PROBLEMI U STOČARSTVU SRBIJE:Kolaps mesne industrije

Vlasnik klanice „Đurđević“, Milenko Đurdjević, rekao je da je izvoz junetine u Tursku, Italiju i Kinu potpuno zaustavljen u martu zbog pandemije. „Izvozili smo 100 bikova dnevno, ili 500 nedeljno, i sada imamo spremnih 5.000 komada, ali nema kupaca“, rekao je Đurđević. Dodao je da su do prošle godine dnevno hotelima i restoranima leti prodavali tonu spremljenih ćevapčića, a da ih sada zbog izostanka dolaska turista slabo ko traži. Vlasnicima tovnih junadi svaki dan stižu različita obećanja. Dok čekaju da se nešto realizuje, oni tove junad i – gubitke! Broj svinja u Srbiji na nivou 1955. godine!

Branislav GULAN

Stočarstvo Srbije se nalazi u dubokoj krizi. Broj stoke i proizvodnja mesa  su na nivou Srbije koja je bila pred Prvi svetski rat. Sa smanjivanejm broja stoke, smanjuje se i narod u Srbiji. A, smanjivanje broja žitelja u Srbiji  je posledica  opadanja broja sela. Sela u Srbiji su bila i mesta gde se najviše radđalo dece! Jer, od 4.709 sela 1.200 je u fazi nestajanja i nestaće sa mapa već za deceniju i po. Najbolja potvrda takvog stanja je činjenica da broj stanovnika opada u 86 odsto sela u Srbiji! U mnogim selima pitaju se ko će sahraniti poslednjeg!? Nestaju ljudi, nestaju i sela. Ako nema ljudi ni sela, onda nema ni stoke, manje je naroda, manje se proizvodi i  jede mesa. Kada je manje naroda (godišnje umre u Srbiji 102.000 ljudi, a rodi se manje od 65.000)  onda će biti i manje onih koji glasaju! Kada je manje naroda uz selima biće i manja proizvodnja, naravno i potrošnja mesa. To se videlo poslednje četiri decenije, kada stočarstvo opada godišnje po stopi od dva do tri odsto godišnje.

U vreme raspada SFRJ u Srbiji se godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po  stanovniku oko 65 kilogama. Danas se proizvodi oko 440.000 tona svih vrsta mesa, a kada želimo da prikažemo kako živimo dobro, kako svi jedemo sarmu (kupus i meso) onda se povećava potrošnja u analizama, zavisno za koje potrebe i za koga se te analize rade. Realno po visini zarada i bruto domaćem proizvodu danas u Srbiji, broju stoke, uvozu mesa,  godišnja potrošnja iznosi oko 35 kilograma po jednom stanovniku!

Videvši da opada proizvodnja i potrošnja mesa, sadašanja vladajuća garnitura Srbije je donela odluku da stanje poboljša, pa je u vremenu od  2016. go 2018. godine u nameri da se poveća stočni fond, naravno i potrošnja mesa kao i njegov izvoz, u ovu delatnost, kao podsticaje, ubrizgala 28 milijardi dinara! Da bi videli kakvi su efekti ovog ulaganja u stočarstvo Srbije, Državna revizorska institucija Srbije je objavila kontrolu trošenja para i u izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja podnela izveštaj ,,Efektivnost podsticaja u stočarstvu pod brojem: 400-1115/2019-04/15’’,  od 17. decembra 2019 godine. Evo između ostalog šta u njemu piše:  Iako je u periodu 2016 – 2018. godine Republika Srbija iz budžeta izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, nije došlo do povećanja broja grla kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva! Analiza DRI je urađena na 85 strana i nju je potpisao generalni državni revizor dr Duško Pejović.

Stočarska proizvodnja u Republici Srbiji suočava se sa brojnim problemima koji kao posledicu imaju smanjenje broja grla i pad proizvodnje pojedinih vrsta mesa.

U izveštaju se između ostalog se ističe: Ministarstvo poljoprivrede upravljanjem nije obezbedilo stalnu i predvidljivu politiku u sistemu podsticaja u stočarstvu. Prilikom planiranja nije polazilo od potreba poljoprivrednika (u zemlji ima oko 570.000 gazdinstava – primedba B.G,) već se prilagođavalo dobijenim sredstvima kroz česte izmene Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede je vršilo delimičan nadzor nad radom Uprave za agrarna plaćanja.

Uprava za agrarna plaćanja ne uspeva da obradi sve zahteve korisnicima za podsticaje u stočarstvu pa, iz godine u godinu, neizmirene obaveze iz prethodnih godina čine oko 35 odsto planiranih sredstava u tekućoj godini.  Poljopriovredni proizvođači ne znaju kada će dobiti podsticajna sredstva i kada podnesu uredne zahteve jer odlučivanje po zahtevima predugo traje! Zahtevi se ne obrađuju po vremenu dospeća što stvara nesigurnost kod korisnika podsticaja da će im podsticajna sredstva biti na raspolaganju za novi proizvodni ciklus. Uprava nema ni propisane interne procedure u postupku dodele podsticajnih sredstava pa postoji rizik da poslovni procesi između ostalog i zbog toga dugo traju.

I pored pogodnih prirodnih resursa za razvoj stočarstva, kaže se u izveštaju DRI, mere podsticaja u stočarstvu nisu dovele do značajnog napretka u izvozu i obimu proizvodnje posmatranih vrsta životinja. Ministarstvo poljoprivrede je kreator Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja u Srbiji kao i Nacionalnog programa za poljoprivredu , međutim navedena dokumenta u sebi sadrže više opisne nego merljive ciljeve i smernice pa je nemoguće oceniti da li je stepen razvoja stočarstva u revidiranom periodu ostvario strateške ciljeve.

Na osnovu ovakvog zaključka potrošnje 28 milijardi dinara, DRI je donela i sledeće preporuke:

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede treba da:

*Obezbedi planska dokumetna kojima će se na kratkoročnom nivou, po godinama, utvrditi ostvarenje ciljeva, očekivani rezultat, kao i oblik, vrstu, namenu i obim podsticaja;

*Obezbedi neophodne uslove da se podsticajna sredstva realizuju u razumnim rokovima da bi se obezbedila sigurnost poljoprivrednih proizvođača;

* Utvrdi razloge zašto mere podsticaja u stiočarstvu nisu dovele do značajnog napretka u izvozu i obimu proizvodnje posmatranih vrsta životinja i predloži rešenja za dalji azvoj stočarske proizvoidnje;

Uprava za agrarna plaćanja treba da:

• Sačini pisane procedure kojima se definiše način kako zaposleni u Upravi za agrarna plaćanja postupaju u svom radu i dokumentuju poslovne procese i obezbediti da naknadne kontrole sačinjenih akata obavljaju lica kojima to spada i opis poslova!
• U skladu sa mogućnostima da organizuje edukaciju za novozaposlene u cilju njihove potpune pripremljenosti za vrstu i obim poslova koje moraju da obave u procesu kontrole zahteva za podsticaje;

U izveštaju o trošnju budžeta Srbije između ostalog revizori navode: Obim budžetakih sredsav aqz agrar ne mže biti manji od pet odsto budžeta Republike Srbije za određenu godinu u smislu zakona kojim  se uređuje budžetski sistem.

Na osnovu Zakona o budžetu za 2016. godinu sredstva raspodeljena Ministarstvu poljoprivrede iznosila su 40,5 milijardi dinara, što je predstavljalo 4,9 odsto budžeta Srbije. U 2017. godini budžet za agrar je iznosio 43,8 milijardi dinara, što je bilo 4,8 odsto obaveza, a u 2018. godini budžet agrara je bio 44,1  milijardu dinara , što je manje za 0,7 odsto nego prethodne godine.

Ko će sahraniti poslednjeg?

U Srbiji je, bez podataka za Kosovo i Metohiju, u 2019. rođeno 64.399 beba što je za 424 više nego u 2018. godine. Ovaj broj beba je najmanji od 1875. godine, kada je na tadašnjoj teritoriji Srbije, pred srpsko-turske ratove, živelo 1.378.000 stanovnika, kaže član Društva ekonomista Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan.  Po njegovim anlizama, ako isklјučimo podatke iz Vojvodine ostaje nam 47.414 rođenih što je uporedivo sa Srbijom oko 1850. godine kada je u njoj živelo manje od milion stanovnika. Mučna poređenja – veli on. U 2019.godine je, ukazuje on, u Srbiji umrlo 101.458 stanovnika, što znači da se broj smanjio za 37.059, što je manje za jedan Bečej ili Negotin, ne računajući emigriranje naših stanovnika u Austriju, Nemačku, Švajcarsku i u ostale zemlјe. Oni  odlaze sa kartom u jednom pravcu. Na jednu rođenu bebu imali smo 1,6 kovčega i povolјniji odnos rođenih prema umrlima imali su samo Novi Sad, Zvezdara, Tutin, Preševo, Novi Pazar i Bujanovac, kaže Gulan. Posmatrano po oblastima Srbije, 10 je imalo dva i više puta umrlih u odnosu na broj rođenih, a najnepovolјniji odnos je imala Zaječarska oblast sa 3,3:1 u korist umrlih.

Dva i više puta veći broj umrlih od broja rođenih imalo je 89 opština u Srbiji u 2019. Crna Trava je „šampion“ sa 10,5 umrlih na jednog rođenog, a prate je Gadžin Han (5,8:1) i Rekovac (5,2). Konkurencija na vrhu ovakve liste je veoma velika jer tu su još i Ražanj, Babušnica, Malo Crniće, Kučevo i Negotin sa odnosom većim od četiri prema jedan. Statistika na nivou naselјa bi tek bila poražavajuća jer je desetine (da se suzdržim od stotina) sela bez ijednog živorođenog uz sahrane kao jedini društveni događaj. Postavlјa se pitanje u mnogo sela ko će sahraniti poslednjeg, kaže Gulan.

Mesna industrija u Srbiji je pred kolapsom jer nema kome da ponudi svinjsko, govedje i pileće meso, pošto su hoteli i restorani zbog pandemije virusa COVID-19 prazni, nema stranih i domaćih turista, a i izvoz je obustavljen.

Politički aranžman izvoza!

Suvlasnik Industrije mesa „Matijević“ Zoran Matijević rekao je da je leti najveća potražnja za mesom svih vrsta, pa zbog toga i cene porastu, ali je sada tržište prezasićeno zbog pada izvoza i nedovoljnog broja i domaćih i stranih turista. „Na domaćem tržištu meso nema kome da se proda, ponuda je velika jer nema izvoza, cene su pale i proizvodjači su u velikom problemu“, rekao je Matijević. Tovljene svinje se, po njegovim rečima, prodaju po cenama 10-15 odsto nižim nego prošle godine i kilogram žive mere košta od 130 do 150 dinara. Dodao je da je sa junećim mesom već dve godine problem jer, posle najave ministra za poljoprivredu, Branislava Nedimovića u maju 2018. godine, da će u Tursku moći da se bez carine izveze 5.000 tona junetine, proizvodjači su povećali tov, a tursko tržište ne pokazuje interesovanje za sve te količine. On je rekao da je sa Turskom o izvozu junetine sklopljen „politički aranžman“, a da takav dogovor zbog politike i propada i da je „nepouzdan za proizvodjače“.“Junetina sada u Srbiji košta od 150 do 180 dinara žive mere, a prošle godine se prodavala i po 250 dinara po kilogramu“, rekao je Matijević. Dodao je zbog smanjene potrošnje u kompaniji „ne mogu da se reše bifteka, kao najkvalitetnijeg junećeg mesa“.

Matijević kaže da je piletina pre godinu i po dana koštala oko 260 dinara po kilogramu, a danas se nudi po 160 do 180 dinara, što je oko 20 odsto ispod rentabilne cene.
Jedan od razloga što je cena mesa opala je, kako je rekao, i veliki uvoz mesa za prerađevine iz inostranstva bez carine ili prelevmana, zbog čega su dve velike industrije mesa u Srbiji zatvorila klanice i uvoze ga. „Država Srbija ima nestabilnu politiku podsticanja stočarstva, a evropske zemlje subvencionišu tu proizvodnju na razne načine. Hrvatska planira povećanje te proizvodnje za 40 odsto kao prioritetni plan“, rekao je Matijević.

Hrvatska je, kako je rekao, nedavno obezbedila 90 odsto bespovratnih sredstava EU za otvaranje pogona za preradu mesa. U Hrvatskoj je u tovu 120.000 junadi, a oko 100.000 njih prodaje se u nesvrstanim zemljama svetu po ceni od 2,10 dinara po kilogamu žive mere. Izvoz prerađevina u Bosnu i Hercegovinu je, po njegovim rečima, posle zabrane zbog afričke kuge svinja otežan jer su to tržište u međuvremenu zaposeli proizvođači iz drugih zemalja.

Vlasnik klanice „Djurdjević“, Milenko Đurđević, kaže da je izvoz junetine u Tursku, Italiju i Kinu potpuno zaustavljen u martu 2020. godine zbog pandemije. „Izvozili smo 100 bikova dnevno, ili 500 nedeljno, i sada imamo spremnih 5.000 komada, ali nema kupaca“, rekao je Djurdjević. Dodao je da su do prošle godine dnevno hotelima i restoranima leti prodavali tonu spremljenih ćevapčića, a da ih sada zbog izostanka dolaska turista slabo ko traži.

Poruka tovljačima goveda

Posle najnovijih negativnih zbivanja u stočarstvu Srbije, pristigla su reagovanja nezadovoljnih stočara iz Kovačice, Bogatića, Sremske Mitrovice, Kovina, Debeljače, Suseka, Stapara, Sombora, Vrbasa,… o najavi ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića o dodatnim merama vlade za bržu i isplativiju prodaju utovljene junadi. Pre tri decenije su prestali da se bave tovom junadi, posle niza prevara. Sad su nagovoreni da se ponovo vrate ovom poslu, uz obećanje da će biti bolje i da se loša prošlost neće ponoviti.  Međutim, i to obećanje je bilo samo zarad nečijih trenutnih interesa. Jer, i pre dve godine otkupljeena su junad u zemlji (oko 12.000 grla, koliko ih je tada bilo u tovu)  kako bi se izmirile obaveze u Turskoj. Stočari su nagovoreni da napune staje, a sad nemaju kome da prodaju junad? Dakle, ponovila se obećanje od pre tri decenije i – prevara. Zašto i za koga su ih tovili kada nema kome da se prodaju, pitaju se stočari u Srbiji, koji se i ovaj put osećaju prevarenim. Država ne treba da im pronalazi kupce, ali treba da im ukaže put za to. Šta znači da sad samo jedna klanica kolje i izvozi.Čija je to klanica i za čiji račun samo ona radi? Zašto ostale u mesnoj industriji nerade. Šta rade ostale klanice koje treba da rade za stočare, a takvih klanica za sada ima pet? Što je i očekivano, stočari pozdravljaju novu odluku i opet se nadaju se da će se ubrzo osloboditi najezde nakupaca. A, da nije nakupaca koji skidaju kajmak, pitaju se kome bi i to malo to malo stoke prodali?!  Sadašnje stanje u ovoj industriji je i posledica loše i pljačkaške privatizacije u Sribiji koja je obavljena uz pomoć države. Jer, da su primarni proizvođači, u ovom slučaju, stočari, postali i vlasnici prerađivačke industrije sad bi se drugačije radilo i razgovaralo. Ovako oni tove junad bi ih klaničari i prekupci  i nakupci ucenjivali, da bi im oni određivali cenu.

Potvrda toga je da su ovih dana pojedina gazdinstva u okolini Sombora i Zrenjanina bila primorana da utovljena grla prodaju i po 1,30 evra po kilogamu žive mere. Slaviša Đurđević iz Vrbasa kaže da se neće odreći tova junadi, ali i da ih neće prodati nikome u bescenje.  Toviću junad ako treba i do tone i čekaću pravu cenu i kupca. Ako nas sada država pomogne, kako je najavljeno, opstaćemo u ovom poslu, a to je za mene najvažnije. Volim tov junadi i znam da utovim kvalitetna grla. Ne znam kako bi reagovao da mi neko sada dođe u dvorište i ponudi 1,3 evra za kilogram. Mislim, da svi zajedno, koji se bavimo tovom, očekujemo što pre nove državne podsticaje i da nastavimo posao, kaže ovaj mladi stočar iz Vrbasa. U udruženju Fruškogorsko podunavlje, prema kazivanju predsednika ovog udruženja Sime Kovačevića, samo par stočara se bavi ovim poslom. Ljudi odustaju od tova junadi, jer su kupci ove robe do sada činili dobro za sebe, a niskom cenom su loše uticali na farmere.

Spasavanje stočarstva!

Ako bi se pojedine dodatne mere  države ustalile mislim da bi se pojedini farmeri ponovo uključili u ovaj posao, jer taj dinar od junadi na selu nam često fali, a pogotovo u vreme setve Čedomir Keco, iz Udruženja „Agroprofit” i predsednik udruženja stočarala tovne junadi u Srbiji, ocenjuje da će novi podsticaji za tovno govedarstvo spasiti ovu granu stočarstva i on poručuje: Najvažnije je sada da se odluka o novim podsticajima donese na vladi što pre, a da farmeri obustave prodaju junadi u bescenje. Sramota je za sve one koji su ljudima ponudili niske cene i natovarili robu na njihovim farmama. Ti ljudi su bili prinuđeni da prodaju pošto-poto svoju junad, jer su ih stisle kreditne obaveze ili su ostali bez hrane. Nova državna mera je ono što smo kao udruženje predlagali i zadovoljstvo je što je država prepoznala da tim novim merama dugoročno spašava celu ovu granu. Nije realno da se za kratko vreme otkupi 8.000-10.000 junadi i da se obnovi nova proizvodnja. Mi u udruženju procenjujemo da će ova prodaja sa podsticajima potrajati dva meseca, ali će biti izuzetno korisna. Ministarstvo je najavilo da će prednost u prodaji imati mali proizvođači,  kaže Keco.

I pored niske cene junadi, kako smo saznali od stočara u Šumadiji i Mačvi, nije smanjeno interesovanje za telad, ali se sve više domaćina opredeljuje da tovni podmladak kupe bez posredovanja nakupaca, a to znači i jeftinije za 100-150 evra po komadu. Udruženje „Agroprofit” osposobilo je zadrugu u Bogatiću. Kako ističu točari, u Srbiji trenutno postoji višak utovljenih bikova, zbog čega cena pada i trenutno iznosi oko180 dinara po kilogramu žive mere. Po procei reč je o 15, a Mlađa Ignjatović, višegodišnji poznavalac ovih problema iz Mačve, ističe da se radi i o 25.000 goveda. Tako se recimo od toga dobija oko 7.200 tona mesa. Napominje da su pre pandemije 19 bikovi bili otkupljivani preko robnih rezervi, u zamena za kukuruz i to je bilo prividno smirilo tržište. Prividno zbog toga što stočarima trebaju pare, a ne kukuruz. Jer, kukuruz se trošio na ishranu preostalih junadi i tako su se samo povećavali gubici u tovu. Inače, broj jnadi o koems e govori je ogromna za ovaj trenutka, ali veoma mali za mogućnosti Srbije. Jer, samo Vojvdina bi u svakom trenutku trebala da ima u tovu 100.000 junadi, a toliko bi trebalo da bude i u centralnoj Srbiji, južno od Beograda. To bi značilo da će zemlja da imamo dovoljno prirodnog gnojiva (u humusu u Vojvodini ima samo jedan – do dva odsto), ali slično je i u drugim delovima zemlje. Ovaj broj junadi bi značio dovoljno đubriva, i mesa za domaće tržište, kao i dovoljno ,,bebi bifa“ za izvoz. Jer, Srbija od 1996. godine ima dozvolu za godišnji izvoz ,,bebi bifa“ u EU od 8.875 tona godišnje toj brojci se nikada nije primakla. Sad se godišnje izvozi 100 puta manje ili između 300 i 400 tona godišnje. A, pre ti decenije iz Srbije se izvozilo i po 30.000 tona godišnje!

Mi i drugi

Ako Srbiju uporedimo sa drugima vidi se da imamo probleme kada nemamo junadi i druge stoke,  a još veći su kada ih imamo. Jer, primera radi, u Hrvatskoj je u tovu početkom 2020. godine bilo 120.000 junadi. Oko 20.000 grla je bilo namenjeno da se potroši za turiste koji doleze u Hrvatsku i hoće da jedu njnihovu domaću junetinu, koja niej hrabnhejna sa GMO proizvodima, a ostalo se izvozi u bivši nesvrstani svet. Prodaje se po ceni od 2,10 evra po kilogramu žive mere. Ističu da to nije velika zarada, ali se ne gubi ništa! U Srbiji se opet tvrdi da se na svakoj ceni koja se nudi stočarima, koja je ispod troškova proizvodnje, dobija gubitak! Nenad Budimović, sekretar za stočarstvo u Privrednij komori Srbije istitče da i za Srbiju nova šansa za plasman mogu biti tržišta Kine, Turske, ali i Filipina i Vijetnama gde se očekuje povećana tražnja. U problemu je kompletno stočarstvo Srbnije, ne samo oni koji tove junad, navodi on.  Analize pokazuju da će trgovina svinjskim mesom n asvetskom tržištu dostići rekordan nivo od 10,4 miliona tona u 2020. godini. Najveći kupac svinjskog mesa je Kina, koja je usled naestašice na tržištu, prinuđena da poveća uvoz koji je od 500.000 tona dostigao 2,6 miliona tona u 2019. godini, a u 2020. godini se očekuje da ova zemlja uveze 3,5 miliona tona svinjskog mesa,. Filipini su još jedna zemlja koja će povećati uvoz svinjetine za 32  i piletine za 25 odsto, dok će Vijetnam povećati uvoz svinjetine za 50 odsto, a piletine za 12 odsto. Kako navodi, velika potražnja postoji za jagnjećim mesom u arapskim zemljama. Kada je u pitanju mesna industrija Srbije, kaže on, za prvih šest meseci u 2020. godini uvezeno je prehrambenih proizvoda u vrednosti do 73,2 milioan evra, dok je u istom vremenu izvezeno roba u vrdnosti od 29,5 miliona evra. Karakteristično je da se uvoze skuplji proizvodi u većoj količini, a izvoze jeftiniji , ističe Budimović. Među skuplje artikle spada polutrajna kobasica, čiji je uvoz u prvih pola 2020. godine porastao u odnosu na isto vreme prethodne godine za 45 odsto. Istovremeno izvoz je bio manji za 40 odsto. Takođe u istom periodu, izvezeno je više konzervisanih proizvoda za 41 odsto u poređenju sa 2019. godinom. Najviše se uvozi iz zemalja EU i to Španije, Nemačke, Hrvatske, Mađarske i Holandije, a termički obrađeni proizvodi najviše se plasiraju u zemlje CEFTA regiona, Ruske Federacije, Hrvatske, Slovenije i Mađarske.

Bili iznad SAD!

I dok se meso traži u svetu, postoji pitanja, šta odna rade kadrovi i trgovci u Srbiji kada nisu u mogućnosti da prodaju ni ovo malo kvalitetngo mesa što sad nudimo?  Sa uvozom nema problema. Čak se i kaže nije problem ako nešto nema, uvešćemo! Jer, tu je veća i lakša zarada nego kod izvoza. U 2019. godini za uvoz zamrznutog svinjskog mesa je potrošeno 71 miliona dolara. Iz sveta je je stiglo 56.000 tona zamrznutog mesa, lošeg kvaliteta koje jede naš narod u ovoj godini. Uvoz je nastavljen i u prvoj polovini ove godine kada je za uvoz mesa lošeg kvaliteta iz sveta potrošeno više od 50 miliona dolara. Setimo se samo da je Srbija pre tri decenenij izvozila samo svinjsjkog mesa godišnje u vrednosti od 726 miliona dolara godišnje. Ili još jedan primer kada je Srbija bila – svinjarska sila. Daleke 1866. godine na 1.000 stanovnika u Srbiji je bilo 1.300 svinja. U isto vreme u SAD je na 1.000 stanovnika bilo tek nešto više od 800 svinja. Dakle, bili smo daleko razvijeniji o njih!

Podaci o proizvodnji i potrošnji

Prema podacima PKS u koje je teško poverovati, bar poznavaocima prilika u stočarstvu Srbije, pre liče na nameštenu statističku grešku, u Srbiji se godišnje pojede po stanovniku i 60 kilograma mesa i mesnih prerađevina. Mi toliko nemamo za naš narod. Ni naš narod u Srbiji od onogo što zarađuje nema novca da u proseku kupuje toliko mesa godišnje za potrošnju! Jer, stočarstvo u Srbiji učestvuje samo sa 30 odsto u BDP-u poljoprivrede, a to je karakteristika najnerazvijenijih zemalja sveta (sve što je ispod 60 odsto) spada u tu kategoriju. Naša industrija mesa i mesnih rerađevina može da zadovoljni domaće tržište, ali i izvoz, kažu aktuelni  kreatori agrarne politike.Tačno je da može, ali to neradi jer su nam prazni obori. To je na nivou najnerazvijhenijih zemalja sveta, a to je sve ispod 60  odsto. Dakle, neki podaci su u suprotnosti naše aktuelne stvarnostii mogućnosti. Ono što zvaničnici ističu, jesu mogućnosti, ali samo u njihovim željama U jednom govore o željenom bogatstvu ali, istovremeno i o siromaštvu Srbije. Jer, u njoj biljna proizvodnja u BDP agrara učestvuje sa 68 odsto, a usluge sa dva odsto. Prema istom izvoru Srbija trenutno raspolaže sa 818.000 grla goveda, 2,9 miliona svinja, 1,64 miliona ovaca, 15,7 miliona živine, 196.000 koza… Najviše se proizvodi svinjsko meso trenutno oko 298.000 tona godišnje, živinsko 114.000, goveđe samo 71.000 tona i ovčije oko 34. 000 tona. Dakle, ove količine nisu dovoljne da podmire domaću potrošnju i željeni izviz. Jer, smo kinezima obećali 500.00o tona junetine godišnje, a proizvedemo samo 71.000 tona. Zna se da reeksport nije dozvoljen. Znači ta obećanja su bila nerealna i nestvarna!

Prividna pomoć za gazdinstva?

Prema informacijama koje su dospele do Udruženja „Agroprofit”, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodopivrede privodi kraju izradu modela za pomoć gazdinstvima koja su doživela zastoj u prodaji utovljene junadi. Ministarstvo očekuje da će sa dva miliona evra podstaći prodaju junadi uvođenjem dodatnih premija za isporučena grla. To je bio i predlog farmera okupljenih u Proizvodnu grupu pri udruženju. Problemi su započeli još u februaru kada je stao i simboličan izvoz junetine iz Srbije, a sve se dodatno komplikovalo u vreme pandemije i gubljenja turističke sezone u mnogim zemljama sveta. U Srbiji trenutno za isporuku utovljene junadi ima oko 12.000, a možda čak i 15.000 grla, s tim što vlasnici najmanje 8.000 utovljene junadi ne mogu više čekati na kupce. Njihova grla prevazilaze težinu od 550 – 600 kilograma.

O intervenciji sa dodatnim sredstvima, što predlaže Ministarstvo poljoprivrede uvažavajući zahteve stočara, Vlada će razgovarati najverovatnije u sledeći četvrtak. Izdvajanjem od dva miliona evra u potpunosti će otvoriti novu deonicu u razvoju tovnog govedarstva, jer bi u suprotnom sva dosadašnja ulaganja izgubila vrednost. Ministarstvo poljoprivrede u sektoru tovnog govedarstva već više godina ima predvidljiva i očekivana podsticajna sredstva, što je doprinelo da se u Srbiji gaje i najkvalitetnije tovne rase.

Pomenuti model podsticaja u smanjenju pritiska na tržište ozbiljno će na ispit staviti klaničare i izvoznike od kojih se očekuje da se uključe u najavljeni posao. Na osnovnu cenu junadi, o kojoj će odlučiti Ministarstvo, biće dodati iznosi vanredne premije (predlog je da to bude 30.000 dinara po junetu) i redovne premije od 15.000 dinara, koja je i planirana u ovogodišnjem budžetu. U odnosu na kretanje cena na tržištu junećeg mesa, pa i živih grla, najverovatnije da će obaveza kupaca biti da gazdinstvima odmah isplate 1,65 ili 1,70 evra za kilogram žive mere za preuzeto june.  Udruženje „Agroprofit” među svojim članovima Proizvodne grupe trenutno ima evidentirano oko 3.000 komada junadi u manjim gazdinstvima, a na dve velike farme još toliko.

(Autor je publicista i član Naučnog društva ekonomista Srbije)