PROIZVODNJA ŽITARICA U SVETU I SRBIJI

Prognozirajući sezonu 2023./24. godine, za jedan odsto bi se mogla povećati svetska proizvodnja žitarica i dostići 2.813 miliona tona. Rast predvode tri kulture, izveštava FAO

Kako se sezona 2022./23. bliži kraju, procene Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO za globalnu proizvodnju žitarica u 2022. ukazuju na godišnji pad od jedan odsto, uglavnom zbog pada proizvodnje kukuruza, praćenog manjim padom za pirinač i sirak. Procenjuje se da će se korišćenje u ovoj sezoni smanjiti za 0,9 odsto, uglavnom zbog manje upotrebe krupnozrnih žitarica i pirinča, kao i pada ostalih namena svih glavnih useva, piše autorka na sajtu Agroklub.rs. autorka teksta inž Ranka Vojnović. Svetska proizvodnja premašiće iskorišćenost, a procenjuje se da će zalihe na kraju sezone neznatno porasti za 0,2 odsto iznad početnih nivoa. Povećanje zaliha pšenice i ječma nadmašuje smanjenje zaliha kukuruza, pirinča i sirka.

Veće svetske zalihe

Prognozirajući sezonu 2023./24. godine, za jedan odsto bi se mogla povećati svetska proizvodnja žitarica i dostići 2.813 miliona tona. To se najviše odnosi na kukuruz, ali i pirinač i sirak, dok će za pšenicu i ječam pasti ispod nivoa 2022./23. godine, javlja Agroklub.rs. Prema izveštaju ovog sajta, za nadolazeću sezonu prognozira se povećanje globalnog korišćenja žitarica na oko 2.803 miliona tona. Dominantan pokretač je povećanje upotrebe stočne hrane, prvenstveno kukuruza, a prate ga pšenica i pirinač za ljudsku ishranu. Globalne zalihe bi mogle da porastu za 1,7 odsto i dostignu rekordnih 873 miliona tona. Očekuje se povećanje za kukuruz, pirinač i ječam, dok će se smanjiti zalihe pšenice i sirka. 

Pad globalne trgovine pšenicom

Predviđa se da će svetska trgovina ovom robom, vezana za 472 miliona tona, ostati blizu nivoa 2022/23. Očekivani pad globalne trgovine pšenicom će nadoknaditi predviđeno povećanje svetske trgovine krupnozrnim žitaricama i pirinčem.

Za koliko posto je pala cena hrane u svetu? Najviše uticaja imaju tri vrste proizvoda! U maju 2023. je FAO indeks cena žitarica u proseku 25,3 odsto manji od prošlogodišnje rekordne vrednosti, što odražava nagli pad svetskih cena pšenice i krupnozrnih žitarica, dok su cene pirinča porasle. Ali, i dalje je bio 7,1 odsto iznad petogodišnje prosečne vrednosti za isti mesec.

Udruženje „Žita Srbije“: Žetva na pragu, silosi (ne)spremni za rod

Uskoro na žitnim poljima širom Srbije  trebalo bi da počne žetva ječma i pšenice. U ovom trenutku, usled vremenskih (ne)prilika, nemoguće je prognizirati koliki će biti ovogodišnji rod. Pretpostavlja se da bi mogao da bude rekordan, ne zbog pretpostvaljenih visokih prinosa, već zbog toga što je jesenas pšenicom posejano oko 725.000 hektara. Pre početka kiša sredinom 2023. godine očekivali smo da može da bude prosečan prinos i od oko pet tona po hektaru. To bi bilo veoma dobro. Međutim, (ne)vreme je već obralo deo roda, ali je smanjilo i očekivani kvalitet.Pored toga treba imati u vidu da je 60 odsto površina zasejano sortom ,,tavanka’’, što nije kvalitetno deklarisano seme već sa tavana zemljoradnika. Već na samom startu to ne može doneti visoke prinose ni rekorde. Sa cenama na berzi proizvođači pšenice nisu zadovoljni ističu da to neće pokriti i troškove proizvodnje. Ječam se prema podacima ,,Žito Srbije’’ nalazi na 115.000 hektara. Pre velikih prolećnih kiša očekivao se prinos od oko pet tona po hektaru. I na ovim poljima nevreme je uzelo danak. Koliki – videće se posle žetve.

Traktori stariji od vlasnika

Za žetvu se priprema i mehanizacija od 450.000 traktora i oko 25.000 kombajna sa kojim Srbija raspolaže. Od njihve pripreme zavisi koliko će, recimo traktora izaći na njive, zavisi i koliko će trajati žetva. Jer, Srbija je po broju traktora premehanizovana i nije joj potrebo toliko mašina. Jer, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u njoj se koristi samo 3.488.752 hektara poljoprivrednog zemljišta. Međutim, ti traktori su dosta stari, dobar deo njih je stariji od svojih vlasnika, pa često vlasnici od tri stara sklapaju jedan koji može da uđe na njive. Što bude kraća žetva, to će biti bolje. Više će se sakupiti žita u žetvi. Kada je mehanizacija u pitanju i njeno (ne) koriščenje Srbija bi trebala da se po organizaciji ugleda na Sloveniju u kojoj se sva mehaniazcija nalazi u okviru zadruga i radi po takozvanim mašinskim prstenovima. To znači da poljoprivrednik nemora  da ima sve mašine, ali sve treba da rade preko zadruga, i tako će biti mnogo bolje iskorišćene i nalaziće se na svakoj njivi. To mnogo i pojeftinjuje agrarnu proizvodnju po hektaru.

Stručnjake brine da li će nov rod pšenice moći da bude adekvatno uskladišten, s obzirom da su u silosima velike zalihe ove žitarice od lane.  Tačnih podataka nema, ali se pomunju brojke od oko 700.000 d0 800.00 tona hlebnog žita. U 2022. godini žetva je bila malo iznad prosečne, ali smo imali i kvalitetno zrno. Koliki su tačno kapaciteti sad za skladištenje žitarica i uljarica u Srbiji roda 2023. godine, u ovom trenutku nije poznato. „Kada govorimo o kapacitetima silosa koje imamo na nivou zemlje, krajnje je vreme da se nešto preduzme i  najzad izvrši popis svih silosa koji skladište žitarice i uljarice. Mi, kao neprofitno udruženje, nemamo te mogućnosti, ni sredstva da tako veliki projekat uradimo sami. Činjenica da su podaci kojima raspolažemo stari više od deset godina i da obuhvataju kapacitete od oko četiri miliona tona“, rekla je Sunčica Savović, direktor Udruženja „Žita Srbije“. Savovićeva je istakla da smo u godinama, kada smo imali rekordan rod kukuruza, recimo 2020. i 2021. godine, i dobar rod ozimih kultura, znali da uskladištimo i 13 miliona tona žitarica i uljarica pa ne vidi bojazan da rod nove pšenice neća biti uskladišten. „Pitanje je samo na koji način i koliko adekvatno ili neadekvatno će žitarice biti čuvane i kakve će sve probleme to izazvati“, kazala je Savovićeva.

Kako je kiša uticala na žetvu i kakva se otkupna cena pšenice očekuje?

Ratari se obično raduju prolećnoj kiši, naročito kada stigne posle prolećne setve i rasejavanja đubriva. Ipak, svakodnevni pljuskovi nisu ono što su želeli. O tome kako će poslednje obilne padavine uticati na žetvu  Sunčica Savović iz „Žita Srbije“, ka da je žetva pšenice odložena za dvadesetak dana, dok će žetva ječma biti nešto ranije. Iako su padavine značile usevima nakon blage zime, ova količina padavina stvorila je probleme, što Savovićeva ilustruje primerom Bačke.

„U Bačkoj, koja je najveći proizvođač soje, određene površine su morale biti presejane s obzirom na to da je u jako kratkom vremenskom periodu palo od 80 do 100 litara kiše po kvadratnom metru, zbog čega je zemljište ostalo poplavljeno“, rekla je direktorka „Žita Srbije“. Pšenica je trenutno u različitim fazama cvetanja, a ova količina vode joj svakako nije potrebna. Kiša bi mogla da utiče i na kvalitet roda. „Mi smo prošle godine imali izuzetno kvalitetnu pšenicu, ali nismo uopšte imali padavine od marta sve do žetve“, podseća Savovićeva.

Na pitanje koja će biti otkupna cena pšenice, Savovićeva odgovara da ona nije formirana, ali da bi, kada bi se danas određivala, iznosila 18 dinara. „To svakako nije zadovoljavajuće za proizvođače, jer je prosto negde u liniji, sa proizvodnom cenom, ali kao što rekoh, imamo još dvadesetak dana da se situacija promeni. Svakako će zavisiti od ponude i tražnje“, rekla je direktorka „Žita Srbije“.

Dakle, nema problema sa prehrambenom sigurnošću Srbije. Jer, prema podacima Udruženja ,,Žito Srbije’’, našoj zemlji je godišnje potrebno ukupno 1.685.000 tona pšenice. U okviru toga 1,1 miliona tona potrebno je za ljusku ishranu, za seme treba ostaviti oko 210.000 tona, za stočnu hranu 350.000 tona, u gubitku nestane  oko 25.000 tona. Pored toga želje su svake godine da se u svetu proda, odnosno izveze 2,5 miliona tona, i na kraju da u zemlji ostane na zalihama 655.000 tona pšenice. Žečlja je bila da ove godien bud eprosčena prinos po hektaru od pet tona. Da se to ostvarilo mi bi u tomslulaju imali rod od 3.625.000 tona. Međutim, nevreme i sve što se dešavalo posle jesenje setve u 2022. godini pa do žetve u 2023. godinji, i uticalo je da se znatno smanji ukupno očekivani rod. Ipak, kada su domaće potrebe za Srbiju i njenih oko 6,6 milioan stanovnika, brige netreba da bude. Pšenice će uvek biti dovoljno. Jer, uz prosečan prinos od oko pet tona po hektaru, koji nam je uvek blizu i ostvarljiv, uz bolju obradu zemljišta, veću upotrebu đubriva i kvalitetnog deklarisanog semena, može da se ostvari setvom na 300.000 hektara.

Predstavnici poljoprivrednika u Srbiji zatražili su da Republička direkcija za robne rezerve pre žetve objavi da će kupiti 300.000 tona pšenice iz novog roda, što bi povećalo tražnju i podiglo cenu pšenice na tržištu, koja je za 12 dinara po kilogramu niža od cene na evropskim berzama. To je, posle sastanka sa predstavnicima ministarstava poljoprivrede i trgovine, Privredne komore Srbije, Unije pekara i Udruženja Žita Srbije, za Betu izjavio potpredsednik Udruženja poljoprivrednika Stig, Milan Marković. Dodao je da je dogovoreno da se njihov predlog razmotri, kao i zahtev da se prolongira otplata duga proizvođača firmama koje su prošle godine kreditirale kupovinu semenske pšenice i inputa.

Poljoprivrednici traže da robne rezerve otkupe 300.000 pšenice!

Kiše su već smanjile rod i kvalitet pšenice u Srbiji.  ”Na pšenici u Srbiji, zbog čestih kiša, počele su da se razvijaju razne bolesti, što će smanjiti i prinos i kvalitet zrna“, kaže selekcionar pšenice prof. dr Miroslav Malešević iz Novog Sada. On ističe da je jedna od pšeničnih bolesti i patogena gljivica fuzarijum, koja luči toksin. Dodao je da je mnogo pšenice zbog ogromne količine vlage i raskvašenog zemljišta poleglo i da će kroz nju prorasti korovi, pa je praktično prinos uništen. Malešević je navodi da je nedopustivo da Pognozno izveštajna služba (PIS) Ministarstva poljoprivrede, koja se finansira iz državnog budžeta i ima zadatak da proizvođače na vreme upozori na razvoj bolesti i preporuči najefikasnija sredstvazaštite, to ne radi kako bi trebalo.

Robne rezerve oglasile razmenu pšenice za brašno T-500

Republička direkcija za robne rezerve je na osnovu Uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, oglasila prikupljanje pismenih ponuda za razmenu merkantilne pšenice za 32.000 tona pšeničnog belog brašna T-500, radi interventne prodaje proizvođačima hleba. Merkantilna pšenica treba da je zrela, zdrava, nezaražena pšeničnim bolestima i štetočinama, hektolitarske mase min. 76 kg/hl, vlage maksimalno 13 odsto, ukupnih primesa dva odsto od čega neorganskog porekla maks. 0,25  odsto, a sadržaj sirovih proteina treba da je minimalno 11,5 odsto. Cena pšenice se utvrđuje iz odnosa razmene.

Pšenica i cene

Prema podacima Produktne berze u Novom Sadu, ponuda pšenice je i dalje slaba pri čemu se nudila pšenica sa 13 odsto proteina na cenovnom nivou od 23,00 din/kg bez PDV-a. Pšenicu su potraživali trgovci i mlinovi, a tražnja za pšenicom sa proteinom 13 odsto bila je u cenovnom rasponu od 21,50 do 22,00 din/kg bez PDV-a. Berzanski ugovori nisu zaključeni. (B.Gulan)