године. Ти стариначки родови су: Лилћинци, 10к (Лилићи 9к, Здравковићи 1к, св. Ђорђе 9к, св. Димитрије 1к). Милан (75 год), Игњат, Лила. Лила је живео у великој крвној задрузи од 20 чланова коју је поморила „чума“ а остао само он „пошто је рођен у суботу“. Лила живео 100 година, а умро 1885 године. Војисалв Здравковић као призет дошао из Витановца и задржао своју славу и презиме.

Миленовци и Јеремикинци (Младеновићи, Ћирићи и Тодоровићи, 3к, Ђурђиц); од Миленоваца најстарији Душан (65 год), Петар, Младен, Петар, Милен а од Јеремикинаца: Момир, Ђорђе, Јона, Ћира, Јеремика. Јеремика и Милен били браћа. У Миленовце се призетио Сретен Тодоровић из Враништа; задржао своје презиме, а примио женину славу.

Ђанинци, 6к, (Петровићи 3к, Јанковићи 1к, Крстићи 1к, Станковићи 1к, Ђурђиц 5к, св. Димитрије 1к); Крстићи: Тихомир, Сава, Крста, Виден, Ћана. Станковић Александар дошао из Бабин Кала као призет у Јанковиће; задржао своју славу св. Димитрија и презиме.

Марићовци 11к (Петковићи, 5к, Цветковићи 2к, Јовановићи 2к, укупно 11к, св. Ђорђе Алимпије 9к, св. Никола 2к). Голубовићи су од Чедомира и Ранђела Голубовића који се призетили у Јовановиће из Шестигабра, задржали славу и презиме. Јовановића има одсељених у Белој Паланци.

Дилберовци 10к, (Петровићи 6к, Златковићи 3к, Цветковићи 1к, св. Никола 9к, св. Петка Параскева 1к). Пенча Цветковић дошао као призет у Златковиће из Козје; задржао своју славу и презиме.

Митинци 5к (Станковићи 4к, Живковићи 1к, св. Никола 4к, св. Димитрије 1к). Живковић Илија дошао из Бабин Кала на имање свога деде. Има их одсељених у Зајечар (1к).

Тушанци, 3к (Живковићи 2к, Голубовићи 1к, св. Димитрије): Милан, Вукадин, Стојан, Пејча, Живко.

Досељеници су:

Ћуринци 5к (Младеновићи 2к, Митровићи 1к, Петровић 1к, Ђорђевићи 1к, св. Никола, 4к, св. Димитрије 1к): из Бугарске у турско доба. Од Младеновића најстарија Сија (жена покојног Тофила), Давид, Вељко, Младен, Ранђел. Ђорђевић Ратко дошао из Бабин Кала као призет у Петровиће; задржао своју славу св. Димитријаи презиме. Има их у Америци (1к) – остао у печалби.

Недељћовци 8 к (Голубовићи 5к, Нешићи 3к, св. Никола): из Бугарске у турско доба; Голубовићи знају: Грирогија (70 година), Игњата, Голуба и Ђорђа. Голубовића има отсељених у Банат.

Требињци и Баљинци, 13к (Петровићи 12к, Ђорђевићи 1к, св. Ђорђе): из Лужнице пре 160 година. Требињци броје: Вукадина, Игњата, Петра, Младена и Ранђела. Ранђел и Цветко, од кога су Баљинци били браћа. У Баљинце се призетио Живојин Спасић из Мирановца и примио женину славу и презиме.

Неинци (Ђорђевићи, 2к, св. Димитрије): из Периша. Гога доселио из Периша у Гајбуџу, данас расељено сточарско селиште које било у Влашком Долу изнад Букуровца. Ту на своме имању у сточарском насељу живело његово потомство, па се раселило: Неинци у Горњу, а Неинци-Гајбуџанци у Доњу Гламу. Нинци броје 4 појасева: Десимир, Ђорђе, Јосиф и Ђорђе.

Величковићи 1к, Св. Димитрије: из Бабин Кала. Доселио се Величко пре 70 година.

Тодоровци (Стојановићи 2к, Св. Никола). Непознато место исељавања (Владимир, Тодор, Младен, Стојан). Има их одсељених у Зајечар (1к).

Балтинци (Ћирићи, 3к, св. Врачи). Непознато место исељавања (Војислав, Милан, Ранђел, Ћира, Петар). Прекор Балтинци носе по Ћири „Балти“.

Село има своје посебно гробље. Сеоска преслава је св. Јеремија; заветина св. Илија.

П.С. Горња Глама је имала 250 становника у 1884, 488 у 1948, 34 у 2002, и 15 становника у 2011 години, без млађих од 10 година, уз просечну старост од 59,2 године.

8. Горњи Рињ (Бела Паланка)

Село лежи у подножју Ковине (1.121м) под венцем Рињске Планине…

Старине. – На месту Церачкој падини има остатака од турске куле – царинарнице изграђене на некадашњој (до 1877) српско-турској граници. Друга кула – стражара била је на ранијем граничном месту званом Иза Крушевице.

Старинци су:

Ћераничови, 23к (Марковићи 9к, Огњановићи 4к, Николићи 4к, Јовановићи 4к, Спасићи 2к, св. Арханђел); Марковићи броје 4 појасева: Пенча, 87 година, Ћира, Станко, Стеван. Има их одсељених у Белу Паланку (1к) 1946 године.

Суљаци 16к (Ђорђевићи 5к, Станчићи 3к, Ранђеловићи 3к, Маринковићи 3к, Живковићи 1к, Раденковићи 1к, св. Арханђел); Ранђеловићи броје 4 појасева: Владимир (40 година), Пенча, Мита, Ранђел. Станчићи су од Голуба посињеног од Станче, који није имао мушке деце (Величко, 70 година, Гога, Мина, Голуб, Станча). Живковићи су од Пауна из Доњег Риња, који се призетио 1910 године. Ђорђевића има одсељених као колониста у селу Оџацима (2к) у Бачкој 1946 године.

Огорелци 6к (Цветковићи 4к, Јанковићи 2к, св. Арханђел). Род броји 4 појасева (Јанковићи: Никола, 51 година, Манојло, Илија, Јанко).

Лалекавци (Цветковићи, 2к, св. Мрата). Има их одсељених у Белу Паланку (2к) 1910 и 1946 год.

Готовелци (Милошевићи 11к, св. Никола); Милан (70 г), Јеремија, Милош, Стојан. Стојан се био призетио у селу Извору и добио сина Милоша; са њим се доцније вратио у Горњи Рињ. Има их одсељених у Ниш (2к) и Банату (1к).

Досељеници су:

Мазнинци (Ђорђевићи; 5к, св. Ђорђе Алимпије): из Базовика. Ђорго (Димитрије 50 година, Стојанча, Величко, Ђорго) дошао као пастир у род Лелекавци. Од њих добио половину имања и кћер за жену па основао посебну породицу.

Село има своје гробље. Насељска преслава је св. Јован. Заветина Спасовдан.

П.С. Горњи Рињ је имао 210 становника у 1884 години, 429 у 1948 години, 10 у 2002, и 2 (два) становника у 2011 години, у старости између 65 и 70 година, уз просечну старост од 67,5 година.

9. Градиште (Бела Паланка)

Село лежи на темену доњег јез пода Градишта, на десној долинској страни Нишаве, на висини од 510м; насеље је положено на заравни која надкривљује улазни део у ждрело Градишког кањона Сићевачке клисуре…

На месту Чука распознају се „зидурине“ од старог утврђења које је штитило приступ Сићевској клисури. Недалеко од насеља има црквиште св. Илије. Градиште има два сеоска оброка: један је посвећен св. Николи, а други св. Илији.

Старинци су:

Шибалинци, Бућуранци, Митићи (10к, Св. Јован); Шибалинци (Младеновићи 3к), Радуловци (Радуловићи, Ђорђевићи 3к), Буђуранци (Крстићи, Величковићи 2к) и Митићи (2к). Буђуранаца има одсељених у Мали Долац (1к).

Српкинци (Крстићи 4к) и Ђорговци (Ђорђевићи, 6к, св. Ђорђе).

Златрговци (Јовановићи, Ђорђевићи 3к), Ђуринци (Ђурићи, 4к, св. Ђорђе) и Тричковци (Крстићи, 1к, св. Јован и Св. Ђорђе). Златрговаца има одсељених у Ниш (1к), Ђуринаца у Нишу (1к), Крушевцу (1к) и Станици Долац (Мали Долац), а Тричковаца у Нишу (1к).

Латковци (Крстићи, Ђорђевићи, 3к, св. Ђорђе). Има их одсељених у Станицу Долац (1к).

Андреинци (Андреићи 4к, св. Ђорђе).

Даинци (Бранковићи, Здравковићи, 4к, св. Ђорђе).

Каселејци (Ранђеловићи, 1к, св. Ђорђе).

Палашевци (Крстићи, Јовановићи, Величковићи, Живковићи, 12к, св. Врачи). Има их одсељених у Ниш (1к).

Живинци (Цветковићи, 4к, св. Арханђел).

Сећеравци (Савићи, Благојевићи, Петровићи, Марковићи, Костићи, 12к, Св. Никола). Има их одсељених у Моклиште (1к), Београду (1к) и Ћуприји (1к).

Милинци (Милићи: 7к, св. Никола) има их одсељених у Долац.

Џановлинци (Петковићи, Младеновићи, Величковићи, 5к, св. Никола).

Досељеници су: Бакићи (2к, св. Никола): Цигани из Црвеног Брега.

Сеоска преслава је Петковица. Петковица је била црквена слава старе цркве св. Петке која је срушена 1947 године. Заветина је св. Јеремија; тада се носе литије. „Воловска слава“ су св. Власи. „Због берићета“ светкује се св. Илија и летњи св. Никола. Село има своје гробље. На месту „Старо Гробиште“ у потесу Гуин крст, у старим гробницама, поред костура и „пепелишта“, наилази се на: ратничке ножеве, „златне гривне“, прстење и разне предмете.

П.С. Градиште је имало 427 становника у 1884, 541 у 1948, 65 у 2002, и 11 становника у 2011 години, у томе није било млађих од 50 година, а просечна старост је била 75,3 година.

10. Дол (део Букуровца, Бела Паланка)

Старине. На месту Старо селиште за време бујичне поплаве од 1947 год, откривени су остаци ранијег насеља које се ту налазило.

Старинци су:

Митинци (Митићи, 10к, св. Арханђел): Жива (70г), Јанаћко, Мита, Жива. У Белој Паланци до 1950 г, од овог рода било је колонизирано 11 кућа. Има их одсељених у Белу Паланку (1к) 1880г, Београду (2к), 1930 и 1938, и Зајечару (1к) 1947 год.

Маркоци (Марковићи, 4к, св. Арханђел): Пота (96 година), Гога, Мирко, Младен. У Белој Паланци су до 1950 г од овог рода биле колонизиране две куће.

Илинци 10к (Илићи 8к, Виденовићи 1к, Ђорђевићи 1к, св. Димитрије); Илићи и Виденовићи броје: Светозара (65г), Аћима, Видена, Илију. Ђорђевић Александар дошао као призет из Гламе 1923 године. Има их одсељених у Пирот (1к) 1948 године.

Белћини (Николићи, 5к, св. Ђорђе Алемпије): Ђорђе (83 г), Анта, Никола, Крста. У Белој Паланци до 1950 год од овог рода биле су колонизиране 3 куће (Николићи 2к, Антићи 1к). – Осим колонизираних у Белој Паланци има једна кућа Николића одсељених 1930 године.

Бадуловци (Петровићи 5к, Ристићи 1к, св. Ђорђе Алемпије); Петровићи знају: Наку (65г), Илију, Петра и Ристу. Ристића има одсељених у Белој Паланци (1к).

Мишкини (6к, Петковица); Никола (83г), Матеја, Мита, Тоша, Миша. Од овог рода до 1950 год у Белој Паланци било је колонизирано три куће.

Род непознатог потекла су: Анџије 11к (Јовановићи 4к, Ранђеловићи 4к, Стефановићи 3к, св. Аранђел); Јовановићи знају: Јеленка (65 година), Тодора, Јована и Петра, а Стефановићи и Ранђеловићи: Никодија (60 година), Спасу, Ману и Стефана. Петар и Стефан су била браћа од стричева. Отац Стефанов био је Арбанас и држао је хан у потесу званом Падина на  месту Ан. У Белој Паланци до 1952 године од овог рода је колонизирано 7 кућа (Стефановићи 6к, Ранђеловићи 1к).

Досељеници су:

Маћинци 8к (Јовановићи 3к, Огњановићи 3к, Николићи 1к, Тодоровићи 1к, св. Арханђел): из Лужнице. Јовановићи броје: Владимира, Наку, Ћиру, Јована и Маку. Николић Тодор дошао као призет из Козје у кућу Огњановића 1920 год, а Тодоровић Светозар из Витановца призетио се у Јовановиће. У Белој Паланци од овог родо колонизиране су 4 куће.

Рињци 13к (Крстићи 7к, Игићи 4к, Вучићи 2к, св. Никола): из Риња. Вучићи броје: Ранка (40 година), Величка, Вучу и Крсту који „дошао на пусту земљу“. Од овог рода до 1950 год, у Белој Паланци било је колонизирано 4к (Вучићи 2к, Крстићи 1к и Игићи 1к). Има их одсељених у Новом Саду (1к) 1946 и Белој Паланци (1к) пре колонизације.

Цонинци (Ранђеловићи 2к, св. Никола): из Риња. Доселио се Цона (Петар, 45г, Крста, Дека, Цона) на „пусту земљу“.

Село има своје посебно гробље. Сеоска преслава је св. Марко.

11. Долац (Долац насеље и село, Бела Паланка)

Претежни део села лежи у дну и на обема долинским странама проширеног, доњег дела, крашке долине Сливине падине…

У целини Долац је доласто долинско насеље изражеијег разређеног типа. Куће су у појединим махалама окружене  окућницама са шљиварима, те су и куће и махале разређене. У међусобном удаљењу најближе махале су на раздаљини од 200 до 250 м; најудаљенија је махала Рајчинаца од Доње Мале (преко 1.000м).

Старине: У селу је оброк св. Ђорђа урезан у столетном храсту кога „не могу да опашу пет човека“. Село је овај оброк примило од старог насеља на Пустом Долцу. Оброк св. Пресвете подигнут је 31 маја 1898 год када је село тешко настрадало од поплаве и бујца.

Старинци су:

Ђусинци, Лолинци – Ђусинци и Вучковци – Ђусинци (11к, св. Никола); Ђусинци (Стојановићи, Јовановићи, 6к), Лолинци – Ђусинци (Николићи, Живковићи 3к), Вучковци – Ђусинци (Вучковићи 2к). Вучковаца има одсељњник у Моклоште (1к).

Досељеници су:

Поповци (Поповићи 1к, св. Арханђел): из Трна.

Ковилковци и Дмитринци (Милићи, Петровићи, Димитријевићи; 6к, св. Арханђел и св. Мина): из Горњег Риња; две куће Дмитринаца славе св. Мину по свом претку који је дошао у Ковилковце као приводњак. Прекор Ковилковци потиче од стариначког рода који је делом изумро а делом се раселио у Ниш „због чуме“. Турци су на једну удовицу из тог рода која је имала велико имање довели човека из Горњег Риња који се њом оженио. Тако је насељена и већина предака досељеничких родова непознатог порекла и области.

Јоцићи (1к, Петковица): из Шљивовика.

Радовановци (14к, св. Јован): из Гулијана.

Зајци (Јовановићи 1к, св. Арханђео: из Горњег Риња.

Милутиновићи (1к Василица): Цигани из Шљивовика.

Досељени непознате обласи и места насељени као и остали досељеници, у турско доба, су:

Шуштаровци (Стојановићи, 5к, св. Арханђел).

Пајтинци (Живковићи 5к, св. Арханђел).

Ћувалци (Филиповићи, Живковићи, Живадиновићи, 10к, св. Арханђел).

Аврамовци и Лилинци (9к, св. Никола); Аврамовци (Јоцићи, Аврамовићи, Ристићи, 4к), Лилинци (Лилићи, Николићи, Петровићи, 5к).

Милкинци (Анђелковићи, Николићи, 8к, св. Јован).

Сеоска преслава и заветина је св. Ђорђе. Село има своје гробље. Од насеља на Пустом Долцу остало је Старо гробиште које данашње становништво поштује иако у том гробљу не почивају његови остаци. 

23. Мали Долац (Долац Варош ?, Бела Паланка)

Насеље лежи у алувијалној равни Нишаве, у атару села Долца, јер још није оформило дефинитивно свој атар, код истоимене железничке станице на апсолутној висини од 257м. Мали Долац је железничко насеље од 23 кућа, основано око железничке станице, као одмориште и мало, искључиво локално, занатско – трговинско средиште за суседна села доњег дела Белопаланачке котлине. Прву кућу у ранијој заселици Долца, као бакалницу, отворио је 1920 године Антанас Савић од Чонђинаца из села Црнче. Отварањем друге бакалнице Александра Величковића из Градишта, који је подигао и две куће, отпочело је од 1933 године, знатније насељавање, које је и сада у току, те Мали Долац, који се кат-кад у становништву зове Станица Долац, већ прераста у потпуно самостално насеље. У насељу има неколико занатлијских радњи и трговина око којих су згомилане куће досељеника у збијене групе.

Јонићи 2к (Петковица), из Округлице, ковач.

Петровићи 1к, св. Арханђел, из Островице.

Јовановићи, 1к, св. Никола: из Долца, трговац.

Николићи, 1к, св Јован: из Долца, пензионер.

Ђорђевићи, 1к, св. Арханђел, из Долца.

Величковићи, 1к, св. Никола, из долца, пензионер.

Крстићи, 1к, св. Арханђел из Долца.

Радовановићи, 1к, св. Јован: из Долца.

Чонђинци (Савићи 2к, Петковица): из Црнче, трговац.

Манићи, 1к, св. Јован, из Градишта, трговац.

Милићи, 2к, св. Никола, из Градишта, трговац.

Крстићи, 1к, св. Ђорђе: из Градишта од Латковаца.

Стојановићи и Рајковићи (2к, св. Арханђел): из Ланишта.

Бугараши (Живковићи 2к, св. Јован и св. Ђорђе): из Тамњанице.

Живковићи 1 (1к, св. Никола): из Тамњанице.

Илићи, 1к, св. Ђорђе, из Тамњанице од Врциних, железничар.

Живковићи 2, 1к, св. Јован: из Црвеног Брега од Пешинаца.

Ћирићи, 1к, св. Никола: из Моклишта.

Марковци (Живковићи, 1 к Петковица): из Тамјанице.

П.С. Долац, насеље, имао је 343 становника у 1834, 425 у 1884, 430 у 2002, и 435 становника у 2011 години, у томе 8 млађих од 5 година, уз просечну старост од 50,3 година.

Долац село имао је 191 становника у 1884, 146 у 1948, 72 у 2002, и 57 становника у 2011 години, у томе 1 млађе од 5 година (6 од 5 до 10 година), уз просечну старост од 42 године.

12. Доња Глама (Бела Паланка)

Село лежи у подножју Малог Врха; између Црвеног пута, на западу и Баре и Дела на истоку…

Данашње стариначко становништво потиле од неколико представника трију родова који су једини преживели помор од „чуме“ из 1802 године. Ти су родови:

Днћенци 3к (Петковићи 2к, Манићи 1к, св. Димитрије); Манићи знају: Драгутина, Давида, Јосипа и Ману. Прекор Днћенци имају по баби Днки.

Драгановци 17к (Војиновићи 5к, Јовановићи 4к, Пенићи 4к, Петровићи 3к, Тодоровићи 1к, св. Димитрије). Тодоровићи знају: Јеленка (65 г), Тошу, Голуба, Тодора. У Војиновиће се призетили: Костић Тихомир из Бабин Кала и Живић Тофил из Козје, а у Јовановиће Златковић Властимир из Горње Гламе. Сви призети примили су женине славе. Од Војиновића једна кућа одсељена у Панчево, а од Пенића једна кућа у Белу Паланку. То су две од малобројних породица одсељених из овог села.

Боцинци 8к (Вучићи 5к, Здравковићи 3к, св. Никола); Здравковићи знају: Јордана, Адама, Јеленка, Здравка и Николу.

Досељеници су:

Марковци (Младеновићи 10к, св. Арханђел): из Станичења. Има их одсељених у Белу Паланку. Мајка Младена дошла као удовица и довела Младена (Милан 75 година, Никола, Младен).

Ржанци (Јоцићи 1к, св. Арханђел): из Височке Ржане. Дошао Илија као призет 1912 год, задржао славу и презиме.

Неинци – Гајбуџанци (Ђорђевићи, 3к, св. Димитрије): из Периша преко сточарског селишта Гајбуџе, по којој имају прекор. Из Гајбуџе овај се род раселио у Доњу и Горњу Гламу пре 70 година.

Соколовци (Соколовићи 4к, Св. Никола): из Пајежа. Дошао Сокол пре 60 година на имање Црњинске фамилије, четвртог стариначког рода од кога су после „чуме“ остале само женскиње, „које се све поудавале у друга села“, и населио један део Црњинског имања (Милан 75 година, Жива, Сокол).

Баљинци (Петровићи 1к, Св. Ђорђе) из Козје. Дошао Војислав пре 20 година. Прекор имају по деди „Баљи).

Тагаровци 6к (Митровићи 4к, Видановићи 2к, св. Ђорђе) непознато место исељавања (Жива, Пана, Ранђел, Митар).

Бенџинци (Манићи, 3к, св. Аранђел), непознато место исељавања (Радисав, Тодор, Мија, Мана „Бенџа“).

Лилћинци (Лилићи 1к, св. Арханђел); непознато место исељавања (Никола, 63 године, Божил, Живко, Лила). Приводњак је Јордан Лилић из Пајежа; примио женину славу и презиме.

Шушкоњинци (Цонићи 2к, Св. Ђорђе), непознато место исељавања (Александар, 75 г, Јона, Цона). Младеновић Хранислав дошао као призет из истог села; задржао презиме а примио женину славу.

Село има своје посебно гробље; у једном издвојеном делу гробља сахрањује се само род Марковци. Сеоска преслава је св. Јеремија.

П.С. Доња Глама је имала 174 становника у 1884, 388 у 1948, 26 у 2002, и 8 становника у 2011 години, када није имала млађих од 35 година, а просечна старост је била 69,4 година.

13. Доњи Рињ (Бела Паланка)

Село лежи у овалној Доњорињској дубодолини, затвореној околним висовима које раздвајају долинице са стециштем у дну дубодолине.

Досељеници су:

Никсинци 17к (Игићи 5к, Живковићи 3к, Голубовићи 3к, Мишићи 2к, Младеновићи 1, Николићи 1, Ристићи 1, Ђорђевићи 1, Св. Никола): из Каменице код Димитровграда. Ђорђевићи броје 4 појасева: Димитрије, 53 године, Петар, Младен, Ђорго. Мишића (1к) и Живковића (1к) има одељених у Белу Паланку и село Дероње у Бачкој 1946 г.

Мишинци 10к (Младеновићи 3к, Цветковићи 2к, Ранђеловићи 2к, Јовановићи 2к, Петровићи 1к, св. Димитрије): из Периша. Ранђеловићи броје пет појасева: Ранко 43г, Милан, Величко, Ранђел, Жива. Младеновића има отсељених у Пожаревцу (1) и у селу Дероње у Бачкој (1к).

Кракорци (8к: Пенићи 4к, Стефановићи 3к, Војиновићи 1к, св. Никола): из Периша. Стефановићи броје 5 појасева: Живојин 57г, Лазар, Стеван, Никола, Тодор. Ћирића има отсељених у Белој Паланци 1900 г (1к), Пенића у Горњем Милановцу (1к) 1935.

Пецинци (Митићи, 1к, св. Никола): најстарији досељеници непознатог места исељавања.

Село има 2 гробља. Насељска преслава је св. Никола; заветине св. Власи се светкује да би стока била здрава.

П.С. Доњи Рињ је имао 151 становника у 1884, 256 у 1948, 13 у 2002 и 6 становника у 2011 години, без млађих од 35 година, уз просечну старост од 58,5 година.

14. Дражево (Бела Паланка)

Дражево лежи на додиру неогеоног побрђа и крајњих јужних кречњачких падина рињске површи, које се спуштај са одсека Градца (893 ,) и Височице (770м).

Старине. – У близини села одкопани су остаци негдашње цркве св. Тодора, на месту Црквиште. Ту је подигнут Крст, а насеље је св. Тодора примило као сеоску преславу.

Старинци су:

Нешинци 17 к (Живковићи 7к, Младеновићи 5к, Нешићи 4к, Вучковићи 1к, св. Арханђел). Род броји 5-6 појасева.

Живковци 4к (Живковићи 3к, Ђорђевићи 1к, св. Арханђел): род броји 4 појасева: Богдан 52 године, Алекса, Ђорђе, Живко.

Ђорговци 6к (Станојевићи 3к, Ранђеловићи 3к, Св. Димитрије); род зна 4 појасева: Пенча 75к, Радивој, Ранђел, Ђорго.

Штрапинци 4к (Митровићи 1к, Младеновићи 1к, Милошевићи 1к, Вељковићи 1к, св. Никола. Милошевић Љубо дошао као призет из Горњег Риња 1927 г, примио женину славу а задржао презиме. Вељковићи су од Петра, који је доведен из Мокре а пореклом је из Великог Крчимира. Од овог рода има отсељена 1 кућа у Нишу 1935 год.

Досељеници су:

Тошинци 10к, (Тошићи 8к, Анђелковићи 1к, Младеновић 1к, Пејчиндан и св. Јован). Тоша, коме је умрла жена од „чуме“ 1802 год отишао у село Базовик код своје ћерке, тамо удате, јер није имао друге деце. У Базовику оженио је удовицу из села Козје која довела петоро деце. Тоша је децу, која по оцу славе Пејчиндан и по њему св. Јована Крститеља, посинио; она су примила његово презиме, сем најмлађег Анђелка од кога су Анђелковићи. Младеновићи су од Младена, сина Тошине кћери. Тошића има одсељених у Белу Паланку (1к).

Таушинци (Ранђеловићи 3к, св. Димитрије): из Пеирша. Ранђел (Владимир 60г, Спаса, Ранђел) побегао из Периша који био у Србији у Дражево, које је припадало Турској због прељубе. Од овог рода одсељена је једна кућа у Ниш 1930 год.

Градиштани (Ђорђевићи 5к, св. Ђорђе): из Градишта. Александар (70 година) доселио и основао раселицу на имању своје мајке.

Џидарци (Митићи 4к, св. Никола): из Моклишта. Дошао Давид (90 г) на имање своје жене која била из Дражева од рода Врбарци.

Село има своје посебно гробље. Насељска преслава је св. Тодор; заветине су: Велигден (Ускрс) и св. Духови.

П.С. Дражево је имало 123 становника у 1884, 333 у 1948, 30 у 2002, и 18 становника у 2011 години, у томе без млађих од 40 година, уз просечну старост од 74,6 година.

15. Клење (Бела Паланка)

Село лежи на споју котлинског дна и страна северног обода котлије… Сеоски атар обухвата алувијалну раван Нишаве и поменуте косе и узвишења изнад насеља…

Старине. – На месту Манастиришту 1910 године делимично је откопан негдашњи манастир св. Николе. Нађена су два кандила, стари новац и иконе: св. Николе и св. Петра. Око ископина манастиришта које се поштује од становништва као светилиште, оно је подигло надкриљну зграду на темељима. На месту Миро, где је сеоски запис, налази се надгробна плоча са старим записом који се није могао растумачити. Слична тој је друга надгробна плоча у сеоском гробљу. Те спомен плоче биле су надгробна обележја старешина калуђерских манастира св. Николе. При раскопавању овог манастира нађене су на дубини од 1,5м основе темеља и  зидова неког римског каструма. Темељи су правоугаоног облика са дужом страном од седам метара. На римским опекама утиснуте су иницијалне шаре облика латинског слова V.

Данашњи стариначки родови потичу од неколико представника старог становништва, које је, како се тврди у овом као и у неким оближњим селима, пострадало у помору од „чуме“. Ту су стариначки родови:

Живадиновци, 8к (Јоцићи 5к, Петровићи 2к, Живадиновићи 1к, св. Никола); Петровићи броје ове пасове: Милисава, Јованчу, Николу и Петра. Игњатовић Душан из Калне дошао као проводњак у Петровиће; примио женину славу а задржао презиме. Живадиновићи су од Јосива, који је доведен из Пајежа као посинак у Јоциће.

Милојинци, 10к (Милојевићи 7к, Миладиновићи 3к, св. Никола); Ђора, Тодор, Миладин и Милоје. Митић Јован из Горње Гламе дошао као проводњак у Милојиће; задржао своју славу и презиме.

Голубовци 5к (Голубовићи 4к, Крстићи 1к, св. Никола); Воја 65 г, Таса, Голуб, Пера. Крстић Драгољуб дошао из Вргудинца као приводњак; узео женину славу а задржао презиме.

Јовановци (Стојковићи 1к, св. Арханђел); Петар, Давид, Тоша, Стојко.

Ранћинци (Ранчићи, 7к, св. Арханђел).

Ћиринци 5к (Станковићи 3к, Ћирићи 2к, св. Сава); Тривун (77г), Илија, Ћира, Станко.

Анђелковци (Анђелковићи 2к, св. Сава); Денча (60г), Јеленко, Анђелко, Станко.

Стојановци 4к (Пејчићи 2к, Мијалковићи 1к, Стојановићи 1к, св. Јован Крститељ); Драган, Манојло, Мијалко, Стојан. Стојановића има одсељених у Белу Паланку (1к).

Божинци 8к (Божићи 5к, Поповићи 3к, св. Ђорђе Алимпије); Лека (60г), Ига, Гога, Божа. Поповићи се тако презивају по претку Младену који је био поп. Има их одсељених у Белу Паланку (1к).

Досељеници непознатог матичног места вероватно из истог предела су:

Рајкови (Ранђеловићи 6к, св. Никола); Петар (70г), Јанаћко, Ранђел . Ранђел дошао као слуга код Ибраим аге. Касније добио „селиште“ где се настанио.

Павловци, 6к (Павловићи 3к, Ћирићи 3к, св. Никола); Павловићи знају: Владимира, Николу, Гогу и Павла. Ћирићи су од другог Павловог сина Ћире. Голубовић Петар као призет дошао из села Понора у Павловиће; задржао презиме и примио женину славу. Павловића има одсељених у Белој Паланци (1к).

Турска (Ћирићи 2к, св. Никола). Живојин, Вукадин, Ћира.

Парђинци (Филиповићи 4к, св. Ђорђе Алимпије); Радисав, Цветко, Филип.

Булулеа (Крстићи, 1к, св. Арханђел); Аксентије, Мита, Крста. Има их одсељених у Белу Паланку (1к).

Сеоска преслава су св. Духови. Клење има своје посебно гробље; гробље је подељено на подвојене парцеле у којима се сахрањују поједини родови.  

П.С. Клење је имало 212 становника у 1884, 310 у 1948, 54 у 2002, и 26 становника у 2011 години, у томе без млађих од 25 година, уз просечну старост од 73,3 година.

16. Клисура (Бела Паланка)

Село лежи на темену широке Башине падине, на висини 380-400м.

Старине. – У атару Клисуре, старине и споменици културе уопште потичу из: праисторијске епохе, римског доба, 16-ог и прве половине 17-ог века – из вароши Кури Клисуре (Куричесме), друге половине 17-ог века – од пећинског насеља на западној страни Дубраве 18 и прве половине 19-ог века –  Старог Села на поду Дубраве и друге половине 19-ог века – данашњег насеља. Старине из најдаље прошлости пронађене су 1954 год на Старом Селу на Дубрави: две неолитске камене секире и друга оруђа материјалне културе из тог времена. Исте године, на истом локалитету, пронађен је римски новац, један прстен из тог доба и други остаци материјалне културе . Осим тога, у Селишту је откопано неколико римскох гробница у којима је нађено више предмета; на истом локалитету откривене су и керамичке водоводне цеви и посуде. Пронађена праисторијска и античка оруђа и предмети из 1954 године чувају се у шатулама Народног музеја у Белој Паланци. Нашим проучавањем испитано је и Црквиште св. Илије…

Данашње становништво води порекло од становништва, у 17-ом веку расељене, старе вароши Кури Клисуре или Куричесме, које се, по уништењу тог свог негдашњег насеља, било раселило по околини. Од старог становништва зна се, да је остало свега неколико људи у атару данашње Клисуре, који су доцније основали познато пећинско насеље на западној страни Дубраве. Од тог становништва потекла су четири рода, од којих сваки има различиту славу: Св. Ђорђе, св. Никола, св. Димитрије и св. Арханђел. Ти су родови до 1865 год живели у Старом селу на тераси Дубраве и разгранали се у 17 породица са 30 домова. Те стариначке породице Старог Села, од којих се већина данас издиференцирала у посебне родове, су: Џорџинци, Штипћинци, Суљинци, Врбинци, и Савинци; Мађинци, Куклишовци, Кулинци и Николчинци; Балабановци, Будуровци и Китаринци; Калајџинци, Стојинци – Поповци, Пиштољчовци, Млачкинци и Каринци.

Јанковци, Кулинци Чољинци и Куклишовци – 40к, св. Ђорђе Алимпије: Јанковци – Мађинци (Јанковићи, 8 к, Антићи 2к, Павловићи 2к; Васа (72 год) Ига, Јанко, Лила. На Старом Селу на Дубрави, где су се звали Мађинци имали 2 куће; прешао у данашње Ига. Од Мађинаца који су на Старом Селу живели у великој крвној задрузи, потекли су осим Јанковаца, Дилаверовци и Ајвазовци одсељени у село Чифлик. Антића има одсељених у Белу Паланку (2к); Кулинци (Ћирићи 5к, Антићи 2к, Живковићи 1к, Голубовићи 1к): има их одсељених у пиротско село Понор (1к) и Нишу (2К). Чољинци (Ценићи 6к, Анђелковићи 2к, Соколовићи 2к, Ћирићи 1к); Димитрије (50г), Пеја, Ћира, Коста, Цена, Ћира. Има их одсељених у Ниш, Белу Паланку, Смедерево, Тузлу и Завидовиће; Куклишевци (Крстићи 6к, Станковићи 2к); има их одсељених у Београд (1к) и Белу Паланку (1).

Болбоковци 9к (Јовановићи 4к, Јанчићи 2к, Ранђеловићи 2к, Андријевићи 1к, св. Ђорђе). Милутин Андријевић као призет дошао из Срећковца, Срез димитровградски.

Сукуњановци 4к (Пејићи 3к, Стојановићи 1к, св. Ђорђе и св. Врачи). Божидар Стојановић као призет дошао из Космовца, слави своју славу св. Враче.

Божинци 3к (Божићи 2к, Лилићи 1к, св. Ђорђе и св. Никола).  Ђорђе Лилић као призет дошао из Чифлика, слави своју славу св. Николу.

Николчинци 3к (Тошићи 2к, Николићи 1, св. Ђорђе). Има их одсељених у Ниш (1к), Лесковцу (1к) и Белу Паланку (1к).

Џоринци или Ђоринци, 19к (Стефановићи 10к, Пејићи 5к, Живковићи 4к, Св. Никола). Стефановићи: Џуна (95г), Пеја, Стеван, Ранча, Џора-Георг умро 1837 године;  Пејићи: Филип (67г), Никола, Пеја, Стеван, Ранча, Џора; Живковићи: Матеја (77г), Живко, Стеван, Ранча, Џора. Има их одсељених у Поповац код Ниша, Бербатово и Велику Плану.

Штипћинци 8к (Митићи 3к, Ћирићи 3к, Јовановићи 1к, Ристићи 1к, св. Никола. Јовановић Божидар и Ристић Љуба су призети од Живковића из рода Балабановци у истом селу.

Суљинци 7к (Ђорђевићи 4к, Живићи 2к, Крстићи 1к, св. Никола). Има их одсељених у Нишу (1к).

Каламковци (Живићи 5к, св. Никола). Има их одсељених у Ниш (2к), Руми (1к) и Белу Паланку (1к).

Брбинци 4к (Петровићи 2к, Ђурићи 2к, св. Никола). Ђурићи су од Неје који је 1903 год дошао као приводак из фамилије Џурђинци.

Савинци и Ћиринци 5к (Младеновићи 4к, Ћирићи 1к, св. Никола).

Прљосковци 3к (Живковићи 2к, Јефремовићи 1к, св. Никола.

Шуњинци (Петковићи 1к, св. Никола). Има одсељених у Белу Паланку (1к).

Тодоринци (Ђурићи; 1к, св. Никола).

Рамадановци (Илићи 1к, св. Никола). Род зна: Милана, Ристу, Јована, Столета и Илију. Има их одсељених у белопаланачко село Чифлик, Ниш (1к), Пирот (1к) и Београд (1).

Балабановци и Мисирковци, 14к (Живковићи 8к, Ранчићи 4к, Ценићи 2к, св. Димитрије): Виден (67 година), Крста, Живко, Неша, Јован Балабан. Неша, отац Живков од кога су Живковићи и Ранча од кога су Ранчићи били браћа од стричева; Цена од кога су Ценићи син је Ранчин. Балабановаца има одсељених у Светозарево (1к) и Нови Сад (1к), а Мисирковаца у Белу Паланку (1к).

Будуровци 13к (Савићи 4к, Манићи 4к, Ђорђевићи 2к, Живковићи 2к, Николићи 1к, св. Димитрије).

Китаринци (Ђурићи, 6к, св. Димитрије).

Дањинци (Петковићи 4к, св. Димитрије).

Џуринци 4к (Ћирићи 3к, Тошићи 1к, св. Димитрије и св. Арханђел. Вукашин Томић је приводњак из Теловца; слави своју славу св. Арханђела. Има их одсељених у Нови Сад (1к).

Петковци (Петковићи, 3к, св. Димитрије). Има их одсељених у Белу Паланку (1к).

Марковци (Ђурићи 3к, св. Димитрије). Има их одсељених у Ниш (1к) и Белу Паланку (1к).

Ћирковци (Живковићи, 3к, св. Димитрије).

Близнаковци (Младеновићи 1к, св. Димитрије).

Тричковци (Тричковићи; 1к, св. Димитрије).

Стојинци и Поповци 9к (Крстићи 1к, Вацићи 1к, Панићи 1к, Ћирићи 3к, Ђорђевићи 1к, Поповићи 1к, Јовановићи 1к, св. Арханђел). Панић Радован дошао из села Понора 1919 г у кућу Крстића као приводњак, а Ђорђевић Светозар из истог села 1931 такође као приводњак. Стојинаца има одсељених у Ниш (3к), а Поповаца у село Блато (1к).

Калаџинци, 8к (Живићи 5к, Игићи, 3к, св. Арханђел). Има их одсељених у Пожаревац (1к).

Пиштољчовци (Ћирићи 7к, св. Арханђел). Има их одсељених у Белу Паланку (2к).

Млачкинци, 5к (Ђурићи 4к, Ћирићи 1к, св. Арханђел). Ћирић Миодраг је приводњак из истог села од Пиштољчоваца.

Цикуринци (Мијалковићи 5к, Св. Арханђел). Има их одсељених у Ниш (1к) и Белу Паланку (1к).

Каринци (Ђорђевићи 2к, св. Арханђел). Има их одсељених у место Бачки Виногради (1к).

Цигански родови су:

Алићи (3к, св. Арханђел и Митровдан): Бошко, Осман, Моша, Алија.

Мерџићи (6к, Нова Година): Уско, Јашар, Мерџа.

Досељеници су:

Масинци 3к (Јовановићи 1к, Стаменковићи 1к, Ђурићи 1к, св. Димитрије и св. Арханђел): из Славиња у Бугарској. Доселио Јован у турско доба на имање изумрлог рода Илинци. Стаменковић Владимир је призет из Станичења, а Ђурић Милутин призет из истог села; слави своју славу св. Арханђела. Има их у Белој Паланци (1к).

Тукуњановци 5к (Манчићи 3к, Тошићи 2к, св. Арханђел): из села Понора. Доселила се браћа Манча и Коста у турско доба (Петар 85г, Ранча, Манча.

Ћопинци (Крстићи 1к, св. Арханђел): из Теловца. Дошао Никола као призет. Има их одсељених у Ниш (1к) и Скопље (1к).

Момчиловићи 1к, св. Јован) из Црвене Јабуке. Доселио се Станоје 1935 г.

Пејићи (1к, Св. Арханђел): из Великог Суводола. Доселио Игњатије на купљено имање 1935 годи.

Село и црква славе св. Илију. Клусура као заветину преслављује Ђурђевдан, раније насељску славу Куричесме и славу Старог Села на Дубрави. Насеље светкује и „воловску славу“ св. Враче. Село има своје гробље. У клисурском гробљу до 1920 год, сахрањивало се и становништво села Чифлика које је старином из Клисуре. На међи атара Кременице и Клисуре, на месту Кременичка рампа, било је „Русалиско гробље“.

П.С. Клисура је имала 708 становника у 1884, 1.199 у 1948, 222 у 2002 и 189 становника у 2011 години, у томе 10 млађих од 5 година, уз просечну старост од 51,9 година.

17. Космовац (Бела Паланка)

Село лежи у највишем делу великог изворишног облука Црвене Реке у непосредној суподини Големог камена, најистакнутијег врха Суве планине (1808м), на висини од 680-720м.

Старине. – Над селом на месту Дојманица има остатака од некаквог црквишта, које становништво зове „Латинско црквиште“. На црквишту је подигнут оброк Крст св. Пресвете око кога су се обавијале литије на св. Пресвету. У селу има руина од неке старе воденице, коју становништво назива „Латинска воденица“. Најзначајније су развалине једног римског кастела на Градишту. Ту су видни очувани темељи са нешто остатака од зидова; то негдашње утврђење у становништву је познато као „Латинско кале“. Деведесетогодишњи Цветан Стојановић тврди да је ту нашао „два дуката, пар мамуза и 6 српа изрецкана на ножу“. Усто, у Градишту су нађене и друге разноврсне старине: „тугле“ (римске опеке), ћупови, крчази, легени и други остаци некадашње материјалне културе. У становништву живи предање, да су утврђење разорили Турци: „Турци разбили Кале од Влашке Појате“.

Старинци су:

Ђоринци (Ђорђевићи, Дамњановићи, Јовановићи, Живковићи 24к, св. Ђорђе Алимпије). Дамњановића има одсељених у Белу Паланку (1к).

Тодоровци и Малишинци (20к, св. Врачи). Тодоровци (Пејчићи, Митићи, Панчићи, Стојановићи 10к) Панчићи (2к) славе св. Јована и пореклом су из Мокре (приводњак); Малишинци (Пејчићи, Стојановићи, Илићи; 10к). Има их одсељених у Белу Паланку (1к).

Млаџинци – Јуруци (Стојковићи, Марковићи, 9к, св. Врачи). Стојковића има одсељених у село Јашуњу, срез Лесковачки и Панчево.

Досељеници су:

Бежанци (Ћирићи, Ристићи, 5к, св. Арханђел): из Сурачева у турско доба. Ћирића има одсељених у Пасјачи код Прокупља.

Пасјачани (Живићи 3к, св. Мина): из Пасјаче код Сврљишке грамаде у нишкој котлини пре 86 година. Оба досељеничка рода дошла су на „пусту земљу“ где се „изгубио“ неки стариначки род.

Село има своје гробље. На месту Долња бара наилази се на остатке старог гробља, које становништво зове „Латинско гробиште“. Сеоска преслава је св. Пресвета. Раније је насеље као заветину празновало св. Петку: „ради стоке која се тикала стари заорали око села и заветовали се на св. Петку. Није се работило ни у један петак и чинила се молитва између Пресвете и св. Тројуцу“.

П.С. Космовац је имао 160 становника у 1884 години, 411 у 1948, 110 у 2002, и 68 у 2011 години, у томе 2 млађих од 5 година, без особа у узрасту од 5 до 20 година, уз просечну старост од 63,4 године.

18. Кременица (Бела Паланка)

Најнижи насељски крајеви, у Доњој Мали, леже на падини Маџарја, – локализовани за одсек Нишавине терасе, 100-115 (400-415м). Остали крајеви села су на темену терасе, која се зове Чука, око сеоског пута који се, на овом месту као и Нишавски прекобелавски друм, пружа од ИЈИ ка ЗСЗ правцем пружања терасе Чуке, и између сеоског пута и друма…

Старине. – На месту Рачи бара налази се црквиште св. Илије. Становништво то црквиште зове „Латинска црква“. На месту Црквица, где је данас железничка истоимена постаја, било је неко црквиште о коме се ништа не може сазнати. У средини насеља – Средселу стоји оброк св. Ђорђа пренет са Селишта. О Ђурђевдану око оброка обвијају се литије о сеоској преслави. Други „нов оброк“ св. Николе подигнут је 1886 г.

Досељеници из негдашње вароши Клисуре или Куричесме (данашње суседно село Клисура), који су основали ово насеље у првој половини 17-ог века су:

Јагуридинци (Живићи 9к, св. Арханђел). Има их одсељених у Београд (1к) и Белу Паланку (1к).

Шуњинци (Јовановићи 3к, св. Арханђел).

Курејинци (Ђорђевићи, Пејчићи, Антићи, Спасићи 5к, св Арханђел и св. Ђурђиц. Има их одсељених у Белу Паланку (3к).

Касијанци (Тошићи 8к, св. Никола).

Шумановци (Тричковићи, Младеновићи; 8к, св. Никола). – Има их одсељених у Белу Паланку (3к) и Ниш (1к).

Прлжинци (Јоцићи, Ћирићи; 6к, св. Никола). – Ређе се чује и изговор Паралжинци. Има их одсељених у Ниш (3к) и Белу Паланку (Јоцићи 1к).

Коилковци (Нешићи, Живићи, 6к) и Лишковци (Цонићи, Младеновићи, Веселиновићи, Павловићи, Денићи, 21к, св. Ђорђе). Коилковаца – Живића има одсељених у Белу Паланку (1к) а Лишковаца у Ниш (2к) и Белу Паланку (2к).

Извесно је да побројани, данас потпуно издиференцирани родови, који славе исту славу, имају заједничко родовско порекло. О таквом пореклу има трагова у свести неколико најстаријих представника неких поменутих родова. Остали досељеници су: Пркљинци (Бончићи, 5к, св. Арханђел): из Боњинца у турско доба. Дошао Бонча као слуга у стариначки изумрли род Пркљинци; Бонча примио славу и родовски прекор и наследио пркљинско имање.

Величковићи (1к, св. Арханђел): из Камбелевца. Доселио се Величко као слуга код читлук – сахибије Головрше.

Здравковци (Николићи, Гоцићи, Митићи; 15к, св. Никола): из Горњег Риња у турско доба. Има их одсељених у Краљеву (2к), Белу Паланку (2к) и Ниш (3к).

Село има своје посебно гробље. Сеоска преслава је Ђурђевдан. Св. Власи су „орачка и воловска слава“.   

П.С. Кременица је имала 252 становника у 1884, 508 у 1948, 29 у 2002, и 13 становника у 2011 години, у томе није имала млађих од 65 година, а просечна старост била је 75,1 година.

19. Крупац (Бела Паланка)

Село лежи у алувијалној равни Нишаве, између њеног корита и 290 м високог одсека крашке заравни Ручистене (589 м.)…

Старине. – На месту Мајмилов град, на једној истакнутој чуки, налазе се „зидурине“ неког ранијег утврђења, које становништво зове „Латинско градиште“. На месту градац има трагова од неког старог моста, које становништво назива „Латински мост“. У Старом селу налазе се остаци неког старог црквишта познатог као „Латинско црквиште“; црквиште је посвећено Спасовдану, а откривено 1917 године. Ту је био оброк подигнут 1868 године. Нови оброк св. Илије подигнут је 1921 године у Средселу на месту Илија, где је раније било неко „латинско црквиште“.

Старинци су:

Вакарелци (Пешићи, Милићи, Павловићи, 14к, св. Никола). Прешли са Старог села.

Милошовци (Тричковићи, Ђорђевићи, Аранђеловићи, 9к, св. Ђорђе Алимпије). Прешли са Старог села.

Досељеници су:

Ранђеловци (Ћирићи, Филиповићи, Митровићи; 12к, св. Арханђел): из Комрена у турско доба.

Веселиновци (Веселиновићи 10к, св. Димитрије): из Околишта, срез сврљишки у турско доба.

Стевановци (Стевановићи, Спасићи, 4к, св. Арханђел): из Мирановца у турско доба. Има их одсељених у Лалинцима (1к).

Орљанци (Марковићи, Стевановићи, Стаменковићи, 8к, св. Арханђел): из Орље. Населили се у Старо Село одакле  прешли у данашње насеље.

Соколовци (Живадиновићи, 4к, св. Арханђел): из Горњег Риња у турско доба.

Огорелци (Нешићи, Петковићи, 2к, св. Арханђел): из Горњег Риња у турско доба.

Населили се у Старо Село одакле прешли у данашње насеље.

Салићи (1к, св. Јован и Василица): Цигани из Шљивовика.

Сеоска преслава је Спасовдан; заветина св. Илија. „Воловска слава“ су св. Власи. За „ситну стоку“ да се „одбрани од вукова“ светкује се св. Мина. Село има своје гробље. „Латинско гробље“ било је на месту данашњег насеља; од тог гробља откопавају се: кости, угљен, посуђе, накит и др.

П.С. Крупац је имао 228 становника у 1884, 450 у 1948, 144 у 2002, и 62 становника у 2011 години, без млађих од 15 година, уз просечну старост од 59,7 година.

20 Ланиште (Бела Паланка)

Село лежи на западној страни асиметричне долине поточића Радино градиниште, у горњем току званог Грло, на уској заравни Жути ћићер, под доњим јез подом Дела (580м).

Старине. – На месту ранијег насеља, идући за 1 км источно у правцу Лесковика, у Селишту налази се оброк „Запис св. Ђорђа“, око кога се обављају литије о Ђурђевдану.

Старинци су:

Марковци и Јовановци 17к (Марковићи 6к, Јовановићи 11к, св. Арханђел); прешли у данашње насеље са Селишта. Марковаца има одсељених у Црвену Реку (1к).

Ђуринци (Ранчићи, Ђурићи 1к, св. Арханђел); прешли у данашње насеље са Селишта.

Досељеници су:

Стојановци (Стојановићи, Рајковићи, Младеновићи 15к, св. Арханђел): из Гулијана. Има их одсељених у Долац (2к) и Белу Паланку (1к).

Андрејинци (Андрејићи, 10к, св. Никола) из Загорја у Бугарској. Населили се у Селиште, одакле прешли у данашње насеље.

Сеоска преслава и заветина је Ђурђевдан. Село има свој гробље. Старо Гробље ранијег насеља, са којег се село поместило, налази се у Селишту.

П.С. Ланиште је имало 125 становника у 1834, 285 у 1948, 68 у 2002, и 44 становника у 2011 години, у томе 1 млађе од 5 година, уз просечну старост од 54,3 година.

21. Лесковик (Бела Паланка)

Старине. – У потесу Ливађе налазе се делимично одржане земунице. Становништво сматра да земунице потичу од неког ранијег насеља, које је било на том месту. Насеље има оброк св. Николе, који је подигло 1900 г.

Досељеници су:

Петковци 1 (Петковићи, 6к, св. Стеван): из Пасјаче, срез нишки. Населио их „спаија Шаћир“.

Милошевци (Милошевићи, 3к, св. Никола): из Долца. Населио их, као и Петковце „спаија Шаћир“.

Петковци 2 (Петковићи, Живковићи 4к, св. Арханђел): из Горњег Риња. Дошао Петко као слуга код Рајковаца „у турско“.

Рајковци (Рајковићи, 4к, св. Арханђел); непознато место дакле се доселили. Има их одсељених у Равни Дол (1к).

Тричковци (Тричковићи 3к, св. Арханђел), непознато место одакле се доселили.

Село има своје гробље. Сеоска преславе и заветина је св. Никола.

П.С. Лесковик је имао 56 становника у 1884, 151 у 1948, 24 у 2002, и 10 становника у 2011 години, у томе није имао млађих од 50 година, уз просечну старост од 68,7 година.

22. Љубатовица (Бела Паланка)

Село лежи у долини Љубатовићког потока, на гулијанско-рињском ободу котлине, и на споју котлинског дна и обода, на месту где у дно котлине улази Поток…

Старине. – И на насељском простору Љубатовице, када се копају темељи за куће, наилази се на римске опеке, али се на значајније остатке материјалне културе није наилазило. У атару села „откопана су два црквишта“: Манастир св. Богородице, испод села и 1917 године, црква св. Јована Биљобера, која се назива и манастир св. Арханђела, изнад села. Оба црквишта су ограђена и над њима су подигнуте привремене зграде. И црквиште и манастириште становништво и данас поштује. На месту Русалија, поред пута за Белу Паланку, има остатака од неког гробља. Становништво верује, да је ту било неко старо насеље, које се такође звало Русалија.

Старинци су:

Узуновци 6к (Ранђеловићи, 3к, Савићи 2к, Јеленковићи 1к, Св. Мратаи.

Ђунинци 2к (Николићи 1к, Ђунићи 1к, св. Јован).

Качинци (Петровићи 1к, св. Јован).

Опанчаревци 4к (Игњатовићи 3к, Ћирићи 1к, св. Ђорђе). Димитрије (62г), Јован, Ћира, Василије (умро „од чуме“ 1838), Цветко.

Јонинци (Голубовићи 1к, св. Ђорђе): Видојко, Младен, Јока. Јока се био отселио у Књажевац, где је био извесно време, па се поново вратио у Љубатовицу.

Кшинци 5к (Ћирићи 3к, Манићи 2к, Св. Никола).

Здравковци (Динићи 3к, св. Никола).

Кодинци (Голубовићи 3к, св. Никола).

Чољаковци 3к (Анђелоковићи 2к, Ђорђевићи 1к, св. Димитрије).

Мујинци 2к (Божићи 1к, Петровићи 1к, св. Димитрије). Има их одсељених у Каравуково, срез оџаћки у Бачкој.

Смуђинци (Живићи 1к, св. Арханђел).

Ђулкиновци 5к (Младеновићи 3к, Јовановићи 2к, св. Арханђел).

Цолинци 5к (Јефремовићи 3к, Цветковићи 2к, св. Арханђел).

Досељеници су:

Ђуринци (53к, св. Врачи): из околине Књажевца у 1 половини 18 века. Доселио Ђура као сеоски говедар; од села добио земљиште „колико могао да искрчи“. По њему се тај искрчени потес прозвао Ђурина Падина. Ту свих 13 породица овог разгранатог рода, које данас ступају у међусобне брачне односе, имају своја имања. Ђура је имао три сина, које је изродио у Љубатовици: Стању, Павола и Јована. Од њих су потекла три огранка рода Ђуринци: Стањинци-Ђуринци, Павловци-Ђуринци и Јовановци-Ђуринци.  Стањинци-Ђуринци 13к (Голубовићи 1к, Ћирићи 3к, Филиповићи 3к, Крстићи 6к): Никола (77), Китан, Голуб, Ђорго, Цветко, Стања, Ђура; Павловци – Ђуринци 17к (Вучићи 5к, Манићи 5к, Живићи 3к, Спасићи 4к): Крста (57г), Јоса, Вуча, Владен Голуб, Павол, Ђура.  Јовановци – Ђуринци 20к (Пејићи 4к, Костићи 6к, Николићи 3к, Ранђеловићи 5к, Петровићи 2к): Јосиф (75 г), Вуча, Пеја, Јован, Ђура. Овом роду припадају Анђелковићи и Ристићи, 2к, пореклом од Веселина из Пајежа, који је био призећен и Антићи, 1к; од Гојка (Ранко (45г), Таса, Анта, Гојко): из Пајежа, такође призета.

Андрејинци 8к (Андрејићи 7к, Спасићи 1к, св. Јован и Св. Ђорђе): из Шестигабра у турско доба. Дошао Андреја као слуга, а доцније се призетио (Миленко (60г), Мина, Ћира, Андреја). Спасићи Тофил (35г) дошао из Ћуштице као приводњак; задржао презиме и славу св. Ђорђа. Има их у селу Чифлику (1к).

Мујинци – Тошићи (3к, св. Јован): из Осмакова непосредно иза 1877 г. Мица доведен као посинак.

Вучинци 7к (Костићи 4к, Ђорђевићи 3к, св. Ђорђе Алимпије): из Базовика у турско доба. Дошао Вуча као посинак (Стојан (72г), Јован, Коста, Вуча).

Веселиновци (Анђелковићи, 3к, св. Арханђел). – Дошао Веселин пре 60 година из Пајежа као призет у кућу Манића. Има их одсељених у село Дероње, срез оџакчки у Бачкој.

Село има своје гробље; поједини родови имају своје засебне парцеле у гробљу. Сеоска преслава је Ђурђевдан.

П.С. Љубатовица је имала 356  становника у 1884 години, 682 у 1948, 87 у 2002 и 32 становника у 2011 години, у томе није имала млађих од 10 година, а просечна старост била је 68,2 године.

24. Моклиште и Драчје (Бела Паланка)

Граница сеоског атара на З-у је на Нишави у потесу Мурица, са Белом Паланком; на И-у са Долом она се протеже од Брода (од Нишаве) сеоским путем до селишта Драчја, 1953г проглашеног за самостално насеље, а одатле долином досеже до Големог дела…

Старине. – На месту Спасовци, испод села, налази се откривена римска гробница и темељи старог црквишта. Становништво тврди, да је ту гробницу „пронашла сељанка Велика Павловска“; у њој је нађен људски костур са прстеном на руци, а уз њега и костур петла (свакако по веровању, да као што петао запева пред зору и мртви ће некада васкрснути)…

Сеоска црква иако знатно руинирана представља лепу старину; саграђена је 1853 год., што се види изнад улазних врата. Услед клижења земљишта црква је била препукла и предњи део се срушио. Од тог дела очували су се само темељи и патосан под. Црква је делимице обновљена 1935 год, јер је била сасвим склона паду.

Старинци су:

Божини (Ранђеловићи 8к, св. Никола); Петар (52г), Ваца, Ранђел, Лила.

Џидарци 13к (Николићи 7к, Митићи 6к, св. Никола).

Ралетовци 19к (Митићи 8к, Стефановићи 5к, Петковићи 3к, Николићи 2к, Живићи 1к, св. Никола). Живића има отсељених у Белој Паланци (1к).

Јасничовци 9к (Петровићи 5к, Милошевићи 2к, Лилићи 2к, св. Никола).

Бабарадинци (Пејчићи 3к, св. Никоа).

Првини, 14к (Јоцићи 6к, Вељковићи 5к, Видојковићи 2к, Петровићи 1к, св. Никола и св. Арханђел); неки призети примили женине славе „због земље“, коју су добили у мираз.

Чарапилови (Костићи 2к, св. Никола).

Стамболијини 4к (Јоцићи 2к, Манићи 2к, св. Никола).

Млаџини 8к (Андрејићи 4к, Милошевићи 1к, Антићи 1к, Витановићи 1к, Павловићи 1к, св. Никола). – Витановић из Моклишта и Павловић из Ореовца су призети.

Кајсини (Цветковићи 3к, св. Никола).

Пешини (Пешићи, 5к, св. Никола). – Има их отсељених у Белој Паланци (1к).

Зуберови (Пејчићи 6к, Пајчиндан).

Влајчови 12к (Илићи 6к, Петковићи 2к, Ђорђевићи 2к, Петровићи 2к, Пејчиндан). – Илића има отсељених у Белој Паланци (1к).

Чупинци 14к (Костићи 3к, Николићи 2к, Милићи 2к, Игићи 2к, Тошићи 4к, Гроздановићи 1к, Пејчиндан и св. Ђорђе); призети: Игић и Тошић из Моклишта и Гроздановић из Брестов Дола примили женине славе, св. Ђорђа, „због земље“ коју добили у мираз.

Павлови 13к (Лилићи 5к, Живковићи 3к, Младеновићи 2к, Николићи 2к, Станковићи 1к, Пејчиндан). – Има их у Белој Паланци (1к).

Дојкини, 16к, (Лилићи 4к, Живићи 3к, Тричковићи 3к, Младеновићи 3к, Крстићи 2к и Живковићи 1к, Пејчиндан). – Има их отсељених у Белој Паланци (Младеновићи 1к).

Требини (Манићи 3к, Св. Ђорђе).

Шушкари (Ђорђевићи 3к, св. Ђорђе).

Ђерини (Спасићи, Ранђеловићи 4к, св. Ђорђе). Аранђеловић (1к) је призет („доводак“) из Клења.

Досељени су:

Илинци (Живковићи 9к, Манићи 8к), Стојановци (Стојановићи 11к), Ђоргови (Ћирковићи 3к, Ранђеловићи 2к, Манићи 1к), Недељкови (Костићи 2к, Вучковићи 1к), Ђеларови (Стојановићи 2к), Јањини (Младеновићи 3к), Табанови (Тричковићи 4к); свега 46к, св. Арханђел, из Риња. Никола од рода Влајчови из Моклишта довео жену из Руња која „привела“ синове Тодора и Крсту. Од та два брата „Стојанове лозе“ развио се овај врло разгранат род.

Загорчеви, 18к (Ранђеловићи 9к, Голубовићи 5к, Милојковићи 3к, Живићи 1к, Св. Димитрије): из Загоре у Бугарској у другој половини 18-ог века.

Миладиновићи (8к, св. Арханђел): из Орље 1825 год. Дошао Миладин као сеоски слуга; његови синови зарадом од печалбе купили земљу.

Красини (Петровићи 1к, св. Ђорђе): из Гламе. Призет Петровић славио свога таста Пејчиндан, а када он умро „повратио своју славу“.

Сињчани 3к (Божићи 1к, Ћирићи 2к, св. Јован): из Мокре.

Градиштанци –Драјчинци (Милићи 6к, св. Никола): из Градишта 1900 год. Има их у Белој Паланци (1к).

Поповци (Поповићи 8к, св. Димитрије): из Сињца 1902 год Ђорђе Поповић (85г) дошао као призет и примио женину славу св. Ђорђа, а када му је умро таст вратио своју славу св. Димитрија. Од 1877 год до 1959 год, када су углавном у овом селу извршена испитивања порекла становништва изузев призетака, ниједан род није иселио нити је у село досељен неки страни род. Из насеља су одлазили само појединци: радници и службеници, који су оснивали породицу у месту службовања.

Моклиште има 3 гробља. Најстарије је изнад цркве, ту се сахрањује само род Стојанови са огранком Илинци из засеока Орашја. У „Загорчетовом гробишту“ сахрањује се само род Загорчеви, а сви остали родови у гробљу Бараке. Сеоска преслава је Великден (Ускрс); заветина св. Тодор. „Воловска слава“ св. Јован.

П.С. Моклиште је имало 934 становника у 1884, 2.200 у 1948, 492 у 2002, и 303 становника у 2011 години, у томе 7 млађих од 5 година, уз просечну старост од 58,2 године.

25. Ново Село (Бела Паланка)

На месту Жерница откопани су 1918 год остаци цркве св. Јована, саграђене у 16-ом веку. На црквиште св. Јована, на дан посвећен том свецу, становништво одлази „на молитву и исцељење“.

Досељеници су:

Маринковци (Маринковићи, 9к, св. Димитрије): из Црвене Јабуке. Има их одсељених у Белу Паланку (2к) и Нишу (1к).

Пејићи, Јоцићи, Николићи (14к, Пејчиндан и св. Сава): из Ореовца. Последњи, који броје четири појасева, променила славу јер им „деца мрела“.

Домшинци (Панчићи 6к, св. Арханђел): из Беле Паланке, где се раселили са насеља на Новоселском селишту.

Ђорђевићи (1к, св. Ђорђе Алимпије): из Космовца.

Спасићи (1к, св. Никола): из Шпаја.

Веселиновци (Веселиновићи 2к, св. Ђорђе): из Вргудинца после 1877 год.

Стојковићи (1к, св. Никола): из Космовца после 1877 год.

Сеоска слава је св. Ђорђе; тада се носе литије. Сеоска „воловска заветина“ су св. Власи (11 фебруара).

П.С. Ново Село имало је 98 становника у 1884, 271 у 1948, 46 у 2002, и 33 становника у 2011 години, без млађих од 20 година, уз просечну старост од 62,3 година.

26. Тамњаница (Бела Паланка)

Тамњаница је насеље збијеног типа и у сеоским крајевима на темену терасе и у крајевима у долинском делу. Насељски крајеви су: Долња Мала, Дел и Новосел.

Старине. – На месту Црквиште налазе се „зидурине“ од „Латинске цркве св. Петке“. У Развалинама црквишта налазе се стари новци. Око црквишта св. Петке становништво се окупља на сабор о св. Јеремији. У насељу је сеоски оброк посвећен Ускрсу, око кога се „зареченог дана“ обвијају литије о сеоској преслави.

Старинци су:

Китичовци (Миленковићи 16к, св. Ђорђе).

Рогљинци (Живковићи 15к, св. Ђорђе).

Стојинци и Станојинци (Стојићи; Станојевићи 12к, св. Ђорђе).

Јанинци (Ђорђевићи, Веселиновићи, Живковић 12к, св. Ђорђе). – Има их одсељених у Ниш (2к).

Ђорговци (Ђорђевићи 10к, св. Ђорђе).

Велковци (Вељковићи, 8к, св. Ђорђе).

Врцинци (Илићи, 6к, св. Ђорђе).

Реџинци (Петровићи 6к, св. Ђорђе).

Милошевци (Милошевићи (4к, св. Ђорђе).

Гођинци (Матејићи, Јовановићи 2к, св. Ђорђе).

Досељеници су:

Лилинци (Лилићи 3к, св. Арханђел): из Лесковика).

Соколичевци и Ћосинци (7к, св. Никола): из Лесковика.

Пижинци (Ђорђевићи 2к, св. Арханђел), из Црвеног Брега.

Ћирићи (2к, св. Јован) из Црвеног Брега. Има их одсељених у Белој Паланци (1к).

Игинци (Игићи, 8к, св. Ђорђе Алимпије): из Вете. Има их одсељених у Ниш (1к).

Рињци (Станојевићи, 1к, св. Арханђел): из Риња.

Османовићи (2к, Василица): из Црнче, Цигани ковачи.

Сеоска је славе Ускрс, заветина Пејчиндан; „воловска слава“ је св. Јеремија: тог дана се меси колач „да се не тикају волови“. Село има своје гробље. Од неког старог гробља ранијег становништва на месту Мали Црвени Брег у гробницама су нађене „сребрне паре“ зване „костадинке“, гривне и прстење. На месту Клепало налазе се трагови неког другог старог, највероватније средњевековног гробља.

П.С. Тамњаница је имала 335 становника у 1884, 787 у 1948, 171 у 2002, и 113 у 2011 години, у томе 4 млађа од 5 година, уз просечну старост од 54,3 година.

27. Теловац (Бела Паланка)

Теловац је висинск село групне збијености. У средини насеља на благој падини Дела налази се Средсело. Источно од Средсела, разликују се: Палавринска и Ђорђинска Мала; северно Вутуловска Мала, а западно и јужно Стевановска и Бојчиновска Мала. Као раселица села на коси Риду постала је Гаждеровска Мала.

Старине. – Под висом Велико Градиште на једном ћувику, где је био римски кастел, пронађене су римске гробнице са очуваним костурима. На неким костурима нађене су стаклене плавкасте гривне. Од других старина са овог локалитета, значајнији су остаци водоводних керамичких цеви, један ручни млин и разнолико керамичко посуђе. На месту званом Пустосел такође су налажени остаци римске материјалне културе: опеке, посуђе, новац и др. Ту је Јона Бојинац при орању откопао, како се тврди, „гвоздено буре“, у коме се налазио „сребрни новац“. На том месту он је подигао „спомен“ који и данас постоји.

Порекло становништва. – После неке од „чума“, која је с почетка 19-ог века поморила насеље, остало је неколико кућа од којих води порекло данашњих 14 стариначких породица, већ издиференцираних у посебне родове. Ти су родови:

Стаменови 9к (Стаменовићи, 5к, Алексићи 4к, св. Арханђел). – Алексићи знају: Вукадина (60 г), Саћију, Алексу и Стамена. Има их одсељених у Руми (1к).

Ђорђинци 1 и Ђорђинци 2 и Маринковци, (8к, св. Арханђел);

• А. Ђорђинци 1, 5к (Ђорђевићи 3к, Златковићи 1к, Видановићи 1к, св. Арханђел), Видановићи знају: Саву (55г), Сотира, Видена и Ђорђа. Чује се и старији прекор Џорџинци по Џори, како се раније изговарало име Ђорђе. Ђорђевићи и и Златковићи су од другог Ђорђевог сина Златка. Има их отсељених у Земун (1к);
• Б. Ђорђинци 2 (Ђорђевижи, 2к, св. Архангел и св. Никола). – Пеја Ђорђевић примио женину славу „да може да иду један другоме у госте“. Има их одсељених у Белу Паланку (1к).
• Ц. Маринковци (Ђорђевићи 1к, св. Арханђел): најстарији Бранко (43 г), Михајло, Маринко, Златко, Ђорђа. Има их одсељених у Белу Паланку (1к).

Бојинци 5к (Јонићи и Мијалковићи 4к, Панићи 1к, св. Арханђел). Панићи знају: Јована (57 год), Нешу, Пану и Јону. Јонића има одсељених у Белу Паланку (3к) и Нишу (1к).

Спасилкови 5к (Спасићи 3к, Николићи 2к, св. Арханђел). – Николићи броје појасеве: Данила, Јеленка, Игу, Николу. Никола и Спаса од кога су Спасићи била браћа.

Величковци (Величковићи 3к, св. Арханђел). Најстарији Живојин (45 г), Владимир, Сокол, Величко, Паунко. Има их одсељених у Ниш (1к), Ћуприји (1к), Белој Паланци (1к) и Сињцу (1к).

Ћуклини (Џунићи 2к, Јоцићи 1к, св. Арханђел). – Најстарији Никола (45г), Анта, Мана, Џука. Груја Јоцић дошао из истог села ко приводњак 1925 г.

Соколовићи (3к, Св. Арханђел). Најстарији Светозар (45г), Мина, Жива, Сокол.

Палавринци (Ђорђевићи; 3к, св. Арханђел). Најстарији Ставрија (78г), Жива, Ђорђе „Палавра“.

Бојчиновци 7к (Ћирићи 5к, Илићи 1к, Ђорђевићи 1к, св. Никола). – Влада Илић дошао као приводник из села Дола, а Властимир Ђорђевић из истог села. Има их одсељених у Зајечар (1к) и Димитровград.

Гаждерови 5к (Живићи 2к, Крстићи 2к, Златковићи 1к, св. Димитрије и св. Никола). – Крстићи броје: Ђуру (45г), Симеона, Крсту, Живу. – Александар Златковић је дошао као приводњак из истог села; задржао своје презиме и примио женину славу. – Има их одсељених у Ниш (1к) и Белој Паланци (1к).

Цуцулеини, 3к (Стефановићи 2к, Митровићи 1к, св. Никола). Митровићи броје: Најдана (45г), Коцу, Стевана и Миту. Стефановића има одсељених у Белој Паланци (1к).

Шандравелини, 2к (Игњатовићи 1к, Митићи 1к, св. Никола). – Митић Груја и Михајло су дошли из Кременице у кућу Стојана Игњатовића. Стојан који нема деце примио своје сестриће, да се не би „загубила фамилија“. Михајло је примио презиме Стојана.

Чолакови (Антићи, 2к, св. Никола). – Најстарији Миодраг, Никола, Милан, Пота, Анта „Чољак“.

Банзареви (Ристићи 1к, св. Никола). – Најстаирји Стојан (40г), Илија, Риста, Крста.

Село има своје посебно гробље. Да га „не би био град село се заветовало и узело преславу Спасовдан“.

Насеље се раније звало Тијеловац. Пољска села Пиротске котлине зову га различитим именима: Тијовац, Тијеловац и Тиволовац. У становништву Белопаланачке котлине чује се најчешће само име Теловац.

П.С. Теловац је имао 213 становника у 1884 години, 415 у 1948, 44 у 2002 и 31 становника у 2011 години, у томе без млађих од 5 година, 1 од 5 до 10 година, без становника у узрасту од 10 до 30 година, уз просечну старост од 67 година.

28. Топоница (Бела Паланка)

Село лежи у долини Топоничке реке, како се Црвена река назива у средњем и делу горњег тока…

Старине. – У атару Топонице очувани су остаци старог црквишта св. Тројице, несумњиво велике старости. Над селом је црквица св. Јована, чији је култ у особитом поштовању код становништва овог села. На месту „Русалија“ налази се старо „Русалиско гробље“ у коме и данас наилази на очуване костуре.

Старинци су:

Јанковици, Ђорговци, Ракинци, Благојинци и Адинци (24к, св. Тодор):

• А. Јанковци 11к (Јанковићи 5к, Живковићи 3к, Станковићи 3к).
• Б. Ђорговци (Цветковићи, Игићи 4к).
• В. Ранкинци (Ракићи, Младеновићи 3к).
• Г. Благојинци (Благојевићи 3к).
• Д. Адинци (Адићи 3к).

Овај староседелачки род броји десет појасева. Изузев Раинаца и Благојинаца, сви остали родовски огранци почели су ступати у брачне односе, јер су „изишли из појаса“ после осмог паса. Јанковаца има одсељених у Црвену Реку (1к) и Врпољу (1к), Ђорговаца у Белој Паланци (5к) и Црвеном Брегу (1к), Благојинаца у Црвеној Реци (1к), Адинаца у Нишу (2к).

Марковци, Дедаранђеловци, Поповци, Тричковци, Филиповци и Голубовци. (26к, Петковица):

• А. Марковци (Живковићи, Крстићи 19к);
• Б. Дедаранђеловци (Ранђеловићи 3к).
• В. Поповци (Поповићи 4к),
• Г. Тричковци (Тричковићи 4к),
• Е. Филиповци (Филиповићи 3к),
• Ф. Голубовци (Голубовићи (2к).

Овај стариначки род броји преко 10 појасева.  Марковаца има одсељених у Црвеној Реци (1к) и Нишу (2к), Дедаранђеловаца у Нишу (3к), Поповаца у Зајечару (1к) и Белој Паланци (1к), Тричковаца у Новом Саду (2к), Филиповаца у Нишу (2к)  и Новом Саду (1к) и Голубоваца у Тамњаници (1к).

Лилинци 10к (Стојановићи 6к, Божићи 4к, св. Врачи), Стојановића има одсељених у Долац (1к) и Ковину (колониста 1к).

Бошковци (Божићи 2к, св. Врачи).

Ђурђинци (Ђурђићи, Пејчићи, Радовановићи, 7к, св. Врачи). Има их у Опову (1к).

Митинци (Митићи 1к, св. Никола). Има их одсељених у Ниш (1к).

Родови непознатог порекла су:

Ћиринци (Јоцићи 3к, св. Арханђел).

Стојановци (Стојановићи, 6к, св. Арханђел). Има их одсељених у Опово (1к).

Досељеници су:

Ђелинци и Недељковци (7к) (Крстићи 1к, Недељковићи 6к, св. Никола): из села Стола код Бабушнице. Ђелинаца има одсељених у Црвеној Реци (1к), а Недељковаца у Новом Саду (1к).

Киташовци (Китићи 2к, св. Никола): из Ореовца. Има их одсељених у Нишу (1к).

Миленковци (Миленковићи 3к, св. Никола): вероватно из Глоговца. Има их одсељених у Нишу (1к).

Џукинци (Џукићи 2к, св. Арханђел): из Заплања.

Демировићи (1к, Василица): цигани из Поповог Хана.

Салићи (1к, св. Арханђел): Цигани из заплања.

Сви досељенички родови населили су се у турско доба.

Село има своје посебно гробље. Насељска заветина је св. Тројица по црквишту св. Тројице.

П.С. Топоница је имала 464 становника у 1884 години, 654 у 1948, 68 у 2002, и 30 у 2011 години, у томе није било млађих од 30 година, а просечна старост била је 63,1 година.

29. Црвена Река (Бела Паланка)

Доњи крај насеља лежи у двојној алувијалној равни Нишаве и Црвене Реке – испод новог друмског насипа интернационалног пута Ниш – Паланка – Пирот. Он је због таквог положаја изложен честим поплавама Нишаве и Црвене Реке и биће вероватно измештен. Готово све куће тог краја плаве се и до висине од 2 м. Остали насељски крајеви су на супротној страни поменутог нишавског друма и по ниском побрђу јужне котлинск стране. Црвена Река је основана као друмско насеље, које се, као такво у алувијалној равни Нишаве, непосредно пред ушћем Црвене Реке, око друма, од 1928 године почело развијати у друго варошко котлинско насеље, са функцијом локалног економског средишта за насеља зададног дела котлине и села истоименог облука, за која је Црвена Река и излазна – упутна железнича станица…

Црвена Река је по типи друмско раззређено насеље. Главни крајеви су: Јерџа Мала, Бошка Чука, Валожје и Средсело.

Старине. – У Црвеној Реци била је, сада срушена Череска чесма, на месту где је данас једна од насељских чесама у махали Валожје. Череска џамија налазила се код данашње осмољетке.

Досељеници су:

Кујунџићи, 1к, св. Ђорђе Алимпије: из Ваљева, етапно преко Ниша.

Јанковићи, 1к, св. Димитрије: из Алексинца етапно преко Ниша.

Младеновићи, 1к, св. Никола: из Заплања.

Марковићи, 1к, Петковица: из Радикине Баре.

Орљанци (Марковићи, 1к, св. Арханђел) из Орље преко Крупца.

Цонићи, 1к, св. Никола: из Банцарева.

Белиновци (Манићи 1к, св. Арханђел): из Ореовца, старином из Бугарске. Отац Белина, по кога је род Белиновци у селу Ореовцу (26к) броји 5-6 појасева. Риста дошао из Бугарске. Он је служио у Старом Манастиру у потесу Водни До на месту: Ћосина Рупа, данас у атару села Ореовца.

Китићовци (Миленковићи, 1к, св. Ђорђе): из Тамњанице.

Пејшинци (Богдановићи, 2к, св. Арханђел): из Вран Дола.

Џараци (Ђорђевићи, 1к, св. Арханђел) из Вран Дола.

Жиканци (Живковићи, 1к, св. Арханђел): из Вран Дола.

Мишићи, 3к, св. Никола: из Шпаја.

Јовинци (Вељковићи 4к, св. Арханђел): из Шпаја.

Туџарци (Ђорђевићи, Ранђеловићи 3к, св. Никола): из Шпаја.

Кишкарци (Јовановићи 3к, св Никола): из Шпаја.

Милинци (Николићи 1к, св. Сава): из Шпаја.

Стојћовци (Крстићи, 1к, св. Сава): из Шпаја.

Домшинци (Панчићи 3к св. Арханђел): из Новог Села преко Беле Паланке.

Зуберци (Пенићи 1к, Петковица): из Моклишта.

Радивојевићи, 1к, св. Арханђел, из Црвеног Брега.

Николићи 1к, св. Јован, из Црвеног Брега.

Јагуридинци (Живковићи 1к, св. Арханђел) из Кременице.

Чуранци (Митићи, 1к, св. Ђорђе): из Вргудинца од Веселиноваца.

Стојановићи (1к, Св. Арханђел) из Ланишта.

Доњомалци (Ћирићи, 1к, св. Арханђел): из белопаланачког Крупца.

Пасуљанци (Коцићи, 1к, св. Ђорђе): из Вете.

Дебељинци (Стојановићи, 2к, св. Арханђел): из Топонице.

Стојковци (Стојковићи 1к, св. Тодор): из Топонице.

Благојинци (Благојевићи 1к, св. Тодор) из Топонице.

Ђелинци (Крстићи 1к, св. Никола): из Топонице.

Митинци (Митићи, 1к, св. Врачи) из Топонице.

Прапорци (Јанковићи 1к, св. Тодор): из Топонице.

Дујинци (Петровићи 1к, св. Арханђел): из Глоговца.

Пејшинци (Живковићи 1к, св. Јован): из Глоговца.

Насељска и црквена слава је св. Ћирило и Методије. Старо гробље налази се на месту Гробља; поред овог је ново гробље. У Црвеној Реци је раније постојало и Цинцарско Гробље.

П.С. Црвена Река имала је 261 становника у 1948, 303 у 2002, и 688 становника у 2011 години, у томе 26 млађих од 5 година, уз просечну старост од 45 година.

30. Црвени Брег (Бела Паланка)

Старине. – На месту Рачи налази се црквиште св. Илије. Становништво то црквиште зове „Латинска црква“.

Досељеници су:

Петковци (Петковићи 2к, св. Никола): из Знепоља у Турско доба.

Пешинци 26к, и Спасинци 6к (Цветковићи, Радивојевићи, Николићи, Манићи, Илићи, Спасићи, Св. Јован): из Ваве у Лужници. Доселио Пеша најстарији досељеник, до кога род броји 5-6 колена пре 180 година (Милан 73 г, Алекса, Цветко, Јанко, Пеша).

Стојинци (Стојићи, Веселиновићи 8к, Св. Никола): из Ваве пре 160 година.

Здравковци (Лазаревићи, Тодоровићи, Стојановићи 5к, Петковица): из Вран Дола пре 150 година.

Пижинци (Ђорђевићи, Миленковићи 7к, св. Арханђел): из Ланишта пре 150 година.

Новаковци (Радивојевићи, 4к, св. Арханђел): из Ланишта пре 150 година.

Јовановићи (1к, св. Врачи): из Градишта.

Чивличани (Ђорђевићи 3к, св. Тодор): из Топонице.

Станојевићи (1к, св. Врачи): из Топонице.

Митићи (1к, св. Врачи): из Топонице.

Пасуљани (Коцићи, 1к, св. Ђорђе) из Вете.

Ђорђевићи (1к, св. Врачи) из Космовца.

Бакићи (2к, Василица): из Поповог Хана – Цигани свињари.

Село има своје гробље. Сеоска слава је Ускрс; „воловска слава“ су св. Власи.

П.С. Црвени Брег је имао 330 становника у 1884, 447 у 1948, 371 у 2002, и 27 у 2011 години, у томе 2 млађих од 5 година, уз просечну старост од 56,5 година.

31. Црнче (Бела Паланка)

Црнче је долинско село збијеног типа.

Старине. – На месту Јаворје откопани су темељи „Латинске цркве“ Св. Николе.. Над тим темељима подигнут је 1914 г оброк св Николе. Друго, „Латинско црквиште“ св. Тодора пронађено је 1914 године и над њим је подигнут оброк св. Тодора. Код црквице св. Тодора наилази се и на трагове неког старог гробља, у коме су нађене опеке („тугле“), гривне, костури.

Старинци су:

Ћифтинци (Миленковићи, 25к, св. Димитрије. – Има их одсељених у Белу Паланку.

Божићевци (Митићи, Николићи, 15к, св. Ђорђе) и Ђолинци (Симоновићи, 7к, св. Ђорђе).

Ћатинци (Петровићи, Ранђеловићи 14к, св. Ђорђе). – има их отсељених у Ниш (1к).

Парџини (Петровићи, Николићи 3к, Пејчиндан) и Џунгарци (Савићи, 8к Пејчиндан). Савића има одсељених у Ниш (1к).

Досељеници су:

Меоњинци (Манићи, Цветковићи 9к, св. Никола): из Равног Дола „у турско“.

Сеоска преслава и заветина је св. Марко 25 априла. – Село има своје гробље. На Селишту, са кога се село поместило на данашње место, налазе се „Стара Гробишта“.

П.С. Црнче је имало 266 становника у 1884, 489 з 1948, 64 у 2002, и 37 становника у 2011 години, без млађих од 25 година, уз просечну старост од 66,7 година.

32. Чифлик (Бела Паланка)

Старине. – У Крупачкој Мали налази се очувана – преправљена – Кула Алије аге, читлук сахибије, који је поседовао чифлук од 238 хектара у данашњем сеоском атару. По том његовом чифлуку прозвало се и данашње село Чифлик („Чивлик“). – Кула Алије имала је 9 посебних одељења у којима је становао он и његови укућани. У кули су, када се почела откупљивати чифлучка земља и стварати данашње село, од 1910 године становали досељеници из пиротских села Крупца и Извора, који су заједнички обрађивали купљену земљу.

Досељеници су:

Рамадановци 6к (Младеновићи 3к, Лилићи 2к, Вељковићи 1к, св. Никола): са Старог Села (Клисуре) на Дубрави у турско доба (Младеновићи: Никола, Дмитар, Младен. Лила).  – Вељковићи су од Љубе, који је као приводњак дошао из Беле Паланке 1911 године. Лилића има у Белој Паланци 1946 г (1к).

Дилаверовци 6к (Антићи 2к, Крстићи 2к, Павловићи 1к, Ђурићи 1к, св. Димитрије): са Старог Села на Дубрави у турско доба (Павловићи: Василије (69г), Пејча, Павле). Крстићи су од Петра (88 год) који је 1902 год дошао као приводњак из Градишта, а Ђурићи од Вукадина (60г), који је дошао као приводњак из Клисуре.

Ајвазовци 10к (Живићи 4к, Цветковићи 3к, Голубовићи 3к): са Старог Села на Дубрави у турско доба (Голубовићи: Денча (72г), Вељко, Голуб, Жива).

Крупчани (Ђоршевићи 2к, св. Арханђел): из пиротског крупца 1910 г . Доселио се Димитрије на купљену чифличку земљу.

Перћини – Крупчани 6к (Николићи 5к, Ћирићи 1к, св. Јован): из пиротског Крупца 1910 год доселио се Јанаћко на купљену чифличку земљу. Ћирићи су од Влајка, који дошао као приводњак из Трњана, срез нишавски 1921 год.

Изворци (Ћирићи 2к, св. Јован): из Извора у пиротској котлини 1910 г. – Доселио Анта на купљену чифличку земљу.

Суљинци (Ђорђевићи, 1к, св. Никола): из Клисуре 1911 год. Доселио Младен на купљену чифличку земљу.

Цојини – Луканци (Цветковићи, 3к, св. Арханђел): из Велике Лукање у Високу, срез нишавски.

Минћини – Луканци (Лилићи 2к, св. Арханђел): из Велике Лукање у Високу. Доселио Милан на купљену чифлиску земљу.

Чарлињи (Пешићи 1к, св. Никола): из Градишнице у Пиротској котлини 1923 г. Доселио Светозар на купљену чифличку земљу.

Андрејинци (Андрејићи 1к, св. Јован): из Љубатовице 1947 године. Доселио Милутин због поплаве која их је задесила у Љубатовици.

Село је добило своје гробље 1910 године, откада је почело насељавање. До 1910 год, стари клисурски родови Рамадановци, Дилаверовци и Ајвазовци, који су у Чифлику чинили „раселицу Клисуре“, сахрањивали су се у гробље села Клисуре. Сеоска преслава је Ђурђевдан.

П.С. Чифлик је имао 226 становника у 1948, 103 у 2002, и 87 у 2011 години, у томе 1 млађи од 5 година, уз просечну старост од 56,2 године.

33. Шпај (Бела Паланка)

Старине. – На месту Царина, где је земљиште подложно клизању, наилази се на остатке неког ранијег насеља. Откопавају се зидине, опеке и други остаци материјалне културе. Село има два стара оброка: један посвећен Ускрсу – сеоској заветини – је у Селишту, а други посвећен Ђурђевдану на месту Дел.

Старинци су:

Тотуњарци (Митићи, Живковићи; 5к, св. Арханђел).

Рајковци (Рајковићи 2к, св. Никола).

Мишићи (4к, св. Никола).

Кишкарци (Јовановићи 9к, св. Никола).

Николинци (Спасићи 2к, св. Никола).

Досељеници су:

Жеглари (Златковићи 1к, св. Димитрије): из Веле Бургаса у Бугарској.

Јовинци 25к (Вељковићи, Живковићи), Марковци 5к (Марковићи, Мејсиловци 5к (Тричковићи) и Мишинци 4к (Величковићи, св. Арханђел): из Црвене Јабуке. – Вељковића има одсељених у Белу Паланку (1к).

Сугарци (Живковићи, 3к, св. Никола): из Црвене Јабуке.

Николићи из Богдановца 1943 год.

Ђурићи (1к, св. Арханђел) из Комрена.

Филиповићи 5к, Николићи 5к, Стајћовци 7к (Станковићи) и Ранчићи 5к (Св. Сава): из Градишта.

Игићи 1к, св. Ђорђе Алимпије: из Тамњанице.

Курјаци (Поповићи, 1к, Петковица): из Топонице.

Живковићи, 1к, Петковица, из Топонице.

Говедаровци (Тричковићи 7к, св. Врачи): из Космовца.

Џоканци (Ранчићи 2к, св. Врачи): из Космовца.

Говедаровци и Џоканци и готово сви остали досељенички родови, населили су се у турско доба.

Шундрини (Николићи, 1к, св. Никола из Букуровца.

Стојановићи (2к, св. Арханђел): из Црвене Реке . – Стојановића једине исељене породице из Шпаја, има одсељених у Банат (колонисти).

Насељска и црквена слава је Петковица; заветина Ускрс. „Воловска слава“ су св. Власи. Петровдан се светкује „за здравље“. – Село има своје гробље. И у атару овог села постоји место које се зове Русалиско гробље. Ту се ископавају остаци неке раније насеобине. Сеоска црква, храм св. Параскеве, саграђена је 1869 године.

П.С. Шпај је имао 435 становника у 1884, 575 у 1948, 81 у 2002, и 11 становника у 2011 години, у томе није било млађих од 35 година, а просечна старост била је 73,5 година.