REZULTATI AGRARNE GODINE U SRBIJI

Zamrznuti krediti

 Dužnici koji otplaćuju poljoprivredne kredite ili lizinge, moći će da odlože svoje rate za šest do 12 meseci. Suša obrala deo prinosa. Očekuje se pad proizodnje u 2022. godini. Počela jesenja setva

Ovu odluku doneo je Izvršni odbor Narodne banke Srbije kao olakšicu zemljoradnicima i stočarima i proizvođačima koji su u teškoj ekonomskoj situaciji. Kako poljoprivrednici kažu, ovo im je značajna pomoć jer su im zbog suše prinosi desetkovani, pa jedva mogu da namaknu za novu setvu i jesenje radove.

Prema poslednjim podacima iz Kreditnog izveštaja Udruženja banaka Srbije, dug na osnovu poljoprivrednih kredita na kraju septembra iznosio je 80,9 milijardi dinara. To je za 4,7 odsto više novca nego pre godinu dana, kada su na ime pozajmica poljoprivrednici bankama dugovali 77,3 milijarde dinara. Sa druge strane, zaduženost je u odnosu na prethodni mesec manja za oko 1,2 procenta, što ne iznenađuje, jer je zbog suzbijanja inflacije, NBS podigla i sedmi put referentnu kamatnu stopu. To je uticalo na poskupljenje svih dinarskih kredita za varijabilnom kamatnom stopom.

Treba dodati i lizing ugovore, kojih je na kraju septembra bilo 5.602, a značajan deo njih se odnose na poljoprivredne mašine i vozila.

Značajna mera odlaganja duga

Da je Odluka NBS o reprogramu poljoprivrednih dugova značajna privremena mera smatra Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog zaveza Vojvodine. – To je velika pomoć za poljoprivrednike jer je ove godine Srbiju pogodila velika suša, pa su prinosi izuzetno podbacili i kada prodaju robu, poljoprivrednicima ne ostaje dovoljno da pokriju sve troškove.

Sa kukuruzom je situacija katastrofalna. Očekivao se rod prvo od osam milion tona, zatim od šest, a sada kada je žetva – berba u toku prognoze su da će ga biti samo 4,7 miliona tona. To je dovoljno za ishranu stočnog stada u Srbiji, koji je na minimumu , na nivou od Prvog sveskog rata i treba nam samo četiri miliona tona ,,žutog zrna’’. Ali i sa ostalim žitaricama nije mnogo bolje. Prema našim saznanjima, odlaganje kreditinih rata je interes mnogih, jer će to omogućiti da se pripreme za sledeću setvu i neophodne jesenje radove.

Na kraju 2021. godine agrar Srbije imao je pad proizvodnje od pet odsto. I tada je najveći uticaj na taj pad imao manji rod kukuruza. Naime, i  2021. godine se očekivao rod kukuruza od osam miliona tona. Ali, on je bio manji za dva miliona tona. Pošto Srbija ima veoma mali stočni fond, kome je dovoljno i oko četiri miliona tona žutog zrna, lane je u svet bilo izvezeno kukuruza u vrednosti od 557 miliona dolara. Izvoz je ove godine pod velikim znakom pitanja, koliko će ga biti za prodaju u svetu. Računa se na zalihe iz prošle godine (od oko 350.000 tona) i minimalne količine viškova, ako ih bude posle ovogodišnje berbe. Kada je reč o izvozu kukuruza kreatori agroekonomske politike ističu da je Srbija među deset navjećih izvoznika u svetu. To je dobr kada zemlji dođu devize. Ali, hvalimo se sa izvozom sirovina za proizvodnju hrane. To niej dobro.  U okolnim zemljama, kupci kukuruza u Srbiji sa njim hrane svinje, pa ih posle izvoze u Srbiju. To nije ni dobro i nije za pohvalu. Jer, od kukuruza može u preradi može da se dobije čak 10.000 različitih proizvoda. Kada bi to uradili pa ih izvozili kao finalne proizvode to bi prihod bio veći najmanje za pet puta! Ovako je to prihod samo od sirovina za proizvodnju hrane i drugih proizvoda.

U NBS objašnjavaju da je omogućen reprogram postojećih obaveza, što znači da se ti dužnici mogu opredeliti da im se izmirivanje obaveza po osnovu glavnice odloži u periodu od najmanje šest do 12 meseci, a u zavisnosti od sopstvenog izbora trajanja grejs perioda u okviru reprograma. Rok otplate kredita, odnosno ugovora o lizingu se u tom slučaju produžav, pa se stručnjaci ne usuđuju mnogo da prognoziraju budući rod, jer on trenutno varira od dve do osam tona po hektaru. Svakako, kukuruza bi ove godine moglo biti od nekih 4,7 do pet miliona tona.

– Suša će na kukuruz ostaviti veće posledice nego prošle godine, kažu analitičari. To znači da ćemo manje imati za izvoz, ali ćemo svakako imati dovoljno za sopstvene potrebe. Upravo počinjemo novu tržišnu godinu sa zalihama kukuruza od 350.000 tona prošlogodišnjeg. Pojedini hibridi dobro rađaju na našim prostorima, pa su prinosi kukuruza i do 12 tona po hektaru. Kukuruza će za Srbiju ipak biti dovoljno, jer su prazne staje i obori za tov svinja, pa nema stoke da ga jede. Za ovo malo stoke što je imamo u stajama potrebno je oko četiri miliona tona kukuruza.

Kada je reč o suncokretu, on je gotov. Skinut je sa njiva. Ove godine smo ga imali na 15.000 hektara više nego prošle godine. Ževaja obavlejna a oko 250.000 hektara. Ali, bez obzira na manje prinose, imaćemo veći rod za nekih 15.000 tona na godišnjem nivou, odnosno rod od oko 600.000 do 660.000 tona suncokreta. Ono što je za ovu godinu specifično, jeste zabrana izvoza suncokretovog ulja, pa smo sa relativno velikim zalihama započeli novu tržišnu godinu. Za suncokret smo ušli sa zalihama od oko 30.000 tona, a to je 30 miliona litara suncokretovog ulja, rafinisanog i nerafinisanog. Kod nas na preradu ode oko 580.000 tona suncokreta, što je jednako proizvodnji više od 300.000 tona suncokretovog ulja. U našoj zemlji, godišnje se potroši između 80.000 i 100.000 tona.

Po rečima analitičara, soja je ove godine od suše najviše stradala. Zasejane površine bile su iste kao prošle godine – 240.000 hektara. Prinosi su manji, a neke procene su da će rod biti 1,7 tona po hektaru. Kako srpska soja nije bila konkurentna, već smo bili skuplji na tržištu, imamo i ovde zalihe. Starog roda je ostalo 240.000 tona.

Izveštaj Produkte berze

Cene  pšenicena početku nedelje bila je 38,80 dinara po kilogramu bez pdva, kukuruza 34,50 dianra takodje bez pdv,dok je suncokret pojeftinio, navodi se u  izveštaju Produktne berze..

Berzanski ugovori za suncokret zaključeni su u rasponu od 66 do 66,2 dinara za kilogram bez PDV. Na tržištu soje nije došlo do realizacije berzanskih ugovora, a ta roba nuđena je po ceni od 80 dinara po kilogramu bez PDV.

Skuplja setva

Jesenja setva je počela, a optimalni rok je za sedam do 10 dana. Ona je započeta relativno skoro, zbog vremenskih uslova. Očekuje se da pšenica bude posejana na nekih 600.000 do 620.000 hektara. Zbog vremena, sigurno je da će setva trajati do kraja oktobra. U jesenjoj setvi 2021. godien za hetkar pšencie kojni se sejao trebalo ja 163.000 dinara. Danas je to znatno više. Analitičaru kažu, skuplje je za 40 pa do 60 osto. To će sve morati da se ugadi u cenu pšenice posle žetve u 2023. godini. Manja upotreba mineralnih đubriva, imajući u vidu rast cena, koji se dešava već drugu godinu zaredom, obeležiće ovu setvu.

Ratarima će ove godine biti potrebno 9.310 dinara za oranje po hektaru, za „setvo  spremiranje” 2.920, rasturanje veštačkog đubriva 1.920, setvu pšenice 4.480 dinara

Hektar setve pšenice ratare će ove jeseni koštati 140.750 dinara, odnosno 81.093 dinara po jutru, pokazuje najnovija računica Agrarne komore polјoprivrednih proizvođača Srbije (AKPPS). Ovo je iznos ukoliko se uzme da će ratari plaćati dizel po subvencionisanoj ceni od 180 dinara po litru.

U 2022. godini proizvođačka cena pšenice po hektaru bila je oko 163.000 dinara na osnovu prinos od 4,25 tona po hektaru, kaže Petar Radić, saradnik u Zadružnom savezu Vojvodine. Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije u 2022. godini požjeveno je ukupno 3.111.000 tona pšenice. To žito bilo je posejano na oko 630.000 hektara.  Srbiji je za ishranu, robne rezerve  setvu potrebno u toku jedne godine oko 1,55 miliona tona pšenice, To može da se obezbedi uz kavlitetnu obradu na povšrini od oko 300.000 hektara. Sve preko toga može da ide u izvoz!

Kako je rekao Nenad Manić, predsednik AKPPS ovi troškovi su za 26,3 odsto viši nego prošle jeseni. On napominje i da su cene polјoprivrednih proizvoda rasle od tada i onaj ko se ozbilјno bavi polјoprivredom, neće razmišlјati da li će raditi kako treba, odnosno obaviti sve radnje koje su potrebne. Tu posebno misli na nabavku đubriva jer je „prošlo vreme kada se o pšenici razmišlјalo bez upotrebe hemije”. Očekuje se i dalјi rast cena žitarica i drugih polјoprivrednih proizvoda zbog dešavanja u Ukrajini. To ide na ruku polјoprivrednicima ali i državi koja postiže samodovolјnost u proizvodnji pa I viškvoe za izvoz.

Prema izveštaju AKPPS-a, ratarima će ove godine biti potrebno 9.310 dinara za oranje po hektaru, za „setvospremiranje” 2.920, rasturanje veštačkog đubriva 1.920, setvu pšenice 4.480, veštačko đubrivo NPK 38.230 dinara i seme pšenice 22.500. Kaže da su cene mašinskih radova preuzete iz cenovnika Zadružnog saveza a u cenu setve ušao je i zakup oranica što je najveći trošak polјoprivrednicima, jer po hektaru zakup tuđih njiva košta 500 evra, odnosno 61.360 dinara. Ova cena zakupa odnosi se uglavnom na južni Banat. U drugim delovima je jeftinije, ali treba reći i da ti polјoprivrednici teže obrađuju zemlјište i imaju manje prinose, pa se svodi na slično – navodi on. Dodaje da je u međuvremenu moguće očekivati rast cena semena i eventualno veštačkog đubriva. (B.GULAN)