U Srbiji se privodi kraju setva pšenice na 600.000 hektara. Optimalan rok da se obavi taj posao je 25. okobar. Posao može i da se proži ako to vremenske prilike dozvole. Međutim, svako produženje i obavljanje setve van tih rokova znači i manje prinose. U Srbiji se godišnje za setvu obezbedi oko 200.000 tona kvalitetnig semena. Međutim, usled skupog semena i drugih inputa seljaci se se odlučuju za seme ,,tavanka’’. Po rečima istaknutog selekcionara dr Miroslava Maleševića iz Novog Sada protelih godina je ovo seme zauzimalo i do 60 odsto površina. Slično će biti i ove godine. To znači da će slika na poljima pšenice naredner godine u Srbiji biti šarena, prognoziraju u novosadskoj Produktnoj berzi. Jer, biće posejano više različitih sorti pšenice. Na području delovanja Kikinde setva se privodi kraju. Usevi ozime pšenice posejani u prvim rokovima setve krajem septembra i tokom oktobra nalaze se u fazi prbijanja površine zemlje do fenofaze dva lista razvijeno, prenos Prognozajno izveštajne služba zaštite bilja.
Dakle, sad najviše je problema oko nabavke dovoljnih količina đubriva. Neakada u Jugoslaviji bilo je sedam fabrika đubriva. One su proizvodile dovoljne količine, djubriva, ali raspadom zemlje i privatizacijom, to je uglavnom uništeno. Problema ima puno jer mnogi rastari u Srbriji odlučili su da ne primene tretmsa mineralnim đubrivom. Razlog je očigledan – drastčno poskupljenje inputa. Ipak ima i onih koji su ga nabavili. To se posebno odnoi na mesta gde postoje uspešne zemljoradničke zadruge. One su nabavljale đubrivo za zadrugare, ali i za kooperante zadruga.
Nestašica đubriva uticala je na rast cena. Cene mineralnih đubriva otišle su dva i tri puta naviše zbog poskuplјenje gasa i to pogađa polјoprivrednike u Srbiji ali i u svetu. Da bi ublažili posledice i smanjili troškove setve, država će produžiti još 15 dana rok za konkurisanje za pozajmice za nabavku repromaterijala sa nižim kamatnim stopama, izjavio je ministar polјoprivrede Branislav Nedimović. Naveo je da ovo ministarstvo daje subvencionisane kredite za kupovinu repromaterijala sa grejs periodom i kamatnom stopom od jedani tri odsto. ”Ova mogućnost postojala je do 1. novembra ali ćemo produžiti još 15 dana upravo zbog jesenje setve, za one koji eventualno nisu obezbedili finansijska sredstva i kako bi setva, pre svega, pšenice, najvećim delom bila uspešno završena”, naglasio je Nedimović. Dodao je da ne vidi veće probleme u aktuelnoj setvi, ali da bi na proleće moglo da dođe do poremećaja na tržištu azotnih đubriva, koja se koriste za prehranu useva i koja će biti potrebna u martu.
Po njegovim rečima, u Evropi je najveći proizvođač azotnog đubriva ”Jara”, obustavio 50 odsto proizvodnje, dok se u hrvatskoj Kutini takođe ne proizvodi. ”Popisali smo sve zalihe koje imamo i formirali radnu grupu koja se bavi ovim problemom. Grupa će u narednom periodu izaći sa predlogom za prevazilaženje tog stanja u prolećnoj setvi. Velika je tražnja za azotnim đubrivima, imamo planove kako to da rešimo sa Rusijom, a možda i sa Iranom, jer je ta državaveliki svetski proizvođač uree”, kazao je Nedimović. Ranijih godina veštačka đubriva u Srbiju pretežno su se uvozila iz Rusije (oko 60 odsto) ali i iz EU, uglavnom iz Hrvatske, Austrije, Mađarske i Rumunije. Cena gasa čini 80 odsto troškova proizvodnje, a proizvođači mineralnih đubriva iz Evropske unije objavili su nedavno da više nisu konkurentni na tržištu. Udruženja proizvođača đubriva ”Fertilizers Evropa”, pozvalo je Evropsku komisiju da preduzme hitne mere koje će omogućiti povratak uslova u kojima proizvođači mogu da nastave da snabdevaju evropske polјoprivrednike visokokvalitetnim i održivim đubrivima iz EU.
Vlada Ruske Federacije uvodi ograničenja na izvoz azotnih i složenih azotnih đubriva, navodi se u saopštenju na zvaničnoj stranici Ruske vlade. Granica za azotna đubriva neće biti više od 5,9 miliona tona, a za složena đubriva ne više od 5,35 miliona tona. Cene gasa su važan deo proizvodnje mineralnog azotnog đubriva. Povećanja cena gasa neminovno poskupljuju cenu mineralnih đubriva, pa kako bi se sprečila nestašica nadomaćem tržištu, a samim tim i povećanje cena hrane, Vlada po nalogu predsednika privremeno, na pola godine, ograničava izvoz, navodi se u saopštenju. Da bi ograničenja bila uvedena, Vlada mora da donese rezoluciju i da u skladu sa tim prilagodi carinske procedure. (B.G.)