SUŠA JEDE PROIZVODNJU AGRARA

Uništena petina proizvodnje useva

 

Konačni rezultati ostvarene bruto i neto vrednosti realizovane poljoprivredne proizvodnje sa ocenom dinamike rasta za 2016. godinu i prva procena pomenutih pokazatelja za 2017. godinu. Poljoprivreda u Srbiji ima poseban značaj za stabilnost ukupnog ekonomskog i društvenog razvoja, za trajnu prehrambenu sigurnost, socijalnu i političku stabilnost

Najveći deo proizvodne 2016. godine obeležili su povoljni klimatski uslovi što je rezultiralo relativno visokim prinosima i kvalitetom svih poljoprivrednih kultura. Ratarski usevi, a naročito kukuruz, su izuzetno dobro rodili, takođe i voće, posebno jesenje kulture, dok je izuzetak bio samo kod ranih voćarskih kultura kod kojih je ostvaren nešto niži rod, pre svega, malina, višanja i kajsije koje su zbog  vlažnih uslova tokom cvetanja imale smanjen rod. Prinosi i kvalitet grožđa su bili dobri, a nije primećena ni masovna pojava biljnih bolesti na voću i vinovoj lozi. Prinosi u 2016. godini u odnosu na 2015, bili su za 11,4 odsto veći! Inače, proizvodnja u 2015. godini u odnosu na 2014. godinu, kada su poplave odnele dobar deo roda, bila je manja čak za osam odsto!

Ukoliko se ovogodišnji prinosi porede sa višegodišnjim prosekom daje se osnova zaključku da je biljna proizvodnja u 2016. godini bila na nivou proseka. Međutim, kako je proizvodnja prethodne godine osnovnih biljnih kultura (dominantnim  po proizvodnim kapacitetima i obimu proizvodnje) bila ispod proseka, značajnije je snizila osnovicu u  vrednovanju proizvodnje ostvarene u 2016. godini. To se, pre svega, odnosi na kukuruz (udeo u prošlogodišnjoj bruto vrednosti poljoprivrede je iznosio 22,9 odsto, zatim soje (3,8 odsto), suncokreta (3,4 odsto) i šećerne repe (1,7 odsto).

Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2016. godini iznela je 5,14  milijardi dolara, što je za 11,4 odsto veća od realizovane u 2015. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 4.491 miliona dolara je veća za devet odsto u odnosu na 2015. godinu.

U realizovanom fizičkom obimu ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, u 2016. godini, ratarska proizvodnja zajedno sa povrtarskom proizvodnjom je učestvovala sa preko 80 odsto, a u ukupno ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje sa 56,2 odsto. Struktura ratarske proizvodnje ukazuje na značaj ratarskih proizvoda u ishrani ljudi i stoke, što ukazuje i na potrebu stalnog usavršavanja i razvijanja organizovanog tržišta ovih proizvoda.Ukupna vrednost realizovane biljne proizvodnje u Srbiji oatvarena je u vrednosti od 3,4 milijarde dolara, što je predstavljalo rast za 19,2 odsto u odnosu 2015. godinu, sa učešćem od 66,7 odsto u ostvarenoj vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje.

Realizovane vrednosti biljne proizvodnje po delatnostima u 2016. godini su:

• žito, 1,68 milijardi dolara, sa učešćem od 49,2 odsto u ukupno ostvarenoj vrednosti biljne proizvodnje i rastom proizvodnje od 19,2 odsto u odnosu na 2015. godinu;
• povrtarsko bilje, 521 miliona dolara, sa učešćem u biljnoj proizvodnji od 15,2 odsto i rastom proizvodnje za 9,2 odsto;
• industrijsko bilje, 486 miliona dolara, sa učešćem od 14,2 odsto i povećanom proizvodnjom za 29,3 odsto;
• krmno bilje, 201 milion dolara, sa učešćem od 5,9 odsto i povećanom proizvodnjom za 27,2 odsto;
• voćarstvo, 494 miliona dolara sa učešćem od 14,4 odsto i padom proizvodnje za 3,5 odsto;
• vinogradarstvo, 44 miliona dolara, sa učešćem od 1,3 odsto i smanjenom proizvodnje za 13,7 odsto.;

Istovremeno, u 2016, godini vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji je na nižem nivou u odnosu na prošlogodišnju vrednost, iznela je   1,71 milijardi dolara i ima učešće od 33,3 odsto u ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Smanjena stočarska proizvodnja je rezultat destabilizacije na domaćem tržištu svinjskog mesa uzrokovano prekomernim uvozom, što je destimulisalo domaću proizvodnju.  Kreatori agrarne politike imaju pred sobom veliki izazov, u uslovima ostvarene liberalizacije uvoza mleka i prerađevina, što može dodatno destabilizirati domaće tržište. Veća izdvojena sredstva u agrarnom budžetu namenjena subvencioniranju stočarstva u uslovima, dodatne liberalizacije uvoza stočarskih proizvoda neće doprineti značajnijem razvoju ove proizvodnje.

Realizovane vrednosti stočarske proizvodnje po delatnostima u 2016. godini su:

• govedarstvo, 716 miliona dolara, sa učešćem od 41,7 odsto (u ukupno ostvarenoj vrednosti stočarske proizvodnje) i manjom proizvodnjom za 0,6 odsto;
• svinjarstvo, 591 milion USD, sa učešćem od 34,4 odsto i većom  proizvodnjom za 4,6 odsto;
• živinarstvo,  251 miliona dolara USD, sa učešćem od 14,6 i manjom proizvodnjom za 4,9 odsto;

• ovčarstvo, 141 miliona dolara, sa učešćem od 8,2 odsto i smanjenom proizvodnjom za 9,6 odsto u odnosu na ostvarenu u 2015, godini;
• pčelarstvo 18 miliona USD, sa učešćem od jedan odsto i sa manjom  proizvodnjom za 52,6 odsto;

Konačni rezultati ostvarene bruto i neto vrednosti realizovane poljoprivredne proizvodnje sa dinamikom rasta za 2016. godinu i prva procena pomenutih pokazatelja za 2017. godinu

–                                                                                (vrednost u milionima dolara)

 

Procenjene vrednosti stočarske proizvodnje po delatnostima u 2016. godini su:

• govedarstvo, 716 miliona dolara, sa učešćem od 41,7 odsto (u ukupno ostvarenoj vrednosti stočarske proizvodnje) i manjom proizvodnjom za 0,6 odsto
• svinjarstvo, 591 milion dolara, sa učešćem od 34,4 odsto i većom  proizvodnjom za 4,6 odsto;
• živinarstvo,  251 milion dolara, sa učešćem od 14,6 i manjom proizvodnjom za 4,9 odsto;
• ovčarstvo, 141 milion dolara, sa učešćem od 8,2 odsto i smanjenom proizvodnjom za 9,6 odsto u odnosu na ostvarenu u 2015, godini;
• pčelarstvo 18 miliona dolara, sa učešćem od jedan odsto i sa manjom  proizvodnjom za 52,6 odsto;

Proletnji klimatski uslovi sa produženom zimom i niskim temperaturama na samom početku setve i nicanja termofilnih biljnih kultura u ekonomskoj 2017, godini  značajnije su ugrozili njihov proces nicanja i fenološki razvoj, što je ostavilo značajne negativne posledice. Kasnije su toplotni udari bili  dosta ugrozili gotovo sve poljoprivredne useve. Biološki opstanak useva pored vodnih resursa zavisi u najvećoj meri od kvaliteta zemljišta na kojem se usev nalazi, od pravilnog odabira sorte ili hibrida, plodoreda i od primenjenih agrotehničkih mera.

Najveće štete i posledice ovakvih vremenskih prilika osetile su ratarske kulure, jer su one najosetljivije u aktuelnim fenofazama razvića na klimatske ekstreme. Tokom jula 2017. godine naša ekonomski najznačajnija kultura, kukuruz, nalazila se je u fenofazama formiranja i nalivanja zrna i veoma je osetljiv kako na deficit zemljišne tako i na deficit vazdušne vlage. Ovako visoke temperature vazduha u dužem vremenskom trajanju izazivaju toplotni stres kod biljaka, remete fiziološke procese i prekidaju transpiraciju, biljka se brani od uvenuća i ne dolazi do stvaranja organske materije nezavisno od raspoložive vlage. Pored kukuruza značajnije su smanjeni prinosi soje i šećerne repe. Međutim, treba istaći, da pomenuti klimatski uslovi manje štete nanose voću i vinovoj lozi koji imaju dublji korenov sistem. Sunčano i toplo vreme pogoduje sintezi šećera i suve materije, omogućava dobru obojenost i visok kvalitet plodova voća i grožđa.

Bruto vrednost proizvodnje, 4,2 milijarde dolara

 

Prva procena ostvarene vrednosti fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje za 2017. godinu je izračunata na osnovu pondera za obračun indeksa fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje koji predstavljaju trogodišnji pokretni proseci cene  proizvođača (otkupne i prodajne) za pereiod 2014-2016. godine. Model je tako koncipiran da se sa njime značajnije amortizuju oscilacije fizičkog obima proizvodnje, kao i oscilacije cena

Procene vrednosti

Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2017. godini procenjena je na  je 4,223  milijardi dolara, što je za 18 odsto manje od realizovane u 2016. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 3,79 milijardi dolara, je manja za 15,5 odsto u odnosu na 2016. godinu.

U proceni fizičkog obima ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, u 2017. godini, ratarska proizvodnja zajedno sa povrtarskom proizvodnjom je učestvovala sa preko 80 odsto, a u ukupno ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje sa 49 odsto. Takođe 2017. godini ukupna vrednost realizovane biljne proizvodnje u Srbiji procenjena je na 2,5 milijardi dolara, što je predstavljalo pad za 27% odsto u odnosu 2016. godinu, sa učešćem od 59,3 odsto u ostvarenoj vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje.

Procenjena vrednosti biljne proizvodnje po delatnostima u 2017. godini su:

• žito, 1,13 milijardi dolara, sa učešćem od 45,3 odsto u ukupno ostvarenoj vrednosti biljne proizvodnje i padom proizvodnje od 32,7 odsto u odnosu na 2016. godinu;
• povrtarsko bilje, 432 milijardi dolara, sa učešćem u biljnoj proizvodnji od 17,2 odsto i rastom proizvodnje za 17,1 odsto;
• industrijsko bilje, 368 miliona dolara, sa učešćem od 17,8 odsto i smanjenom proizvodnjom za 24,3 odsto;
• krmno bilje, 133 miliona dolara, sa učešćem od 5,3 odsto i smanjenom proizvodnjom za 33,8 odsto;
• voćarstvo, 396 miliona dolara sa učešćem od 15,9 odsto i padom proizvodnje za 19,8 odsto;
• vinogradarstvo, 42 miliona dolara, sa učešćem od 1,7 odto i smanjenom proizvodnje za 4,5 odsto;

U 2017. godini,  procenjena vrednost stočarske proizvodnje u Srbiji se računa na nivou ostvarene vrednosti iz prethodne godine (indeks 100),  a iznela je   1,71 milijardi dolara i ima učešće od 40,7 odsto u procenjenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje za 2017, godinu.

Rangirani poljoprivredni proizvodi prema ostvarenoj  bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje u 2016. i  proceni za 2017. godini

 

(Vrednost u milionima USD)

Rangirani proizvodi

Rangiranih dvanaest poljoprivrednih proizvoda prema ostvarenoj vrednosti učestvuju u ukupnoj bruto vrednosti  poljoprivredne proizvodnje sa 73,3 odsto u 2016. godini, odnosno sa 73,9 odsto u procenjenoj vrednosti za 2017. godinu, što ukazuje na još nedovoljno diversifikovanu poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Istovremeno, na samom vrhu rang lestvice nalaze se tri proizvoda stočarskog porekla i pored nepovoljnog položaja stočarstva u ukupnoj poljoprivredi, što ukazuje da stočarstvo daje proizvodnju sa najvećom dodatnom vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji.

Kod rangiranih biljnih proizvoda prema ostvarenoj vrednosti u ukupnoj biljnoj proizvodnji nema značajnijih promena. Proizvodnja kukuruza dominira sa 22,9 odsto u 2016. i sa 17 odsto u procenjenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje za 2017. godinu. To predstavlja izuzetno visoko učešće s obzirom na smanjenu domaću potrošnju zbog krize u stočarskoj proizvodnji, a motiv za povećanom proizvodnjom su još visoke cene zbog relativno visokog učešća ove žitarice u izvozu. Interesantna je okolnost da je u 2017. godini posejano samo milion hektara pod ovom žitaricom.

Manje površine ,,žutog zlata’’

Na rang listi visoko se kotiraju uljarice (suncokret i soja) i šećerna repa, dok je udeo voća i povrća i pored značajnih investicija u nove zasade još skroman. Dobra je okolnost što su setvene površine pod kukuruzom smanjene za 100.000 hektara, a istovremeno, povećane su površine pod industrijskim biljem za oko 10 odsto (suncokret 221.735 hektara, soja 203.114 hektara i šećerna repa 54.187 hektara).

Biljnu proizvodnju treba razvijati u pravcu: smanjenja ukupnih površina pod ratarskim usevima, povećanja površina pod industrijskim biljem, voćnjacima, povrtnjacima vinogradima i livadama, povećanja prinosa po jedinici kapaciteta uz smanjenje njihove varijabilnosti, poboljšanja asortimana i sortimenta proizvodnje i kvaliteta proizvoda, veće tržišne i izvozne orijentacije.

Na nezadovoljavajuća kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji ukazuje stopa rasta neto poljoprivredne proizvodnje, koja je  tokom proteklih 15 godina prosečno iznosila 1,3 odsto, a bruto vrednosti 1,6 odsto, što su niže vrednosti u odnosu na period tokom 1980-ih. Optimalni model rasta računa sa prosečnom stopom rasta poljoprivrede od 3,5-4 odsto tokom narednih deset godina. Imajući u vidu strukturu poljoprivredne proizvodnje Srbije, raspoložive resurse i dostignuti nivo produktivnosti, procena je da se promene moraju odvijati u pravcu rasta produktivnosti, stabilizacije prinosa i promene proizvodne strukture u biljnoj proizvodnji i dostizanja veće zastupljenosti stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje.

Mora se zaustaviti smanjenje stočnog fonda, a povećati proizvodnja mesa svih vrsta i mleka. Učešće stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje opalo je na 33 odsto, što je izuzetno niska vrednost i pokazatelj ekstenzivnosti poljoprivrede. Bez razvoja stočarstva, srpska poljoprivreda će i dalje neadekvatno koristiti svoje prirodne resurse (posebno obradivo zemljište), neefikasno koristiti postojeću angažovanu radnu snagu i ostati izvoznik jeftinih sirovina. Sa pomenutim, visokim oportunitetnim troškovima neće dugo biti u stanju da poboljša svoju konkurentnost i da ostvari bolje rezultate na domaćem i međunarodnom tržištu.

Učešće primarne poljoprivrede u realizaciji BDP Republike Srbije poslednjih godina bilo je u intervalu 9,4-11,4 odsto. Međutim, ako se posmatra celokupan doprinos poljoprivrede ostalim sektorima privrede, prehrambenoj industriji i proizvođačima i prerađivačima inputa i sirovina ovo učešće nadmašuje 30 odsto ukupnog BDP. To učešće će poljoprivreda zadržati i u 2017. godini i pored smanjenja proizvodnje što je uzrokovano izuzetno nepovoljnim klimatskim uticajima. Takođe, oko 50 odsto stanovništva Srbije naseljeno je u ruralnim oblastima (sa gustinom stanovništva ispod 150 stanovnika po kvadratnom kilometru.).

Sve to ukazuje na poseban značaj poljoprivrede za stabilnost ukupnog ekonomskog i društvenog razvoja, za trajnu prehrambenu sigurnost, socijalnu i političku stabilnost.

B.G.

OKVIR

SUŠA

Uništila petinu agrarne proizvodnje

Poljoprivredna proizvodnja će ove godine zbog mraza, grada i suše biti manja za 20 odsto ili za milijardu evra, rekao je danas član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u Skupštini Srbije Miladin Ševarlić. On je rekao da će rod kukuruza biti prepolovljen u odnosu na prošlu godinu i da će šteta na izgubljenom rodu biti 544 miliona evra.

,,I rod soje biće prepolovljen i šteta će zbog toga biti oko 118 miliona evra, a na trećem mestu po gubicima su maline čiji će proizvođači zbog vremenskih nepogoda i niskih cena izgubiti oko 55 miliona evra’’ , rekao je Ševarlić. Gubitak zbog manjeg roda krompira po njegovom  mišljenju 2017. godine u odnosu na prošlu godinu koja je bila među povoljnijima, a ne i rekordna, biće oko 47 miliona evra. Dodao je da će ove godine šteta u proizvodnji suncokreta biti 41 milion evra, jabuka 32 miliona evra, šljiva 23 miliona evra, šećerne repe 19 miliona evra, grožđa 18 miliona evra i krušaka 17 miliona evra.

,,Štete u poljoprivredi ove godine biće veće nego 2012. godine, teško je precizno reći koliko jer je država zapostavila poljoprivredu i nema zvaničnih podataka. Kada bi agrar imao bolji tretman, mogao bi da izvozi tri-četiri puta više nego do sada’’, navodi Ševarlić. Slabi prinosi osnovnih poljoprivrednih kultura, prema njegovim rečima, pogubno će delovati na stočni fond jer će stočari zbog rasta cena hrane rasprodati stoku.

• Žita Srbije: Rod kukuruza manji 3,5 miliona tona ili 525 miliona evra

,,Već je počela rasprodaja i pokolj stoke jer kukuruza u zrnu nema, a kabaste hrane i sena je malo’’, rekao je Ševarlić.

On je dodao da cene voća i povrća neće astronomski rasti jer je mala kupovna moć potrošača, a i tržište je liberalizovano i biće uvoza. Posledice suše na voću će se osećati i sledeće godine jer su oštećeni pupoljci zbog nedostatka vlage, procenio je Ševarlić.