Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Фотографије погледати на:
Autor: Danijela Nišavić
„Želeli smo da naša deca jedu zdravu, ne tretiranu hranu i da osete ukuse povrća i voća kakve mi pamtimo iz detinjstva. Nismo hteli ni da narušavamo kvalitet zemljišta korišćenjem mineralnih đubriva i da koliko je moguće održimo biodiverzitet barem na svojoj zemlji. To su bili razlozi zašto smo se odlučili za organsku proizvodnju, koju već desetu godinu, ovde u Sopotu razvijamo“.
Ovim rečima Ana, koja je po struci lekar i zaposlena je u domu zdravlja u Sopotu i njen suprug Aleksandar, docent na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, počinju razgovor za Plodnu zemlju o svom Eko domaćinstvu dr Čupić, gde se bave proizvodnjom i preradom organskog voća i povrća. Tu na imanju ispod Kosmaja, zajedno sa svojih petoro dece Petrom (8), Milicom (6,5), Jovanom (5), Anđelijom (2,5) i Ilijom koji će uskoro napuniti godinu dana, žive po svim postulatima organske proizvodnje, koja je uz to i specifična filozofija života. Čovek je tu u skladu sa prirodom i radi po njenim zakonima. Vremenom, strpljenje se isplati pa ga ona i nagradi zdravim plodovima.
Ana je nosilac sertifikovanog organskog domaćinstva drOrgAna (Eko domaćinstvo dr Čupić), po zanimanju je lekar opšte prakse trenutno na specijalističkim studijama na Medicinskom fakultetu (modul Ishrana). I ona i njen suprug Aleksandar su iz Prokuplja. Ljubav i Beograd, gde su zajedno studirali i gde su se i upoznali, su ih spojili. Pre deset godina doneli su životnu odluku, a sada se ispostavilo i pravu – da život u prestonici zamene za manje mesto.
„Imanje smo kupili 2011. godine. Nismo planirali Sopot, slučajno smo se zatekli u ovom kraju. Uvideli smo brojne prednosti, blizu je Beograda, što nam je bilo važno jer smo oboje radili u Beogradu, priroda je divna, opština lepo uređena i imanje nam se mnogo dopalo. Tada smo sa kućom kupili i 2,6 hektara zemlje. U međuvremenu smo dokupili još zemlje tako da sada imamo oko 3,7 hektara. Sopot je grad tako da nismo osetili neke nedostatke gradskog života. Naprotiv, preseljenjem smo dobili puno, veliko dvorište, mogućnost da proizvodimo hranu i da zajedno sa svojom decom uživamo u prirodi svakodnevno a ne samo tokom vikenda“, kaže u razgovoru za Plodnu zemlju dr Ana Čupić.
Poljoprivredno gazdinstvo su registrovali još 2012. godine. Prvobitni plan je bio da posade orah na čitavoj površini od čega su na kraju odustali. Ana kaže da bi uspostavljanjem plantaže oraha proizvodili samo orah a sve ostalo bi morali da kupuju. Orah su ipak posadili 2018. na nekih četrdesetak ari, a očekuju da za nekoliko godina počne da daje i rod i on još nije ušao u organsku proizvodnju. U planu je da i još neke kulture posade, kao što su grožđe i kruške i da ih takođe uvrste u organsku proizvodnju, tako da bi praktično čitavo domaćinstvo bilo isključivo sertifikovano organsko.
Iako imaju svoje profesionalne karijere i Ana i Aleksandar na imanju rade. Usklađuju obaveze i porodične i poslovne, a one koje traže rad na zemlji su podelili. Ana se bavi zdravljem biljaka, ljudi i životinja dok je suprug zadužen za plasman proizvedenog. Naravno potreba postoji i za dodatnom radnom snagom koju po potrebi zapošljavaju.
„Prve godine imali smo bašte u kojima su proizvodili povrće samo za svoju ishranu. Sejali smo paradajz, crni luk, krompir, zelenu salatu, manji broj kultura koje se najviše koriste. Plastenike smo počeli da postavljamo od 2017. godine. Shvatili smo da ne možemo da imamo sigurnu proizvodnju bez plastenika. Dešavalo nam se da ostanemo bez roda zbog jakih kiša ili grada. Sada ih imamo pet, ukupne površine 26 ari i u njima proizvodimo razno povrće: crni luk, beli luk, grašak, spanać, kupus, kelerabu, rukolu, tikvice, blitvu, paradajz, papriku, krastavac, patlidžan. Gotovo svo seme i rasad proizvodimo sami, što je za organsku proizvodnju vrlo važno“.
Organska proizvodnja je specifična jer mora da postoji sledljivost od semena, koje je najbolje da bude iz sopstvene proizvodnje, pa sve do konačnog proizvoda.
„Tokom tog perioda ne smemo da koristimo sintetičke pesticide i mineralna đubriva, tako da i seme i sve posle toga ne sme da bude tretirano. Zato u plasteniku, uvek ostavim ne obrane proizvode i onda iz semena pravim sopstveni rasad. Seme se poseje u kontejner za setvu u sitnu za to predviđenu zemlju. Održava se temperatura zemljišta koja je važna za klijanje semena i koja je za svaku kulturu specifična. Nakon klijanja potrebno je temperaturu smanjiti i dalja nega podrazumeva svakodnevno zalivanje. Neke kulture se moraju tokom rasta presaditi u veće čaše kako bi imale više hraniva, to je pikiranje a neke ne. Za svaku vrstu se zna prema broju listova kada je spremna za rasađivanje“.
Ana kaže da to ne savetuje da se čini iz hibridnih sorti, jer iako se dobije proizvod, on nikad nema sva svojstva koji je imao nakon prve sadnje. Zato je sopstveno seme iz sortnog asortimana najbolje.
„Koristimo sortna semena, ukoliko ostavite seme biljke posejane iz hibridnog semena za sledeću godinu nova biljka neće imati iste osobine sledeće godine kao majka biljka. Sorta ima mogućnost da se reprodukuje isto“.
Za seme paprike, Ana ukazuje da se mora voditi računa da ukoliko se paprika ostavlja za rasad i ima više različitih sorti među koima i ljute, može doći do ukrštane oplodnje pa da sledeće godine sva paprika bude ljuta. Paprika voli stajsko đubrivo, u organskom plodoredu uvek dolazi na prvo mesto, odnosno prva sadnja nakon đubrenja stajskim đubrivom, traži lepo obrađeno tlo i često zalivanje. Ove godine posadili su oko 1.200 strukova paradajza mahom dve sorte domaći Jabučar i Volujsko srce. Imaju i 200 strukova čerija, koji je vrlo tražen. Paradajz je takođe kultura koja dolazi na prvo mesto u organskom plodoredu, voli fino usitnjeno tlo, više joj odgovara ređe zalivanje većim količinama vode, s obzirom na to da za razliku od paprike ima veći i jači koren.
„Svake godine uvodimo novu kulturu koju do tada nismo uzgajali. Ako savladamo tu kulturu sledeće godine uvodimo novu. Ove godine su to bili kupus i jagoda. Nažalost ostaje nam savladavanje uzgoja jagode za sledeću godinu a u planu je i celer rebraš“.
Najveći deo proizvodnje Eko domaćinstva dr Čupić je u plastenicima gde se veoma poštuje plodored. Prednost uzgoja u plastenicima su kontrolisani uslovi proizvodnje. U jednom od plastenika su tokom zime i ranog proleća imali zelenu salatu, rotkvicu, mladi crni i beli luk, rukolu i blitvu. Sada se tu rasađuju tikvice, boranija, kupus i patlidžan, dok je u drugom plasteniku bilo spanaća, graška i kelerabe. U tom plasteniku će paprika sukcesivno zamenjivati postojeće kulture.
„Za organsku proizvodnju je jako bitno poštovati plodored i održavati plastenik koliko možete bez trave. Plodored i plevljenje otežavaju naseljavanje insektima i preživljavanje tokom zime pa ih samim tim sledeće godine imate u manjem broju ili kasnije, taman dovoljno kasnije da biljke ojačaju i da mogu i same da se odbrane. Prednost smenjivosti kultura je i ta što postojeća kultura izvuče iz zemljišta nutritivne materije koje su joj potrebne, tako da je pogrešno sejati iste kulture“, objašnjava dr Aleksandar.
Posebna pažnja u plasteniku se obraća zalivanju povrća. Folija koja je postavljena na zemlji služi da biljka nema konkurenciju od korova, a i da se vlaga zadrži. U protivnom, bude gljivica i plemenjače. Zato se izbegava velika vlažnost, da u plasteniku bude neprovetreno, a to se postiže bočnim provetravanjem.
Na otvorenom uzgajaju crni luk, krompir, šargarepu, muskatne tikve, kukuruz šećerac, boraniju i tu poštuju plodored, smenu kultura i međuusev. U plodoredu uvek imate glavni useh kome je dućina vegetacija najveća ili je ekonomski najisplativiji. Međuusev je onaj koji se sadi pre ili posle njega ili u združenoj sadnji da ga zaštiti od nekih štetočina.
“Tako imate različite kombinacije združenih useva: paprika i bosiljak, paradajz i kupus, kukuruz i tikva ili recimo primer zimska salata, salat pa grašak sa kratkom vegetacijom koji poboljšava zemljište vezivanjem azota iz vazduha, pa kasni paradajz i paprika gde je grašak međuusev”.
Sve proizvode ovog domaćinstva plasiraju se pod brendom „dr orgAna“ u prodavnicama organskih proizvoda u Beogradu i direktnom dostavom na kućni prag. Preporuka onih koji su konzumirali povrće i voće „dr orgAna“ je najbolji marketing. Zato je posla sve više. Viškove prerađuju u zimnicu spravljenu po tradicionalnoj recepturi i prodaju tokom zime kada nemaju toliko svežeg voća i povrća u ponudi.
„Suprugova sestra je prehrambeni tehnolog sa iskustvom u preradi voća i povrća pa nam dosta pomaže svojim savetima i uputstvima“.
Bračni par Čupić je veoma raspoložen i da sve koje to zanima obučava o organskoj proizvodnji, a to su činili prethodnih godina, kada je Serbia Organika organizovala obuke. Oni su jedni od osnivača prve funkcionalne organske zadruge koja okuplja još organskih proizvođača i cilj im je da kontakt između proizvođača i kupca bude direktan.
„Težimo da naše Eko domaćinstvo bude mesto odmora, gde može da se dobije zdravstveni savet vezan za zdravu ishranu i dijetu. Mi nismo samo povrtari, sigurno da ima i boljih povrtara, i ljudi koji rade više i veće količine, ali nema toliko organskih proizvođača koji su lekari“.
Pitamo za savet, i dobijamo ga.
„Hranite se raznovrsno i trudite se da znate odakle vaša hrana dolazi. Što manje prerađene industrijske hrane, što više povrća, voća, lokalne po mogućstvu organske hrane. Dokazano je da određena količina pesticida utiče na imuni sistem, kao i na masno tkivo, koje je u stvari jedna velika žlezda. Ako možete imajte baštu, imaćete i fizičku aktivnost i zdravo povrće za sebe i svoju porodicu.“