Proizvodnja i izvoz pšenice

U svetu postoji višak od 249,23 miliona tona pšenice

Posle ževe pšenice koja je u 2016. godini u Srbiji obavljena na oko 590.000 hektara dobijen je rod od 2.885.000 tona. U rezervama je bilo 218.000 tona, pa smo u novu ekonomsku godinu posle žetve krenuli sa 3.103.000 toan hlebnog zrna. Od toga za mlinove u Srbiji je potrebno 1.200.000 tona, stočnu hranu 200.000 tona i seme 150.000 tona.

,,Tako je u Srbiji za izvoz i prelazne zalihe ostalo 1.553.000 tona pšenice.  I od te pšenice, iz Srbije je od jula do kraja novembra 2016. godine izvezeno 621.000 tona pšenice. Tako je u Rumuniju, odnosno luku Konstancu otpremljeno 339.478 tona, na Kosovo 89.550 tona, Crnu Goru 27.947 tona, Makedoniju 16.589 tona, Bosnu i Hercegovinu 92.495 tona, Italiju 14.245 tona, Albaniju 39.111 tona, Hrvatsku 847 tona, Sloveniju 10 tona i u druge države 845 tona. Pored pšenice u svet je izvezeno i 115.349 tona brašna od pšenice. Tako je u julu izvezeno 180.087 tona, avgustu 193.760 tona, septembru 147.574 tone, oktobru 56.012 tona i novembru 43.684 tone“, kaže Zdravko Šajatović, direktor Poslovnog udruženja ,,Žitounija“ u Novom Sadu.

Ovaj izvoz bi mogao da bude i veći, da je Srbija spremno dočekala ovako berićetnu žetvu koju je imala u 2016. godini. Potvrda da smo bili nespremni je činjenica da su se nedavno javili kupci iz Hrvatske, grada Karlovca,  za kupovinu 5.000 tona pšenice. Ponudili su i prihvatljivu cenu za srpske proizvođače. Tražili su da im se žito dopremi u njihove silose. Do prodaje i ovih količina pšenice za izvoz nije došlo jer Srbija, nija bila spremna da u kratkom roku otpremi to žito! Nije bila spremna zbog toga što je trebalo da ima licence za transport tog žita (licence je uvela sama država Srbija 1. septembra 2016. godine), a nije moglo da se nađe ni dovoljno transportnih sredstava, u ovom slučaju kamiona, za prevoz pšenice. Naravno i da imaju licence za obavljanje tog posla!

Inače, u svetu je i 2016. godine berićetna kada je pšenica u pitanju. Rekordan nivo se beleži već četvrtu godinu. Tako je u 2016. godine u svetu dobijeno 744,72 miliona tona pšenice, dok je za ishranu potrebno 736,52 miliona tona. Pored toga u zalihama je bilo 249,23 miliona tona pšenice. Ove zalihe pšenice dovoljen su za potrošnju od oko četiri meseca. Povećanje proizvodnje pšenice ove godine je 0,28 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu. Veću proizvodnju imaju Rusija, SAD, Kanada, Argetina i Kazahstan, dok je manja žetva bila bu EU, Maroku, Turskoj i Kini. Ovako berićetan rod pšenice uticao je i da cene budu niže od očekivanih u celom svetu.

B. Gulan