Kotor

Котор је под самим Ловћеном, на једној равници, коју запљускује море. Ту се збило преко 300 кућа опасаних тврдим зидовима. То је Котор. Како се пак народ множио, или насељавао, куће су расле, те данас већина их стрши над твђавом. Повише Котора је старинска тврђава, на сјеверној страни, над потоком Скурда, уздиже се Пестин Град, на коме је стијење шупље као велика врата. Прост народ и данас се боји да му услијед киша гдеде се озгор не обруне те Котору не нашкоде. Простор пак, на кому је град Котор, запрема 31 хектар, од чега је порезу подложно 19 и то оранице (0,48), вртова (1,86) и брда испод тврђаве св. Јована.

Кроз которску зараван протичу рјечице: Скурда (Шкурда) од запада, а од истока Гурдић. Љети оне Котору не наносе штете, али зими поплаве од југа море, а оне са стране особито Шкудра, од које велики кључ извире „на Парило“ код тамнице војничке, нарасту тако да се често преко которских улица не може ходити. А ина многа мјеста, по самим улицама извиру (провру) кључева вода. Зими кад почне киша, никад не престане, и тад је врло несносно вријеме, а и кад је лијеп дан, опет сунце тек око 10 пр подне огрије а зађе већ у 2 по подне. Заиста је ту несносно живјети, а љети опет припече сунце, а улице тијесне, вјетра није, те и тад врло досадно. Осим споменутих има скоро усред града извор, који се зове „Карампана“, „Перило“ близу „Црногорског Пазара“ и „Пуч“…

Котор има становника 3021 (мушких 1827, женских 1194, православних 999, римокатолика 1960, а других вјера 62.

… тако да је данас Котор насељен поглавито од Црногораца и Бокеља, а силом прилика много је продице превјерило. Насеље которско данашње населило се најраније прије 200г.

У граду Котору ово су породице из Црне Горе:

Јовановићи (1) из Ћеклића, славе св. Илију;

Мартиновићи (2) из Бајица, славе св. Јована по Божићу;

Милићи (3к) из Бјелица, славе св. Јована;

Мијушковићи (1) из Пјешиваца, слави св. Јована;

Жуткић (1) из Велестова, а слава св. Ђорђа;

Правиловић, исто из Црне Горе, а славе св. Николу;

Ђуровић (2к) слави св. Јована;

Рамадановић (2к) из Ћеклића, а славе св. Илију. Они су некад са Станишом побјегли у Цариград, те се један вратио, а други остао као потурица. Овај што се вратио, јер био на рамазан, прозват је Рамадановић, док прије звали се Маројевићи.

Даље су из Црне Горе Мркоњић (1к), слави св. Николу;

Петровић Његуш, из Његуша, слави св. Ђорђа;

Бошковић из Бјелица, слави св. Николу;

Калуђеровић, из Црнице, слави св. Николу;

Пипер, из Пипера (а прије се звао Поповић), слави св. Николу;

Маровићи, који славе св. Јована, Живаљевићи, Ђурђице и Вулетић, св. Николу, сви ови дошли из Црне Горе и Радивовић, из Дмеца код Цетиња (данас Цетиње), а слави св. Ђорђа.

Старосједиоци у Котору православни рачунају се Јакшићи (2), који славе св. Ђорђа.

Знатан број их је и из Боке, како су се опет доселили, или из Херцеговине, или из Црне Горе, као што ће се из овога видјети:

Јововићи (2) из Рисна, славе св. Георгија;

Милиновићи (1) из Мориња, а слави св. Ђорђа;

Балдићи (2), из Суторине, а славе св. Госпђу;

Ерцеговићи (1) из Врановића (Грбаљ), а слави св. Николу;

Чучак (2) из Рисна и слави св. Ђорђа;

Суботићи (2) из Рисна-Леденица, а славе св. Илију;

Миџор (1) из Буљарице (Паштровићи), слави св. Кузму и Дамјана;

Васиљевић, с Убала, слави св. Ђорђа;

Бућин (2) из Призрена у Врановиће (Грбаљ), а одатле овдје, славе св. Стефана;

Стефановић (3) из Будве, а ту из Скадра, славе Арх Михаила;

Бјеладинови (2), из Рисна, а ту испод Голије, од братства Вишњића, славе св. Ђорђа;

Вукасовић (1), из Ораховца, а слави св. Ђорђа:

Милулић (1) из Кртола, а слави св. Јована;

Мршуља (2) из Сутваре (Грбаљ), слави св. Димитрију;

Кадија (1) из Пријерада (Грбаљ), слави св. Ђорђа;

Мариновић (3) из Грбља, а слави св. Ђорђа;

Марчинко (1) из Грбља, а слави св. Димитрију;

Тујковић (1) из Наљежића, а слави св. Ђорђа;

Рачета (1), а слави св. Ђорђа;

Руцовић (1) из Маина а ту из Старе Србије, слави св. Јована Мастника;

Ђивановић (1) из Грбља, слави св. Илију;

Рашковић (1), из Луштице, св. Николу;

Рађеновић (1) из Будве, слави св. Димитрију;

Стојковић (2к) из Баошића, св. Николу

Милетић (1) из Прчања, св. Јована;

Секуловић (1) из Бијеле, св. Јована;

Живковић (1) из Бијеле, св. Николу;

Никовић (1) из Рисна, св. Јована;

Миковић (1) из Новосеља (Паштровићи), св. Илију;

Томичић (1) и Рибица (1), оба из Доње Ластве, а славе Малу Госпу;

Караман (1) из Столива, Малу Госпу;

Лазаревић (1), из Мокриња, св. Арх. Михаила, а други из Грбља, из Главотисића, а слави св. Николу;

Матковић (2) из Доње Ластве, Малу Госпу;

Петковић, из Доње Ластве, а слави Малу Госпу;

Висковић (1) из Пераста, а слави Крстовдан;

Стјепчевић (1) из Доње Ластве, слави Малу Госпу;

Радимири (1) из Доброта, а слави св. Крст;

Милошевић из Доброте, слави Врачев-дан и

Трипковић, из Доброте, а слави Крстов-дан.

Из Далмације су:

Чуповић, слави св. Николу а иселио се у Спљет;

Вуковић, Малу Госпу;

Јовић, из Дрниша, слави св. Илију;

Ућелини из Шипања, из Лике,

Будисављевић, племић Приједорски и

Милановић, из Зрмање, а слави св. Арх. Михаила;

Из Арбаније:

Нетовић, слави св. Николу и

Вучинић из Скадра, св. Николу;

Из Бугарске: Ћирковићи (3к), славе св. Харалампија, а

Из Мале Азије Протић, који слави св. Василију.

Осим ових, имаде још чиновника, трговчића и разних радника из разних земаља, као: Хомен, Радић, Пухаловић, Мурвар, Денда, Циглер, Мандел, Пасуер, Стела, Вида, Андровић, Нецмецкал, Деполо, Брајковић, Баучић, Бузолић, Лушић, Ауфентал, Лан, Паштровић, Царић, Катић, Колендић, Верона, Сарделић и многи други, који су чиновници, или занатлије, крчмари, трговци, од којих мало их се стално насељује, већ сви опет брзо одлазе. Тако и војништво, зато и о војништву, као и о чиновницима и разним занатлијама и не говорим. Из горњег се разабире, да је насељење данашње у Котору, највише из Црне Горе и Боке, а мање из Далмације, а нешто из Лике, Арбаније, Бугарске и Мале Азије.

Boka (Antropogeografska studija) od popa Save Nakićenovića, Srpski etnografski zbornik, knjiga 20, 1913