Azanja (Smederevska Palanka)

Варошица се налази на пиносавској површи која је потпуно уравњена и просечена незнатним токови,а Трстенице и Риа потока.

Употребљава се већином вода са бунара, махом дубоких преко 20, а има и извора од којих су главнији: Старац, Човина Вода, Осиповац и Гуцетина.

Најбоља зиратна земља је у Сврачковцу, затим на Стражевици, Брдњаку и Бостаништу; имања су изван села. Приватни забрани растурени су, а у „Алији“ је општинска шума.

Азања је насеље збијеног типа са кућама груписаним дуж путева за Паланку, Селевац, Велику Крсну и остала суседна села, као и поред споредних сеоских улица. Главни део „чаршија“ („село“) налази се поред друма Паланка – Смедерево. Ту су: општинска судница, школа, црква, апотека, више кафана, дућани и приватне куће. Азања се дели на: Мајсторски, Јелићски, Палићски, Талијански и Бугарски Крај. Јужно од Азање је заселак Каменац, удаљен 5-6 км, има око 40 кућа, скорије насељених имања. Североисточно од Азање, одлажењем на имања, постао је заселак Влашки До.

По предању, Азању су засновали преци данашњих Шаранчића. Њихов предак Шароња, бежећи од Турака, наишао је у Моравску долину и како му се ту није дошало, скрене и дође у Азању.. Са женом се настани на месту код данашње школе, где је био извор, и ту подигне „мало куће“. Свуда око тог места била велика гора и луг, и било непроходно. Место где се настанио предак Шаранчића и сада је центар Азање, ту је управо „чаршија“. Одатле се доцније Азања ширила и развијала. Од Шароње су данас Шаранчићи 2к, св. Јован. У азањском гробљу налази се споменик неког Величка (од Шаранчића) из 1766г.

После Шароње доселио се Петроније, предак данашњих Бучића. Непознато порекло. Данас се презивају и Пантићи; има их 8 кућа; славе св. Пантелију.

За овима су дошли:

Мајсторовићи – Мајсторчићи (Арсенијевићи, Никодијевићи, Филиповићи, Пантићи, Поповићи, Танасковићи, Павићи, Пајићи, Маринковићи, Матејићи, Милошевићи, Божанићи, Димитријевићи, Јеремићи, Мијатовићи, Минићи, Милосављевићи, Љубисављевићи, Милојевићи, Тешићи, Алексићи, Милентијевићи, Ивковићи, Живковићи) 158к, Ђурђевдан. Њихов предак Пана дошао од Сјенице – Косова. Населио се најпре на Трашњи (ЈИ од Рипња). То се место и сада зове „мајсторско“. Пана је био мајстор, градио је ћуприје, и једном приликом, пролазећи кроз Азању, наишао је на Шаранчиће и Бучиће, допало му се место и реши да се ту насели. Оде на Трешњу, узме породицу и дође у Азању. Пана имао сина Милосава, Милосав четири сина, и од њих су све данашње породице. Поред 158 кућа Мајсторовића у Азањи, има и 72 куће у Влашком Долу, где су отишли на имања.

Остале породице су:

Стевановићи (Митровићи, Громовићи, Мратинковићи, Лазићи, Машићи, Васиљевићи, Текићи) 40к, Св. Мрата. Доселио се чукундеда Стеван са Косова и затекао у селу свега неколико бурдеља.

Батинићи 44к, Св. Јован. Њихов предак дошао са Косова и затекао свега седам кућа. Овде се оженио и узео девојку од Шаранчића.

Јелићи (Стојадиновићи, Милетићи, Марковићи, Прокићи) 202к, св. Ђурђиц. Четири брата крену из Црне Горе и дођу најпре у Сјеницу, а из Сјенице у Јагњило (Јасеница) затим у Азању. Доцније се неки врате и настане у Приликама (моравички, ужички) где их има (Азањџи). Влајићи у Великој Крсни род су им. Бежали „преко“. Прокићи отуда донели обичај да о Божићу месе чесницу – погачу од преничног брашна, док остали месе од пројиног.

Богдановићи (Сарићи) 16к, Св. Никола. Прадед Богдан, који је радио вреће, дошао из околине Пирота. Крај у коме живе зову „Бугарски Крај“.

Павловићи 4к, св. Ђурђиц. Из Ковачевца, од Грчића.

Рашићи 4к, св. Петка. Дошли пре 60 г из Бјелопавлића.

Анђелковићи 30к, Марковдан. Старином су са Косова, одакле дошли у Велику Иванчу (космајски). Било више браће. Један брат, да би направио рог за барут, одсече рог крави другога брата, услед чега настану свађе. Да не би дошло до оштријих сукоба претци ових Анђелковића, Михаило и Анђелко, крену из Иванче и населе се у Азању. И данас одржавају везе са том својом породицом у Иванчи (Јанковићи). У Голобоку су им род Гецићи.

Павловићи (Беговићи) 4к, Св. Никола. Њихов прадед био свештеник у Глибовцу, одакле дошао у Азању. Поп био богат, ишао увек колима „као бег“ због чега их и назову Беговићима.

Јанчићи 19к, Талијани 59к, Баба Анићи 13к, Стајићи (Илићи) 15к. Ђурђиц. Старином су са Косова. Чукундеда Сима дошао са Косова. Имао два сина: Добривоја и Ристивоја. Од Добривоја су Талијани, а од Ристивоја Баба-Анићи и Стајићи. Један од предака Талијана имао пушку „талијанку“ и по њој се и данас презива цела ова породица.

Вулићевићи (Пауновићи, Павловићи) 24к, Ђурђиц. Потомци Вујице Вулићевића. Старином су од Косова. Од Вујичиног брата Ђуше има само једна кућа у Паланци (Ђушића).

Павлићевићи 14к, св. Мрата. Чукундед Милош дошао са Косова и затекао Шаранце, Бучиће, Мајсторчиће и Јелиће.

Никосавићи (Ћосићи) 30к, св. Мрата. Чукундеда са три сина дошао са Косова.

Поповићи 21к, Ђурђиц. Њихов прадед са братом дошао из Сиколе (крајински), па се он настани у Азањи, а брат у Глибовцу (Поповићи).

Кељаћи (Гајићи, Јањићи, Срејићи, Павловићи, Недићи, Ђуричићи) 96к, Ђурђиц. Чукундеда Марко дошао са Косова. Имао четири сина и од њих ова породица.

Ђурђевићи (Гачићи) 35к, Св. Василије. Чукундеда Ђурађ са два брата дошао из Црне Горе. Један брат се населио у Голобоку (Поповићи) а други отишао у Кусадак (Аџићи).

Палићи (Рафаиловићи) 28к, Св. Мрата. Од старине су род са Никосивићима (Ћосићима).

Милошевићи 7к, Св. Никола. Чукундеда дошао од Прокупља у Велику Плану па овде.

Пајкићи (Милојковићи, Павловићи) 11к, Св. Никола. Непознато порекло.

Никодијевић 1к, Св. Никола. Дошао из Коћуре? (врањски).

Бацетић 1к, Св. Никола. Дошао као занатлија из Криве Реке (ужички).

Ристић 1к, Св. Аћим и Ана. Деда дошао из Крајине.

Крстић 1к, Св. Јован. Довео га деда Крстића из Крајине.

Миљковићи 5к, Св. Никола. Деда Миљко са четири сина дошао из Личја (нишки, топлички) где имају и сада родбине (Вучајци). Побегао од Турака. Имају родбине у Блазнави (крагујевачка Јасеница), у Бумбаревом Брду (Гружа), затим у Смедереву и Параћину.

Радивојевићи (Павловићи) 7к, Св. Никола. Мати им се преудала у Азању и довела их из Кусатка, где имају породицу (Спасићи).

Пурићи (Павловићи, Лазићи) 18к, Ђурђиц. Непознато порекло.

Митић 1к, дошао из Велике Плане.

Стојановић 1к, Св. Сава (5.12). Од Стојановића из Баничине.

Јоветићи 7к, Петровдан, непознато порекло.

Кованџићи 3к, Св. Јован, непознато порекло.

Марковићи (Костићи, Јовановићи, Николићи, Ђурђевићи) 62к, Св. Аранђел. Зову их „Власима“. Деда човеку од 70г дошао из Глоговца (ресавски, моравски). Куће су им у Јелићском крају који зову и „Влашким“.

Маринковићи 7к, Св. Врачи. Дошао прадед Ђура из Крајине, где имају родбине. Зову их „Крајинцима“.

Петровићи 2к, Св. Јован. Деда дошао из врањског округа.

Даниловићи (Радомировићи) 33к, Св. Мрата. Предак Милинко дошао са Косова. Имао два брата. Од њих је цела ова породица. Рачунају да су од Милинка шесто колено. Мисле да су род са Никосавићима и Палићима.

Ђорђевићи 27к, Ђурђиц. Старином су од Косова. Раније били „једна фамилија“ са Вулићевићима.

Добричићи (Пантићи, Миловановићи, Мишићи, Петронијевићи) 26к, Св. Лука. Њихови стари су дошли од Сјенице – Новог Пазара у Рајковац (београдски) затим овде. Један део остао у ужичком округу, не знају место. Раније се са њима налазили и „рођакали“.

Новаковићи (Бошићи, Пантелићи, Гајичићи, Аврамовићи) 34к, Од старине су фамилија са Јанчићима.

Радојевић 1к, Св. Пантелија. Дошао из Баничине.

Радовановићи 15к, Ђурђиц. Прадедови Богдан и Сима дошли са Косова. До данас рачунају пет колена. Мисле да су са Талијанима једна фамилија.

Станојевићи 3к, Ђурђиц. Отац дошао из Новог Сада као занатлија (пинтер).

Павићи 2к, Ђурђиц. Мати их довела из Трновче (од Миловановића).

Каљевић 1к, Св. Лука. Дошао из Рудника.

Аврамовићи 5к, Св. Мрата. Непознато порекло. Бежали преко, где имају родбине.

Стојићи (Осаћани) 2к, Ђурђиц. Радили куће па остали овде. Дошли из Осата.

Димитријевић 1к, Митровдан, из Смедерева.

Станковић 1к, Св. Никола. Отац побегао од Турака из Горње Локашнице (лесковачки, врањски) где имају родбине.

Анђелковићи 3к, Св. Аранђел. Отац се доселио из Преображења (пчињски, врањски).

Станимировићи 4к, Св. Никола. Деда дошао од Врање. Зову их „Бугарима“.

Павловићи (Бавини) 3к, Св. Јован Златоуст. Прадед из Неготина пребегао „преко“, научио занат и као занатлија дође у Азању.

Динић 1к, Митровдан. Деда из Страгара (јесенички, крагујевачки) дошао у Смедерево па овде.

Мијатовићи 3к, Св. Стеван. Њиховог деду довела мати из Јагњила (од Александрића).

Цигани (са разним презименима) 45к. Насељени пре 50-60 година. Пре тога времена живели под чергама у Улићу, између Азање и Селевца. Власти их населиле и дале имање у Азањи и Селевцу. Куће су им поред друма за Паланку. Не баве се земљорадњом већ су мајстори, џамбаси, пилићари итд.

У Азањи има једно гробље.

П.С. Азања је имала 1.042 становника у 1834, 4.926 у 1884, 6.537 у 1948, 4.713 у 2002, и 4.014 у 2011 години, у томе 146 млађих од 5 година, уз просечну старост од 45 година.