Sumorna slika Srbije

Rezultati popisa stanovništva u Srbiji:

• 2.487.886 domaćinstava;
• 7.163.034 stanovnika;
• Van gradskih naselјa živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto);
• U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi blizu 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000. Dakle, nestane po jedna varoš, veličine Negotina ili Bačke Palanke; Ako se nastavi ovim tempom, da više umire nego što se rađa, na  području Srbije već za nešto više od dva veka (od 225 godine), živeće neki drugi narodi! Za čoveka je to dug period, ali za istoriju nije!
• Ako se tako nastavi Srbija već 2225. godine neće imati svojih žitelјa;
• Srpska naselјa, odnosno Srbiju, karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3 godine);

 

 

Stanje u naselјima – selima:

• Od 4.709 naselјa, odnosno sela;
• 1.200 je u fazi nestajanja;
• U 86 odsto naselјa opada broj stanovnika;
• U 1.034 sela je manje od po 100 žitelјa;
• U 550 sela ima manje od po 50 stanovnika;
• U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno u njima niko ne živi;
• U Srbiji je danas oko 100 praznih naselјa, dok 85 odsto njih ima manje od po deset stanovnika;
• Poštu nema 2.000 sela;
• Čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom;
• U 400 sela u Srbiji nema prodavnice. Žitelјi moraju na put da kupe hranu;
• Čak u 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteka;
• U 230 sela nema osnovne škole;
• U 2015. godini 173 škole imale su samo po jednog đaka;
• U 2.760 sela vrtića;
• U dve trećine sela nema ambulante;
• Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina!
• Od 1950. do 2000. godine na prostoriam SFRJ iz sela u gradove je prešlo oko osam miliona lјudi. Mladi koji su nekada sa sela otišli u grad, danas su starci koji se vraćaju u sela – da završe ostatak života;
• U svetu je za takav proces trebalo najmanje 120 godina;
• U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi!
• U Srbija ima oko 631.000 gazdinstava (stočarstvom se bavi oko 330.000 njih);
• Republika Srbija prema podacima RZS, raspolaže sea 5.097.000 hektara polјoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru polјoprivrednih gazdinstava, prema popisu polјoprivrede iz 2012. godine, koristi se 3.355.859 hektara zemlјišta. Preostali deo poseda su utrine, pašnjaci, livade…
• Prosečna veličina poseda u Srbiji je 4,5 hektara, a učešće stočarstva u ukupnoj agrarnoj proizvodni je nešto veće od 30 odsto (svetu je to više od 60 odsto) čemu teži i Srbija; Na jugu Srbije, najnerazvijenijem delu zemlje, prosek je 2,5 hektara;
• Na tim površinama u Srbiji se uzgaja 893.000 goveda, 3,1 miliona svinja, 1,6 miliona ovaca, oko 235.000 koza, 26,6 miliona živine i postoji oko 800.000 pčelinjih društava;
• U Srbiji postoji 408.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Sva ta mehanizacija u proseku je stara dve i po decenije! Selјaci da bi obradili njive od tri stara traktora sklapaju jedan da bi mogli da obrade oranice;
• Vodni režim je takođe povolјan, ali nedovolјno iskorišćen – Kanal Duanv-Tisa-Dunav (sa 960 kilometara mreže) 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crnpnih stanica i 84 mosta! Tu je još 22.000 kilometara mreže kanala, što je najveći hidrosistem u svetu. Cilј je bio kada je građen sistem da navodnjava 500.000, a da odvodi suvišne vode sa milion hektara. Prva želјa nije nikada ispunjena, a druga je funkcionisala sve do pre nekoliko godina (kada u poplavama 2005. godine kanali nisu mogli da prime višak vode pa je došlo do poplava u Vojvodini);
• Kasda je građen hidrosisem D-T-D iskpoano je 133 miliona kubina zemlјe, a danas u njemu ima oko 15 miliona kubika mulјa! Kada je građen sistem iskopano je 135 milioan kubina zemlje;
• Hidro sistem se voma malo koristi. Od ukupno obradivih površina navodnjava se se oko tri odsto ili blizu 100.000 hektara. Istovremeno u svetu se navodnjava prosečno 17 odsto površina;
• Sad se grade sistemi za navodnjavanje. Ali, ako ne bude stajskog đubriva, a njive se budui navodnjavale prvo će se od plodne Vojvodine već za pola veka stvoriti pustinja!
• U penzioni fond u Srbiji uplaćuje 155.720 polјoprivrednika. U užoj Srbiji je to 114.564, Vojvodini 41.137 i na Kosovu i Metohiji samo njih 19). Na početku 2000. godine u fond je novac sa istih tih prostora uplaćivalo njih 500.000!
• U selima se danas nalazi oko 260.000 momaka starosti između 40 i 50 godina života i oko 100.000 devojaka iste dobi koji nisu zasnovali porodice. Da su to uradili Srbija bi imala 500.000 stanovnika više!
• Naime, Republički zavod za statistiku Srbije objavio je da je broj živorođenih u Republici Srbiji u 2016. godini iznosio 64.734, dok je broj umrlih 100.834 lica. Negativan prirodni priraštaj je 36.100. U periodu od 2006. do 2016. godine broj stanovnika u Republici Srbiji je samo po osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 385.000. Stopa prirodnog priraštaja u Srbiji iznosi -5,1 promila (smanjenje za 0,2 promila u odnosu na vrednost iz 2015. godine). Od ukupnog broja opština (169), stopa prirodnog priraštaja u 2016. godini pozitivna je u samo pet opština – Sjenica, Novi Sad, Preševo, Novi Pazar i Tutin. U Srbiji je 2016. godine rođeno tek nešto više od 64.000 beba, što je najmanje za poslednjih 100 godina! Umrlo je više od 102.000, pa je tu razlika oko 36.000 više umrlih nego rođenih. Znači nestala je nam je jedna varošica. Zato njih sad treba spašavati, jer sela izumiru što u više njima nema mladosti, prosečna starost je oko 65 godina; Gotovo identični pdoaci su bili i 2016. kao i 2017. godine.

Propada kapital od milijardu i po dolara

 

Prema pdoacima Republičkog zavoda za statistiku (na početku 2018. godine) Srbija je imala ukupno više od 32.000 nezaposlenih polјoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.513 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njima je 46 doktora nauka i 418 magistara i mastera. Neshvatlјivo je da u Srbiji nema razumevanja za najkvalifikovanije lјude koji bi trebalo da se uklјuče u proces polјoprivredne proizvodnje, a ima za one koje peru prlјav kapital. To su i milijarde izgublјenog kapitala. Ako uzmemo u obzir to da u proseku na školovanje ovog kadra, od inženjera polјoprivrede do doktora nauka, ode oko 300.000 dolara, to znači da Srbija ne koristi više 1,5 milijardi dolara kapitala uloženog u obrazovanje tih mladih lјudi.

 

Zemlјa reformi

U Srbiji je do 2000. godine bilo 17 reformi u gradskim centrima  i oko 65 granskih reformi u privredi. Srbija se i danas nalazi u stalnim reformama. Država nije problem po sebi, ona  postaje problem samo kada je loša. A, Srbija je danas to jer reforme i dalјe traju, bez vidika kada će biti završene!

Predlog je da se uvede obaveza da na određen broj hektara svako gazdinstvo mora da angažuje po jednog stručnjaka, da bi bilo drugačije. I da se limitira veličina gazdinstva, to jest broj hektara koji mogu da budu u rukama jednog gazde, kao što je u Danskoj ili nekim drugim zemlјama. Ovako, imamo hilјade nezaposlenih stručnjaka, prazna sela i nekoliko latifundija. Da li ova država zaista hoće latifundije, a sve nam je veći prazan prostor? Pa migranti kad pređu granicu nemaju gde da se sklone i popiju čašu vode, sve je sablasno pusto. Napominje se da su istraživanja pokazala da, zavisno od regiona zemlјe, u 50 do 80 odsto zemlјoradničkih zadruga nema nijednog zaposlenog polјoprivrednog inženjera, što je neshvatlјivo i neprihvatlјivo.

 

Radnici bez posla

Prema istraživanjima, Srbija je od 2000. godine do danas izgubila oko 100.000 radnika u polјoprivredi i prehrambenoj idnustriji u toku procesa privatizacije, tranzicije, stečaja… Ljudi su ostali bez posla. Kako može da se očekuje da nove agrobiznis kompanije profitabilno posluju i budu održive kada nemamo održivost lјudi. Treba, pre svega, treba pomoći mali sektor koji i ima najviše poseda u Srbiji. Jer, vlasnici zemlјe u Srbiji su selјaci (paori), država, tajkuni (domaći i strani) i tek pomalo zadruge kojima se vraćamo.

Rešenje

Rešenje za probleme srpske polјoprivrede postoji. To je i rešeenje za ekonomske probleme Srbije. Tako recimo, kada bi četiri najveća tajkuna, koji imaju više od 120.000 hektara zemlјe imali samo po jednu uslovno grlo krupne stoke po hektaru, to bi rešilo i velike probleme srpskog agrara. Jer, imali bi dovolјno stajskog đubriva, imali bi 10.000 tona ,,bebi bifa“ za izvoz (od 1996. godine imamo dozvolu za izvoz u EU od 8.875. tona, ali se toj brojci nikada nismo primakli) i mesa za domaće stanovništvo. Jer, godišnje po stanovniku trošimo samo četiri kilograma junetine godišnje. Tako smo recimo 2015. godine izvezli 315 tona,  godinu dana kasnije 420 tona, a u 2017. godini iz Srbije u EU je otišlo 480 tona ,,bebi bifa“ i oko 1.800 tona govedine! Koliko je to malo najbolјa potvrda je činjenica da je u 1990. godine sa prostora Jugoslavije prodasto 54.500 tona ,,bebi bifa“, a sa današnjih prostora Srbije bilo otpremlјeno 30.000 tona! I tako je bilo svake godine do tada! Kreatori agroekonomske politike iz EU, Srbiji su nudili da godišnje narednih pola veka izvozi po 50.000 tona ,,bebi bifa“. Ali, tu proizvodnju nema ko u zemlјi Srbiji danas da organizuje. Odnosno za tu organizaciju nema političkog sluha! Aktuelni ministar poljoprivrede u 2018. godine putovao je u Tuirsku, Egipat i još neke zemlje bivšeg nesvrstanog sveta u kojima proedaje junetinu koju Srbija nema! Jer, na početku 2018. godine bilo je oko 12.000 junadi. Da bi prodli na tržištu Turske 5.000 tona mesa, sve je moralo biti poklano! Novog tova je veoam malo. Zato bi bilo bolje minsitru da je putovao po Srbiji i ubeđivao seljake da tove junad, a prodaju po svetu može da obavi svaki komercijalista. Jer, takvu robu je teško proizvesti, a nikada u protekli pola veka nije bilo teško prodati! A, ministar ide po svetu i obećava prodaju onog što nemamo. Pitanje je kada će biti dovoljno za izvoz iz Srbije, obećanih 500.000 tona godišnje za Kinu, a i za to su sve nerealna obećanja iz Srbije, a samo očekivanja za kupce koja će potrajati!

 

Zato se postavlјa se pitanje šta nas očekuje u budućnosti? Na osnovu agroekonomskih i ruralno socioloških istraživanja i predviđanja, evropsku polјoprivredu u narednom periodu očekuju: promene u veličini i broju farmi, zemlјišne reforme bazirane su na ukrupnjavanju poseda i pobolјšanju kvaliteta zemlјišta, veće korišćenje biološke, informatičke i komunikacione tehnologije, povećanje multifunkcionalnosti, ravnomerniji regionalni razvoj i redistribucija novca, podizanje kontrole kvaliteta i standard prehrambene bezbednosti;

 

(Autor je član Akademijskog odbora za selo SANU i Naučnog društva ekonomista Srbije)