SELJACI NOVOG DOBA: Kriza stočarstva i pokolj stoke

U procenama efekata liberalizacije na poljoprivredu Srbije moraju se analizirati svi faktori koji mogu uticati na evoluciju poljoprivrede, ne samo u Srbiji već i na globalnom planu. Prvi su takozvani spoljni faktori, jer se oni ne menjaju pod uticajem agrarne politike u Srbiji. To su na primer rast ili smanjenje populacije, makroekonomska kretanja, preferencije potrošača, razvoj tehnologija u poljoprivredi, uslovi životne sredine, kretanja na svetskom tržištu.

Piše: Branislav GULAN

Drugi su unutrašnji faktori, to jest oni koji su vezani za različite politike. Još uvek je nepoznato da li će Srbija kreirati svoju nacionalnu politiku u oblasti poljoprivrede ili će po ulasku u EU prihvatiti i primenjivati CAP. Da li će Srbija ući u STO pre ulaska u EU, ili će biti jedina zemlja koja je ušla u STO posle ulaska u EU? Zatim, da li će potpisati i sprovoditi različite bilateralne ugovore u oblasti poljoprivrede, kao i drugim oblastima, koje direktno ili indirektno utiču na poljoprivredu (obnoviljivi izvori energije, zaštita životne sredine, politika konkurentnosti…). Sve ovo je veoma bitno za projekte koji mi radimo na duže staze!

Liberalizacija tržišta poljoprivrednih proizvoda koja je usvojena na osnovu prelaznog Trgovinskog sporazuma u Srbiji, nije nastupila u skladu sa procesom koji se javlja kao odgovor na stanje u privredi i poljoprivredi u određenom stepenu razvoja proizvodnje, tržišta i sposobnosti svih učesnika u sektoru, već kao proces postavljen sporazumom. Poljoprivredni sektor nije dostigao nivo konkurentnosti koji bi omogućio ravnopravno suočavanje s konkurecijom;

Seljak u Srbiji danas nije konkurentan u svetu. Vrednost proizvodnje po jednom hektaru je oko 1.000 dolara. U Holandiji je to 24.000, a u Danskoj oko 17.000 dolara. Subvencije po hektaru u EU su od 480 do 900 evra po hektaru, a u Srbiji tek oko 40 evra! Vrednost ukupne agrarne proizvodnje koja se obavlja na 3,47 miliona hektara godinama se kreće između četiri i pet milijardi dolara. Jedino je u 2020. godini to bilo 5,6 milijardi dolara uz rast od oko 4,6 odsto. Izvoz je u 2019. godini bio 3,62 milijarde dolara, a u 2020. godini je iznosio 4,1 milijardu dolara. To je izvoz sirovina za hranu, a ne hrane, kako govore agrarni ministri. Dobro je što je Srbija sa tih površina obezbedila samodovoljnost u proizvodnji hrane u kriznim vremenima. Ali, cilj je da se ona poveća, po tonama i po vrednosti. Da izvoz bude više od pet milijardi dolara, pa čak za nekoliko godina da se u svet izvozi u vrednosti 10 milijardi dolara godišnje.

Ali, da to bude hrana, a ne samo sirovine. Naravno i da se vrednost ukupne proizvodnje poveća bar na 10 ili 15 milijardi dolara. To su govore sve vlasti proteklih decenija, ali proizvdonja uvek ili stagnira ili opada. Dokaz toga je godišnji rast za tri i po decenije od samo 0,45 odsto!

Najveća kriza je u stočarstvu koja se i dalje pogoršava. Dokaz tome je da je sredinom 2021. godine u klanicama završilo život 43.000 krmača koje su još bile sposobne da donose mlade prasiće. Da se nije ovih dana dogorio taj pokolj stoek,m te krmače bi mogle da donesu 500.000 prasića! Ovako su trenutno samo naupuniel prodavncie sa domaćim mesom. Taj pokolj najbolje će služiti političarima i kreaotrima ekonomske politike za vladajuću oligarhiju, da se hvale da imamo dovoljno domaće hrane za samoprehranu! Na klrajui godien ćemo to meso uračuinati u rat proizvodnje. A, to je bio pokolj! Bilo je takvih slučajeva. Pre anekoliko godina na savetovanju Agroekonhomista I poljorivredniak na Zlatiboru, auotr ovih redova je izneo tačan podatak da smoproizveli 320.000 tona svinjskog mesa I da je to bilo za 50.000 tona više nego prothodnih godina. I tako je bilo,. Ali, tek kasnijom je utvrdjeno da je bilo više mesa zboig protestngo pokoilaj svinja. Dakle, to je bilo samo trenutno vieš mesa u prodavnicama. Sliučnoje tada bilo sa proizvodnjom govedjeg – jubnećeg mesa koje se godišnje proizvodi oko 80.000 tona, malo manje ili više, zavisno od godine!  Dakle, sadašnjim klanjem krmača sposobnih za priplo, poboljšano je snabdevanje svinjskim mesom, ali smo ispraznili i onako prazne obore za svinje. Imamo ih sad između dva i tri miliona?  Broj svinaj je na nivou 1955. godine. Odnosno, 1984. Godien u SRbiji je biulo 5,4 miliona svinja. Nezaborcvamo d je Srbioaj 188866 godien na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja. Tada su SAD ima između 800 I 900 svinaj na 1.000 stanovnika. Dakle, u to vreme smo bili razvijeniji od SAD! Prema tome sadašmnej klanej donosi trenutnue poene političarima i kreatorima ekonomske politike za njih, ali  će ostaviti dugoročne posledice. To će značajno smanjiti broj prasića u oborima i novu proizvodnju mesa.

Pored toga ljudi koji su tovili te krmače, ostaće bez posla i prihoda. Odluka o klanju krmača ostavila je bez radnog mesta oko 10.000 onih koji su preživljavali od tog posla. Dakle, kriza stočarstva se produbljava, i ono je ,,pušteno niz vodu“ od strane Vlade Srbije, tvrdi stočar iz Srema Zlatan Đurić. Dokaz tome je da je ono do prošle godine u BDP agrara Srbije učestvovalo samo sa 31 odsto, što je bila karakterstika nerazvijenih subsahaskih zemalja. Stočni fond se i dalje smanjuje (tri decenije dva do tri odsto godišnje) a samim tim i rasni sastav stoke, proizvodnja i potrošnja mesa. Ona je u Srbiji manja za 200.000 tona nego 1990. godine kada se raspadala Jugoslavija!

Razlog tome morao se tražiti i u nepostojanju rezultata posle uloženih subvencija od 28 milijardi dinara od 2016. do 2018. godine, a da nije doneo nikakve rezultate poboljšanja, već daljeg pogoršanja u ovoj značajnoj privrednoj delatnosti. Znači nastavlja se višedecenijski godišnji pad proizvodnje od dva do tri odsto godišnje, pogoršava se rasni sastav, smanjuje se domaća proizvodnja i potrošnja mesa, raste uvoz, a smanjuje se izvoz mesa i prerađevina…

O tome u izveštaju Državne revizorske institucije, između ostalog doslovce, posle kontrole rada ovog dela Ministarstva poljoprivrede Srbije, piše (prepisano): DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA – IZVEŠTAJ O REVIZIJI SVRSISHODNOSTI POSLOVANJA – Efektivnost podsticaja u stočarstvu;

• IAKO JE U PERIODU 2016. DO 2018. GODINE REPUBLIKA SRBIJA IZ BUDŽETA IZDVOJILA OKO 28 MILIJARDI DINARA ZA PODSTICAJE U STOČARSTVU, NIJE DOŠLO DO POVEĆANJA BROJA GRLA KOD POJEDINIH VRSTA ŽIVOTINJA, PROIZVODNJE MESA I POVEĆANJA IZVOZA U OBLASTI STOČARstva, NAPISANO JE IZMEĐU OSTALOG U IZVEŠTAJU DRŽAVNOG REVIZORA NA 85 STRANA. STOČARSKA PROIZVODNJA U REPUBLICI SRBIJI SUOČAVA SE SA BROJNIM PROBLEMIMA KOJI KAO POSLEDICU IMAJU SMANJENJE BROJA GRLA I PAD PROIZVODNJE POJEDINIH VRSTA MESA, NAPISALI SU IZMEĐU OSTALOG KONTROLORI. STANJE SU DOKUMENTOVALI SA SLEDEĆOM TABELOM.

Ministarstvo poljoprivrede upravljanjem nije obezbedilo stalnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja u stočarstvu. Prilikom planiranja nije polazilo od potreba poljoprivrednika već se prilagođavalo dobijenim sredstvima kroz česte izmene Uredbi o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede je vršilo samo delimičan nadzor nad radom Uprave za agrarna plaćanja!

Uprava za agrarna plaćanja ne uspeva da obradi sve zahteve korisnika za podsticaje u stočarstvu, pa iz godine u godinu neizmirene obaveze iz prethdonih godina čine oko 35 odsto planiranih sredstava u tekućoj godini! Poljoprivredni proizvođači ne znaju kada će dobiti podsticajna sredstva, ni kada podnesu uredne zahteve jer odlučivanje po zahtevima predugo traje. Neko dobije za 30 dana, a neko čeka i po 500 dana! Zahtevi se ne obrađuju po vremenu dospeća što stvara nesigurnost kod korisnika podsticaja da će im podsticajna sredstva biti na raspolaganju za novi proizvodni ciklus. Uprava nema propisane interne procedure u postupku dodele podsticajnih sredstava pa postoji rizik da poslovni procesi, između otalog, i zbog toga dugo traju.

I pored pogodnih prirodnih resursa za razvoj stočarstva, mere podsticaja u stočarstvu nisu dovele do značajnog napretka u izvozu i obimu proizvodnje posmatranih vrsta životinja.

Ministarstvo poljoprivrede je kreator Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja kao i Nacionalnog programa za poljoprivredu, međutim, navedena dokumenta u sebi sadrže više opisne nego merljive ciljeve i smernice pa je nemoguće oceniti da li je stepen razvoja stočarstva u revidiranom periodu ostvario strateške ciljeve?

PREPORUKE…

Državna revizorska institucija je posle kontrole dala sledeće preporuke:

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede treba da:

– Obezbedi planska dokumetna kojima će se na kratkoročnom nivou, po godinama, utvrditi ostvarenje ciljeva, očekivani rezultat, kao i oblik, vrstu, namena i obim podsticaja;

– Obezbedi neophodne uslove da se podsticajna sredstva realizuju u razumnim rokovima da bi se obezbedila sigurnost poljoprivrednim proizvođačima;

– Utvrdi razloge zašto mere podsticaja u stočarstvu nisu dovele do značajnog napretka u izvozu i obimu proizvodnje posmatranih vrsta životinja i predloži rešenja za dalji razvoj stočarske proizvodnje;

UPRAVA ZA AGRARNA PLAĆANJA TREBA DA:

– Sačini pisane procedure kojima se definiše način na koji zaposleni u Upravi za agrarna plaćanja postupaju u svom radu i dokumentuju poslovne procese i obezbediti da naknadne kontrole sačinjenih akata obavljaju lica kojima to spada u opis poslova;

– U SKLADU SA MOGUĆNOSTIMA DA ORGANIZUJE EDUKACIJU ZA NOVO ZAPOSLENE U CILJU NJIHOVE POTPUNE PRIPREMLJENOSTI ZA VRSTU I OBIM POSLOVA KOJE MORAJU DA OBAVE U PROCESU KONTROLE ZAHTEVA ZA PODSTICAJE;

Sve ovo piše u nalazu Državne revizorske instititucije, ,,IZVEŠTAJ O REVIZIJI SVRSISHODNOSTI POSLOVANJA – EFEKTIVNOST PODSTICAJA U STOČARSTVU, objavljenom na 85 strana, BROJ: 400 -1115/2019-04/1, Beograd, 17. decembar 2019. godine.

Republika Srbija, je iz budžeta od 2018. do 2020. godine značajan novac uložila i u ruralne krajeve Srbije. Prilikom kontrole Državne revizorske institucije, između, ostalog nalaz je sličan kao i u stočarstvu.

Evo šta u njemu, između ostalog piše, šta je pronađeno da nije valjano i šta treba da se radi da bi se negativnosti svele na minimum. Negativnosti i lošeg rada ima puno, a dokaz tome je izveštaj napisan u veličini knjige, čak na više od 100 strana…

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA, IZRADILA JE IZVEŠTAJ O REVIZIJI SVRSISHODNOSTI POSLOVANJA O – PODSTICAJNIM MERAMA RURALNOG RAZVOJA. U PODNETOM IZVEŠTAJU NA VIŠE OD 100 STRANA, IZMEĐU OSTALOG PIŠE:

REZIME

Iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticaje merama ruralnog razvoja, nije moguće oceniti stepen ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera, ocenio je dr Dušan Pejović, predsednik Državne revizorske institucije, na konferenciji za novinare u PRESS centru UN, Prilikom predstavljanja ovog dokumenta.

Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Podsticaji merama ruralnog razvoja“: Ruralne oblasti u Republici Srbiji se susreću sa brojnim problemima, kao što su staračka gazdinstva, zastarela poljoprivredna mehanizacija i dr. Poslednjih godina usvojen je veliki broj dokumenata, strategija, zakona, kao i podzakonskih akata, koji regulišu oblast ruralnog razvoja, ipak stanje još uvek nije zadovoljavajuće. Primera radi prosečna starost vlasnika gazdinstva je 61, godina, dok je starost poljoprivredne mehanizacije duža od dve decenije, piše između ostalog u izveštaju o kontroli.

Nacionalni program ruralnog razvoja, kao jedan od ključnih momenata za realiazciju ciljeva politike ruralnog razvoja, nije blagovremeno donet i ne sadrži jasno definisane indikatore za merenje očekivanog rezultata. Iz navedenih razloga teško je utvrditi da li su program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja jedinica lokalne vlasti usklađeni sa nacionalnim programom. Preko 74 odsto jedinica lokalne samouprave, uključujući i opštinu Mali Zvornik, nije donelo strategiju ruralnog razvoja.

Ministarstvo poljoprivrede, prilikom planiranja sredstava za podsticaje, nije polazilo od smernica predviđenih Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja već se prilagođavalo zahtevima za podsticaje kroz česte izmene Uredbi i prenosilo sredstva sa manje traženih podsticaja nap ne podsticaje koji su u određenoj godini pokazali trend rasta, kako bio zadovoljio sve pristigle zahteve, što je dovelo do otežanog sprovođenja politike ruralnog razvoja. Pravo na podsticajna sredstva, iz budžeta Republike Srbije, ostvare svi uredno podneti zahtevi (kao i neki neuredno podneti zahtevi) korisnika podsticaja bez obzira na visinu planiranih sredstava za datu vrstu podsticaja u određenoj godini. Međutim, Uprava za agrarna plaćanja jednim korisnicima podsticaja obradi zahteve u roku kraćem od 30 dana, a za druge je neophodno čak i više od 500 dana!

Ministarstvo poljoprivrede ne vodi Registar podsticaja u kome bi trebalo da budu javno dostupni podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja. Ministarstvo poljoprivrede sprovodi kontrolu na licu mesta isključivo po nalozima Uprave za agrarna plaćanja, umesto na bazi procene rizika, piše između ostalog u REZIMEU IZVEŠTAJA DRI. Odmah pored tog REZIMEA stoje i PREPORUKE, šta treba da se uradi na ispravkama pronađenih grešaka iz vremena od 2018. do 2020. godine, kada je obavljana ova kontrola.

PREPORUKE

Državna revizorska institucija je, između ostalog, preporučila i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da:

– Obezbedi planska dokumenta kojima će se po godinama utvrditi mere i druge aktivnosti, kao i očekivane rezultate, oblike i vrste namene i obim pojedinih mera podsticaja ruralnom razvoju;

– Prilikom planiranja sredstava polazi od smernica predviđenih Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi politike ruralnog razvoja;

– Obezbedi javno dostupnu evidenciju o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja, što smanjuje rizika od netransparentnog trošenja finansijskih sredstava;

Upravi za agrarna plaćanja da obezbedi funkcionalan sistem sprovođenja merama podsticaja ruralnog razvoja kroz objavljivanje javnih poziva i konkursa, obradu zahteva u razumnim rokovima i objavljivanje rang lista podnosioca zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje. Ministarstvo poljoprivrede, prilikom planiranja sredstava za podsticaje, nije polazilo od smernica predviđenih Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja već se prilagođavalo zahtevima za podsticaje kroz česte izmene Uredbi i prenosilo sredstva sa manje traženih podsticaja na one podsticaje koji su u određenoj godini pokazali trend rasta, kako bi zadovoljio sve pristigle zahteve, što je dovelo do otežanog sprovođenja politike ruralnog razvoja.Pravo na podsticajna sredstva, iz budžeta Republike Srbije, ostvare svi uredno podneti zahtevi (kao i neki neuredno podneti zahtevi) korisnika podsticaja bez obzira na visinu planiranih sredstava za datu vrstu podsticaja u određenoj godini.

Međutim, Uprava za agrarna plaćanja jednim korisnicima podsticaja obradi zahteve u roku kraćem od 30 dana, a za druge je neophodno čak više od 500 dana. (Izvor: RZS)

Ministarstvo poljoprivrede ne vodi Registar podsticaja u kome bi trebalo da budu javno dostupni podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja. Ministarstvo poljoprivrede sprovodi kontrolu na licu mesta isključivo po nalozima Uprave za agrarna plaćanja, umesto na bazi procene rizika, preporučuje se u zaključcima DRI iznetim na PRESS konferenciji 2. februara 2021. godine. I sve ovo, između ostalog, piše u izveštaju DRI pod naslovom IZVEŠTAJ O REVIZIJI SVRSISHODNOSTI POSLOVANJA ,,Podsticaji merama ruralnog razvoja“, Broj: 400 – 738/2020-04/38, Beogradu, 14. decembar 2020. godine.

Šta je urađeno na ispravkama ovih nepravilnosti u poslovanju, za šta su utrošene ogromne pare ( ukupno oko 54 milijarde dinara, što je čak više od Agrarnog budžeta u 2021. godini koji je po prvoj varijanti iznosio oko 53 milijarde dinara) za sada nemamo izveštaja od Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije, odnosno nema ga u javnosti, a ni državni revizor prilikom prezentovanja poslednjih izveštaja nije izneo da je dobio šta je i da li je nešto urađeno na popravkama stanja iz prvog izveštaja (o stočarstvu) u vremenu od 2016. do 2018. godine). Kao što nepostoji izveštaj za javnost, za obavljenu kontorlu i šta je urađeno na PREPORUKAMA ZA ISPRAVLJANJE GREŠAKA U STOČARSTVU, TAKOĐE NE POSTOJI NI ZA RURALNI RAZVOJ. Svo vreme, kontrole i utvrđenih nepravilnosti, ministar poljoprivrede u Vladi Sje je Branislav Nedimović. To je od 2000. godine 13 ministar poljoprivrede u Vladi Srbije. Jedini on je izdržao ceo jedan mandat, i sad koristi i drugi. Ovakav rad mu je doprineo u napredovanju u Vladi, i vladajućoj Partiji (SNS) u napredovanju na obe funkcije.

Država poklanja mladima prazne kuće u selima!

Ministarstvo za brigu o selu počinje otkup i renoviranje napuštenih domova, uskoro konkurs za podelu, trajaće do 1. novembra. Mladi, zainteresovani da žive i rade na selu, od države će besplatno dobiti kuće, a u prve bi mogli da se usele već do kraja godine. Ministarstvo za brigu o selu privodi kraju izradu programa za besplatnu podelu oko 150.000 praznih kuća širom Srbije. Pored toga postoji još I oko 50.000 kuća za koje se ne zna ko im je bio vlasnik?

Realizacija bi mogla da počne već za tri meseca, raspisivanjem konkursa, čime bi počelo ostvarenje dugo čekanog plana oživljavanja opustelih srpskih sela. Konkurs za prvih 400 kuća za koje je država odvojila oko 500 miliona dinara. Procenjuje se na osnovu istraživanja u proteklih pola veka, podataka i analiza autora ovih redova, Branislava Gulana, analitičara i publiciste, da u Srbiji ima oko 150.000 praznih kuća na kojima piše da trenutno niko u njima ne živi i još 50.000 potpuno napuštenih kuća, kod kojih je enigma čak i pravo svojine. Ovaj program za sada neće obuhvatiti i potpuno napuštene kuće, zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, gde se ne znaju vlasnici.

Očekujemo da se program nađe pred Vladom, nakon čega će biti objavljen konkurs. Program će obuhvatiti tri kategorije zainteresovanih mladih ljudi – one koji već žive na selu u zajednici i žele da se odvoje, zatim stručnjake koji su potrebni za život na selu – iz oblasti agrara, tehnologije, medicine, stomatologije… Treću grupu čine mladi koji žive u gradu, a voleli bi da se oprobaju kao poljoprivrednici.

Broj kuća na prvom konkursu, kako Krkobabić kaže, zavisiće od toga koliko će Vlada novca opredeliti za tu namenu (govori se od 500 miliona dinara), pošto će se tim sredstvima po tržišnoj vrednosti otkupljivati kuće od vlasnika koji žele da ih prodaju. Kuće će moći da se koriste samo po predviđenim uslovima, pa novi vlasnici neće smeti da ih prodaju, ustupaju ili izdaju, niti koriste za nešto drugo. Ovaj projekat samo je deo mera namenjenih oživljavanju sela. Važan deo tog plana je i pomoć postojećim zadrugama, kao i osnivanje novih. Namera je da se u narednom periodu, osim krova nad glavom, ljudima na selu obezbede i bolji putevi, vodovod, kanalizacija, internet, kao i obrazovne, zdravstvene i kulturne ustanove.

Po mišljenju Rista Kostova, sekretara Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, veliki broj mladih zainteresovan je za projekat dodele kuća, iako još nisu precizirani svi detalji. Kako kaže, nada se da će biti zainteresovanih i za napuštene domove u brdsko-planinskim i pograničnim područjima. Plan je da se dodeljene kuće renoviraju tako da budu spremne za useljenje. Prazne kuće će biti namenjene, pre svega, onima koji žive u seoskim domaćinstvima sa više generacija srodnika i žele da se osamostale. Bilo bi idealno da dodeljene kuće budu blizu matičnog domaćinstva, kako bi mogli i dalje da rade i na zajedničkom gazdinstvu i koriste porodičnu mehanizaciju. Mladi mogu i sami da se uključe u predloge napuštenih kuća u svojoj blizini, ali će svakako morati da prođu na konkursu. Ovo će biti prilika da nezaposleni stručnjaci iz gradova dobiju i posao i krov nad glavom u selima.

Državni podsticaji i promocija zadrugarstva naišli su na plodno tlo u Srbiji. Poslednjih godina njihov broj se povećao za trećinu. U Registru privrednih subjekata trenutno su upisana 2.903 aktivna privredna društva ove pravne forme, pišu NOVOSTI.

U Zadružnom savezu ističu da se najmanje 75 odsto njih bavi poljoprivredom. I pored finansijske podrške iz budžeta, ne uspevaju svi. U blokadi, teškoj čak 617 miliona dinara, trenutno je 181 poljoprivredna zadruga.

Zadrugari iz godine u godinu mogu da računaju na državnu pomoć za nabavku opreme, podizanje višegodišnjih zasada i nabavku osnovnog stada. Novoformirani se trkaju za 7,5 miliona dinara, a postojeće zadruge dobijaju do 15 miliona dinara, kako bi se osnažio ekonomski potencijal gazdinstava.

Evidencija Narodne banke pokazuje da je najdublje u „crvenom“ zadruga „Pan-klas“ Odžaci. Njeni računi su blokirani za čak 50 miliona dinara. Oni najmanje duguju državi, oko dva miliona dinara. Ubedljivo najviše obaveza spada pod treći prioritet, a to su poverioci na osnovu dospelih hartija od vrednosti, menica ili ovlašćenja.

– U blokadi se nalazi 181 zadruga, sa ukupnim iznosom blokade od 617.183.063 dinara, bez obračunate kamate – kažu u Narodnoj banci Srbije. – U obzir su uzeti privredni subjekti čija je pravna forma – zadruga i koji imaju šifru delatnosti koja se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo i ribarstvo.

Od pre nekoliko godina, u finansijskim problemima je i „Uljarica“ iz Negotina. Oni su u „crvenom“ 36,6 miliona dinara, a 25,8 miliona potražuju poreznici, carinici i drugi nadležni. Sledeća na listi, mereno visinom duga, jeste „Gold Srem Šuljam“, koja je u likvidaciji. Dug im je mahom prema državi, i dostigao je 36,5 miliona dinara. Kada se posmatra broj dana blokade, trenutno je rekorder „Riljac“ koji ih broji više od 6.500.

Kako je rekao za javnost Nikola Mihajlović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, svaka zadruga ima svoj individualni problem. Država im dugo nije knjižila imovinu, nisu mogli da uzimaju kredite, da zaposle ljude, pa su se nagomilali poslovi, došlo do viška radnika i nisu uspeli da prevaziđu krizu.

– Broj blokiranih zadruga nije veliki – smatra Mihajlović. – Poljoprivredne se bave raznim delatnostima. Što se tiče zadruga, dobro je da se stvori jedan kontinuiran zadružni proizvod, prvenstveno namenjen izvozu. Često se dešava da nemamo dovoljno količina, usitnjeni su posedi, pa je dobro da se udružimo. Tako bar možemo da imamo količinu. Na kraju, najbitnije je da se izveze. Od 2012. godine zadruge su vraćene da budu ravnopravni korisnici podsticaja. Onda je usledio zakon o zadrugama, 29. decembra 2015. godine, sa realizacijom projekta „500 zadruga u 500 sela“. Samo od početka ove, 2021. godine osnovano je 155 poljoprivrednih zadruga.

Osnovane zadruge

Lane su, prema podacima Agencije za privredne registre, osnovane 153 zadruge, a obrisano 53, godinu pre pokrenute su 304, a obrisana 71. U 2018. okupilo se 145 zadrugara, a odustalo njih 56. U 2017. u registar je upisano 185 novih, a od zadrugarstva odustalo njih 66, piše u NOVOSTIMA.

Usud puste zemlje

OD 4.700 sela u Srbiji 1.200 sela je već prazno. Cilj je da se spreči, „usud puste zemlje“. Zato moramo da obnovimo život u tim kućama. Statistika pokazuje da je na selu trenutno više od 256.000 mladića do 45 godina neoženjeno i oko 100.000 devojaka nedudato. Tako da je ovo naš pokušaj da ustupanjem kuća toj kategoriji mladih poljoprivrednika damo šansu da zasnuju svoja domaćinstva. Dakle, osptanak i ostanak sela zavisi od mladih devojaka da li će da se udaju stvaraju porodicu i žive u selu. Na konkurs su pozvani i mladi i hrabri ljudi koji žele da se oprobaju u poljoprivredi i budu savremeni povrtari, vinogradari, voćari, stočari, da se bave poljoprivrednom, ali i turizmom… Među njima, smatraju u Ministarstvu, ima i uspešnih glumaca i sportista i ljudi iz drugih profesija koji bi se oprobali u poljoprivredi. Program je u završnoj fazi i privodi se kraju, a tržišna vrednost kuća koje će otkupljivati država procenjivaće se u saradnji sa lokalnim samoupravama. Očekuje se da to budu seljaci novog doba.

Postoji više razloga za sve to:

– Različit nivo privrednog razvoja u trenutku prihvatanja istih ciljeva. Dok su ciljevi EU i savremena načela CAP, rezultat privredne evolucije (dugogodišnja ulaganja u poljoprivrednu tehnologiju i znanje, ali i u sistem intervencija, tržišne – spoljnotrgovinske zaštite i domaće podrške sektoru, razvijena tržišna infrastruktura, proizvodni i tržišni standardi…), u Srbiji su rezultat željenih političkih ciljeva (međunarodne integracije i usklađivanje sa standardima), a ne odgovor na stvarno stanje u poljoprivredi;

– Različite karakteristike poljoprivrednika u Srbiji i EU kao posledica istorijskih okolnosti. Poljoprivrednici ne predstavljaju jednaku društvenu grupu u razvijenim zapadnoevropskim zemljama i u Srbiji. U zapadnoevropskim zemljama poljoprivredno stanovništvo čini 2-3 odsto ukupnog stanovništva, a sektor više od 50 godina funcioniše na industrijskim i tržišnim principima, dok u Srbiji je i danas poljoprivrednicima nejasno šta se od njih i pod kojim uslovima očekuje. Poljoprivrednici u Srbiji u današnjim okolnostima su dezorijentisani dugogodišnjim socijalističkim pristupom kojim se forsirala društvena proizvodnja, koja nije nužno bazirana na ekonomskim načelima, a zanemarivao se seljak – proizvođač, i ako se proizvodnja obavljala na poljoprivrednim porodičnim gazdinstvima;

– Nasuprot tome, danas se od porodičnih poljoprivrednih gazdinstava očekuje da budu osnova organizovanja poljoprivrede. Promene strategije koje su zasnovane na političkim efektima nedovoljno jasno i čvrsto postavljene finansijske obaveze i prava poljoprivrednika nisu osigurali restrukturiranje sektora na zdravim tržišnim osnovama. Poljoprivrednici ne raspolažu preduzetničkim veštinama, ekonomskim znanjima i voljom da sarađuju, udružuju se i pokreću inicijative;

– Različite potrebe nastoje se ostvariti jednakim ili sličnim merama i instrumentima. Na tržištu EU koje je zasićeno poljoprivrednim proizvodima reforme politike su logično rezultirale razdvajanjem subvencija od proizvodnje, ali to ne daje rezultate ukoliko se želi povećati proizvodnja i konkurentnost, što su još uvek ciljevi koji se očekuju od domaće poljoprivrede. Usvajanje načela liberalne trgovine takođe je logično u zemljama čija su tržišta zasićena, a proizvođači posluju na ekonomski opravdanim načelima; u Srbiji se istovremeno očekuje porast proizvodnje i samodovoljnosti i zaštita domaćih proizvođača, što je u suprotnosti s načelima liberalne trgovine;

– Često se u raspravama o konkurentnosti ekonomisti koncentrišu na jedan faktor konkurentnosti i to onaj o cenovnim faktorima konkurentnosti, a posebno uticaju kursa na uvoz i izvoz, smatrajući ga najvažnijim. Jedna od teorija koja generalno u Srbiji služi kao opravdanje za slabu konkurentnost i efikasnost privrede je, kako izvoznici ispaštaju zbog kursa dinara („jak dinar“). Osnovni argument ove teorije je da bi slabiji dinar činio izvoznu robu jeftinijom stranom kupcu, a uvoznu robu skuplju domaćem kupcu. Smanjenjem uvoza i povećanjem izvoza, depresijacija bi trebalo da poboljša spoljnotrgovinski bilans, poveća proizvodnju i zaposlenost;

– Problemi konkurentnosti su daleko složeniji i kompleksniji. Kod svakog proizvoda, koji se plasira, moraju se razmotriti i necenovni faktori konkurentnosti koji su često važniji i uticajniji od cenovnih. Broj necenovnih faktora je veliki i nikada se sa sigurnošću ne može reći da su svi uvaženi;

– Neki od njih su: nivo tehnologije i produktivnost rada, kvalitet, rokovi isporuke, trajnost proizvoda, ambalaža, dizajn, kreditiranje kupaca, sertifikacija, označavanje proizvoda, robne marke… Za to su presudne tehnologije proizvodnje, multidisciplinarna znanja koja su na raspolaganju poljoprivrednim proizvođačima, zakonski propisi, sistemi tehničkih propisa, čija implementacija omogućava da proizvod ispuni tehničke i bezbednosne zahteve tržišta na koje se plasira;

Da bi se obezbedila konkurentnost poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, potrebno je razviti svest kod proizvođača. Potrebno poštovati međunarodne propise (pravila igre), dramatično unaprediti programe obrazovanja stručnjaka i obučavanja poljoprivrednika, upoznati i poštovati pravila nadzora tržišta. Međutim, i pored toga što među poljoprivrednicima u Srbiji postoji svest o konkurenciji, jer se svakodnevno dokazuju među drugim poljoprivrednicima, mora se graditi svest o tome da ulaskom u EU i STO i liberalizacijom tržišta tek počinje prava borba s konkurencijom!

Prvih 14 seoskih kuća dobijaju stanare

       „Srbija je krenula u odlučnu bitku za naselјavanje praznih seoskih kuća. Program koji smo najavili danas je zaživeo. Prva sednica komisije i prve dobre vesti –14 kuća u Srbiji dobile su nove vlasnike. Upravo je ukupno odobreno 16 miliona dinara, a vrednost kuća išla je od 835.000 dinara u Pirotu, u selu Polјska Ržana, do punog iznosa od 1.200.000 u selu Vajska opštine Bač. Prednjače parovi sa decom, dosta je mladih polјoprivrednika, ali i onih koju su rešili da napuste gradske sredine i počnu novi život u selu“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon što je danas u Palati Srbija održana prva sednica komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

      Svoj novi krov nad glavom danas je dobilo 12 porodica sa teritorije čitave Srbije i dva mlada polјoprivrednika, rešena da započnu samostalno život. Najviše zahteva, koji su i odobreni, stiglo je iz opština Pirot (sela Polјska Ržana, Veliki Suvodol, Berilovac) i Nova Crnja (sela Srpska Crnja i Toba), a za njima su sela opština Bačka Palanka, Lučani, Vladičin Han, Bač, Kikinda, Pećinci. Lep primer je i par iz Beograda, sistem administrator i arhitektonski projektant koji će raditi od kuće i svoj novi život započeti nadomak Trstenika u selu Dublјe.

        Ovim programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelјu i mladom polјoprivredniku/ci do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naselјenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naselјima.

       Interesovanje je veliko, prijave svakodnevno stižu, sredstva se dodelјuju po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredelјenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2021. godine. Ministar je izneo da je za sada prosek podnosilaca prijave na ovaj konkurs 35 godina života, ali da se interesuju i oni koji nisu punoletni, a koji će još koju godinu morati da se strpe u roditelјskim domovima.

       Predsednik komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta je rektor Beogradskog univerziteta i dekan Arhitektonskog fakulteta prof.dr Vladan Đokić, a zamenik predsednika komisije je agroekonomista Milan Prostran. Podsetimo, uredba o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih finansijskih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2021. godinu, koju je donela Vlada Srbije i po kojoj je 28. juna 2021. godine raspisan javni poziv, predviđa ukupno 500 miliona dinara za ove namene, a po jednoj kući dozvolјen je iznos do 1,2 miliona dinara.

EVO I PRIMERA O AGRARNOM STANJU NA KOSOVU I METOHIJI: Izveštaj o poljoprivrednim domaćinstvima u 2020. godini:

Na Kosovu i Metohiji, više goveda nego u Srbiji!?

Rezultati istraživanja pokazuju da je korišćeno poljoprivredno zemljište od 420.209,54 hektara gde livade i pašnjaci učestvuju sa 51,7 odsto a obradivo zemljište sa 44,8 odsto, višegodišnji zasadi (voće, vinogradi, sadnice) sa 3,2 odsto i bašte sa 0,3 odsto.

Od ukupno obradive zemlje (188.371,71 hektara) najveći deo je pod žitaricama 124.714.31 ha (66,2 odsto, krmno bilje 37.514,18 hektara (19,9 odsto), ukupno povrće (na otvorenom u staklenicima i baštama) 10.115,31 hektara, od čega povrće na otvorenom i u staklenicima 8.892,76 hektara (4,8 odsto); krompir na 3.770,51 hektara (dva odsto), mahunarke 3.015,71 hektara (1,6 odsto), industrijsko bilje 1.065,16 hektara (0,6 odsto), ostali usevi 2.673,48 hektara (1,4 odsto) i neobrađeno zemljište 6.635,59 ha (3,5 odsto).

Navodnjavano zemljište makar jednom tokom perioda posmatranja bilo je 32.009,57 hektara (Srbija prema podacima RZS iz 2021. godine u protekloj godini korone navodnjavala je samo tek nešto više od 5.2000 hektara!) dok je ukupna površina na kojoj su upotrebljavani pesticidi bila 122.090 hektara.

Prema istraživanju u 2020. godini  broj goveda, u južnboj srpskoj pokrajini, bio je 261.389 glava, ovaca 212.131, koza 29.557, svinja 45.394, konja, mazgi i magaraca 1.804, živine 2.781.913 grla i bilo je 262.541 košnica.

Kada se podaci o broju grla stoke i živine Srbije stave u odnos sa brojem stanovnika na Kosovu i Metohiji, vidi se da je je bilo više goveda nego u ostatku Srbije na 1.000 stanovnika: na KiM 147 prema 128 u centralnom delu Srbije.

Odnos svinja u korist Srbije bez KiM bio je 431 prema samo 25 (proterana većina hrišćana sa Kosova i Metohije), odnos ovaca bio je 243 prema 119, koza 29 prema 17 i živine 2.201 prema 1.561.

Na KiM bilo je 147 košnica na 1.000 stanovnika, a u severnijem delu Srbije 141.

Podaci za KiM su mnogo povoljniji ukoliko se uzme da je 1,78 miliona stanovnika precenjen podatak o stvarnom broju stalno prisutnih.

                                                                                     (Autor je analitičar i publicista)