Regionalizacija agrarne proizvodnje

Raspoložive polјoprivredne i obradive površine, posebno oranične, mogu se racionalno koristiti povećanjem stočarske proizvodnje i izmenom proizvodne strukture u bilјnoj proizvodnji. Bez sela Srbije, nema ni Srbije! Republika Srbija je bogom dana za polјoprivrednu proizvodnju. Ogromne obradive i kvalitetne površine, bogatstvo bilјnog i životinjskog sveta, klima prilagođena svim kulturama, bogata tradicija bavlјenja polјoprivredom, naučne institucije koje više od 100 godina obrazuju polјoprivrednike i trenutno 25.000 agronoma, najveće su blago agrara Srbije. Država Srbija raspolaže sa 5,11 miliona hektara polјoprivrednog zemlјišta od kojeg je 4,2 miliona hektara obradivo. Proteklih godina maksimalno se koristi oko 3,47 miliona hektara

Piše: Branislav Gulan

Zemlјa u Srbiji je danas ponajviše vlasništvo selјaka, zatim tajkuna (domaćih i stranih) i nešto malo u vlasništvu zadruga. Poseduje i potencijal reka i kanala i ima dobre hidrološke uslove za korišćenje vode. Međutim, dok se u svetu navodnjava 17 odsto površina, u Srbiji je to od 1,4 do odsto. Poslednjih decenija stalno se govori o velikim šansama, a proizvodnja u tonama stagnira ili opada decenijama. Vrednost agrarne proizvodnje u 2015. godini bila je tek 4,7 milijardi dolara i imala je pad od osam dosto.  Uz pomoć Boga, ona je u 2016. godini imala rast od osam odsto i vrednost od pet milijardi dolara.  U 2017. godini suša je nanela štete od oko 1,5 milijardi dolara, pa je procenjen pad proizvodnje na više od 10,7 odsto. U 2018. godini koja je bila rodna, nadoknađen je pad iz 2017. godine, pa je zabeležen rast veći od 18 odsto. U 2019. godini agrar je jedina grana koja je imala pad proizvodnje od 0,1 odsto, dok je 2020. godine konačno dočekan rast proizvodnje od 4,6 odsto! Rast po količinama Srbija bi trebala da ima svake godine. Jer, samo dva njena institute iz Novog Sada i Zemuna, stvorila su više od 1.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura. Nјihove genetske mogućnosti koristimo samo od 30 do 50 odsto. Dakle, kada bi slušali i primenjivali reč nauke, proizvodnja bi bila znatno veća! Morala bi da ima vrednost od najmanje 6,6 milijardi dolara, koliko je bila pre tri decenije. Po ovom budućnost se nalazi povratkom u prošlost! Prema informaciji za javnost ministra polјoprivrede u Vladi Srbije Branislava Nedimovića u 2020. godini rast proizvodnje je bio 4,61 odsto!

Bruto i neto vrednost proizvodnje

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna bruto vrednost polјoprivredne proizvodnje u 2020. godini iznosi 5,81 milijardi dolara, što je za 4,61 odsto veća od realizovane u 2019. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost polјoprivredne proizvodnje, u visini od 4,85 milijardi dolara, veća je za 5,11 odsto u odnosu na 2019. godinu. Fizički obim polјoprivredne proizvodnje predstavlјa vrednost iskazane u proizvođačkim cenama kako bi se izbegao uticaj subvencija. Proteklih godina fizički obim polјoprivredne proizvodnje značajno varira, pod uticajem nepovolјnih klimatskih uticaja.

Značaj proizvodnje i prometa bilјnih proizvoda proizilazi iz činjenice što je njihov najveći obim neophodan u svakodnevnoj ishrani lјudi i stoke. Privredni rast, urbanizacija i rast životnog standarda stanovništva, kao i neophdonost svakodnevne potrošnje doprinse i rastu tržišne potrošnje bilјnih proizvoda, prerađenih i pripremlјenih za prodaju i neposredno doprinose širenju, usavršavanju, moderniazciji proizvodnje i tržišta ove grupe proizvoda. Udeo bilјnih proizvoda u ukupnom proemtu polјoprivrednih proizvda ceni se na osnovu pokazatelјa o udelu bilјne proizvodnje u ukupnoj polјoprivrednoj proizvodnji u zemlјi i u svetu. Smatra se da u svetskim okvirima ratarska proizvodnja zauzima najveći deo obradivih površina, pri čemu daje navjeću masu bilјnih proizvoda i oko tri četvrtine vrednsti ukupne svetske polјoprivredne proizvodnje.

U realizovanom fizičkom obimu ukupne polјoprivredne proizvodnje u Srbiji, u 2020. godini ratarska proizvodnja zajedno sa povrtarskom proizvodnjom je učestvovala sa preko 80 odsto u ukupnoj vrednstoi bilјne proizvodnje, a u ukupno ostvarenoj vrednosti polјoprivredne proizvodnje sa preko 54,70 odsto. Struktura ratarske proizvodnje ukazuje na značaj ratarskih proizvda u ishrani lјudi i stoke, kao i sirovina za širu industrijsku preradu, što ukazuje na potrebu stalnog usavršavanja i razvijanja organizovanog tržišta ovih proizvoda.

U 2020. godini ukupna vrednost  realizovane bilјne proizvodnje u Srbiji ostvarena je u vrednosti od 3,93 milijarde dolara, što predstavlјa rast od 6,95 odsto u odnosu na 2019. godinu, sa učešćem od 67,7 odsto u ostvarenoj vrednosti ukupne polјoprivredne proizvodnje.

Realizovane vrednosti bilјne proizvodnje po delatnostima u 2020. godini su:

• U 2020. godini u vrednosti bilјne agrarne proizvodnje Srbije žita su učestvovala sa 1,83 milijarde dolara, što je bilo učešće od 46,5 odsto u ukupno ostvarenoj vrednosti bilјne proizvodnje i povećanje za 6,92 odsto u odnosu na 2019. godinu;
• Povrtarsko bilјe, učestvovalo je sa 470 miliona dolara, sa učešćem i bilјnoj proizvodnji od 11,9 odsto i padom proizvodnje od 1,26 odsto u odnosu na 2019. godinu;
• Industrijsko bilјe učestvovalo je u agrarnoj polјoprivrednoj proizvodnji sa 623 miliona dolara, imalo je učešće od 15,8 odsto i povećanu proizvodnju za 4,71 odsto;
• Krmno bilјe, je imalo učešće od 257 miliona dolara, sa učešće od 6,5 odsto i proizvodnju na nivou 2019. godine;
• Voćarstvo je imalo proizvodnju vrednu 693 miliona dolara, sa učešćem od 17,6 odsto u ukupno ostvarenoj agrarnoj proizvodnji. Rast proizvodnje u odnosu na 2019. godinu bio je 7,94 odsto;
• Vinogradarstvo je imalo vrednost proizvodnje od 63 miliona dolara, sa učešćem od 1,6 odsto. Ono je zabeležilo smanjenje proizvodnje u odnosu na 2019. godinu za 1,56 osto;
• Postojeći stočni fond, i pored nezadovolјavajućeg broja stoke u odnosu na raspoložive polјoprivredne površine, predstavlјa značajana razvojni resurs, uz uslov da se sistematski i veoma intenzivno unapređuju genetske osobine stoke, kao i tehnologija i organizacija proizvodnje. Intenziviranje proizvodnje u stočarstvu i povećanje učešća ove delatnosti u strukturi ukupne polјoprivredne proizvodnje može se obezbediti podsticanjem izmene rasnog sastava stoke i povećanjem proizvodnje mesa i mleka po jedinici kapaciteta. Struktura stočarske proizvodnje Srbije prema ostvarenoj bruto vrednosti polјoprivredne proizvodnje u 2020. godini. Razvoj ove grane u visokom stepenu uslovlјen je mogućnostima plasmana na domaćem i stranom tržištu.

Stočarstvo

Stočarstvo Srbije je i pored izazito povolјnih prirodnih uslova u velikoj krizi. Broj stoke je u poslednjoj deceniji opadao po godišnjoj stopi od dva do tri odsto, pala je proizvodnja mesa sa 600.000 tona (devedesetih godin prošlog veka),  na oko 517.000 tona, smanjena je godišnja potrošnja mesa sa 65 na oko 50 kilograma po stanovniku.  Prve procene ukazuju da je ukupna vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji 1.87 milijardi dolara, a to je na nivou 2019. godine.

Procenjene vrednosti stočarske proizvodnje po delatnosti u 2020. godini:

• Govedarstvo, 770 miliona dolara, sa učešćem od 41 odsto (u ukupno ostvarenoj vrednosti stočarske proizvodnje) i skromnim rastom proizvodnje od 1,45 osto;

• Svinjarstvo, 641 miliona dolara, sa učešćem od 34,13 odsto i većom proizvodnjom za 2,23 odsto;
• Živinarstvo, 289 miliona dolara, sa učešćem od 15,39 miliona dolara i većom proizvodnjom za 3,96 odsto;
• Ovčarstvo, vrednost proizvodnje je 155 miliona dolara, sa učešćem od 8,25 odsto i smanjenom proizvodnjom za 3,12 odsto u odnosu na 2018. godinu;
• Pčelarstvo, je imalo vrednost proizvodnje od 23 miliona dolara, sa učešćem od 1,22 odsto i sa manjom proizvodnjom od 32,35 odsto;

Rangirani polјoprivredni proizvodi prema ostvarenoj bruto vrednosti agrarne proizvodnje u 2020. godini  (vrednost  u milionima dolara)

Pojašnjenje: Rangiranih 12 polјoprivrednih proizvoda prema ostvarenoj vrednosti učestvuju u ukupnoj bruto vrednosti polјoprivredne proizvodnje sa 77,56 odsto u procenjenoj vrednosti za 2020. godinu, što ukazuje na još nedovolјnu doversifikovanost polјoprivredne proizvodnje u Srbiji.

Istovremeno, na samom vrhu rang lestvice nalaze se četiri proizvoda stočarskog porekla ipored nepovolјnog položaja stočarstva u ukupno ostvarenoj vrednosti polјoprivrede. Međutim, pomenuti rezultati ukazuje da stoačrstvo daje proizvodnju sa najvećom dodatnom vrednošću u agrarnoj proizvdonji. Prema njegovoj analizi kod rangiranih bilјnih proizvoda prema ostvarenoj vrednosti u ukupnoj bilјnoj proizvodnji nema značajnijih promena. Proizvodnja kukuruza dominira sa učešćem od 22 odsto u procenjenoj vrednosti agrarne proizvodnje, što predstavlјa izuzetno visoko učešće s obzirom na smanjenu domaću potrošnju zbog krize u stočarskoj proizvodnji, dok se motiv za povećanom proizvodnjom su još visoke otkupne cene zbog relativno visokog učešća ove žitarice u izvozu. Na rang listi visoko se kotiraju ulјarice (suncokret i soja) dok je udeo voća i povrća pored značajnih investicija u nove zasade skromna, navodi analitičar Vojislav Stanković.

Analitičari ukazuju da kreatori agrarne politike u Srbiji sa svojim ambijentalističkim pristupom očekuju neku vrstu spontanog oporavka koji za sada izostaje i nema perspektive. Bez dugoročno definisanog programa razvoja stočarstva, sa skromnim sredstvima u agrarnom budžetu i bez većih investicija namenjenih razvoju stočarstva, neizvodlјiv je process oživlјvanja proizvodnje. Istovremeno, visok nivo protekcionizma u svetskoj stočarskoj proizvodnji, posebno u govedarstvu, subvencije dostižu i 50 odsto vrednosti proizvodnje, otežavaju postizanje veće konkurentnosti ove proizvodnje u tržišnim uslovima poslovanja.

Lokacije

Da bi se unapredilo stočarstvo Srbije, da bi bilo više stoke, veća proizvodnja i potriošnja mesa, kao i veći izvoz, između ostalog se predlažu moguće lokacije novih ili rekonstruisanih klanica: Za svinje bile farme i klanice se predlažu u Zrenjaninu, Pančevu, Somboru, Nišu i Jagodini. Lokacije za klanice za goveda trebalo bi da budu u Kralјevu i Pirotu. Klanice za živinu treba izgraditi u Žitištu, Bačkoj Topoli, Požarevcu i Leskovcu. Ukupne investicije u sve ove klanice osim transportnih sredstava i infrastrukture iznose najmanje bi iznosile 350 miliona evra. Investicije u matična stada i proizvodnju sirovina kod domaćih farmera treba da obezbede strateški partneri.

Da je agrar sporedna, a ne strateška grana, i da stalno predstavlјa neiskorišćenu šansu potvrda je u tome što od 2002. do 2010. godine ima prosečan rast od 0,6 odsto! Inače, za poslednej tri I po deceniej agrar SRbiej ima skromnu stopu rata od samo 0,45 odsto godišnje. Smenjujju se vieš padovi naego što imamo rast proizvodnje. Posle toga, uglavnom, pad proizvodnje. Iako Strategija doneta 2014. godine za narednu deceniju predviđala je prosečan rast od najmanje 6,2 odsto! Najbolјi dokaz lošeg stanja je činjenica da je u 2016. godini obavlјena setva pšenice tek na 440.000 hektara. Poslednjih godina prosečno se seje pšenica na oko 600.000 hektara. A, to je i višedenijska želјa svakog ministra polјorpoivrede, kad se žetva obavlјa na tim površinama, a on je ministar, da pšenica bude na 600.000 hektara. Ako ne stvarno, ono bar u javnosti.

Pad potrošnje hleba

 Opala je i potrošnja hleba. Prema zvaničnoj statistici, godišnja prosečna potrošnja, po članu domaćinstva, 2006. godine iznosila je 101,5 kilograma hleba i peciva zajedno, dok je 2019. godine bila 66,7 kilograma. U Srbiji koliko god se pšenice zaseje – biće dovolјno za proizvodnju hleba. Jer, mesečno je potrebno oko 110.000 tona pšenice ili godišnje zajedno sa semenskom pšenicom i rezervma, potrebno je oko 1,55 miliona tona. Sve što se više proizvede, ostaje za izvoz. Proizvodnja u 2020. godini bila je oko 2,9 miliona tona zrna. To znači da treba da se borimo za što veće prinose, kako bi je što više bilo za izvoz (koji je  2019. godine iznosio oko 99 milioan dolara). Cilј nam je da se, uz kvalitet, povećaju i prinosi po jedinici površine. Zbog veće proizvodnje i izvoza, ali da za domaće potrebe ne moramo da uvozimo pobolјšivače za hleb, kao što je to bilo u 2020. godini.

Ni bogati rod kukuruza veoma često, između sedam i osam miliona tona, ne koristimo dovolјno. I ove, 2021. godine izvešćemo više od 3,5 miliona tona žutog zrna (lane je izvoz ,,žutog zlata’’ doneo prihod od 1,28 milijardi dolara, stranci će ga kupovati i njim hraniti svinje i prodavati meso Srbiji). I sada se za uvoz svinjskog mesa godišnje izdvaja oko više od 70 miliona dolara. Tako je Srbija od izvoznika ovog mesa postala njegov uvoznik. Pre tri decenije se u svet izvozilo godišnje svinjsko meso sa prostora Srbije u vrednosti od oko 726 miliona dolara!

Inače, setimo se da je u Srbiji je 2014. godine bilo proizvedeno oko svinjskog mesa 320.000 tona, što je tada bilo za 50.000 tona više nego prethodnih godina. Verovalo se da je porasla proizvodnja za 50.000 tona, u odnosu na prosečne godine. Međutim, višak ili kako smo tada govorili povećanje proizvodnje (što faktički nije bilo) javio se zbog zbog protesta 330.000 stočara, jer nisu mogli da prodaju svinje, pa je nastao pokolј stoke. Tako je viškova bilo u mesarama zbog pokolјa i niske cene kod stočara, a ne zbog stvarno veće proizvodnje!

Manje goveda više svinja

I broj lјudi u Srbiji je jednak broju od oko 1963. godine (6.789.654 pri popisu 1961. godine i 7.212.000 smo imali 1971. godine bez podataka za KiM), ali sa dramatično promenjenom starosnom strukturom. Tada je bio posleratni bejbi-bum, a sada babe da rađaju ne mogu, a žene neće ili ne smeju, navodi dr Miroslav Zdravković.

U Srbiji je 2020. godine, u poređenju s prethodnom, bilo manje goveda i živine, a više svinja, ovaca i koza – objavio je Republički zavod za statistiku. Na početku decembra prošle godine bilo je 2,9 miliona svinja (2,8 odsto više nego prethodne godine), ovaca je bilo 1,7 miliona (2,6 odsto više), a koza 202.325 (5,8 odsto više).

Broj goveda je opao za 1,3 odsto, na 886.127, a živine za 3,4 odsto, na oko 15,2 miliona. Goveda je najviše u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (46,4 odsto svih u Srbiji), a svinja je najviše u Vojvodini (42,3 odsto). U odnosu na desetogodišnji prosek (2010-2019), ukupan broj goveda je opao za 2,8 odsto, svinja za 4,4 odsto, koza za 4,7 odsto i živine za 12,7 odsto, dok je broj ovaca u Srbiji porastao za 2,4 odsto.

U 2020. godini, prema podacima RZS, smanjen je broj goveda za 1,3 odsto, na 886.100 grla. Broj je bio manji u 2018. godini za  (878), pa je sad najmanji od 1947. godine kada je bilo 1.375.000 goveda. Ni ratna pustošenja za četiri godine nisu mogla da srozaju broj grla goveda kao ova naša popularna ekonomska tranzicija, koja kao i revolucija teče bez namere da se završi.

BROJ ŽIVINE u Srbiji najmanji je od 1966. godine, (a lјudi od 1963.godine). Pošto sam ekonomski, a ne politički, analitičar, ukazuje Miroslav Zdravković, ovde samo sa žalјenjem konstatujem činjenicu iz naslova, da nam je i broj kokoški, i druge živine najmanji od 1966. godine. Živine smo imali na kraju 2020. 15,2 miliona, malo više od po dve po glavi stanovnika i njihov broj je smanjen za 3,4 odsto u odnosu na kraj 2019. godinu. Povećan je u Južnoj i Istočnoj Srbiji za 3,8 odsto, a najviše je smanjen u Beogradu (-8,3 odsto) i Vojvodini (-6,5 odsto). To su bile loše vesti.  Dobra vest je da je povećan broj svinja, ovaca i koza. Broj svinja bio je 2.983.000 i drugu godinu uzastopno je povećan nakon minimalnih 2.872.000 u 2018. godini i ovako mali je bio samo 1969. godine (2.920.000). Broj ovaca povećan je za 2,6 odsto i iznosi 1.684.006. Koza je bilo 202.300 i broj je povećan za 5,8 odsto, ukazuje Zdravković.

Bez sela Srbije, nema ni Srbije

Sumorna je slika sela Srbije. Od 4700 sela, odnosno naselјa (jer po Ustavu Srbija nema nijedno selo) u procesu nestajanja je svako četvrto ili njih oko 1.200. U 86 odsto sela nesaju broj stanovnika. Sa selima nam nestaje i Srbija. Doka takvih činjenica je da u 1.034 naselјa ili sela ima manje od po 100 stanovnika. U 550 sela je manje od po 50 stanovnika. Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina. Čak 1.000 sela nema prodavnicu, a 500 sela nema asfaltni put. U 2.000 sela nema pošte ni bankomata, U selima je oko 150.000 kuća bez vlasnika i na još 50.000 piše da trentuno u njima niko ne živi. U 2.760 sela nema ni vrtića, dve trećine naselјa – sela nema ambulante. U odnosu na to da se u Srbiji koristi ili obrađuje oko 3,47 miliona hektara i da imamo 451.734 traktora i oko 25.000 kombajna, mi smo premehanizovana zemlјa. Ali, sve te mašine imaju više od tri decenije u proseku. Da bi išli u njive selјaci sklapaju tratraktore da bi dobili jedan. To je sudbina čak 217.623 vlasnika gazdinstava koji imaju u proseku do dva hektara zemlјe.  Sve ovo su negativni trendovi koji su zahvatili selo koje nestaje, a sa njim i Srbija. Ljudi se plaše povratka u selo. Vraćaju se oni koji su bili tinejdžeri kada su otišli, a sad su u trećem životnom dobu, pa dolaze u selo da u njemu završe život. Međutim, u selima kojia nestaju čeka se ko će biti poslednji da ugasi lampu. Dokaz takvog stanja je da se ruralni krajevi u Srbije prazne, da se gube bitke za seoske sredine, a da rastu samo tri najveća grada to su Beograd, Novi Sad i Niš. Od ukupno 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji čak svako četvrto ima samo po jednog člana. Najbrojnija su domaćinstava u centralnoj Srbiji gde je prosečno po 3,06 članova.

Uvidevši sve ove probleme Milan Krkobabić, sadašnji ministrar za brigu o selu, u 2017. godini pokenuo je akciju ,,500 zadruga u 500 sela“. Cilј mu je bio da se kroz zadruge zadrže mladi u selu. Zadrugarstvu Srbije vraćen je duh, i da od malih proizvođača stovrimo robne proizvođače. Po rečima serketara Naciuonalnog tima za preporod sela Srbije Riste Kostova, promenjena je zadružna mapa Srbije. Cilј je da se kroz udruživanje u zadruge poveća proizvodnja, da se vrati život u sela. Ali to je dug proces. Jer, da bi se selima vratio život, moraju se stvoriti isti uslovi kao i u gradu, da postoji frizer, mehaničar, bioskop, crkva, kafana, igralište, put, prodavnic, pošta, banka, put…  Danas toga u većini toga sela nema. Sve su to pionirski koraci, ali je akcija donela i početne rezultate. Za tri i po godine u Srbiji je osnovano više od 800 novih zadruga. Dakle, vraćen je duh zadrugarstva. Međutim, koja je oduzeta sa zadrugama posle Drugog svetskgo rta nijje. U privatizaciji zadruge su utopljene u kombinate, kombinati promenili vlasnikje… Sve je preknjiženo. Teško je utvrditi gde se šta nalazi. Uz to, država nema tih para da nadokandi vlasnici zemlje, imanja, mašina svega što im je oteto. Kada je reč o posedima radi se o najmanje 200.000 hektara. Dakle, to je za siroimašnu državau ogromna novac, od najmanje dve milijarde dolara koje bi trebalo vratiti seljacima… A, sad kad počinje da se vraća ponešto imovine od restitucije, obećava se tek 15 odsto novca od otete imovine!?  To je tek za prvu pomoć, a mnogi neće doživeti sve da im se vrati jer su u poznim godinama, čak i naslednici!

Bespovratna pomoć zadrugama

Međutim, u obnovi zadrugarstva krenulo se prvo u povratak poverenja. Tako su za tri I po godine čak 152 stare i nove zadruge bespovratno dobile u akciji pomoći bespovratno čak 1,7 milijardi dinara. Za tri i po godien osnjvoano je 804 nvoe zadruge. Nijedna nije ugašena. Sad sledi novi konkurs za bespovratno dodelјivanje oko 500 milioan dinara. Taj novac bespovratno dobiće oko 50 do 60 starih i novih zadruga. To je značajno pobolјšalo život 6.120 porodica u Srbiji. Srbija je po prvi put dobila i ministarstvo za brigu o selu koje vodi Milan Krkobabić. On je na početku 2021. Godine pozvao zadrugare u Srbiji da se pripreme i iskoriste novac od oko 500 miliona dinara u ovoj godini. Očekujem da ćemo u ovoj godini pospešiti rad 50 do 60 fabrika pod otvorenim nebom, istakao je Krkobabić u izjavi za javnost. Novoformirane zadruge će dobiti do 7,5 miliona dinara, a stare do 15 miliona dinara. To su bespovratna sredstva. Klјuč svega je  da se selima omogući egzistencija, da se polјoprivredna gazdinstva povežu, udruže i postanu robni proizvođači. Dobra zadruga, uspešna zadruga, znači i razvijeno selo. U akciji se krenulo od pet upravnih okruga na jugu Srbije, zatim u rubna brdsko – planinska područja, ali se nije zapostavila ni Vojvodina. Jer i u njoj ima nerazvijenih opština kao što su Alibunar, Plandište, Opovo i druge. Osećaju se posledice tranzicije, što je zemlјište završilo u rukama nekolicine lјudi“, kaže ministar za brigu o selu Milan Krkobabić. Govoreći i potrebama sela danas i sutra, on ističe da su potrebna velika sredstva, rešenost Vlade Srbije, puni konsenzus vlade i opozicije, lјudi koji će voditi akciju kao i mediji. Hoćemo da sačuvamo sela Srbije, jer, bez sela Srbije nema ni Srbije“, zaklјučuje Krkobabić.

Tov junadi, tov gubitaka

I u 200.000 praznih kuća u Srbiji trebalo bi toviti junad. Uslov za to je da selјaci imaju garancije da će ona biti prodata. Po garantovanoj ceni troškova koje stoačri imaju za tov. Znači potrebno je u Srbiji za stočare formriti garantni fond. To znači da ako nema potraženje da im država pokrije troškove. Jer, i sad smo ih nagovarali da tove junad, čije meso traži EU, ali opet kupaca nema. Pored brojnijh problema, koji ji se bave tovom junadi, nemaju kupaca, pa sad uz junad tove i gubitke. Trenutno zvanično u stajama stočara kupce čeka oko 10.000 junadi. Poznavaoci prilika tvrde da ih je bar 5.000 više. Jer, svaki tov junadi kada dostigne težinu od 650 kilograma, posle  predstavlјa tov gubitaka. Predsednik Udruženj tovnih jnadi iz Srbiji Čedomir Keco, kaže da je udružio tovlјače stoke, da se on bavi plasmanom izvozom isklјučivo tržnih viškova! Inače, u Srbiji se godišnje proizvodi od 76.000 do 86.000 tona junećeg mesa, a potrošnja po stanovniku je svega oko četiri kilograma godišnje. Po njegovim rečima, cilј mu je, kako ističe, da pomogne ovim stočarima. Kada već tove juand, da mogu da ih prodaju  naplate svoj rad.

,,Država treba i da formira izvozno uvozne zadruge koje bi u ovom periodu zamenile nekadašnje velike izvozno uvozne firme poput ,,Geneksa’’, ,,Progresa’’ i sličnih. To je i uslov da bi stočari stalno mogli da imaju stoke u stajama i oborima. Jer, do sada, u novije vreme, kada su tovili stoku nikada nisu bili bez problema. Ili nisu molgi da prodaju, ili kada su prodali nisu naplatili’’, dodaje Zlatan Đurić, stočar iz Srema.

Učešće polјoprivrede u u BDP:

• Ukrajina, 10 odsto;
• Srbija,9,5 do 10,5 odsto;
• Slovenija, oko 1,92 odsto;
• Rumunija 4,3 odsto;
• Mađarska 3,60 odsto;
• Holandija 1,63 odsto;
• Nemačka 0,68 odsto;

U vremenu posle 2000. godine polјoprivreda Srbije je tri puta ima veći pad proizvodnje od 10 odsto, dok je pad veći od pet odsto zabeležen šest puta. Najveljene su veće subvenmcije za tov junadi. Veća sredstva za kupovinu nove mehaniazcuiej se takodje najavluju uz koncept 10,40 i 50. To znači da je kupciam potrenbo smao 10 dosto kše novca. Odboreno je oko 38 milijardi dianra za prehrambeni sektor.

Probemi sa prodajom junadi!

Nemogućnost prodaje junadi samo nam govori samo olako verovali i obećavali stoačrima da u svet možemo godišnje da izvozimo čak po 50.000 tona ,,bebi bifa”, a mi smo u 2015. izvezli tek 315, a do 2020. godine ta prodaja se kretala do 400 tona godišnje. Od 1996. godine Srbija je imala dozvolu za izvioztu EU od 8.875 tona godišnje. Toj brojci se nikada nije približila. Prošle godine nešto više od 400 tona!? Pre tri decenije Srbija je izvozila po 30.000 tona ,,bebi bifa” godišnje! Inače, izvoz hrane, odnosno sirovina za njenu proizvodnju već godinama stagnira da bi tek 2020. godine dostigao 4,1 milijardu dolara, a uvoz je bio 2,8 milijardi dolara. I dalјe samo govorimo o šansama i želјama za povećanje izvoza koji bi mogao da dostigne, prvo 10, a potom i 30 milijardi dolara godišnje. Ali, to su još uvek samo želјe i priče na dugom štapu. Jer, Srbija prvo treba da proizvede. A, ako se proda, a selјak nedobije novacc za svoj trud i znoj – džabe smo onda proizvodili i radili! Treba nam bude za ugled susedna Hrvatska koja ima u tovu oko 120.000 junica. Nisu zadovolјni jer nemaju sopstveni podmladak pa uvoze oko 80.000 teladi. Ali, od tova 120.000 junadi, čak 100.000 se proda na tržištu bivšeg nesvrstanog sveta, ponajviše Bliskog istoka. Cena nije visoka kreće se sad najčešće oko 2,15 evra po kilogramu žive mere. Ali, sve se proda i naplati! Na ovom tržištu još ima mesta, ali naši trgovci kao da neznaju da nađu kupce? Zašto – odgovora nema!  Odgovor se možda nalazi u tome da je lakše uvesti i više zaraditi nego ovde toviti i prodavati! Kupci u EU i na Bliskom istoku radije bi kupovali juneće mesto u Srbiji (primer Turske) nego ono koje se uvozi iz Brazila i Argentine. Jer, godišnje u EU iz ovih zemalјa stigne  količina od 700.000 tona ovog uvoznog mesa. Poznavaoci prilika, ističu da je različiti kvalitet mesa i tova u Srbiji i Hrvatskoj, i mesa koje stiže preko okena. Jer, stoka koja se uzgaja na ovim prostorima, ne troši GMO hranu, već uglavnom hrani na pašnjacima i u otvorenom tovu. Očito da to neznamo da iskoristimo prilikom prodaje stoke. Posebno u nesvrstanom svetu gde su sad na ministarskim mestima lјudi koji su nekada završili fakutlete na prostorima SFRJ ili njihova  deca. Svi su bili prijatelјi Jugoslavije, a i danas kada dolaze ovde prijatelјski su raspoloženi za saradnju. Hoće da razgovaraju traže proizvode koji su proizvedeni na ovom podneblјu. Podsetimo se samo da je u SFRJ, čak 32.000 studenata iz bivšeg nesvrstanog sveta, na ovim prostorima, završilo fakultete i posle su bili na visokim funkcijama u svojim zemlјama. Neki su i sad, ili su te pozicije zauzeli njihova deca, unuci… Kada doju ovde hoće da razgovaraju na srpskom jeziku, sećaju se vremena koje su ovde proveli, hoće da kupe proizvode ovde, prijatelјski su reaspoloženi.

Plan i želјe na papiru

Kada bi ovako kreirali agrarnu politiku Srbija bi, uz izmenu setvene strukture, mogla da poroizvodi hrane u vrednosti od 6,6 milijardi dolara godišnje, koliko je nekada i imala. Decenijama se ta proizvodnja kreće između četiri i pet milijardi dolara. U 2020. godini bruto vrednost ukupne proizvodnje bila je 5,8 milijardi dolara uz rast od 4,6 odsto, odnosno neto ostvarena prolјoprivredna proizvodnja bila je 4,8 milijardi dolara, uz stopu rasta od 5,1 odsto.

Rešenje

Proizvodnja mesa bi se sa sadašnjih 400.000 tona povećana na 644.000 tona (koliko se proizvodilo pre dve i po decenije). U tom slučaju bi bilo realno da Srbija već 2022. izvozi godišnje milion tona pšenice, tri miliona tona kukuruza, 250.000 tona šećera, 100.000 tona ulјa… Uz to bi mogla da izvozi voća i povrća za 400 miliona dolara, žive stoke i mesa za 250 miliona dolara, vina i žestokih pića za 50 miliona dolara i duvana u vrednosti 20 miliona dolara. Da bismo ovo ostvarili Srbija do para može da dođe ako bi polovinu državnih oranica koje poseduje prodala domaćim selјacima, a oni bi to platili što u gotovom, što kroz predaju proizvoda za izvoz.

 U cilјu racionalnog korišćenja raspoloživih zemlјišnih površina, u narednom periodu neophodno je započeti sa regionalizacijom polјoprivredne proizvodnje. Na teritoriji Srbije trebalo bi organizovati u okviru tri velika regiona, i to:

1. Ravničarski region sa intenzivnom polјoprivrednom proizvodnjom, koja bi obuhvatala područja do 250 metara nadmorske visine, a činila bi ga teritorija AP Vojvodine, Mačve, Pomoravlјa, Stiga i Posavine;
2. Brdski region koga bi činilo područje centralnog dela Srbije sa polјoprivrednim površinama na nadmorskoj visini od 250 do 600 metara i
3. Brdsko-planinski region koga bi činile polјoprivredne površine iznad 600 metara nadmorske visine.

Polјoprivrednu proizvodnju bi trebalo regionalizovati na sledeći način:

• Ravničarski region– u ovom regionu bi se obavlјala intenzivna proizvodnja: žita, industrijskog bilјa, povrća, izuzev krompira, semenska proizvodnja žita i industrijskog bilјa, intenzivna proizvodnja u svinjarstvu i intenzivna proizvodnja u živinarstvu.
• Brdski region– obavlјala bi se proizvodnja: poluintenzivna proizvodnja žita za govedarsku i ovčarsku potrošnju, ograničena proizvodnja industrijskog bilјa, intenzivna proizvodnja u govedarstvu – meso, mleko, intenzivna proizvodnja u ovčarstvu – meso, intenzivna proizvodnja u voćarstvu, a posebno: šlјive, maline, jagode, kupine, višnje, jabuke i kruške.
• Brdsko-planinski region– u ovom regionu treba iskoristiti raspoložive prirodne resurse – pašnjake i livade, poluintenzivnom proizvodnjom u ovčarstvu, kozarstvu i govedarstvu, uz plantažnu proizvodnju i sakuplјanje i doradu lekovitog bilјa i šumskih plodova, a kao alternativnu delatnost organizovati korišćenje i eksploataciju šumskog bogatstva, uz istovremeno i njegovu obnovu.
• Prikazani model predstavlјa grubu podelu koja treba da omogući racionalno korišćenje raspoloživih resursa za obavlјanje polјoprivredne proizvodnje. Istovremeno, neophodna je intenzivna saradnja i dopuna proizvodnih programa između regiona, npr. između ravničarskog i brdskog regiona u podeli rada u tovu junadi i proizvodnji junećeg mesa namenjenog izvozu, kao i eventualnu saradnju u proizvodnji ovčijeg mesa namenjenog izvozu.

Izvoz i uvoz

Srbija je u 2020. godini izvezla polјoprivredno prehrambenih proizvoda u vrednosti od 4,14 milijardi dolara (2019. godini to je bilo 3,62 milijarde dolara), što predstavlјa rast izvoza od 14,4 odsto. Izvoz agrara u ukupnom robnom izvozu Srbije učestvuje sa 21,3 odsto. Istovremeno uvezeno je roba u vrednosti od 2,3 milijarde dolara, a stopa rasta bila je 8,8 odsto. U godini kada je vladala korona virus, agar je ostario suficit sa svetom u vrednosti od 1,8 milijardi dolara. Stopa pokrivenosti uvoza sa izvozom bila je 180 odsto, iznosi u izjavi za javnost analitičar Vojislav Stanković.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu 2020. godine bili su: merkantilni kukuruz u vrednoti od 621 milion dolara, zamrznuta malina od 296 miliona dolara, duvan za pušenje u vrednosti od 221 miliona dolara, cigarete od duvana su prodate za 210 miliona dolara, a ostali prehrambeni proizvodi za 128 miliona dolara. Sveže jabuke su donele iz sveta 125 miliona dolara, soja u zrnu 106 miliona dolara, hrana za pse i mačke čak 102 miliona dolara, merkantilna pšenica 99 miliona dolara, proizvodi za ishranu životinja izvezeni su za 89 miliona dolara, a ostalo zamrznuto voće je prodato u svetu za 882 miliona dolara. Posmatrano po regionima Srbije, najveće učešće u izvozu polјoprivrede i prehrambene industrije Srbije u vremenu od januara do novembra 2020. godine imao je region Vojvodine (43 odsto), a sledi Beogradski region sa 34 odsto, Šumadija i Zapadna Srbija sa 21 odsto, Južna i Istočna Srbija sa dva odsto…

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima dominiraju:  ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 121 miliona dolara, duvan ižilјeni u vrednosti od 79 miliona dolara, sveže banane su kuplјene uza 62 miliona dolara, svinjsko zamrznuto meso u svetu kuplјeno je za 58 miliona dolara, sirova kafa sa koefinom koja je uvezena u Srbiju plaćena je 55 miliona dolara i cigarete od duvana su kuplјene i uvezene su u vrednosti od 49 miliona dolara. Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42 odsto), a slede regioni Vojvodine (40 odsto) Šumadije i Zapadna Srbija sa 11 odsto, region Južne i Istočne Srbije sa sedam odsto.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima.

Drastičan rast smrtnosti u Srbiji u 2020. godini

Prošle,  2020. godine u Srbiji je rođena je 61.693 beba, što je za 2,8 odsto ili 1.791 manje nego u 2019. godini kada je rođeno 63.484 beba, objavio je Republički zavod za statistiku. Samo u tri prošlogodišnja meseca i to u januaru, junu i septembru rođeno je više dece nego u istim mesecima 2019. godine, dok je u svim ostalim mesecima zabeležen manji broj rođene dece.

Lane, 2020. godine umrlo je 114.954 lјudi, što je za 13,9 odsto ili 13.991 više nego 2019. godine. Najveća razlika u broju umrlih zabeležena je u decembru. Naime, u decembru 2020. je umrla 17.321 osoba što je skoro duplo više nego u decembru 2019. kada je umrlo 8.803 lјudi.

Veoma su nepovolјni i novembarski podaci, jer je u novembru 2020. godine takođe umrlo više od 10.000 lјudi, tačnije 10.835 što je za 2.843 više nego u istom mesecu godinu dana ranije 2019. godine.

ZELENI PLAN: Kako nahraniti sve više lјudi

Kako proizvesti hranu za narastajuću svetsku populaciju uz ograničene resurse i poštovanje ekonomskog, socijalnog i ekološkog stuba, suština je održivosti polјoprivredne proizvodnje, rečeno je na onlajn panelu „Od njive do kuhinjskog stola“. Panel je deo serije vebinara pod nazivom „Zeleni plan za Srbiju“, a organizuje ga EU info mreža. Govoreći o održivosti polјoprivredne proizvodnje profesorka Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dr Vesna Rodić, kaže da kao što proizvodnja koja nije ekonomski i socijalno opravdana nije održiva na duži rok, tako ona mora zadovolјi i ekološku komponentu. Po njenim rečima, razvoj svesti je klјučan u očuvanju životne sredine, a on je kod nas u nekim segmentima i bolјi od očekivanog. U prilog tome je navela da su domaća istraživanja pokazala da naši lјudi, kako obični građani tako i polјoprivredni proizvođači, visoko vrednuju važnost zdrave životne sredine. Ipak, puno je nepravilnosti od strane proizvođača kada je reč o primeni hemijskih sredstava. Tako u Vojvodini samo osam odsto gazdinstava uradi analizu zemlјišta pre nego što ga tretira mineralnim đubrivom, a ispravno bi bilo da to uradi svako gazdinstvo koje koristi ovu vrstu đubriva. Takođe je loše i što petina gazdinstava pitanje ambalažnog otpada od pesticida rešava na, kako su rekli neki drugi način, a ne onaj koji je propisan. Izvršni direktor Evropske trening akademije i predstavnik StrengtFood projekata, Horizont 2020, Ratko Bojović je predstavlјajući ovaj projekat rekao da je reč o velikom istraživanju u polјooprivredi u kome učestvuje 30 partnera, od kojih je pet iz Srbije. Među glavnim cilјevima projekta su unapređenje ishrane u školama koje same pripremaju obroke, unapređenje sistema javnih nabavki kako bi škole kupovale ne samo najjfetnije nego i najkvalitetnije proizvoide. Cilј su i tzv.kratki lanci snabdevanja hranom, kojima bi se omogućilo da proizvođači, a pre svega oni mali, direktno prodaju hranu školama i drugim javnim institucijama na lokalu. Dodao je da se u okviru projekta radi sa 30 škola i to u Beogradu, Novom Sadu i zapadnoj Srbiji.

Istraživanja koja su rađena pokazala su da ima dosta mesta za pobolјsanje situacije jer deca ne pojedu oko 30 odsto hrane koja im se u školama spremi, dosta te hrane se uvozi, a trebalo bi da bude lokalna. Kao zanimlјivo tržiste za moguće snabdevanje škola naveo je organsku proizvodnju, ali samo udružene proizvođače pošto pojedinačni proizvođači nisu u stanju da obezbede ni neophodan asortiman ni količine. „Srećan sam što smo okupili sedam, osam najbolјih organskih proizvođača iz Srbije koji isporučuju namirnice velikim trgovinskim lancima, a mogli bi i školama. Iako se organski proizvodi smatraju skupim, cene su manje kada proizvođači škole snabdevaju direktno jer nema posrednika“, ukazao je on, krajem 2020. godine.

                                                                            (Autor je analitičar i publicista)