Stanje u agraru, posebno stočarstvu Srbije

Agrar Srbije za poslednje tri decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto! Katrastrofalno stanje je u stočarstvu jer u bruto domaćem proizvodu polјoprivrede učestvuje tek sa 30 odsto. Stočarstvo u Srbiji se nalazi na niovu 1910. godine. Poljoprivreda Srbije ima godišnji izuvoz od oko tri milijarde dolara, a to je 23 odsto ukupnog izvoza države. Srbiji je potrebna nova realna strategija razvoja polјoprivrede. Treba nam nova socijalna i agrarna reforma!

Piše: Branislav Gulan

Polјoprivreda Srbije u poslednje tri decenije ima rast od samo 0,45 odsto, a jedan od klјučnih problema za ovako spor rast je loš odnos države prema ovoj grani privrede. Katrastrofalno stanje je u stočarstvu jer u bruto domaćem proizvodu polјoprivrede učestvuje tek sa 30 odsto. Stočarstvo u Srbiji se nalazi na niovu 1910. godine. U poslednje tri decenije stočarstvo ima godišnji pad od dva do tri odsto. Ako se tako nastavi FAO Srbiji predviđa da će od izvoznika hrane, postati uvoznik. Inače, izvoz polјoprivrede je oko tri milijarde dolara godišnje. Polјoprivereda čini četvrtinu ukupnog srpskog izvoza (23 do 25 odsto). Da bi Srbija u 2018. godini imala rast BDP od 3,5 osto potrebno je da ima rast u poljoprivredi od 7,25 odsto! Zato je Srbiji potrebna nova realna strategija razvoja polјoprivrede. Potrebna je nova socijalna i agrarna reforma.

Stočni fond u Srbiji doživeo je tranzicionu golgotu. Danas se u Srbiji proizvodi ukupno godišnje oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši po stanovniku oko 30 kilograma. Kada se raspadala Jugoslavija, 1991. godine, Na istim ovim prostorima Srbije, proizvodilo se 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje.

Nerealna i netačna Strategija! Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare, istakao je eks savezni ministar poljoiprivrede Jugoslavije prof. dr Koviljko Lovre, pre i posle donošenja ovog dokumenta. Strategija razvoja poljoprivrede Srbije doneta je na sednici Vlade Srbije, jula 2014. godine i treba da se primenjuje do 2024. godine. Ona ima ambiciozan godišnji rast proizvodnje od 9,1 odsto, ili nešto blažu realniju varijantu od 6,1 odsto.  Po tome smo skoro kao Kinezi. Oni na delu, mi u željama! Daleko smo od obe želje.  Jer, u prvoj godini primene 2015. godine, pad proizvodnje bio je osam odsto, u drugoj godini izuzetno rodnoj imali smo rast od osam odsto, a u 2017. godini pad je bio veći od 10 odsto. Strategija ima 145 strana i njeni autori su naši eminentni stručnjaci, eksperti, njih oko 200, je kreiralo taj dokumenat, koji se nalazi u fiokama, Vlade Srbije. Tu Strategiju koja se ne primenjuje u praksi, da podsetim, usvojila je i Vlada Srbije, 2014. godine, ali nikada nije upućena Skupštini Srbije na usvajanje! Jer, jedino bi tako bila u celosti i validna! Zašto?

TABELA
Broj stoke u Srbiji
Godina   Goveda                   Svinje                 Ovce
2006.     1.106.000             3.999.000             1.556.000
2007.     1.087.000             3.832.000             1.606.000
2008.     1.057.000             3.594.000             1.605.000
2009.     1.002.000             3.631.000             1.504.000
2010.     938.000                3.489.000             1.475.000
2011.     937.000                3.287.000             1.460.000
2012.     921.000                3.139.000             1.635.000
2013.     913.000                3.144.000             1.616.000
2014.     920.000                3.236.000             1.748.000
2015.     916.000                3.284.000             1.789.000
2016.     893.000                3.021.000             1.665.000
2017.     893.000                3.100.000             1.665.000
Izvor: B. Gulan

Pad stočarstva

Za poslednju deceniju broj goveda u Srbiji se smanjio za 200.000 grla! Trend narušavanja stočarastva uzeo je maha pa je u 2016. godini bilo za 800.000 manje svinja nego u 2007. godini. Sad Srbija ima manje od 3,1 miliona svinja. Najmanji pad je zabeležen kod ovaca. Stočarstvo treba da predstavlјa osnovu dalјeg razvoja polјoprivrede. Tek poslednje dve godine država je počela više da stimuliše ovu granu. Najteže je u govedarstvu. A, gde se danas nalazi Srbija najbolјi podatak je činjenica da je, pre dva veka kada je broj svinja u pitanju, u odnosu na broj stanovnika bila recimo, ispred SAD. Tada je Srbija, po broju svinja u odnosu na broj stanovnika, bila ubedlјivo najrazvijenija zemlјa u svetu. Godišnje je izvozila 250.000 do 400.000 svinja i 25.000 konja (sad ih imamo ukupno oko 15.000) u Austrougarsku i imala trgovinskii suficit sa svetom!

Evropska unija godišnje iz Brazila i Argentine uvozi oko 700.000 tona junećeg mesa. Od Srbije traže godišnje 50.000 tona ,,bebi bifa“ za narednih pola veka! Kreatori agroekonomske politike su ostali gluvi na taj zahtev. A, to je jedino meso koje Srbija može da izvozi u EU! Da bi ispunili zahteve izvoza junećeg mesa u EU i Kinu, treba da se podstakne razvoj govedarstva u Srbiji. Trenutno Srbija ima 50.000 kuća koje nemaju ni vlasnike, a u još 150.000 njih niko ne živi. Kada bi te kuće imale žitelјe i u stajama bilo samo po jedno govedo, Srbija bi trenutno rešila ekonomske probleme. Jer, imali bi dovolјno stajskog đubriva, imali bi i mesa za domaće potrebe i za izvoz. Ovde je reč samo u junetini!

Nerealne želje…

Jer, trenutno se godišnje proizvodi samo 75.000 tona junećeg mesa u zemlji! Znajući da imamo samo toliko mesa u zemlji koga trenutno proizvodimo, brojke u javnosti o izvozu od više stotina hiljada tona su bile nerealne želje! Jer, tog mesa nemamo ni za sebe, jer trošimo samo tri do četiri kilograma po stanovniku godišnje. Da se ne govori o izvozu, u Kinu od 500.000 tona godišnje ili u Tursku od 5.000 tona godišnje! I to može – ali iz uvoza. Iz privatnih izvora saznajem da novi vlasnik klanice u Šidu namerava to da radi. Jedr, kako bi imao drugačiej dnevno u klanici po 400 junadi na klanju. Kada danas u Srbiji imamo ukupno 12.000 junadi! Reeksport je dozvolјen dok nas ne uhvate da to radimo. Posle slede sankcije!

U vreme raspada Jugoslavije, 1991. godine sa njenih prostora se u svet izvozilo godišnje oko 50.000 tona ,,bebi bifa“. Od toga je iz Srbije bilo oko 30.000 tona. Ponajviše je išlo za vojsku SAD. Posle raspada zemlјe i ukidanja sankcija tadašnja zemlјa je 1996. godine dobila od EU godišnji kontigent za izvoz od 8.750 tona ,,bebi bifa“. Međutim, zbog uništavanja stočnog fonda toj brojci se nikada nismo ni primakli! Najbolјe govore rezultati iz poslednjih godina.

Tako je, recimo, 2015. godine u EU izvezeno samo 315 tona ,,bebi bifa“ (100 puta manje nego 1990. godine), godinu dana kasnije 420 tona, a 2017. godine oko 480 tona ,,bebi bifa“ i blizu 2.000 tona junećeg mesa! Dakle, tržišta za izvoz junećeg mesa postoje, ali mi nemamo stoke u stajama. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije, danas u Srbiji imamo samo 12.000 junadi. Kada bi ih sve poklali, imali bi tek dovolјno da izvezemo u Tursku, koliko se ovih dana govori u javnosti! Ali, bi nam ostale potpuno prazne staje! A, imakmo 50.000 praznih kuća i staja bez vlasnika i još 150.000 kuća, a u njima isto toliko i staja, u kojima trenutno niko ne živi!

Meso, zadružni proizvod

Neprihvatlјivo je da polovina vrednosti IZVOZA govedarske proizvodnje čine žive životinje gde dominira vrednost izvezenih teladi! I to njih baš najmanje imamo! Proizvodnja junećeg mesa u zlatno doba Srbije bio je ZADRUŽNI PROIZVOD PA JE TO ŠANSA I PRILIKA DA SE  IZVRŠI REAFIRMACIJA ZADRUGARSTVA KROZ NOVU ORGANIZACIJU U PROIZVODNјI I PLASMANU JUNEĆEG MESA. TO SE SAD I ČINI. SMAO SVE JE UNIŠTAVANO DECENIJAMA, PA TOLIKO VREMENA TREBA I DA SE OPORAVI!

REŠENјE: KADA BI ČETIRI NAJVEĆA DOMAĆA TAJKUNA KOJI IMAJU SAMO U VOJVODINI OKO 120.000 HEKTARA ZEMLjE IMALI USLOVNO PO JEDNOM HEKTARU JEDNO GOVEDO (DAKLE OKO 120.000 JUNADI) TO BI BILO DOVOLjNO DA SE ISPUNI KONTIGENT PREMA EU IZVOZA ,,BEBI BIFA“ OD 10.000 TONA (VIŠE NEGO ŠTO TREBA) I DA IMAMO DOVOLjNO OVOG MESA ZA SEBE I PRIRODNOG ĐUBRIVA ZA NјIVE.

Kada se govori o prirodnom đubrivu u ono je neophdono, jer ako ga ne budemo imali, već za pola veka od žitnice zemlјe Vojvodine imaćemo pustinju! Navodnjavamo samo tri odsto njiva, a u svetu se navodnjava prosečno 17 odsto. Dobro je što gradimo sad u zemlјi 18 sistema za navodnjavanje, ali ako ne bude goveda (hitno je potrebno 100.000) zemlјu ćemo isponiti i imati pustinju. Već sad u zemi se nalazi samo jedan odsto humusa,a pre nekoliko deceniaj je bilo pet odsto! ZEMLjIŠTE ĆE BITI NEPOLODNO, A TO ZNAČI I MANјE PRINOSE!

OBEĆANјA: Inače, Srbija je od 2000. godine do danas imala 13 ministara polјoprivrede. Mnogi od njih su obećavali gradnju sistema za navodnjavanje na po milion hektara. Da je svaki za svog mandata (trajao je samo 1,4 godine) izgradio sistema na po 10.000 hektara, to bi bilo novih 130.000 hektara. Da je uz to bilo i goveda u stajama Srbija bi se približila razvijenim zemlјama!

GREŠKA: UMESTO DA SMO SE OKRENULI TOVU JUNADI JER IMAMO TRŽIŠTE ZA TO, MI HOĆEMO DA POVEĆAMO BROJ SVINјA I DA IZVOZIMO SVINјSKO MESO!  TAJ IZVOZ ZA SADA NIJE MOGUĆ, NI U EU, A TEŠKO IDE I U RUSIJU ZBOG TRANSPORTA. U EU NIJE MOGUĆ IZVOZ SVINјA NI SVINјSKOG MESA ZBOG TOGA ŠTO SE U SRBIJI SVINјE VAKCINIŠU PROTIV BOLESTI KUGE! MESO OD SVINјA SE MOŽE IZVOZITI SAMO AKO JE PRERAĐENO NA TEMPERATURI OD 70 I VIŠE STEPENI!

DAKLE, PRVO SE MORA PRESTATI SA VAKCINACIJOM. POSLE TOGA MORA DA PROĐE TRI GODINE DA BI SE OBNOVIO STOČNI FOND DA BI MOGLI OVO MESO DA IZVOZIMO U EU.

IZVOZ U RUSIJU NIJE MOGUĆ ZBOG TRANSPORTA. JER SVINјSKO MESO IZ SRBIJE NE MOŽE DA SE TRANSPORTUJE PREKO ZEMALjA EU. AVIONOM SE TO NEISPLATI. PONEKAD SE U RUSIJU POMALO TRANSPORTUJE BRODOM IZ LUKE BAR, ALI TO TRAJE 45 DO 47 DANA. KADA STIGNE TO MESO NI RUSI NEĆE!

UZ SVE TO SA NAŠIM IZVOZOM OVOG MESA NE BI BILI KONKURENTNI U EU. JER, U EU IMA DOVOLjNO SVINјA, ČAK I STALNI VIŠAK OD 50 MILIONA KOMADA. Ne bi bili konkurentni po ceni ni zbog toga što u ishrani mi trošimo kilogram stočne hrane više za kilogram prirasta (mi trošimo po 4,6 kilograma, a u EU to je 3,6 po kilogramu prirasta).

Dakle, greška, tržište traži junetinu, mi hoćemo da povećamo sa ,,TENISOM“ TOV SVINјA za četiri milioan komada. TAČNO JE DA IMAMO BESCARINSKI IZVOZ U RUSIJU (GDE smo za  pola 2017. GODINE IZVEZLI UKUPNO 5.200 TONA SVEŽEG, RASHLAĐENOG I ZAMRZNUTOG SVINјSKOG MESA).

Junetinu nam traži tržište, a mi je nemamo. Svinje hoćemo da imamo, iako ne možemo da izvezemo ni prodamo!

ALI – KAKO TRANSPORTOVATI TE SVINјE KOJE BI TOVIO ,,TENIS“? JER, NEMA NI TRANSPORTA SVINјA IZ SRBIJE PREKO ZEMALjA EU!!! To smo radili, ili još uek činimo da odemo do luke Bar u Crnoj Gori, pa odande brodom do Rusije. Taj transport traje 45 do 47 dana. Sa tim mesom tada nisu ni Rusi srećni! To je i jedini mogući način transporta svinjskog mesa u Rusiju. Jer, zbog toga što svinje vakcinišemo protiv bolesti svinjske kuge, ni prodaja ni transport nisu dozvoljeni preko zemalja Evropske unije!

Imamo znanje!

IMAMO I SOPSTVENE STRUČNјAKE KOJI MOGU DA POVEĆAJU PROIZVODNјU SVINјA SA 12 NA 16 PRASADI PO KRMAČI, PA NAM NIJE ZA TO POTREBAN ,,TENIS“! DAKLE, BROJ MOŽEMO DA POVEĆAMO, ALI ZA SADA NEMA IZVOZA, PA TU TREBA BITI OBAZRIV.

KAD SE PRESTANE SA VAKCINACIJOM TREBA DA PROĐE TRI GODINE DA BI SE OBNOVIO STOČNI FOND! AKO BI NAS ISTOG DANA, KADA BI PRESTALI SA VAKCINACIJOM PRIMILI U EVROPSKU UNIJU, DA BI POSTALI NJENI RAVNOPRAVNI ČLANOVI, TREBA DA PROĐE – ŠEST GODINA! TO JE POSLEDICA VAKCINACIJE!

GOVORI SE DA SE VAKCIJANACIJA NE UKIDA ZBOG MOĆI I ZARADE UVOZNOG LOBIJA KOJI DONOSI VAKCINE!? SELjACI I DOBIJAJUI, VAKCINIŠU ILI NE SVINјE. ZA SEBE – UGLAVNOM NE!

MI SE HVALIMO DA SMO MEĐU 10 IZVOZNIKA KUKURUZA U SVETU. TO JE TAČNO. ALI, NIJE DOBRO ŠTO MI IZVOZIMO KUKURUZ, PA NAŠI SUSEDI SA TIM KUKURUZOM HRANE STOKU KOJU NAM KASNIJE PRODAJU. PRIMERA RADI, IZVOZIMO KUKURUZ U MAKEDONIJU, ONI SA NјIM HRANE STOKU, PA NAM KASNIJE PRODAJU SVINјE! UMESTO IZVOZA KUKURUZA TREBA GA POTROŠITI U ZEMLjI ZA ISHRANU STOKE I IZVOZITI ARTIKLE IZ VIŠIH FAZA PRERADE! TO SU PROIZVODI OD MESA…

UVOZ: PRIMERA RADI. SRBIJA JE ZA SEDAM MESECI 2017. GODINE UVEZLA DUPLO VIŠE ŽIVIH SVINјA NEGO GODINU DANA PRE TOGA. SAMO ZA PRVIH POLA GODINE, UVEZENO JE 24.244 KOMADA PRASADI U VREDNOSTI OD 1,3 MILIONA EVRA. ISTI TEMPO JE BIO I DO KRAJA GODINE. ŽIVOTINјE SU PRISTIGLE IZ HRVATSKE, MAĐARSKE, NEMAČKE I HOLANDIJE. GODŠNјE UVEZEMO I OKO 350.000 KOMADA ŽIVIH SVINјA. PREMA PODACIMA PKS, ZA PRVIH SEDAM MESECI 2017. GODINE UVEZLI SMO SVEŽEG I ZAMRZNUTOG GOVEĐEG MESA OKO 600 TONA U VREDNSOTI OD 2,3 MILIONA EVRA. SVINјSKOG MESA, SVEŽEG, RASHLAĐENOG I ZAVRZNUTOG ZA GODINU DANA SMO UVEZLI OKO 13.500 TONA U VREDNSTOI OD 31,5 MILIOAN EVRA. SVINјSKO MESO SE UVOZI IZ ŠPANIJE, NEMAČKE, HOLANDIJE, DANSKE I MAĐARSKE. UZ TO GODIŠNјE PROSEČNO UVOZIMO I OKO 38.000 TONA MESA TREĆE KATEGORIJE, NAJLOŠIJEG, KOJE STRANCI SMATRAJU ZA OTPAD! I U 2016. GODINI SMO UVEZLI 350.000 KOMADA ŽIVIH SVINјA ŠTO JE PLAĆENO OKO 120 MILIONA DOLARA. PORED TOGA UVZELI SMO I 45.000 DO 50.000 TONA  SVEŽEG, RASHLAĐENOG, ZAMRZNUTOG MESA, OSUŠENOG I U SALAMURI. SADAŠNјA SITUAICJA JE REZULTAT POGREŠNIH ODLUKA KOJE JE TADA DONELA VLADA NA ZAHTEV UVOZNIKA I KLANIČNE INDUSTRIJE!

Vratiti nekadašnji sistem rada!

U OVOM POSLU TREBA VRATITI SISTEM KOJI JE RANIJE FUNKCIONISAO, A TO JE USLUŽNI TOV NA PORODIČNOM DOMNAĆINSTVU. KLANIČNA INDSUTRIJA ILI PAK TRGOVINSKI LANCI U TOM SLUČAJU OBEZBEĐUJU PRASAD, STOČNU HRANU, VETERINARSKU NEGU SA TROŠKOVIMA TRI DO PET ODSTO UKUPNOG PRIRASTA. TA VRSTA TOVA DAVALA JE ODLIČNE REZULTATE. TADA SMO POSTIZALI SVETSKE REZULTATE U IZVOZU TERMIČKI OBRAĐENOG MESA. PRE REASPADA SFRJ OGROMNE KOLIČINE SU SE IZVOZILE ZA AMERIČKU VOJSKU. GREAD BEOGRADA JE BAŠ OD TOG IZVOZA KUPIO NEKADAŠNJE ,,LEJLAND“ AUTOBUSE…

SAD NAM JE OVAJ IZVOZ SIMBOLIČAN. TAČNO JE DA IMAMO  SPORAZUM ZA IZVOZ GOVEDINE U KINU, TURSKU, ALI TO JE TEK POČETAK. IMAMO I ZA BEZSCARINSKI IUZVOZ SVINJA U RUSIJU, ALI KAKO IH OTPREMITI? ZA IZVOZ SVIH ROBA POTREBNE SU KOLIČINE, KVALITET I KONTINUITET. DAKLE, TRI K! DODUŠE IMALI SMO IZVOZ ŽIVIH GOVEDA I TO U CRNU GORU, BOSNU I HERCEGOVINI I NA KOSOVO I METOHIJU, PA ČAK I LIBAN I IZRAEL. ALI TO JE SVE KAP VODE U MORU! ZA TAJ IZVOZ JE POTREBAN PRVO TOV, KOGA NEMA, ZATIM KUPCI KOJI ĆE DA PLATE, ORGANIZOVAN PREVOZ… OD SVEGA TOGA MI ZA SADA IMAMO SAMO SERTIFIKATE I ZAHTEVE TRŽIŠTA KOJE ZANEMARUJEMO… U 2016. GODINI SMO IZVEZLI U LIBAN, BIH I CRNU GORU OKO 13.559 GOVEDA!

Šansa kod nesvrstanih

VELIKA, A NEISKORIŠĆENA ŠANSA SRBIJE JE IZVOZ U NEKADAŠNJEšA NESVRSTANE ZEMLJE. ZA VREME NESVRSATNOSTI U SFRJ JE STUDIRALO I ZAVRŠILO FAKULTETE VIŠE OD 30.000 LJUDI IZ TIH ZEMALJA. ONI SU SA U ZRELIM GODINAMA, A DOBAR DEO NJIH SE NALAZI NA MINISTARSKIM FUNKCIJAMA. PRIJATELJSKI SU RASPOLOŽENI PREMA SRBIJI. KADA DOĐU OVDE INSISTIRAJU DA SRPSKI RAZGOVARAJU. TU NAM JE ŠANSA ZA VELIKE POSLOVE. JER, JE TO TRŽIŠTE OD 1,7 MILIJARDI LJUDI SA PROMETOM OD 650 MILIJARDI DOLARA GODIŠNJE!

Tradicija

MORAM DA NAPOMENEM DA SRBIJA IMA VELIKU TRADICIJU U PROIZVODNјI SVINјA. DANAS TOVIMO OKO 3,1 MILIONA KOMADA, PRE DVE DECENIJE SMO IMALI I VIŠE OD PET MILIONA A U TOVU. POMENIMO DA JE KNEZ MILOŠ IZVOZIO I PO 400.000 SVINјA ZA BEČ I BUDIM.  O TOME IMAM PUNO PODATAKA AKO VAS INTERESUJE!

VREDNOST AGRARNE PROIZVODNјE U SRBIJI U 2017. GODINI BILA JE TEK OKO ČETIRI MILIJARDE DOLARA.  PRETHODNIH GODINA SAMO SIMBOLIČNO VEĆA ZA OKO POLA MILIJARDE DOLARA. TO JE BILO U REKORDNOJ 2016. GODINI. Tov svinja  je druga po vrednosti proizvodnja u agraru Srbije, odmah iza kukuruza. U 2016. godini vrednost tova svinja je bila 622 miliona dolara, sa udelom od 34,1 odsto u ukupnoj stočarskoj proizvodnji. Tada smo imali 3.284.000 svinja i proizvedeno je oko 278.000 tona svinjskog mesa, koga potrošimo po jednom stanovniku oko 17 kilograma.

ORGANIZOVANOM PROIZVODNјOM JUNEĆEG, SVINјSKOG I BILO KOG DRUGOG MESA, PORED RAZVOJNIH CILjEVA U POLjOPRIVEDI I STOČARSTVU, MOGU SE REALIZOVATI I ČETIRI CILjA REGIONALNE POLITIKE:

• POSTIZANјE  ODRŽIVOG RAZVOJA NA LOKALNOM I REGIONALNOM NIVOU;
• RAZVOJ LjUDSKIH RESURSA KAKO BI SE STANOVNIŠTVO ZADRŽALO OTVARANјEM PERSPEKTIVE RADA I ZAPOŠLjAVANјA;
• OČUVANјE RURALNOG PROSTORA, NјEGOVO VREDNOVANјE I OPTIMALNO KORIŠĆENјE;
• RAZVOJ KONKURENTNIH I RESTRUKTURIRANIH DELATNOSTI S POSEBNIM NAGLASKOM NA RAZVOJ MALIH I SREDNјIH PREDUZEĆA;

POSED

SRBIJA POSEDUJE 5,1 MILIONA HEKTARA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA. OBRADIVO JE 4,1 MILIONA HEKTARA. OBRAĐUJE SE 3,35 MILIONA HEKTARA. DRŽAVNOG ZEMLjIŠTA IMA OKO 600.000 HEKTARA… NEOBRAĐENO JE VIŠE OD 400.000 HEKTARA ORANICA. NIJE DOBRO REŠENјE NI DA DRŽAVA OD STARAČKIH DOMAĆINSTAVA OTKUPLjUJE ZEMLjU. JER NIJE POSAO DRŽAVE DA OTKUPLjUJE ZEMLjU, VEĆ DA OMOGUĆI USLOVE ZA PROIZVODNјU za 630.000 GAZDINSTAVA. POLJOPRIVREDNOM PROIZVODNJOIM U SRBIJI SE BAVI OKO 1,4 MILIONA LJUDI!

Stočarstvo meri razvijenosti

STEPEN RAZVIJENOSTI POLjOPRIVREDE U JEDNOJ ZEMLjI MERI  SE UČEŠĆEM STOČARSKE PROIZVODNјE U BRUTO DOMAĆEM PROIZVODU KOJI OSTVARI POLjOPRIVREDA. AKO JE UČEŠĆE STOČARSKE PROIZVODNјE U UKUPNOJ VREDNOSTI AGRARA 30 DO 50 ODSTO, SMATRA SE DA JE STANјE AGRARA LOŠE. TO JE DANAS U SRBIJI. AKO JE ODNOS OKO 50 DO 60 ODSTO TO JE ZADOVOLjAVAJUĆE, A KADA JE 60, 70 PA I VIŠE ONDA JE STANјE U AGRARU ZEMLjE DOBRO.

U EU JE PREKO 70 ODSTO, U SRBIJI JE TO 3O ODSTO SA TENDENCIJOM PADA NA 25 ODSTO, DOK BILjNA PROIZVODNјA OSTVARUJE 70 ODSTO DOHOTKA. TO UKAZUJE NA ČINјENICU DA NEMAMO FINALIZACIJU PROIZVODNјE. AKO BI ONO ŠTO PROIZVEDEMO U BILjNOJ PROIZVODNјI PRERADILI KROZ KILOGRAM MESA, MLEKA, VUNE, JAJA, PROMENILO BI SE UČEŠĆE STOČARSKE PROIZVODNјE U UKUPNOJ PROIZVODNјI AGRARA. MORAMO IĆI KA FINALIZACIJI PROIZVODNјE I ŠTO VEĆEM STEPENU PRERADE POLjOPRIVEDNIH PROIZVODA.

Kod seljaka samo po dve krave!

• PROBLEM JE MALI BROJ GRLA NA GAZDINSTVIMA. PROSEČAN SRPSKI SELjAK GAJI MANјE OD DVE KRAVE U ŠTALI, DOK JE TAJ PROSEK U EU 50 GRLA! RAZVOJ SE MORA ZASNIVATI NA PRIVATNOM FARMERSTVU. MORAMO STVARATI ROBNE PROIZVOĐAČE, PROCENITI NјIHOVE PROIZVDNE KAPACITETE I POMOĆI IM DA POSTANU ROBNI PROIIZVOČI TAKVIH GAZDINSTAVA TREBA DA IMAMO OKO 350.000!
• PO POTROŠNјI MESA SMO NA POSLEDNјEM MESTU U EVROPI (DANA SOKO 30 KILOGRAMA) GODIŠNјE PO STANOVNIKU U EU JE TO PREKO 100 KILOGRAMA!
• NAŠ PROSEČNI POTROŠAČ POPIJE MLEKA I POJEDE MLEČNIH PROIZVODA ČETIRI PUTA MANјE OD PROSEČNOG POTROŠAČA U NEMAČKOJ;
• LOŠA JE DMOGRAFSKA SLIKA. U SELIMA NEMA KO DA RADI. KO SE VRATI U SELO NEMA NOVCA DA POKRENE PROIZVODNјU, A I AKO IMA PROPADNE U DRUGOJ GODINI. TREBA STVORITI USLOVE ZA REVITALIZACIJU SELA KAO NOSIOCA POLjOPRIVREDNE PROIZVODNјE, JAČATI POLjOPRIVRDNA GAZDINSTVA, IMAMO IH OKO 630.000. OKO 1,4 MILINA LjUDI RADI U AGRARU I ŽIVI OD TOGA;
• KO SE VRATI U SELO MORA DA ZNA ZA KOGA ĆE PROIZVODITI I PO KOJOJ CENI, OKVIRNO. IAKO NEDOVOLjNA PODSTICAJNA SREDSTVA SE NENAMENSKI TROŠE, TO TREBA SPREČITI…
• OČEKUJE SE BRENDIRANјE PROIZVODNјE, ZAŠTITA GEOGRAFSKOG POREKLA POJEDINIH PROIZVODA;
• AKO ŽELIMO U EU MORAMO SAČUVATI RESURSE, DA IMAMO DOMAĆU PROIZVODNјU DA NE ZAVISIMO OD UVOZA, A TO ZNAČI DA NAŠE POTENCIJAL KORISTIMO NA BOLjI NAČIN!
• SRBIJA IMA PREHRAMBENU INDUSTRIJU GRAĐENU U VREME SFRJ ZA 22 MILIONA STANOVNIKA. U TRANZICIONOM PERIODU ONA JE UNIŠTENA I ZAPUŠTENA, PA SE KORISTI 30 DO 40 ODSTO! UZ MALA ULAGANјA MOŽE SE OSPOSOBITI ZA KORIŠĆENјE U DANAŠNјEM VREMENU!

(Autor je član Akademijskog odbora za selo SANU)