PROIZVODNJA I POTROŠNJA MALINA U SRBIJI

Voće koje jede rak!

U Srbiji se godišnje prosečno na 15.000 hektara proizvede oko 80.000 tona maline. Samo u 2009. godini čak 63.200 tona je izvezeno što je donelo u zemlju prihod od 200 miliona dolara

Piše: Branislav Gulan

Srbija je drugi svetski proizvođač maline, odmah iza Rusije. Naša malina je najkvalitetnija, najukusnija, ali i – najlekovitija. U 2009. godini je na površini od blizu 15.000 hektara biti ubrano oko 80.000 tona ovog voća čiji je prosečan prinos bio 5,5 tona po hektaru. Dakle, Srbija ne samo što je među vodećim svetskim proizvođačima maline, već se nalazi u samom vrhu i po izvozu ovog voća. Najveći deo proizvodnje srpske maline se izvozi i on donosi godišnji prihod između 100 i do 200 miliona dolara. Tako je u 2009. godini izvezeno čak 63.200 tona maline i ostvaren je prihod od 200 miliona dolara. Ovim izvozom Srbija je donela u zemlju 3.154 dolara po toni mlaine, ali je ipak ostvarila 3,6 miliona dolara manje prihod nego 2008. godine kada je malina bila nešto skuplja. Međutim, uprkos tome što je Srbija najveći izvoznik maline na svsetu, ona i uvozi godišnje oko 890 tona maline iz
Bugarske, Čilea, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Ta uvozan malina se koristi za preradu ili reizvoz. Najveći konkurent proizvođačima malina u Srbiji je Čile, ali Srbija prednjači sa kvalitetom, pa na svetskom tržištu postiže bolju cenu po toni. Prema procenama stručnjaka, proizvođači iz Srbije će i u 2010. godini zadržati najbolji kvalitet maline, što će im omogućiti da postignu za deset do 20 odsto bolju cenu od malih proizvođača u Čileu.

Dakle, proizvodnja maline je okosnica ruralnog razvoja u pojedinim sredinama Srbije, a sama malina je srpski brend, čak i više od toga. U proizvodnju maline uključeno je sa sezonskim radnicima više od 200.000 stanovnika Srbije pa oni učestvuju i u donošenju i značajnog deviznog priliva zemlje. Na taj način malina održava i vitalnim srpsko selo, podmlađuje ga, oživljava i ulepšava, jer omogućava gradnju puteva, lepih kuća… Za razliku od prethodnih godina, ove su proizvođači malina zadovoljni,
pa nema ni protesta, blokiranja puteva, zahteva od vlade da odredi cenu…

Ministar trgovine u Vladi Srbije dr Slobodan Milosavljević naglašava da su cene maline ratzličute iz godin u godinu. Jedne godine  zadovoljni su proizvodnjom i cenom i ona im omogućava dobar  život, a to je vreme kada ona dostiže i dva evra. Međutim, najčešće je to da malinu otkupuju nakupci, pa dok svi nazidaju svoju cenu, proizvočima malo ostane. Dakle, proizveli su onu kulturu za koju postoji tražnja na tržištu, ona im omogućava veću zaradu i bolji život. ,,Pokazalo se da su bila neopravdana strahovanja da će zbog prolećne suše malina slabije roditi u ovoj godini. Kiše tokom proleća su pomogle da se laktari maline okite krupnim i sočnim plodovima. Tako je bilo pre pet godina kada je ,,crveno zlato’’ napunilo novčanike voćara jer je cena kilograma kvalitetne maline bila viša od jednog evra. Najkvalitetnija malina plaćana je čak 130 dinara po kilogramu, što je dvostruko više nego godinu danaa ranije kada su zbog niske cene malinari blokirali puteve i štrajkovali očekujući da cenu reguliše država u dogovoru sa hladnjačarima i izvoznicima.  U vreme kada u svetu oan ne rodi dobro,a dok su takvi slučajevi u Srbiji retki, kada ema velikih poremećaja na tržištu, pa se visoka cena maline tada objašnjava slabim rodom ovog voća u Poljskoj, gde je malina proletos izmrzla, ali i u Čileu, mada se kvalitet iz tih krajeva, ne može upoređivati sa onom iz srpskih malinjaka’’, navodi profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Branislav Vlahović.

Kvalitet najbolji na svetu I pored straha ove godine smo dobili zadovoljavajući rod maline, navodi predsednik Svetske organizacije uzgajivača i prerađivača malina Rade Ljubojević. Po njegovim rečima, cilj organizacije malinara u Srbiji je da se izmenom sortimenta produži period sazrevanja malina sa sadašnjih mesec-dva na šest meseci, kako bi što duže mogla da se zadrži i nudi u svežem stanju. To se može postići podizanjem plastenika, što je tek u povoju, jer zahteva značajna ulaganja. U svetu, inače, iz godine u godinu raste proizvodnja maline i dostiže 430 do 460 hiljada tona, a gaji se na 82.000 hektara.

Proizvodnja koja varira

U Srbiji ta proizvodnja varira od 65.000 do 100.000 tona. S druge strane potrošnja je manja od ponude i kod nas i u svetu, pa je ti to jedan od razloga što i cena maline varira. Najveća proizvodnja malina u Evropi poslednjih godina bila je u Poljskoj u kojoj se ona gaji na 17.000 hektara, druga je Srbija, koja malinu gaji na 15.000 hektara godišnje. U istom rangu se nalazi se Èile koji je gaji na 15.000 hektara i izvozi 48.000 tona godišnje. Ove godine, po svemu sudeći, pošto je rod slabiji u nama konkurentskim državama da ćemo izbiti na prvo mesto. Istaknimo da oko 95 odsto godišnje proizvodnje maline Srbija izvozi. Lane je to voće donelo deviznu zaradu od oko 110 miliona dolara. Izvozimo je po ceni od oko 1,4 do 1,5 evra po kilogramu i to uglavnom zamrznutu. Kada bi se izvozila u svežem stanju, u ,,map’’ pakovanju, mogla bi da se proda i dva do tri puta skuplje. U 2006.
godini iz Srbije je u svet izvezeno 5,65 tona sveže maline za 5,76 miliona dolara, maline kupine i jagode 2,7 tona za 3,88 miliona dolara, maline rolend (kuvane i nekuvane) 24,4 tona za 48,3 miliona dolara, maline griz (smrznute ili kuvane) 25,4 tona u vrednosti 30 miliona dolara, maline bruh (smrznute ili kuvane) 7,18 tona u vrednosti 11 miliona dolara, maline blok 5,49 tona za
četiri miliona dolara, maline original smrznute 2,1 tona za 2,78 miliona dolara… ,,Ekstrakt maline postiže cenu od 80 dolara za kilogram, prerađeno seme, u zavisnosti od stepena i načina prerade, od 250 do čak 2.500 dolara. Mi smo, međutim, tek na početku nekih istraživanja i pokušaja da proizvedemo skupe delikatesne artikle od naše maline. Da bi se brže išlo u tom pravcu, mora više da se uloži u istraživanja i finalizaciju proizvodnje’’, kaže dr Svetislav Petrović iz Instituta za voćarstvo u Čačku. Najveći doprinos proizvodnji maline u Srbiji dao je baš Centar za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku. Prema sadašnjem stanju, Čile, naš veliki konkurent u proizvodnji maline izvozi najviše u SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, EU, i to čak 25 odsto maline plasira u svežem stanju van sezone. Ovo ukazuje da i mi treba da se prilagodimo novom načinu proizvodnje u ovoj oblasti i da promenimo strukturu proizvodnje. Odnosno, da plasiramo veće količine malina u svežem stanju. Naš cilj u narednom periodu
treba da bude izvoz sveže maline na tržiše EU jer bi na taj način postigli znatno veću zaradu. Naravno, to se može postići samo primenom savremenih agrotehničkih mera i sadnjom maline na većoj nadmorskoj visini. U svetu je od 2000. godine do danas stvoreno više od 30 sorti maline, a u Srbiji na 90 odsto površina je sorta ,,vilamet’’, pet do šest odsto je ,,mikro’’, a ostatak su
druge sorte. Prosečan prinos je oko 5,5 tona, koliko će biti i ove godine po hektaru.

Svetska prestonica maline

Ariljsko-srpska malina je u svetu sinonim kvaliteta. Dakle, Arilje je svetska prestonica maline sa najvećom hladnjačom
na svetu, najvećom koncentracijom zasada, najvećim prinosima, najboljim kvalitetom, i najzad što postoji uzgoj maline na ,,ariljski način i posebna kultura njenoj gajenja’’, navodi profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Jordan Milivojević. Srpska malina zaslužuje mnogo veću brigu jer je cenjena svuda u svetu, navodi saradnik u Naučno-istraživačkom centru Privredne komore Srbije Vojislav Stanković. On ističe da je ona i u vreme embarga pronalazila puteve do potrošača gotovo u celom svetu. Jer, ona je po sadržini suvog ostatka i ukusu, najbolja na svetu. Sad očekujemo da se potvrde i preliminarni
rezultati, dobijenu SAD i u Srbiji o lekovitim svojstvima ove voćke, pa će se njena potrošnja u svetu udvostručiti. To je velika šansa za Srbiju da poveća devizni prihod od ovog voća, ali i šansa za malinare da imaju veću zaradu.
Američka agencija USAID ima za cilj da se pristupi izradi studije o pozitivnim efektima maline na zdravlje ljudi. Jer, dosadašnja istraživanja u nekoliko instituta pokazala su da plodovi ovog jagodičastog voća imaju citostatičko dejstvo, dodaje dr Siniša Radulović iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Jer, sastojci tog voća, kao što su antocijanini i polifenoli, od kojih se posebno ističe elatinska kiselina, pokazali su se kao veoma blagotvorni u zaštiti ćelija od oštećenja, starenja i raznih oblika kanceroznih oboljenja. Konzumiranjem maline može da se zaustavi širenje raka pluća, usne duplje, jednjaka, krvnih sudova, prostate, grlića materice…

Tajna uspeha

Tajna uspeha, srpske maline je u njenoj proizvodnji u malim patrijarhalno-porodičnim zasadima, prosečne veličine 0,36 hektara, sa ručnom berbom, na kojima se u ariljskom malinogorju postižu prinosi i od 30 tona po hektaru! Tu površinu može da savlada jedna patrijarhalna porodica sa angažovanjem dva do tri radnika u kampanji berbe. Primera radi,  vlasnicima malinjaka u ariljskom kraju, srcu srpske malinarske proizvodnje, ni ove godine nije bilo nimalo lako kada je pristigao rod i trebalo ga je obrati u veoma kratkom roku, pa ga za izvoz spremiti… a do sezonaca se teško dolazilo.
Uzalud se nudila beračka nadnica i od 10 do 15 evra, tri obroka, obezbeđen smeštaj.. odmori tokom branja i razne druge pogodnosti. Da bi obavili posao, ove godine, su najčešće na ovaj posao dolazili radnici i sa druge strane Drine iz Republike Srpske, a i njih je na to nužda naterala. Tako je ove godine bilo i u malinjaku srpskog rekordera Milomira Stojića iz Mirosaljaca kod koga se nalazilo čak 80 sezonaca iz Republike Srpske, ali i iz gradova Srbije gde su utihnule fabričke mašine, kao što je Bor, Priboj… Nije dobro što u Srbiji nikakva strategija u proizvodnji maline ne postoji. Sve je stihija i proizvodnja, i otkup, i prodaja i naplata… To znaju i kupci maline na domaćem tržištu i u svetu. I zato kupuju našu malinu po nižim cenama od čileanske, ruske, norveške, poljske. Rešenja se vide u tome da Ministarstvo poljoprivrede i za ovaj značajan proizvod donese nacionalnu strategiju koja bi se primenjivala od plana za stvaranje novih zasada pa sve do naplate proizvoda za proizvođače. Tu treba istaći i to da danas trgovci u Srbiji podižu hladnjače, kojih čak imamo i previše za ovo područje (oko 100), a većina njih je sa zastarelom tehnologijom. Potrebna je modernizacija, organizacija proizvodnje na bazi zadružnog udruživanja… Zato bi prvi zadatak bio formiranje nacionalnog saveta za malinu, po ugledu na druge zemlje u kojima on postoji. Primer Francuske gde je savet formiran još 1946. godine i on u svemu pomaže vladi jer je to zajednički interes. Dakle, kada je reč o malini potrebno je promovisati njenu proizvodnju kao značajnu meru ruralnog razvoja.

Antrfile

Proizvodnja i potrošnja

Sudeći prema dosadašnjim prosečnim rezultatima, Srbija je dugo bila prvi proizvođač u svetu kada je osam osamdesetih godina prošlog veka proizvodima i 116.000 tona malina godišnje, da bi danas za nijansu izgubila taj primat. Prema poslednjim podacima, najviše se sad proizvodi (2004. godina) u Ruskoj Federaciji 133.000 tona, Srbiji više od 70.000 tona., SAD blizu 50.000 tona, Poljskoj oko 45.000 tona, Nemačkoj blizu 30.000 tona. Ona se u svetu gaji na preko 82.000 hektara sa tendencijom značajnog rasta, a najbolje uspeva u uslovima umerene klime, u područjima s prohladnim letom i blagim zimama. Sorte crvene maline, kakva se gaji u Srbiji, otpornije su na mrazeve od sorti crne i ljubičaste maline. Regionalno posmatrano, najveće površine maline nalaze se u Evropi, koja u svetskim okvirima proizvodnje učestvuje sa 87 odsto. Najveće površine od 23.900 hektara nalaze se u Ruskoj Federaciji, zatim Srbiji oko 15.000 hektara, Poljskoj 13.000 hektara, SAD blizu 6.000 hektara, Nemačkoj oko 6.000 hektara… Potrošnja maline kod nas je oko 900 grama po glavi stanovnika, a najveći svetski
potrošači, poput Nemačke i Francuske, konzumiraju oko 10 kilograma godišnje, što je takođe malo. Transport, carine… Potrebno je da se prilagodimo onome što traži svetsko tržište, kaže direktor Udruženja ,,Plodovi Srbije’’ Evica Mihaljević. Potrebne su nam i nove sorte ukoliko hoćemo da ostanemo u svetskom vrhu. ,,Sa ovakvom organizacijom, transportom i carinom koja se zatvara u četiri sata popodne pa naši kamioni čame na granici ceo dan iako sveža malina u roku od dva dana mora da bude u radnji, mi nemamo šta da tražimo na tržištu svežih malina’’, dodaje Rade Ljubojević. Prema njegovom mišljenju ne treba ništa novo da izmišljamo da bi stigli do potrošača, samo da primenimo ono što rade drugi.

 

Srbija najveći izvoznik maline u svetu

Srbija je u 2009. godini bila vodeći izvoznik maline u svetu sa plasmanom od 63.300 tona i ukupnim prihodom od 200 miliona dolara (3.154 dolara po toni).

Podatak je objavila ovlašćena agencija čileanskog Ministarstva poljoprivrede, navodeći da je izvoz istog voća iz te zemlje iznosio 34.669 tona, a zarada 122.985.698 dolara (3.547 po toni).

Dve zemlje su već godinama najveći eksporteri maline, pa je u 2008. godini srpski izvoz iznosio 54.900, a čileanski 39.709 tona. Ali, u toj sezoni Srbija je zabeležila znatno veći prihod (203.600.000 dolara ili 3.710 po toni) od Čilea čija je malina vredela 3.142 dolara po toni (ukupan prihod 124.751.265 dolara).

Srpski izvoznici su prošle godine prodali više maline nego što je rodilo, trgujući i zamrznutim zalihama iz prethodne berbe. Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država (USDA) objavilo je da je 2009. godine u svetu proizvedeno ukupno 325.000 tona i da su najveći proizvođači SAD (75.000) i Srbija (60.000). Vodeći potrošač ovog voća je Nemačka sa 793 grama po stanovniku godišnje i uvozom od 60.000 tona.

Zanimljivo je da se i Srbija stalno pojavljuje kao uvoznik malina, iako strancima prodaje više od 95 odsto svog roda. Tokom 2008. godine, naši trgovci uvezli su 890.382 kilograma plativši 2.875.554 dolara, a lane 805.000 kilograma za 2,47 miliona dolara. Oko 77 odsto prošlogodišnjeg uvoza čini rolend (najviši kvalitet) iz Bugarske i Čilea, a ostalo je original iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Reč je, najverovatnije, o reeksportu ili preradi u našim pogonima, ali nijedna od pomenutih zemalja ne može da se meri sa Srbijom po kvalitetu maline.

– Naša malina je bez premca u svetu i to će, uveren sam, da bude dokazano i ove godine. Iako se, čak i u akademskim krugovima pojavljuju procene da su nam zasadi stari i iscrpljeni, srpska malina će sledećeg jula vredeti 10 ili 20 odsto više od čileanske – kaže za „Politiku” mr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, koji se posvetio istraživanju u malinarstvu.

U Čileu je trenutno u toku nova berba maline i proizvođači su, kao i čitava zemlja, bili suočeni sa velikim neprilikama u nedavnom zemljotresu. Ceni se da je zbog te nepogode izgubljeno dva do tri odsto ovogodišnjeg roda. U prvi mah farmerske cene pale su na samo 73 evrocenta, ali su se polovinom marta vratile na 1,20 – 1,25 evra za kilogram. U dve glavne luke oštećena je roba spremljena za transport, dok je 80 odsto hladnjača bilo bez struje čak četiri dana pa su koristile agregate na dizel.

Srbija iako je u samom vrhu proizvođača maline, trenutno ima puno problema. Jer, na zalihama iz 2011. godine  ima
neprodatih oko 25.000 tona malina, a stigao je i novi rod. Međutim, novi rod, je po rečima proizvođača potcenjen kada je cena u pitanju. Nuđeno je prvo proizvođačima za kilogram oko 80 dinara, sad je to podignuito na 90 do 100 dinara Oni nisu zadovoljni ni sa tom cenom. Traži se oko 180 dinara…. Dragiša Terzić iz udruženje proizvođača ,,Vilamet’’u Arilju (koji je i predsednik optištine) tvrdi da će proizvođači početi da krče malinjake. Dogodiće se isto kao i vinogradima nekad… U 2012. godini izvozna cena je bila 1,05 evra. Ostalo je neprodato oko 10.000 tona maliuna. U 2013. godini proizvodjači su tražili 200 dinara po kilogramu, a ostalo da formira tržište.

Najmanji rod malina u 2012. godini

U 2012. godini u Srbiji je rodilo 47.000 tona malina, što je najmanji rod od početka prošlog stoleća. I pored svega Srbija je ipak svrstana na treće mesto među država koje gaje ovu vrstu voća. Nezuapamćena suša u vreme završetka vegataciej 2012. godine i berbe uslovila je da prinosi na malinjaciam padnu na samo 44 odsto u odnosu na 2011. godinu (85.000 tona), ali je rod od 2012. godine izneverio i širom sveta. Od tog malog roda otalo je neprodato čak 10.000 tona!

,,Prinosi su podbacili baš u svim državama, zbog toga će cedne poečti da rasti, ističeFElipe Rosas iz Čilea, genralni sekretar
Svetske organizacije proizvođača maline (IRO).

Rod je u 2012. godini podbacio i u Kanadi i SAD,razlog su bile obilne kiše u vreme berbe, pa je proizvodnja podbacila u obe
države i pala na 35.000 tona. I u Poljskoj je rod u 2012. godini podbacio, sa 110.000 tona pao je na 75.000 tona.  Kada je reč o Čileu rod je pao sa 60.000 na 40.000 tona. U pojedinim delovima rod ja imao najveći pad od 1900. godine.

Kada je reč o cenama, lane na otvaranju sezone farmeri su dobijali 1,30 evra po kilogramu,a ali se sad oečkuej da će cena biti
1,55 do 1,60 evra. Jer, u svetu niko nema značajnije rezerve vrhunskog kvaliteta ovo voća i zato je poskupljenje neminovno.

U svetu je zbog klimatskih neprilika u 2012. godini podbacio i rod kupine, pa se proizvođači i tog voća mogu nadati dobroj
ceni. Dobar profit zabeležiće i proizvođači borovnice.

I pored pada proizvodnej Srbija je u 2012. godini bila druga po ukupnom prinosu u svetu, odmah iza Poljske. Ne tako davno, 2006. godine naši malinari bili su bez premca u svetu. Tad su SAD bile na drugom mestu po ukupnom godišnjem rodu, kaže Aleksandar Leposavić, vodeći srpski stručnjak za malinu iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Malinari traže red na tržištu

Malinari Srbije ne žele da se ponove slike iz ranijih godina kad su, usred sezone berbe, bili primorani da svoje nezadovoljstvo ispoljavaju blokadom puteva i sukobima sa organima reda. Članovi Saveza udruženja „Srpska malina”, u gradu pod Rudnikom, usaglasili su zahtev vladi i Ministarstvu poljoprivrede (i već je „crno na belo” upućen u Beograd), i to pet meseci pre kampanje.

Naš cilj je da se malina proglasi strateškim proizvodom zemlje. Želimo da pokažemo da su proizvođači maline, s obzirom na značaj tog proizvoda, nesporna snaga u društvu. U tom smislu zahtevamo da se spreči mešetarenje i da se uvede red: partnerstvo države, proizvođača i hladnjačara. Jedinstvena cena po kilogramu na celoj teritoriji Srbije. Obezbeđenje državne subvencije po predatom kilogramu. Đubrivo iz Robnih rezervi za malinare. Pomoć u kopanju arterskih bunara na zasadima radi zalivanja u sušnim periodima, a cena neka bude onolika koliko je odredi jedno zdravo tržište – zahtev je sažeo, u nekoliko rečenica, predsednik „Srpske maline” Radoslav Drašković.

Malinari su, inače, nedavno dobili podršku za svoje zahteve predsednika 14 opština. Podrška je moralne prirode, ali značajna,
jer su lokalne samouprave pokazale da ih smatraju za ozbiljne proizvođače.

–Ja se već 30 godina borim za cenu i korektnost svih učesnika, od proizvodnje, preko otkupa do izvoza. Nekad je bolje, nekad lošije, ali nikad toliko dobro da ne može da bude još bolje. U ovom lancu najugroženiji su proizvođači. Ugrožava ih suša i otkupne cene. Ulozi u proizvodnju su veliki i samo strogi red koji će svi poštovati mogu da svima donesu korist – ističe Dragan Bogradović, predsednik ariljskog udruženja „Vilamet”.

Na potezu je Ministarstvo poljoprivrede, a malinari očekuju skori susret sa ministrom u nadi da će pre berbe njihovi zahtevi biti rešeni.

Zarada od maline

Srbija bi od izvoza malina mogla da zaradi od 400 do 500 miliona dolara, ukoliko bi osavremenila proizvodnju tog voća. To je gotovo četiri puta više nego do sada. Srbija od izvoza malina godišnje zarađuje od 120 miliona dolara do maksimalno 140 miliona dolara
Srbija je trenutno treći proizvođač maline na svetu, iza Poljske i Rusije, navodeći da se u našoj zemlji poslednjih pet godina maline proizvode u proseku na 15.000 hektara. Prosek proizvodnje malina u Srbiji je 81.000 tona godišnje, a prosečan prinos je
četiri tone po hektaru. U domaćoj proizvodnji dominantne su dve sorte malina – „vilamet“ (87 odsto) i „miker“, koja je nešto produktivnija sorta-

Posedi su relativno mali i usitnjeni, bez sistema za navodnjavanje i prihranjivanje, a produktivnost je dosta slaba, malina se nehigijenski bere i pakuje, tako da je mala proizvodnja prve klase, i tu gubimo u trgovini. Smatra se da se proizvodnjom i prometom maline u Srbiji bavi oko 50.000 ljudi, a zapadna Srbija ima najkvalitetnije uslove za proizvodnju maline.

On ističe da je kvalitet srpske maline nesporan, ali bi Srbija morala da osavremeni tu proizvodnju, pre svega uvođenjem visokoproduktivnije sorte na plantažnim zasadima, pod sistemima za navodnjavanje i protivgradnim mrežama.

Kao primer, navodi se uvođenje sorte „polana“ u Poljskoj, koja daje rod nekoliko meseci u toku godine, tako da je rod  raspoređen u više meseci, pa nema „uskog grla“ i pritiska kod branja, tako da radna snaga može da se pravilno rasporedi oko tog
posla. Sorta „polana“ je izuzetno produktivna, a prinosi su od 15 do 20 tona po hektaru.

Ta bi malina u našim uslovima dala mnogo kvalitetniji rod od onog koji imaju sami Poljaci i Srbija bi svakako povratila svoj imidž i status na svetskom tržištu maline, ali država treba da omogući i besplatan uvoz sadnica malina iz Egleske, Amerike i Kanade, jer je reč o najproduktivnijim sortama. Mora uvesti red u otkupu maline, i povećati plasman izvoza gotovih proizvoda kao što su sokovi, marmelade, džemovi… i navodi da Srbija skoro 97 odsto maline izvozi u smrznutom stanju, dok je udeo sveže maline u izvozu mali.

Takođe, Srbija treba da zaštiti geografsko poreklo maline, Arilje je zaštitilo geografsko poreklo svoje maline, ali to treba da urade i ostala geografska područja, koja daju kvalitetan plod maline.

Ulaganje u zasade višestruka dobit

Osim što se malinjaci iz godine u godinu šire po celoj Šumadiji, obrada ove kulture, kažu stručnjaci, u poslednje tri decenije nije mnogo unapređena. Jedan od retkih proizvođača koji potvrđuje da se ulaganje u zasade višestruko vraća je Dušan Mihajlović iz Donje Ježevice kod Čačka koji malinu navodnjava.

„Što se tiče količine zadovoljan sam, to je oko 6,5 do sedam tona na 50 ari. Planiram u narednih godinu, dve da napravim hladnjaču što bi mi pomoglo u daljem širenju proizvodnje, ali bez pomoći države neće to ići kako planiram“, kaže Mihajlović.

Zbog prošlogodišnje suše, prinos je ovog leta manji od uobičajenog. Međutim, i kad je godina dobra sa hektara maline se u proseku ubere svega četiri tone ovog voća.

„Zadnjih godina gotovo da je to bila samo priča. niko ništa nije ulagao, simbolično je bila po neka mreža“, kaže Milan Radojičić iz Udruženja proizvođača „Srpska malina“.

Međutim, stručnjaci ukazuju da je tehnologija ostala na nivou sredine osamdesetih godina XX veka. Prosek na malom posedu je i dalje po nekoliko desetina ari, proizvodi se bez higijenskih uslova, bez sistema za navodnjavanje, bez đubriva i malina u tom sistemu uzgoja postiže veoma slabe rezultate. Za osavremenjavanje proizvodnje poljoprivrednicima obično nedostaju sredstva, ali ponekad novac nije najveća prepreka.

Miloje Isailović, poljoprivrednik iz Drenaića kod Valjeva susreće se sa problemom vode. Kaže da su pokušavali da nađu vodu,
da su bušili na 275 metara ali da je nisu našli.

Da bi se problem nedostatka vode rešio potrebno je da pomognu i država i lokalne samouprave, kažu stručnjaci.

„Nema neke pomoći na koju bi mogli da se oslonimo u smislu navodnjavanja, kvalitetnije obrade, ali se nadamo da će
proraditi ti fondovi za poljoprivredu“, kaže Mihajlović.

Na povećanje prinosa svakako bi uticala i promena sortimenta maline i uvođenje onih koje daju veći prinos, poput polane,
koja se sve više gaji u Poljskoj – našem najvećem konkurentu u proizvodnji ovog voća.

Te sorte imaju duži period branja, pristizanja u rod, tako da će i cena branja biti ekonomičnija, neće morati odjednom veliki broj berača da bude prisutno, što higijenski može ta malina bolje da se bere i da bude veći udeo prve klase.

Malina se u Srbiji gaji na oko 15 hiljada hektara i godišnje od nje prosečno zaradimo oko 140 miliona dolara. Preko 90 odsto proizvodnje izvozimo kao zamrznuto voće u velikim pakovanjima, a najveći kupci su najrazvijenije zemlje EU – Nemačka, Francuska, Engleska, Italija. Kada bi se i zasadi i pakovanje osavremenili zarada bi mogla da se poveća i do četiri puta.