TOVNO GOVEDARSTVO U SRBIJI: U Tursku kreće 700 tona

Proizvodna grupa Udruženja Agroprofit okuplja 240 stočara, njih 160 sada  odmah nudi za izvoz nudi više od 6.000 junadi.  Još uvek se čeka intervencija države, a to je hitan izvoz obećanih 2.500 junadi. To čekanje samo ublažava zastoj u prodaji. Nakupci su uspeli da po bagatelnoj ceni preuzmu više od 1.500 junadi, ali im je to pre par dana onemogućeno u Mačvi, Sremu i Banatu. Stočari su prihvatili preporuku Udruženja da odustanu od prodaje.

Piše: Banislav Gulan

Klanica ,,Srem“ u Šidu  počela je da dnevno za partnera u Turskoj  da koljke oko 150 junadi. Meso je namenjeno za izvoz prema ranije sklopljenom ugovoru. Po toj obavezi ostalo je da se isporuči za kupca u Turskoj 700 tona junećeg mesa. Klaničaru je za ovu realizaciju posla potrebno oko 2.350 junadi.  Kako smo saznali, ,,Srem“ Šid će za ove potrebe prvo na liniju klanja dovesti junad iz sopstvenog tova i manjeg broja od njegovih stalnih partnera.

S obzirom da klanica obrađuje svoju robu, Udruženje tovne junadi Srbiji, koje okuoplja oko 240 članica, predlaže da farmeri još par dana odustanu od prodaje, a do tada će se znati i detalji oko izvoza u Kinu i prodaja žive junadi za druge zainteresovane partnere. Tokom minule nedelje farmeri su odbili niske cene nakupaca i sasvim je izvesno da će imati dovoljno mogućnosti da odustanu od trenutne prodaje.

Udruženje ,,Agroprofit“ koje okuplja stočare koji se bave ovom delatnošću u Srrbji, se obratilo Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Vladi sa predlogom da uvedu pored postojeće premije od 15.000 dinara po isporučenom junetu novu dodatnu premiju od 20.000 dinara, što bi znatno omogućilo trgovinu. Ta mera bi dobro došla klaničarima i farmerima. Većina odgajivača smatra da je realna cena žive mere junadi 2,0 – 2,10 evra po kilogramu žive mere, a da se u otkup uključe sve rase i grla teža od 400 kilograma. Proizvodna grupa Udruženja ,,Agroprofit“ okuplja 240 stočara, njih 160 sada nudi više od 3.000 junadi, a grupi su se priključile i dve farme sa po još 3.000 junadi. Stočari u svojim oborima najviše tove simentalsku rasu i meleze (holštajn x simentalac).

Još uvek se čeka intervencija države, a to je hitan izvoz obećanih 2.500 junadi. To čekanje samo ublažava zastoj u prodaji. Od najave da će država pomoći tovno govedarstvo, zbog zastoja u prodaji junadi, prošlo je skoro 20 dana i izuzev najave za pomoć o tome nije doneta nijedna odluka, a u međuvremenu je ponuda utovljene junadi porasla, dok je cena u otkupu pala do 1,20 evra po kilogramu žive mere.Nakupci su uspeli da po bagatelnoj ceni preuzmu više od 1.500 junadi, ali im je to pre par dana onemogućeno u Mačvi, Sremu i Banatu. Stočari su prihvatili preporuku Udruženja da odustanu od prodaje.

,,Upravni odbor Udruženja, koje okuplja 240 farmera, članova Proizvodne grupe tovljača, ostalo je pri preporuci da se i dalje obustavi prodaja svim kupcima koji nude manje od dva evra po kilogramu žive mere. Potvreda za takvu odluku je Hrvatska koaj ima u tovu oko 120.000 junadi. Viep od 100.000 njih izvozi u bivši nmesvrstani svet i cena niedj ispdo 2,10 evra po kilogsmu žive mere izvezene stoke“, kaže Čedomir Keco, predsednik Udruženja za tov junai koji okuplaj oko 240 članica.

Na osnovu analize  informacija iz regiona, mnogi farmeri koji su po niskoj ceni prodali junad ne razmišljaju o obnovi ove proizvodnje. Da se setiomo samo da se na obnopvu stočngo fodna i tova junadi čekalo puen tri deceniej,. Stočari su bili prevareni kada su ispraznili staje. Aktuelni političari protekle tri godine su ih nagovarali da tove junadm, obećavajući im brzu i prodaju po ceni koaj neće biti nića 0d 2,1 evro po kilogtramu žive mere. I kada su napunili staje i ponudili junad na prodaju, koja su  stigla 650 kilograma po komadu, sve je ostalo na obećanju. Država je malo pomogla preuzimanje nekoliko hiljada junadi za kukuruz. To je u životu bilo samo gašenje požara u stočarstvu. Odnosnoi, to je bila pomoć stoačrima za novi tov  gubitaka. Jer, kukuruz koji je dobijebn za junad, potrošen je za dalji tov stoke, koja se nalazi u stajama. A, svaki dalji tov junadi, koja su stigla 650 kilogama po komadu, je bio tov novih gubitaka. Na taj način stočari su opet prevareni.

A, tri decenije su ubedjivani da krenu u tov junadi i da nesvrstani svet, koji je prijateljski raspoložen prema Srbiji (zbog nekadašnje Jugogslavije) samo čeka da im se ponudi junad tovljena ovim prostorima. Do prodaje nije došlo jer oni koji su davali obećanja nisu sposobni da  nešto urade u tom vsetu kakko bi se prodala utovljena junad. Govori smo neekada,o obrazoanju i stvaranju ekonomskih ambasaddora. Mioćnici su obili odabrali kadrove po Srbiji, nazovi partijski opredeljene, i uputili su ih u ambasade širom sveta na školvoanel Skupo je to bilo njiohovo školoanje, znanje minimalno, pa kada su im mentori to uvideli, vratili su ih u zemlju. Sad je došlo vreme da se to njihovo zanjeju i priemni u praksi, ali čekajući ih ponovo da se pronadjuu gde se nalaze, junad se pretovi pa kupcima ni ne trebaju u toj težini, većoj od 650 kilograma po grlu. Jer, je to onda i lošiji kvaltiet mesa.

Inače, EU koja je značajano tržište za juneće meso, godišnje iz Brazila i Argentine uvozi oko 700.000 tona ovog mesa. Meso proizvedeno u Srbiji je znatno boljeg kvaliteta jer junad nisu hranjena sa GMO proizvodima. To su potvrdile i cene dosadašnjeg minimalnog izvoza kada su svi dobijali po 3.900 dolara po toni u Turskoj, a izvoznici iz Srbije po 5.400 dolara. Triuska je u toj turi uezal 54.000 tona junaetien,a iz Sribjeh je bilo u tome više od 3.600 tona. Stav proizvođača da je da sada oni odmah dobijaju novac od izvoza, a ne da pare idu preko nakupaca, prekupaca ili klaničara. Procena udruženja je da na otkup za izvoz trenutno čeka 15.000 junadi u zemlji, dok vlasnici junadi iz Mačve tvrde da ih ima čak 25.000!

,,Udruženje je pre 20 dana zamolilo Vladu da intervenišu sa dodatnom premijom za junad da bi se ublažila niska otkupna cena i omogućila obnova tova. Sve računice Udruženja su pokazale da se sa dva miliona evra pomoći farmerima na duži period može da stabilizuje ova grana govedarstva. Ukoliko bi klaničari platili cenu veću od 1,65 evra po kilogramu, ovaj iznos pomoći države bio bi znatno manji, ali bi „doveo” otkupnu cenu do 2,10-2,15 evra po kilogramu. S obzirom da je u odnosu na sva izdvajanja vezana za ekonomske neprilike prouzrokovane pandemijom ovaj iznos manji, očekuje se realno učešće države u ovom poslu“, navodi Keco.

Upravo zbog tog očekivanja intervencije države farmerima se ne preporučuje da prodaju junad po nižoj ceni od dva evra po kilogramu žive mere. Jedini izvoznik i klaničar za sada je ,,Srem“ u Šidu, povećao je cene u otkupu na 1,85 evra po kilogramu žive mere,  ali se neće baviti većim utovarom, pošto će za nastavak izvoznog posla u Tursku (700 tona junećeg mesa) prvo klati junad sa svoje farme i od višegodišnjih partnera u okolini.