PROLEĆNA SETVA U SRBIJI: Nerazumevanje smanjuje proizvodnju i izvoz

U Srbiji je pročela prolećna setva u 2023. godini. Ona treba da se obavi na 2,3 do 2,5 miliona hektara. Prema analizama Poljoprivredngo fakutleta u Zemunu, ona će od prethodne biti skuplja za oko 30 odsto. Bez troškova zakupa zemljišta, bankarskih kredita, radne snage, osiguranja i amortizacije kao i troškova mašinskih usluga, po hektaru kukuruza poljoprivrednici će uložiti 738 evra, za soju čak 665, a za šećernu repu čak 1.365 evra. Ta analiza, pokazala je i da se cene zakupa oranica kreću u rasponu od 250 do 1.000 evra po hektaru, dok je iznajmljivanje mehanizacije poskupelo za oko 25 odsto.

Zbog visokih cena veštačkog đubriva i goriva i prošlogodišnja jesenja setva bila je za oko 50 odsto skuplja u odnosu na 2021.godinu, pa su troškovi za ratare bili rekordni. Međutim, sezonu su obeležile visoke cene žita i uljarica, na domaćem i svetskom tržištu, što je podstaklo poljoprivrednike da sade i seju ove kulture, iako je repromaterijal skup. ,,S obzirom na podsticaje koje država daje, očekuje se da će biti povećane i površine kod suncokreta i šećerne repe. Kao što je bilo znatno povećanje kod uljane repice u odnosu na prethodne godine, oko 67 odsto.  Bila je dobra cena i dobro se prodavala, rekao je za javnost dr Zoran Rajić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. On je istakao i da je neophodno da država što pre donese krovnu uredbu o subvencijama kako bi poljoprivrednici znali šta mogu da očekuju. Napominje se i da je najnepovoljnije zaduživati se kod poslovnih banaka na kratak rok i opominje da su se u Vojvodini pojavili otkupljivači pšenice koji za novi rod nude na zeleno 25 dinara po kilogram. Svi su tu ponudu nazvali sramotnom i dodali da je pšenica prošle, 2022. godine u sezoni žetve koštala 40 dinara po kilogramu! Država je iz neznanja zabranila izvoz tržišnih viškova i tako nanela štetu sebi i proizvođačima. U novu žetvu, 2023. godine ulazi se i sa novim sitemom E-Agrar.  Sa ovim sistemom se požurilo i mišljenja su da bi zbog toga mnogi mogli da ostanu bez subvencija. U obzir treba uzeti i starosnu strukturu naših poljoprivrednika (prosek godina je oko 65) i stanje infrastrukture u seoskim sredinama.

Uzrok skupljeg sejanja je, pre svega, mineralno đubrivo koje su poljosprivrednici štedeli i tokom jesenjih radova. Oni kažu da je zbog skupog đubriva za jesenju setvu i na 40 odsto zasejanih površina smanjena njegova upotreba, što će se odraziti na visinu prinosa ako se ne nadoknadi taj manjak. Po tradiciji  ove godine najveće površine od oko milion hektara  zauzeće ,,žuto zlato“, odnosno  kukuruz. On je u prošloj godinji zbog suše dao polovinu očekivanog roda, a to je bilo tek nešto vie od četiri miliona tona, navodi dr Goran Bekavac, tvorac visokorodnih hibrida u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. To je dovoljno za potrebe sve manjeg stočarstva Srbije, ali ga je bilo veoma malo za izvoz. Uz to zbog suše bilo je i loš kvalitet. Očekuje se da će i suncokret 2023. godine zauzeti površine kao i svih pethodnih godina. Tako je u sušnoj 2022. godini pod ovom uljaricom bilo zasejano čak 240.000 hektara. On je od svih kultura u toj godini najbolje izdržao sušu i dao za takve uslove dobar prinos, prosečno, oko tri tone po hektaru. Lane, u 2022. godini je zbog suše, podbacio i rod soje. I pored toga očekuje se da će i ove godine ova uljarica  zauzeti značajne površine. Svi bi bili zadovoljni da se poseje na oko 200.000 hektara… Poljoprivrednici od ministarstva poljoprivrede u 2023. godini očekuju ciljane subvencije, veću podršku za prolećnu setvu i nabavku mehanizacije, kao i da se zarže data obećanja io pomoći agraru.

Paorske računice

Inače u Srbiji jesenja setva 2022. godine obavljena je na 873.187 hektara zemljišta. To je bilo za 8,9 odsto više nego 2021. godine kako je objavio Republički zavod za statistiku (RZS). Prema podacima RZS, posmatrano po kulturama, pšenice je zasejano  za 6,1 odsto više, ječma za 19,3 odsto, uljane repice za 30,9 odsto, ovsa za 17,4 odsto, dok je raži zasejano manje za 3,6 odsto. Zbog visokih cena pšenice za vreme žetve u 2022. godini, kada je u Srbiji rodilo 3,18 miliona tona, ova kultura je dobila još više površina u celoj zemlji. Oko smeštaja novog roda 2023. godine i njegove prodaje biće dosta problema, kaže Sunčica Savović, direktor ,,Žito Srbije’’. Kada je reč o pšenici, logika proizvođača je jasna. To jdea rade da bi zaradili! Statistički gledano, njena cena je bila porasla u odnosu na 2021.godinu lane, čak za 40,9 odsto, pokazuju podaci Produktne berze u Novom Sadu.  Međutim, cena je kasnije gotovo prepolovljena, što znači da je 25. marta 2023. godine na Berzi u Novom Sadu kilogram se prodavao po 25,5 dinara bez PDV!  

Problema će biti jer sad, pre žetve, na zalihama imako oko 1,4 miliona tona zrna. Pa ako se te zalihe ne prodaju, nema mesta za smeštaj novog roda. Problem je stvorila sama  država kada je prošle godine jedno vreme bila zabranila izvoz, baš kada su bile visoke cene na svetskom tržižtu. Inače, Srbiji za ishranu, robne rezerve i semensku pšenicu godišnje je potrebno najviše oko 1,5 miliona tona zrna. Hektar setve pšenice u jesen 2022. godine koštao je 140.750 dinara, odnosno 81.093 dinara po jutru, pokazala je računica Agrarne komore poljoprivrednih porizvođača Srbije (AKPPS). Ovo je iznos ukoliko se uzme da će ratari plaćati dizel po subvencionisanoj ceni od 180 dianra po litru. Kako je rekao za javnost Nenad Manić, predsednik AKPPS ovi  troškovi su za 26,3 odsto viši nego prethodne jeseni.

Prema paorskoj računici ratarima je protekle godine bilo potrebno 9.310 dinara za oranje po hektaru, za setvo spremanje 2.929 dinara, rasturanje veštačkog đubriva je po hektaru koštalo 1.l92 dinara, setva pšenice je koštala oko 4.480 dinara, veštačko đubrivo NPK 38.320 dinara i seme pšenice je trealo platiti 22.500 dinara. Cene mašinskih radova preuzete su iz cenovnika Zadružnog saveza Vovodine, a u cenu setve ušao je i zakup oranica što je najveći trošak poljoprivredniciima, jer po hektaru sad zakup tuđih njiva košta 500 evra, odno 61.360 dinara po hektaru. To su bile cene za vreme jesenje setve pšenice i sve će se to uračuanti u cenu finalnog proizvoda. Ovo su cene troškova kod velikih proizvođača, a takvi se smatraju oni koji obrađuju 200 hektara i koji uspevaju da obnove mehanizaciju i budu konkurenti na tržištu. Ovi proizvođači obnavljaju mehanizaciju  uglavnom za 10 godina, neki čak i ranije. Svi vode računa da se smanjuju troškovi proizvodnje. Sa ovakvim troškovima nije moguće graditi i zalivne sisteme, a to se mora raditi jer, nam dolaze sušne godine.  

Istakntui selekcionar iz Novog Sada prof. dr Miroslav Malešević ističe da se i ove godine može očekivati rod pšenice iznad prosčenog što znači da će polovina biti za izvoz. Rano je za sad o tome govoriti, jer, sve zavisi od vremenskih uslova. Ali, on svake godine ukazuje na činjenicu da bi Srbija mogla da imaprinose, pšenice na osnovu onog što nudi nauka. Uzrok manjeg roda se nalazi u činjenici što svake godine zasejene površine, čak 60 odsto njiva, zauzme nedeklarisano seme ,,tavanka’’.  Uzrok zašto paori seju baš ovo seme sa tavana, je u njihovom siromaštvu jer nemaju novca da kupuju  deklarisano seme, pa seju ovo iz sopstvene proizvodnje.

Poljoprivrednici moraju da razmišljaju i o tome da li da se seje seme sa tavana ili seme koje Vam daje mogućnosti da žanjete osam ili 10 tona po hektaru. To je stara dilema. Još uvek se odlučuju za ,,tavanku’’. Zbog toga što im je jeftinije. Štedi se na semenu, đubrivu i ostvari se prinos od četiri tone po hektaru. I  niko nije zadovoljan!

Pomoćnik direktora za naučno istraživačke poslove u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Ana Marjanović Jeromela za javnost ističe da je primetan rast površina pod uljanom repicom Srbiji. Ona napominje da je ova industrijska biljka jedna od najznačajnijih u svetu. Druga po značaju od ratarskih biljaka za proizvodnju ulja, posle soje, i treća kao izvor proteina koji su vrlo cenjeni i ostaju nakon ceđenja i izdvajanja ulja. Moguće je i gajenje ove uljarice u gotovo svim agroekološkim područjima, a u Srbiji se najčešće seje ozima uljana repica s obzirom na to da ima veći prinos od jare, a može da se gaji u ravničarskim i brdsko-planinskim područjima do 650 metara nadmorske visine. Ono što proizvođače najviše opredeljuje je stabilna cena koju uljana repica ima. Pored toga veoma je bitno i to što se ova sirovina izuzetno traži na domaćem i svetskom tržištu, tako da proizvođači mogu odmah da je prodaju. To je biljna vrsta dobrih mehanizatora i profesionalnih proizvođača i kod nje nema amaterizma, tako da se treba držati protokola dobre poljoprivredne prakse kako bi se izbegli negativni uticaji promene klime. Prema proceni Poslovne zajednice za industrijsko bilje u Novom Sadu, uljana repica se u Srbiji gaji na oko 25.000 hektara, a postoji mogućnost da zauzme i 60.000 hektara. Najčešće se izvozi kao seme, a ne kao finalni proizvod. Kao i kod svih drugih uljanih biljnih vrsta, i kod semena uljane repice došlo je do naglog skoka cena tokom pandemije i ta se cena i dalje održava jer je reč o sirovini koja je izuzetno tražena na tržištu.

Krenula setva ,,slatkog korena’’

Mašine su prvo krenule u setvu šećerne repe. Cilj je da ,,slatki koren’’ počne postepeno da se vraća na njive. Posebno u Vojvodini. Plan je da već u ovoj godini repa zauzme najmanje 35.000 hektara pa možda i 40.000 hektara. To je realan plan jer je dobra cena šećera u maloprodaji, nepunih 115, dinara po kilogramu,  a subvencije za njenu proizvodnju su 35.000 dinara za prinose iznad 50 tona po hektarru, što je prihvatljivo za proizvodnju. To je znatno više nego prethodnih godina. U 2021. godini repa je u Srbiji bila zasejana  na oko 30.000 hektara, a nekada je zauzimla 60.000, 80.000 pa čak i 100.000 hektara! Proizvođač Živko Vasin iz Temerina, ističe za javnost da će ovogodišnja setva repe biti skuplja za oko 15 do 20 odsto nego prošla. Ove godine su šećerane izašle sa boljim uslovima u ponudi ratarima. Tonu repe plaćaće se 55 dolara, što je za 12 dolara vieš nego u 2022. godini.  Obezbeđen je repromaterijal, pa su proizvođači zadovoljni. Proizvođači se odlučuju za repu i zbog toga što se dobro pokazala za vreme suše, jer za razliku od primarnih kultura, kukuruza, soje i suncokreta, nema vegataciju jer se plod razvija u zemlji. Proizvođač iz Kovačice, Goran Josifovski ističe da je i u proteklim godinama imao prinos 60 tona po hektaru.

U Srbiji sad repu prerađuju četiri šećerane u Kovačici, Pećincima, Vrbasu i Crvenki. S obzirom da ćemo imati repu na 35.000 do 40.000 hekara, to je sasvim dovoljno da će biti dovoljno za proizvdnju đšećera za domaće tržište i za izvoz. Potrebno nam je do 220.000 tonja za domaće tržište i odavno imamo dozvolu za godišnji izvozu EU od 181.000 tona šećera.

Vlasnici stariji od traktora

Poljoprivrednici Srbiji imaju oko 451.983 traktora. Po broju mašina smo premehanizovani, ali su to sve stare mašine. U proseku, čak 86 odsto mašina su starije od 20 godina!  Ali, ako se uzme u obzir da su to stare mašine, dakle, starije od svojih vlasnika i oni od tri stara sklapaju jedan traktor da ide na njive, onda se vidi da je potrebno hitno da se obnovi mehanizacija, navodi prof. dr Ratko Nikolić, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Mi sad godišnje uvozimo oko 5.000 traktora što nije dovoljno za njivu od 3.476.000 hektara koliko se sad koristi u Srbiji, prema podacima RZS. Treba nam da uvozimo i najmanje po 20.000 traktora godišnje. Jer, za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju neophodno je u narednih nekoliko godina zameniti oko 50 odsto traktora. Pošto mi sad nemamo proizvodnju traktora u doimaćoj industriji (koja trenutno nepostoji) moramo ih uvoziti. Istraživanja pokazuju da je do 2030. godine,  godišnje potrebno uvoditi u poljoprivredu Srbije oko 21.000 traktora! Kada bi sve to uradili, i imali domaću proizvodnju ovih traktora, Srbija bi godišnje proizvodila hrane za 50 miliona stanovnika i imala izvoz hrane vredan preko 10 milijardi dolara ili evra godišnje! To je dvostruko više nego prošle godine.

,,Sad imamo uvoz traktora od 38 proizvođača iz 14 država sveta. To je veoma loša varijanta, što otežava uspešno održavanje, remont i korišćenje. Stoga ostaje i dalje predlog   se u odgovarajućem centru, organizuje proizvodnja traktora u Srbiji za svoje potrebe i izvoz. U tom centru proizvodilo bi se godišnje oko 20.000 traktora za domaće tržište i oko 10.000 za izvoz, uz zapošljavanje oko 10.000 radnika. Ušteda za Srbiju bi bila oko 320 miliona evra godišnje’’, navodi Nikolić.

Poljoprivredu Srbije za veću proizvodnju hrane onemeogućava niz nirešenih sistemskih problema. Jer, država probleme rešava uredbama. Rešavanje problema sa uredbama,  nikad do sada dugoročno nikome nisu donele ništa dobro niti su dugoročno rešile probleme. Uredbama se samo ,,gase požari’’. U tome i treba tražiti razloge zašto je u Srbiji prihod po hektaru u agraru samo do 1.200 evra, a u nordijskim zemljama se približava brojci  od 30.000 evra po hektaru! Radi se o zatvorenom sistemu proizvodnje hrane od njive do trpeze, preko zadruga u kojima se nalazi i prerađivačka industrija. U njima proizvođači odlučuju o svemu, a novac se obrće 52 puta godišnje. U Srbiji to nije slučaj i novac se obrće dva do tri puta godišnje. Pored toga poljoprivrednicima nisu u potpunosti isplaćeni podsticaji, premije i bespoovratni noca za nabavku opreme i priplodnih kvalitetnih grla stoke ni iz prethodnih nekoliko godina unazad. Ukupan iznos duga još nije utvrđen, a među gazdinstva je stigla i vest  da ministarstvo poljoprivrede razmišlja da ne isplati pomenute stečene obaveze.  Odavno je poznato da se iz godine u godinu prenose finansijske obaveze i da se isplate starog duga obavljaju iz tekućeg budžeta, što ministarka Jelena Tanaskovi ocenjuje kao nezaklonito i tu praksu želi da ,,preseče“, što za gazdinstva koja očekuju novac iz državne kase nije prihvatljivo, naavode u udruženju stočara ,,Agroprofit“ iz Novog Sada.  Uz to, stočari ističu, da im još uvek nije rečeno gde je otišlo 28 milijardi dinara subvencija upućenih njima od  Ministarstva poljoprivrede 2016. godine, kao i još 26 milijardi dinara upućenih za ruralni razvoj sela, 2018. godine. Jer, Državna revizorska institucija je utvrdila da uloženi novac od ta dva programa u iznosu od 54 milijarde dinara ili 457 miliona evra nisu doneli očekivane rezultate, a nema ni traga paramaa gde su eventualno utrošene!

Prema oceni, lista davanja koju je ministarstvo poljoprivrede minulih godina povećalo bez priliva novca iz centralne kase, uticala je da se sadašnje gomilanje duga, pa je poseban teret bila i dodela 2.200 traktora, nabavka mehanizacije i nedavna davanja za proizvodnju suncokreta.  ,,Priče o zanemarivanju  isplate duga ipak govore o pokušaju da  su ovom sektoru uštedi više desetina milijardi dinara. Bez razlike koje prioritete državni vrh ima u investicijama, sasvim je izvesno da će uvažiti potrebnu finansijsku intervenciju u sektoru agrara i proceniti da je važno  u ovom času da se neko obrati i kaže da ova struktura nije odbačena kao i da se neće vratiti teškoće koje su poljoprivrednici preživljavali za vreme sankcija’’, objašnjavaju u udruženju ,,Agroprofit’’ . Ističu da je važno poručiti poljoprivrednicima da ne odustanu, pre svega, od stočarske i organske proizvodnje kao i održivih investicija. ,,Poljoprivrednici nemogu zanemariti istinu da je svaki napredak na njihovom gazdinstvu  (a ugašeno je za poslednjih deset godina 62.000 gazdinstava i ostalo je bez posla oko 100.000 ljudi) u poslednjih 10 – 15 godina ostvaren uz učešće države, a   smo svi zajedno bili racionalniji ostvarenja bi bila i veća – od primene IPARD-a do prerađivačke industrije. Jer, ona je privatizovana u pljačkaškoj privatizaciji, nakon demokratskih promena 2000. godine, uz pomoć države,  od onih koji je nisu stvarali.

Nema te oblasti u u poljoprivredi Srbije kojom naši ljudi ne žele da se bave – od mlečnog govedarstva do vinarstva, ali bez predvidljivih državnih novčanih podsticaja to je za njih neostvarivo! Bez državne pomoći naša poljoprivreda neće zadržati ni minimum konkurentnosti, jer u EU najmanje 20 odsto prihoda farmeri ostvaruju iz različitih fondova i davanja njihovih država, zaključuju u udruženju ,,Agroprofit’’. Sve ovo pokazuje šta utiče  da agrarna proizvodnja ima više padova nego uzleta. Jer, neostvaruje se Strategija koja je doneta 2014. i važi sve do 2024. godine. Agrarna proizvodnja stagnira već decenijama po vrednosti agrarne proizvodnje po hektar (je najviše 1.200 evra), stočarstvo Srbije je na izdisaju, od izvoynik svinjskog mesa postali smo njegovi uvoznici. Vrednost agrarne proizvodnje s kreće do šest milijardi dolara godišnje. Prema podacima RZS, pad proizvodnje u 2021. godini bio je veći od pet odsto, a u 2022. godini čak osam odsto! Izvoz je u 2022. godini bio vredan samo 4,8 milijardi dolara,a uvoz 3,1 milijardu dolara. Vrednost proizvodnje i izvoza bi trebala da bude bart nekoliko puta veća kada bi se bi se vodila drugačija agroekonomska politika, sa novim konceptom razvoj, poput onih kakve se vode u Danskoj, Norveškoj, Holandiji i drugim zemljama. Teško stanje u agraru je rezultat višedecenijskog zapostavljanja ove grane kojom se u Srbiji bavi 565.000 gazdinstava i tu je direktno uključeno više od 1,4 miliona žitelja. Jer, ona još uvek u Srbiji nije strateška grana!

                                                             (Autor je analitičar i publicista)