Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Да би се проценила нанета штета пољопривреди од поплава наопходно је знати структуру пољопривредне производње. Штета је двојака: пад пољопривредне производње у 2014 години, и умањивање и уништавање приватне својине пољопривредника. Овде нас интересује при, коњунктурни, део штете.
Приложене су две табеле: нето вредност производње пољопривреде у константним доларима из 2004-2006 године, и бруто вредност производње у текућим доларима.
Значи, нећу покушати да процењујем износ штете, јер се још увек не зна обим несреће, као ни индиректни ефекти на снабдевање прехрамбене индустрије (недостатак хране за стоку, шта све не још…), већ ћу да изнесем пар основних података како би се схватили редови величина.
Највећи удео у нето вредности пољопривредне производње има кравље млеко и оно учествује са једном осмином у укупној годишњој вредности производње. Када се дода свињско месо, са уделом од 11,3% долазимо до четвртине укупне нето вредности пољопривреде. Следе кукуруз (9,2%), говедина (7,1%), пшеница (6,9%), шљиве (6,8%) и малине (5,4%) и до сада набројани производи чине две трећине укупне пољопривредне производње.
До четири петине нето вредности производње долазимо када претходним додамо и грожђе (4,4%), пилетину (3,6%), сунцокрет (2,9%), шећерну репу (2,9%), јабуке (2,2%), јаја (1,9%) и кромпир (1,9%).
Од једног до два процента укупне пољопривредне производње дају још овчетина (1,9%), соја (1,8%), паприка (1,8%), парадајз (1,7%), вишње (1,3%), купус (1,2%) и јагоде (1%).
Претходним набрајањем дошли смо до 90,4% укупне вредности пољопривредне производње. Осталих 9,4% дају сви остали производи узети заједно: ораси, црни лук, лубенице, мед, брексве, кајсије, пасуљ, сиров дуван, јечам, шаргарепа, грашак, печурке…
Ako se tome doda i steta u RS pa i u regionu uopste onda se moze izvesti zakljucak da ce region ozbiljno kliznuti na dole. Nece proci ni sedam dana a taj pritiska ce se osetiti na trzistu..Pritisak nepovoljnih ocekivanja jer ova elementarna nepogoda odrazice se znatno i na rod 2015 god.
Uglavnom visa sila je jos jednom pokazala znak ka prioritetima u drzavi. Uredjenost infrastrukture je broj jedan. I to je mozda jedina sreca u nesreci vezano za neke planove drzave …
Naravno treba napomenuti da ovo nije jos kraj i da sva ta voda treba da otekane u jednom pravcu a to je Savom i Dunavom. Nesto i Drinom ali taj sliv je manji i brzi..
Ozbiljno treba racunati i sa uzrocno posledicnim reakcijama pa tako treba ocekivati odrone ,klizista ,mozda neki potres i na kraju sunce koje ce pre svega useve potpuno dotuci nakon vode. Visoke temperatre narednih dana su drugi kraj istog stapa.
Ostaje nejasno zasto niko u drzavi nije reagovao na sedmodnevnu prognozu i najavu RHMZ-a kao i skoro svih EU prognostickih modela da Srbiju ocekuju padavine od 100 i vise litara po m2.
To je bilo neozbiljno, neiskusno i izgubljenon je nekoliko dragocenih dana za pripreme. Taj krizni stab ne valja ,ne radi kako treba i fakat je nestrucan. Osnova kriznog tela nije reakcija u krizi nego predvidjanje i delovanje preventivno.
I samo ponasanje vlade i svih njenih clanova je neprimereno. Zar premijer Srbije misli da budzet Srbije ima novca da ide na ponovne izbore u slucaju da se njemu desi neka nezgoda. To izazivanje sudbine i veranje po helikopterima i slicne gimnastika nije ono sto treba da rade clanovi vlade. To je neozbiljno i neodgovorno.
A tek recnik u kriznim trenutcima ,jedan kaze napustite domove ,drugi kaze ostanite u domovima…Da bog sacuvaj i majko bozja ,sve gerilci opkoljeni tv kamerama.
I svi gostuju i imaju potrebu da se izraze …nesto ..o necemu..
„Ostaje nejasno zasto niko u drzavi nije reagovao na sedmodnevnu prognozu…“
Mozda ovo razjasni vasu dilemu. Nazalost ziv covek gresi, a ekonomisti nisu jedini koji umeju da grese.
http://www.youtube.com/watch?v=1UGW9kaPY70&feature=youtu.be