PREDLOZI ZA DUGOROČNO REŠAVANJE PROBLEMA U MALINARSTVU

Rez u malinarstvu

Božo Joković: Ispred grupacije proizvođača malina sačinili smo predlog mera kako bi se rešili problemi u ovoj grani za narednih pola veka. Od toga zavisi opstanak i ostanak ove privredne grane, koja učestuje uz agrarnom izvozu sa 10 odsto. Prošle godine je sneg, a ove led smanjio prinos. Očekivali smo rod do 70.000 tona, a sad je značajno smanjen. Jedan od načina dobrog rešenja je i osnivanje voćarske berze koja će kontrolisati uslove na tržištu i davati smernice, učesnicima na svetskom tržištu, o količinama, kvalitetu, kontinuitetu, ceni maline prema ponudi i potražnji. Posebno možemo istaći srpski brend sa Geo poreklom ARILJSKA MALINA!

Branislav GULAN

Posle višegodišnjeg dokazivanja državi o značaju maline u proizvodnji, preradi i prodaji, ona je konačno shvatila da je ovo značajjan proizvod za Srbiju. Začajan jeste, ali ni malina ni turizam još uvek nisu strateški proizvodi. Tek nakon pokretanja akcije ,,500 zadruga u sela“ od strane ministra Milana Krkobabića, u Arilju, odnosno Milića selu osnovana i prva složena zadruga u Srbiji, krajem 2018 godine. Idejni tvorac ove voćarske zadruge ,,Agro eko voće“ je Božidar Joković, njen osnivač i direktor. Osnovna zadruga u Milića selu, osnovana je 25.decembra 2013. godine, a potom je okupila zainteresovane proizvođače iz Srbije, udružila ih, pa su prerasli u prvu složenu voćarsku zadrugu u Srbiji. Posle dobijanja podrške od ministra za regionalni razvoj, zadruga je proširila svoje delovanje i udruživanje. Tako ova voćarska zadruga danas ima oko 40 zadrugara i više od 400 kooperata koji proizvode ,,crveno zlato“ na oko 300 hektara. Ove godine, kada je smanjena proizvodnja malina u svetu, u Srbiji se očekivao rod između 60.000 i 70.000 tona. Proteklih dana led je značajno smanjio rod. Negde je rod potpuno uništen, a na većini zasada do 30 odsto!

,,Malina se dugo nalazila na 15.000 hektara u Srbiji. Bilo je godina kada je donosila i solidnu  zaradu, pa su proširene njene površine. Novi zasadi nikli su Vojvodini, pa se ukupan rod nalazio na preko 21.000 hektara. Kada su stigle teškoće, površine su se sad smanjile. Pošto ćeove godine biti manji rod u Čielu, Poljskoj drugim zemljama, velikim proizvođačima, očekivao se berićet uz dobru zaadu u Srbiji.  Međutim, rod je3 značlajno0 smanjen, pa jeidno po onoj manji rod viša cena, može stići boljitak. Kod nas seočkivao ukupan rod od 60.000 do 70.000 tona.  Sad učavamo da će ove godine biti veliki problem kako i gde pronaći radnike da bi se rod obrao na vreme. To je posebno značajno zbog toga što mi imamo ugovore za izvoz čak 70 odsto proizvodnje. Novo je to što sad neizvozimo samo sirovinu, već finalne proizvode od maline. Inače, u proizvodnji i prodaji malina vlada nesigurnost. Tako smo proteklih godina imali manji rod zbog vremenskih nepogoda. Tako smo 2019. godini malinu osigurali od grada. Međutim, početkom maja, umesto grada malinu je uništio sneg! Osiguranje takvu štetu nije htelo da prizna. A, ko bi rod osiguravao od snega koji će pukim slučajem pasti u maju!? I zato je lane rod bio prepolovljen, navodi Joković. To je uticalp na proizvođače, pa su manej pažnje posvetili nezi malina. I ove godine se očekovao manji rod. Ali, nevreme je i pe nekoliko dana obralo dobar deo prinosa.

 

,,Malina se dugo nalazila na 15.000 hektara u SRbiji. Bilo je godina kada je donosila i značajnu zaradu, pa su proširene površine pod ovim voćem. Bilo je i novih zasada u Vojvodini, pa se rod nalazilo na površinama od 21.000 hektara. Međutim, proteklih godina malinarstvo je zapalo u krizu, pa su se površine značajno smanjile. Ove godine biće značajno smanjen rod u Čileu, Poljskoj i drugim zemljama, velikim proizvođačima. Zalihe su i u Srbiji minimalne, a u svet je slab rod, pa se očekivao profit od onoga što bi ponudili na svetskom tržištu.  Ove godine se u Sribji očekviao rod i do 70.000 tona. Međutim, sve što se dogodilo sa nevremenom proteklih dana, značajan deo tog roda obrao je grad. Ponegde su njive potpuno opustošene, a negde je nestala trećina prinosa. Tačnih procena o štetama nemamo. Da nas pitate, da li je osigurano, pa većinom nije. To si sitni proizvođači. Prošle godine su bili osigurali od grada, a u maju je pao sneg pa uništio rod. Osiguravajuće kuće osiguranje od leda nisu nisu priznale. Rezultat je da smo prošle godien imali 160 ugovora o osiguranju, a ove je to prepolovljeno pa imamo samo 80 polisa. Et, sad kada postoji potražnja na tržištu i solidna cena u izvozu, posebno za prerađevine, nama je grad uništio rod. Sa pet radarskih centara ispaljene su 744 rakete, što je sprečilo i veće štete. Problem je i gde ove godine proanći dovoljno radnika kada uskoro počne berba, oberu to što je ostalo. Dakle, potreban je odlučan rez u odnosu pema malinama ukoliko hoćemo da imamo boljitak’’, kaže Božo Joković.

Kontinuitet u svetskom vrhu

Srbija je treća najkonkurentnija zemlja kada je reč o malinama pokazala je studija o konkurentnosti poljoprivrede Srbije koju je sprovela konsultantska kuća SEEDEV uz podršku projekta GIZ. Ona već decenijama održava kontinuitet prisustva u samom svetskom vrhu proizvođača izvoznika ,,crvengo zlata’’. Za to su, pre svega, zaslužne inovacije koje su Srbiju napravile jednom od svetskih velesila u malini. U pomenutoj studiji navodi se da Srbija povećava trgovinu svežom malinom (30 odsto brže od svetskog proseka), a i intenzivno se podižu zasadi sa dvorodnim sortama. U zamrznutoj malini i pored pada izvoza 2016. godine u odnosu na predhodnu godinu Srbija je svetski lider ispred Poljske i Čilea. Do ovako dobrog plasmana srpske maline na svetsko tržište došlo je, kako se navodi u objavljenoj studiji, pre svega, zbog specijalizacije proizvođača. Oni su postepeno povećavali proizvodnju, i počeli da ostvaruju ugovore, dugogodišnje odnose i poverenje sa hladnjačama. Takođe, počeli su da primenjuju dobru poljoprivrednu praksu koja se u sve većem broju slučajeva dokumentuje Global G.A.P. certifikacijom. S druge strane, određeni deo proizvođača koji su shvatili da malina nije idealno rešenje za njihove prihode odustaje ill se prebacuje u druge proizvodnje.

Po njegovim rečima to je posebno značajno zbog toga što mi imamo značajne ugovore za izvoz više od polovine proizvodnje. Zarada se može ostvariti tek ako prodajemo proizvode iz viših faza prerade. Od maline može da se dobije čak 3.000 raznih artikala. Mi imamo tadiciju u proizvodnji maline, ali smo početnici u poslu da proizvodim i prodajemo artikle iz viših faza prerade. Dakle, ne želimo da izvozimo više samo sirovinu, već finalne proizvdoe od maline. Rod svake godine zavisi uglavnom od ćudi Boga. Proizvođačli su mali, nemaju  novca za mreže, jer za hektar zaštite treba oko 20.000 evra. Nemamo mi poverenja u osiguravajuće kuće. Eto, u prošloj godini smo bili  osigurali od leda, ali je štetu naneo sneg. Samnjio se broj polisa, pa je sad opet led naneo štetu. U šansi kada nema kvalitetne maline u svetu i naš rod je smanjen.

Kao član radne grupe za malin, koju je formirala Vlada Srbije, mi smo priroemili i nadležnima uputili predlgoe mera, naše zahteve rešavanje ovih problema. Ne samo u ovo godini već za narednih pola veka. Država trebqada nam pomogne, jer od izvoza malina lane je u zemlju stiglo čak 230 milina dolara. Sve do nedavno maline su učestvovale u agrrnom izvozu čak sa 10 odsto.

Stanje, preporuke i zahtevi malinara upućene Vladi Srbije:

1. Uvođenije po preporuci struke novih sertifikovnih sorti malina, pogodnih za svež plasman. Potebno je obnoviti zasade sa sertifikovanim sadnim materijalom sorti Vilamet, koja je autohtona i vodeća za preradu maline u finalne proizvode i poluproizvode. Moraju se povećati zasadi maline u plastenicima sa kontrolisanim uslovima gajenja. Nužno je povećati površine sa zalivnim sistemima i protivgradnim mrežama zaštititi plantaže. Tako bismo dobili sezonu berbe od 120 dana u toku godine i imali bi prilagođene sorte vremenu berbe. Samim tim bi se povećao obim angažovane radne sange i bruto dohodak, kako za proizvođače, perađivače tako i BDP za državu Srbiju. Proizvođači malina već punu deceniju traže od Skupštine Srbije da malina dobije status strateškog proizvoda, s obzirom da je vrednost njenog izvoza oko 200 miliona evra godšnje, i da je na njenoj proizvodnji zaposleno 35.000 ljudi sa punim radnim vremenom. Uz to proizvodnja malina služi i kao dopunska zarada radnicima sa niskim primanjima, kao i da ta proizvodnja ima visoko uccešće u ukupnom prihodu nekih opština, kao što je Arilje. Malina je veoma važna i u regionalnom razvoju, jer je pretežno koncentrisana u brdskom području zapadne Srbije, čiji je region zaostao tokom poslednje tri decenije. Subvencije države ne prave razliku između ekstenzivne poljoprivredne proizvodnje u brdskim predelima i intenzivne u žitorodnim krajevima, gde se koriste mašine

2. Da bi se Srbija održala među tri najveća  proizvođača malina u svetu mora se pristupiti novom načinu tehnologije gajenja malina, sabiranju, skladištenju, a naročito u preradi da se dobija proizvod sa dodatnom  vrednošću u odnosu na prodaju sirovine koja je do sada bila zastupljena u velikom obimu u izvozu. Do sada cilj je bio da učešće sveže maline u prodaji bude oko pet odsto, zamrzntue oko 90 odsto u velikom pakovanju koje kupci prepakuju, prerađuju i dobijaju novu vrednost proizvoda. Često im pod brendom kupca to uslužno rade naši prerađivači. Pored toga imali smo samo pet odsto našeg finalno upakovanog prerađenog proizvoda u sokovima, džemovima, prelivima, kompotima. Sve to je bilo do sada što je ipak bilo poražavajuće, jer najmanje profita je pripadalo proizvođačima sirovina;

Od proizvođača do izvoznika, jedino pravo rešenje je primena nauke i struke, više nego do sada, gde je potrebno izvršiti selekciju i primenu znanja, počev od proizvođača, preko perađivača, do izvoznika. U to se moraju uključiti, više nego do sada, renomirana stručna lica, instituti, savetodavne službe, sa preporukom proizvodnje i zaštite plantaža, gde će se primeniti rad po knjizi sa dnevnikom radova u toku sezone. Tehnološki I poljoprivedni fakulteti treba da se fokusiraju na kontrole poštovanja standarda i kontrole bezbednosti hrane. Mali proizvođači i prerađivači, a takođe i velike kompanije nesmeju na svoju ruku donositi odluke o procesu poslova u lancu malinarstva, već su dužni sve primeniti i kod kontrole opravdati preporuke stručnih timova. Samo tako ćemo izbeći rizike u poslovanju, gde mora ostati proizvođač u fokusu kao bitna karika. Jer, on mora da proizvede kvalitetan plod koji će se kasnije u raznim oblicima plasriati na tržitše. Za to treba doneti i zakone koji će rešiti ceo sistem u malinarstvi na nivou države kako sa kapitalnim novčanim sredstvima,a jedno od rešenja je i izdvojiti nolvac od kredita Svetske banke gde se može do doći do realizaciej projektla od 50 odsto investicije, aostalop peko državne banke Poštanske ttedionice.

Teba obezbediti kredite za podizanje zasada sa sertifikovanim sadnicama i kreditae za obrtna i likvidna sredstva, da sve ide preko zadruga. Mikro preduzetnici novac treba da dobijaju sa grejs periodom od dve godine i otplatom od pet godina. U nacionalnim merama treba predvideti i dalje subvedncije koje daje Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije i to u svim proizvodnim i preradnim oblicima. Mora se  subvencionisati primena standarda Global – gapa i HACCP-a, zatim potrebne su i subvencije za dogradnju postojećih hladnjača i objekata koji se korsite u malinarstvu, sa preporukom struke i sertifikacione agencije. Treba da razmislimo još jednom o toem da nam malien i turizam budu stratešek grane;

3.  Jedan od načina dobrog rešenja je i osnivanje voćarske berze koja će kontrolisati uslove na tržišti i davati smernice, svojim učesnicima na svetskom tržištuu, o količinama, kvalitetu, kontinuitetu, ceni maline prema ponudi i potražnji. Neće biti grupašenja i dugogodišnjih prebacivanja lopte od proivzođača i hladnjačara ko je krivac za stanje u malinarstvu. Na berzi će biti ponuda potražnja i prodaja maline u svim oblicima, sveža, zamrznuta, kao gotov proizvod. Kao berzansku robu treba uvrstiti i reprodukcioni material, koji je potreban u sklopu malinarstva u proizvodnji, preradi pakovanju i distribuciji. Posebno učešće mora imati Nacionalna referentna laboratorija kao kontrolni organ i obavezujuću saradnju sa njom svih učesnika u malinarstvu. Treba uraditi kompletnu logistiku od prvog koraka i odluke o bavljenju malinarstvom do krajnjeg kupca – potrošača koji se mora poštovati kao neko ko će biti korisnik naših usluga. Predlažemo da se osnuje i poseban jedan resor u Vladi Srbije, kao sektor voćarstva, gde će biti zastuipljeni svi koji se bave ovim poslom!

4. Potrebna je hitna izrad i implementacija naučne i stručne medicinske i tehnološke studije o značaju maline i njom organoleptičkom sastavu i ishrani stanovništva u gastronomiji i medicini. Posebno možemo istaći srpski brend sa Geo poreklom ARILJSKA MALINA, kojoj pripada oko 30 odsto proizvodnje maline u Srbiji i pet odsto svetske proizvodjjue koju je svetsko tržište prepoznalo i prihvatilo već pola veka. Mi taj brend nismo iskoristili na adekvatan način;

5. Zajednička obaveza i pravo je da se od proizvođača pa do same države Srbije obavlja promocija i marketing maline Srbije, kao jedan nastupajući svetski brend, pa da se za to osnuje marketinška agencija koja će biti u službi maline, angažujući dizajenre, menadžere, i sve ostale kako bi se posao obavio, i pustio u svet. To treba da nosi naziv NAJBOLJE IZ SRBIJE. Da bi bilo prihvaćeno u javnosti treba održavati KARNEVALE MALINE u Beogradu, Novom žsadu, Nišu, i drugim većim gradovima u Srbiji. Karnevali treba da se orgnizuju i u velikim prodajnim lancima, na domaćim i svetskim sajmovima pod zastavom Srbije. Svuda treba da postoji  zajednički nacionalni štand maline, a moraju se i održavati manifestacije DANI MALINE u Arilju, i još većim proizvdonim centrima u Srbiji pod pokroviteljstvom Vlade Srbije.

,,Ako bismo sve ovo uradili i primenili i već od ove godine ozakonili poslove u malinarstvu i sve učesnike obavezali da se pridržavaju jasnih uputstava u lancu malinarstva za pet godina imali bi jedan jako sektor u državi koji bi bio primer kako napraviti jedan uspešan proizvod koji sa sobom, donosi sigurnost za sve učesnike u tom lancu’’, kaže Božo Joković;

Rast tražnje

Prošle 2019. godine izvoz zamrznutih malina iz Srbije bio je vredan 234 miliona dolara. To je više od trećine od ukupno izvezenog voća u vrednosti od 620 miliona dolara. Najveći izvoz malina je u EU gde je je plasirano 190,1 miliona, a u Rusiju tek 5,3 miliona. Od toga, u Nemačku je plasirano malina u vrednosti od 67 miliona dolara, u Francusku 41,5 miliona, Belgiju 16, Veliku britaniju 15, Holandiju 11, a u ostale zemlje znatno manje. U sezoni koja je na pragu u hladnjačama od 60.000 tona prošlogodišnjeg roda ima tek pet odsto roda. Jer, kamioni svaki dan dolaze i traže robu za izvoz, pošto je na svetskom tržištu tražna sve veća.

Treba istaći da Srbija i uvozi maline. Taj uvoz ima rastući trend i u 2016. godini bio je 3,5 puta veći nego u 2010. godini. U prvih deset meseci 2017. godine, ostvareni uvoz malina je dostigao 10.990 tona i gotovo duplo je premašio celokupan uvoz ostvaren u 2016. godini. Prema podacima Uprave carina, ostvareni uvoz je u 2015. i 2016. godini bio je veći nego što to proizlazi iz dostavlјenih podataka Ministarstva polјoprivrede, tako da je, prema ovim podacima, u 2016. godini ukupno uvezeno 7.589 tona svežih i zamrznutih malina. Uvoze se prevashodno zamrznute maline (preko 98 odsto), dok je uvoz svežih malina zanemarlјiv. Malina se najviše uvozi iz Bosne i Hercegovine (70-75 odsto), oko 13 odsto u 2016. i 2017. godini dolazilo je sa Kosova, dok se znatno manje količine uvoze iz Bugarske i Crne Gore. Za oko 10 odsto ukupnih uvezenih količina, prema carinskoj deklaraciji, evidentirano je poreklo iz Republike Srpske.

 

U svet  bez kontrole

Srpske maline pri izvozu u EU neće više biti dodatno kontrolisane na norovirus, izvoznici će imati manji trošak a i (higijenski) imidž Srbije će se popraviti. To će omogućiti lakši plasman naše robe i veće prihode za proizvođače tog voća, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije. Evropska komisija je donela odluku da se povuče mera dodatne kontrole za izvoz zamrznutih malina poreklom iz Republike Srbije, objasnili su u Ministarstvu poljoprivrede, tako da će srpski agrar imati jednu muku manje, ako ne dođe do zloupotrebe. Prema zvaničnim informacijama iz EU, pojačan nadzor u Srbiji uveden je zbog epidemije zaraze u julu 2014. godine, čiji je uzročnik bila zaražena malina iz Srbije. Našoj zemlji bile su uvedene takozvane blaže mere, budući da je Kini, nekoliko godina ranije, zbog kontaminacije jagoda naložena je kontrola pet odsto ukupnog izvoza  ovog voća, što je urzokovalo ogromne dodatne troškove. Nezvanično se pominje da je EU ukinula ovu meru jer je mali rod ovog voća u svetu, ali nema ni radnika za njegovu berbu, posebno sad. kada je korona protutnjala celim svetom. Stručnjaci ističu da eć ukidanje ove mere smanjiti troškove kontrole koji su dostizali 1.500 do 2.000 evra po hladnjači. Stanje sa malinama u svetu odgovara Srbiji, što povtrđuje i cena koja se kreće od 2,04 do 2,08 evra po kilogramu.

STATISTIKA:

• U strukturi izvoza agroindustrijskih proizvoda malina predstavlja naš najznačajniji izvozni proizvod;
• Ukupna površina pod malinom u Srbiji iznosi 15,2 hiljade hektara sa tendencijom rasta po prosečnoj stopi od 2,8 odsto godišnje. Proizvodnja maline u Srbiji varira od 65.000-100.000 tona;
• Prosečan prinos malina kod nas iznosi oko sedam tona po hektaru što je za 6% više u odnosu na ostvareni evropski učinak;
• Oko 98 odsto površine pod malinom locirana je u Centralnom delu Srbije. Regionalno posmatrano najveći proizvođač maline je Zlatiborski okrug;
• U Srbiji u periodu od pet godina proizvodnja maline iznosi u proseku oko 80.000 tona;
• Najveći deo izvoza usmeren je ka EU;
• U sezonsku proizvodnju i preradu maline uključeno je sa sezonskim radnicima vise od 200.000 stanovnika Srbije;
• U svetu, inače, iz godine u godinu raste proizvodnja maline i dostiže 430.000 do 460.000 tona, a gaji se na 82.000 hektara;
• Srbija je dugo bila prvi proizvođač u svetu kada je osamdesetih godina prošlog veka proizvodila 116.000 tona maline godišnje;
• Regionalno posmatrano najveće površine maline nalaze se u Evropi koja u svetskim okvirima proizvodnje ucestvuje sa 87 odsto;
• Najveći svetski potrošači maline su Nemačka i Francuska. 10 kilograma maline po glavi stanovnika godišnje.
• Najveću uvoznici srpske maline su SAD, Velika Britanija, Nemačka, Austrija i Francuska;

PROIZVODNJA MALINE U SRBIJI

Godina                                               Hektari                                                      ToneektariHh

2010.                                                 14.570                                                     70.000

2011                                                  14.550                                                     85.000

2012.                                                 15.332                                                     55.000

2013.                                                 13.000                                                     59.000

2014.                                                 15.000                                                     63.200

2015.                                                 21.861                                                   109.742

2016.                                                 15.000                                                     65.000

2017.                                                 15.000                                                     50.000

2018.                                                 15.000                                                     60.000

2019.                                                 19.000                                                     55.000

2020.                                                 18.000               očekivalo se              60.000

(Izvor: RZS, proizvođači i B. Gulan)

Svet i maline – proizvodnja  2012 -2016. godineSave

 

Cena malina u 2017. godine u otkupu se spustila ispod 100 dinara za kilogram. Kako lepo zvuči cena od 2016. godine, kada je bila od 220 – 250 dinara za kilogram. Da li je svetska proizvodnja (njen tadašnji veliki rast i manja potrošnja uzrok ovoga cunamija tržištu Srbije ili…U ovoj godini proizvođači ističu da bi idealnacena za kilogram malina bila 1,7 evra, a za kupine 80 evro centi.

U vremenu od 2012 – 2016. godine svetska proizvodnja maline beleži rast:

• 2012 – 415.500 tona
• 2013 – 415.400 tona
• 2014 – 464.400 tona
• 2015 – 447.000 tona
• 2016 – 475.200 tona

 

Od ukupnog agrarnog izvoza Srbije koji je u 2018. godini bio oko 3,3 milijarde dolara izvoz malina je bio veći od 230 miliona dolara. Slično je bilo i u 2019. godini kada je izvezeno agrarnih proizvoda u vrednosti od 3,6 milijardi dolara, od malina je stiglo 234 miliona dolara. U proteklim godinama bile su povećane i površine pod malinama. Međutim, sad je zabeleženo da se krče zasadi, posebno u Vojvodini. Sa novim predloziam očekuej se veći izvoz, ali ne ssamp sveže maline, već i perađevina. Mi smo u svetu nudili smao nekoliko artikala, a sveža Malian se može preraditi i ugraditi u 3.000 proizvoda.