Stočarstvo Srbije

Proizvodjači čekaju ambijent

Proizvodnja mesa u Srbiji za dve decenije opala je sa 650.000 na 450.000 tona godišnje. Nekada smo po stanovniku godišnje trošili 65, a danas svega 43 kilograma mesa

Stočarstvo Srbije ima značajno mesto u privredi zemlje jer stvara veliku vrednost angažujući prirodne i ljudske resurse.
Zastupljeno je u više od 600.000 domaćinstava i predstavlja granu koja učestvuje u formiranju društvenog proizvoda poljorpivrede u proseku sa oko 30 odsto. Iako ova delatnost ima šanse da bude značajna privredna grana, broj stoke u poslednjih dve decenije ima stalnu tendeenciju opadanja, dva do tri odsto godišnje. Istovremeno dok se smanjuje broj grla, proizvodnja i potrošnja mesa, raste broj klanica pa ih danas u zemlji ima čak oko 1.500! U zemlji danas ima oko 920.000 grla goveda, što je za više od 300.000 manje nego 2000. godine, dok je u proteklih 12 godina broj svinja smanjen za više od 600.000. Istovremeno dok se smanjuje stočni fond u Srbiji ima između 30.000 i 40.000 praznih obora za tov stoke! Takvo stanje Srbiju vodi da od izvoznika postane  uvoznik mesa!

I pored izrazito povoljnih uslova stočarstvo Srbije se nalazi u dubokoj krizi. Broj stoke se u poslednje tri decenije  značajno smanjivao pa je proizvodnja mesa opala sa 650.000 na 450.000 tona godišnje. Potrošnja mesa po stanovniku smanjena je u
tom vremenu sa 65 na 43 kilograma godišnje. Uzroci se nalaze u narušenim paritetima cena, gubitku tržišta, nemogućnosti izvoza svih vrsta mesa, smanjenoj kupovnoj moći stanovništva, narušenom sistemu finansiranja, nedovoljnim sredstvima u agrarnom budžetu, neadekvatnom funkcionisanju robnih rezervi.

Nesigurna proizvodnja

Najteže stanje je u govedarstvu, što pokazuju i podaci da već dve decenije da imamo dozvole za preferencijalni godišnji izvoz  ,,bebi bifa’’ od 8.800 tona u EU, a koristimo ga sa manje od 10 odsto. Proizvodnja junećeg mesa u Srbiji gotovo da je ugašena i država pod hitno trebalo da opredeli novac da bi je obnovila, zaključeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS). Privredncii se sve manje odlučuju za tov junadi jer im se finansijski neisplati, pa su čak i oni stočari koji su imali nadu, odustali od toga nakon suše u 2012. godini, kada je tov junadi desetkovan.

,,Nekadašnja Jugoslavija je devedesetih godina prošlog veka izvozila je u EU 50.000 tona ,,crvenog junećeg mesa’’, a od toga
iz Srbije je bilo 30.000 tona. To meso je izvoženo i u SAD, za njihovu vojsku. U 2006. godini bilo je izvezeno 2.300 tona, a u 2013. godini se očekuje izvoz tek od 300 do 400 tona, sa tendencijom daljeg pada’’, navodi Nenad Budimović, sekretar Uduženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS. Broj uslovnih grla stoke, trenutno iznosi oko 0,35 po hektaru oraničnih površina, što i dalje ukazuje na ekstenzivnost domaće proizvodnje. Cilj je da bude jedno grlo po hektaru. Po njegovim rečima Srbija ima kapacitet da gaji nekoliko desetina hiljada junadi u tovu. Problem je što farmeri ne vide dobit u tom poslu, a za to postoji više razloga. Ako nije garantovana cena otkupa stoke, onda će izgubiti. Hrana za životinje je skupa i zato automatski nismo konkurentni na tržištu EU. Pored toga proizvodjačima je potrebna stimulacija države, ali i organizovana proizvodnja. Dakle, ističe Budimović,  stočarima treba jeftina hrana za životinje, organizovana proizvodnja i plasman na inostrana tržišta. Zbog loših uslova i nesigurne proizvodnje u Srbiji je 2012. godine zaklano oko 368.000 goveda i 5,8 miliona svinja. To je oko 80.000 tona govedjeg mesa, 260.000 tona svinjskog mesa, kao i 100.000 vrsta mesnih preradjevina, trajnih, polutrajnih,
dimljenih i konzervisanih proizvoda. Zbog svinjske kuge Srbija ne može da izvozi u EU svinjsko mesa, već samo proizvode termički obradjene, a to su niže kategorije. Kada govorimo o ,,bebi bifu’’, to je najkvalitetnije meso koje se dobija od teladi težine od 110 do 120 kilograma. Odnos stoke koja je zaklana u klanicama i van njih postepeno se smanjuje i dobro je da polako ulazimo u kolosek zakonske regulative. Taj odnos nekada je bio 1:3, a sada je 1:2, navodi Budimović. Prema njegovom mišljenju dobra je mera Vlade donošenje Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razovju. Na pedlog PKS po prvi put su uvedeni i podsticaji za proizvodnju živinskog mesa i jaja. To je značajna privredna grana, koja zapošljava veliki broj ljudi, a meso se sve više koristi u ishrani zbog cena i lakoće pripreme. Živinska proizvodnja u Srbiji premašila je proizvodnju govedjeg mesa i kreće se oko 100.000 tona na godišnjem nivou, a u Srbiji se godišnje proizvede oko 1,2 milijarde komada jaja, kaže Budimović.

Potrebni podsticaji

Jasna Stevanović, samostralni savetnik u PKS ističe da u Srbiji postoji oko 40 većih industrijskih klanica za goveda i veliki broj malih klanica, a kapaciteti za klanje su oko milion grla. Ali, u njima se zakolje manje od 200.000 grla goveda. Mi danas u
Srbiji proizvodimo godišnje 80.000 tona govedjeg i oko 280.000 tona svinjskog mesa. Lane je ukupna vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji procenjena na oko 1,8 milijardi dolara, što je predstavljalo pad od svega 0,81 odsto u odnosu
na 2011. godinu. Učešće stočarske proizvodnje u bruto ostvarenoj vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje iznosilo je tada 37,9 odsto.

Milomir Tošović, predsednik Grupacije klaničara u PKS i direktor ,,Kotlenik prometa’’ iz Ladjevaca  ističe da država mora da omogući tov junadi da bi proizvodnja junećeg mesa postala profitabilna i opredeli jasna podsticajna sredstva koja će ciljano usmeravati.  To je i jedini put da se zaustavi nelegalna trgovini. Jer, iz Srbije se izvoze živa telad, što niko u svetu neradi. Stočarstvo ima sport obrt, posebno u govedarstvu. Mi danas u Srbiji, u tovu imamo najviše 20.000 goveda, a da bi postigli dozvoljeni izvoz ,,bebi bifa’’ potrebneo je da napunimo prazne staje i da u njima bude 100.000 grla.

Nenad Terzić, načelnik u Ministarstvu poljoprivrede Srbije kaže da se preduzimaju mere za unapredjenje stočarstva kroz odredjene zakonodavne i institucionalne aktivnosti, ali i kroz sistemsku podršku. To znači da će se izgraditi ambijent koji stočari čekaju kako bi pokrenuli proizvodnju, a to znači napunili prazne staje i obore.

B. Gulan

Antrfilei

Izvoz

2011. godine iz Srbije je izvezeno živih goveda svih kategorija u vrednosti od 65 miliona dolara, živih svinja za tri miliona dolara. Živa stoka se najviše izvozi u BiH i na Kosovo i Metohiju, što je loše jer je ona i najjeftinija. Pored toga u 2011. godini Srbija je u EU izvezla 1.000 tona govedjeg mesa u vrednosti od oko pet miliona dolara, svinjsko meso je te godine izvezeno u zemlje CEFTA u vrednstoi od oko 3,3 miliona dolara. Srbija je izgubila zahtevan tržišta za izvoz ,,bebi bifa’’, a to su bili Italija i Grčka, a sada ih je teško vratiti. Za prvih šest meseci 2013. godine iz Srbije je izvezeno govedjeg mesa za 128.060 dolara, dok je uvezeno mesa za 445.976 dolara. U 2012. godini je uvezeno i oko 11.000 tona svinjskog mesa, što je bilo četiri puta više nego godinu dana ranije. Taj parametar govori da dosta uvezene robe odlazi u preradu, odnosno klanične proizvode, a vrednost uvoza svinjetine bila je 30 miliona dolara. Uvoz raste jer nam se smanjuje broj stoke.

Najmanja potrošnja

Srbija je medju zemljama sa najmanjom potrošnjom mesa. Godišnje se u proseku pojede 43 do 45 kilograma svežeg mesa po
stanovniku, što je skromno u odnosu na evropske zemlje. Ako se, pak, godišnja potrošnja preračuna u dnevnu, dobija se poražavajući podatak da se po stanovniku dnevno troši samo 120 grama mesa. Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede 4,3 kilograma junetine, 15,6 kilograma svinjetine, 15,2 kiograma živinskog mesa i četiri kilograma ribe i nekoliko kilograma ostalog mesa ili preradjevina. Istovremeno stanovnik EU prosečno pojede više od 80 kilogama mesa godišnje. To je 15 kilograma junetine, 30 kilograma svinjetine, 20 kilograma piletine, 12 kilograma ribe…