Према подацима ФАО највећи произвођачи свињског меса су: Кина (48,4 милиона тона), САД (10,3), Немачка (5,6), Шпанија (3,5) и Бразил (3,2). Иако је на седмом месту са 2,4 милиона тона Русија мора да увезе непун милин тона свињетине годишње како би подмирио скромну потрошњу од 23 килограма по особи годишње.
Србија је на 35 месту по производњи 271 хиљада тона свињетине, иза Аргентине и Чешке, а испред Шведске и Швајцарске. Од граничних земаља испред Србије су Румунија (454 хиљада тона), и Мађарска (435 хиљада), а иза Србије су Хрватска (120 хиљада тона), Бугарска (73), БиХ (17), Албанија (13), Македонија (8) и Црна Гора (4 хиљада тона). Подаци су из 2011г.
Просеци више муте слику него што је откривају, па је могуће да се, на пример, индивидуални пољопривредници прекомерно хране свињетином, а да већина градског становништва пати за лепим данима када је свињетина била укусан залогај, а не, као сада, само гнусан мирис када се прође поред печењара и ресторана.
Према унетих 203 KCal / Day, становници Србије се налаза на високом 20 месту у свету (треба запамтити овај податак јер ће код рибе, пилетине, јунетине и јагњетине ранг бити вероватно драматично гори). Интересантно је да исти број KCal / Day уносе грађани Мађарске и Србије, а при томе Мађари једу 41,4кг, а Срби само 27,5кг свињетине. Или, САД са 27,9 килограма свињетине уносе само 123 KCal / Day. Шта је ту по среди, и ко шта од свиња једе, а шта одбацује, немам појма. Претпоставимо да се ради о врстама места и масти који се користе у исхрани (чварци, са или без коже…), као и о различитим врстама свиња. Хранљивост свињетине креће се у распону од 10,47 KCal / Day по једном килограму у Финској, до 4,05 у Белгији и 4,06 у Хрватској. Србија је са 7,39 у просеку свињске хранљивости.
Оно што је изненађујуће, то је врх листе: највећи унос KCal / Day имају Кинези у Хонг Конгу (394), Финци (364) и Црногорци (353). Изненађује јер би у врху требало да буде много више развијених земаља, али су 4 кинеске територије међу првих једанаест места, уз Црну Гору и Вијетнам, па су Швајцарци тек на шестом месту (335), Аустријанци на седмом (312), Пољаци на деветом (305) и Луксембуржани на 10 (300).
Овај „успех“ Црногораца (и Срба у Црној Гори) је још већи, уколико би се узело у обзир да значајан део становника исламске вероисповести у Црној Гори не конзумира прасетину.
Истом логиком, уколико искључимо део становништва исламске вероисповести, у Србији се у исхрани користи око 240 KCal / Day свињетине, што је упоредиво са Немачком и УК (мада и они имају неконзумената).