Predlozi stočara za pune staje

Mere izmena – dopuna za tovno govedarstvo u 2020. i interventne mere u 2019. i ulaganja u modernizaciju

Tovno govedarsvo u Srbiji je u dubokoj krizi. Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javljaju novi problemi. Jednom nema dovoljni stoke, drugi put je problem sa tržištem… Pošto se država javljala sa sa različitim merama, koje nisu donele rezutlate. Stočari su sami odučili da se organizuju, predlože program mera i krenu u akciju, kako bi stabilizovali stanje u ovoj grani koja je desetkovana. Za predsednika udruženja stočara tovne stoek izabran je Čeodmir Keco, koji je i sam vlasnik stada stoke.

 

Da je stanje devastirano najbolj ukazuju podaci iz godine kada se raspadala Jugoslavija. Tada je u svet iz  te ,,trule“ Jugoslavije izvezeno 54.000 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa“. Od toga samo iz Srbije oko 30.000 tona. Zbog loših strategija i agropolitičkih mera, posle toga staje u Srbiji su ispražnjene. Dok se proteklih godina, recimo, ,,bebi bif“ iz Srbije 100 puta menje izvozio nego pre dve i po decenije. Evo i rezultata Srbiji koji su stočare doveli u sitauciju da se sami organizuju. Jer, shvatgili su ne da će propasti nego će nestati, ko se prepuste merema države i stihiji tržišta.

 

Proizvodnja i poređenje

Pošto Srbija danas ima samo 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači da ima i 58,9 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska, Mađarska, dok je najniža u EU – na Malti.

Govor brojki najbolje prikazuje broj stoke u ovoj privrednoj grani. Prema podacima RZS na kraju 2018. i početku 2019. godine stanje je bilo sledeće:

GOVEDA:
•    881.000 goveda. To je istorijski minimum u Srbiji. Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2017. godinu. U 2016. godini u Srbiji je bilo 892.000 goveda;
•    Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku sve je veoma brzo poklano (podaci Zadružnog saveza Srbije);
•    Zvaničnih podataka o novom tovu u 2019. godini za sada nema. Pominje se brojka od 30.000 junadi, što znači da je izvoz pokrenuo i tov. Ako je tako to je dobro! Potrebno je prvo povratiti poverenej kod tovljača stoke, a posle će oni i napuniti staje sa govedima!
•    Turska je u 2018. godini uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima Turske, bila je 3.959 evra. Jedino je Srbiji više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene). Razlog je ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju!

Slično stanje je i u drugim granama stočarstva. Svi imaju pad, osim ovčarstva. Prema podacima RZS u Srbiji ima 1,7 miliona ovaca, 2,7 miliona svinja, 196.000 koza, 16 miliona živine…

 

Siromašno stočarstvo

Stočarstvo Srbije do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 30 odsto. Sada je to i manje! Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa”. To je najkvalitetnije crveno meso. Od toga je više od 30.000 tona bilo iz Srbije.

Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz ove oblasti ,,bebi bifa’’ poslednjih godina:
•    U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa”;
•    U 2016. godini u svet je otpremlјeno 420 tona ,,bebi bifa”;
•    U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa”;
•    U 2018. godini oko 400 tona ,,bebi bifa”;

 

Nesigurnost posla

Seljaci, u ovom slučaju oni koji tove junad, nisu imali sigurnost, jednom se proda stoka i napalti, ali su najčešće su bivali prevareni. I tako iz godine u godinu. Najbolji dokazi takvog stanja su da je Srbija poslednjih godina proizvodila prosečno  godišnje oko 75.000 tona juneteine (strancima smo govorili mnogo, mnogo, veće podatke i stavljali ih u straegije koje su ostale u fiokama, ali su i danas validne),.  Po stanvoniku trošimo a tošimo oko tri do četiri kilograma. Ovog mesa, daju se i drugi podaci pa u svetu  odlazei da smo mnogo bogatiji i jedemo daleko više junetie i teletine. Poneka bogata prodoca , a retke su, možda i da. Takve, ali retke poznaje i autor ovih redova.  Ne zna se tačno ni koliko junadi ima u tovu, jednom su viškovi jer se ne može prodati, drugi put kada se javi tržište nema goveda. Tovljčai stoke su se odlučili kako da vide kako to rade, susedi. Nedavno su posetili farme u Hrvatskoj u kojoj se tovi oko 120.000 junadi. U Srbiji čas ima viškova, a ali i najčešće manjkova, kada je reč ovoj, ali i drugoj stoci. Ni u Hrvatskoj nisu zadovoljni, jer je među tovnom stokom najviše uvozne teladi (iz Mađarske i Rumunije), ali su daleko ispred Srbije bar nekoliko decenija po tome. Koliko sad imaju stoke, kako su snabdeveni, i kako i koliko izvoze. Rešili su probleme zemljišta, probleme pašnjaka… Daju stimulacije stočarima. U Srbiji su one još uvek simbolične, u povoju,  i naša proizvodnja ne može biti konkurentna. Zato su i staje prazne.  U Hrvatskoj juneće meseo proizvode za svoje hotele, ali i za izvoz… Nalaze se u EU, koja godišnje iz Brazila i Argentien uvozi 700.000 tona junećeg mesa,. Ali, oni neće to već rekalamiraju da se kupuje meso proizvedeno na hrvatskim, domaćim pašnjacima i stajama. U njemu nema GMO, postiže se izuzetan kvalitet. Baš  zbog takvog mesa dolaze i turisti. Dakle, i u Srbiji se vidi svetlo na kraju tunela zahvaljujući, entuzijastama, koji su se udružili i posle prevara, države, pojedinaca i svih drugih koji se bave ovim poslom, sudbinu ove delatnosti (stočarstvo u BDP poljoprivrede učestvuje samo sa 30 odsto) uzeli u svoje ruke. Kako i sami kažu ,,uzdaj se use i u svoje kljuse“. Jer, stranci su uzimali pare sli ni u čemu nam u ovoj delatnosti nisu pomogli. Čak im je i resorni ministar Banisdalv Nedimović, sad obećao da će pružiti pomoć, prihvatiti njihove zahteve. To do sada nije bio slučaj. A, zahtevi su se uvek i prihvatili pred izbore. Očito je to i sad slučaj. Bolej ikad nego njikad.  Zato to treb i iskoristiti. Dakle, tovljači su krenuli u akciju u pravo vreme. Sad su uputili i mere nadležnom ministarstvu za sledeće godine. Ukoliko se one ne samo verbalno prihvate, već budu imale podršku od nadležnih i u selima, narednih godina i decenija Srbija se može nadati i  boljitku. To će biti rezultat samoorganizovanje.  Ovaj potez tovljačq tovne junadi, treba da bude dobar primer i drugima u agrarnnoj vrednsot po hetkaru je oko 1.000 dolara  godišnje. U Holandiji je to 17.000 dolara, u Danskoj 14.000 dolara. Zašto Srbija ne bi imala bar 5.000 ili u bližoj budućnosti 10.000 dolara. Decenijama vrednsto agrarne proizvodnej u Srbiji se godišnej kreće oko pet milijardi dolara. Uz samo organizovanje, ako se sprovede u delo, to može da se i udvostruči.

 

,,Zahvaljujući tim merama koje sami stočari kreiraju, a ne kabinetski agropolitičari u predizbornoij kampanji, u tovnom govedarstvu postojeće mere su postale predvidljive za stočare, a uvedene nove stimulativne. Međutim, u svim delovima ovog stočarstva nisu ostvareni  očekivani efekti  naspram otvorenih mogućnosti. Sa podsticajima u kvalitetna priplodna grla brojnost je mogla biti povećana da je prihvaćen predlog Udruženja o kupovini u prošloj godini. Zbog toga ga ponavljam“, kaže Čedomir Keco.

 

Predlog mera za Vladu Srbije

 

U predlogu koji navodimo pojedine stavke se odnose na opremu i alate, što je bitno za ovo govedarstvo.

 

Kupovina kvalitetnih priplodnih grla i podsticaji.

1. Za navedene tovne rase goveda starost grla u nabavci – kupovini: 10 do 34 meseca;
2. Podsticaj za držanje licenciranog bika tovne rase 50.000 dinara – do dva grla na gazdinstvu;
3. Podsticaj za vlasnike krava tovnih rasa (čista rasa) 40.000 dinara – broj krava u stadu do 200 (za gazdinstva i pravna lica);
4. Podsticaji za krave ukrštenih tovnih rasa 25.000 dinara (ukida se podsticaj za krave dojilje) – broj grla do 200;
5. Za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla tovnih rasa predlažemo sledeće podsticaje:

–          za gazdinstvo koje zasniva proizvodnju tovne rase, a ne koristi podsticaje za mlade – do 3.000.000 dinara ili 50% učešća u nabavci;

Primer: ako kupuju grla za ukupno 4.000.000 dinara dužni su da ulože 2.000.000 dinara svog novca, maksimalno mogu dobiti 3.000.000 po gazdinstvu.

–          za gazdinstva koja kupuju kvalitetna priplodna grla u našoj zemlji ukupan podsticaj po gazdinstvu je 40% od ukupne vrednosti kupljenih grla i do iznosa od 1.500.000 dinara;

–          za gazdinstva koja kupuju kvalitetna priplodna grla u inostranstvu podsticaj iznosi 60% od ukupne vrednosti kupljenih grla do iznosa od 4.000.000 dinara. Ovo pravo ne mogu ostvariti gazdinstva koja koriste bespovratna sredstva fondova.

1. Stimulacije za tov i korišćenje domaće teladi:

–          pravo na ostvarivanje premije za utovljeno june ima gazdinstvo ili pravno lice koje za tov koristi telad od domaćih proizvođača u iznosu od 15.000 dinara, a za telad kupljenu u inostranstvu premija iznosi 5.000 dinara;

–          pravo na podsticaj za utovljenu junad ima gazdinstvo i pravno lice koja tove po sistemu „uvoz radi izvoza” uz carinski nadzor u iznosu od 5.000 dinara po isporučenom junetu.

 

Mere zaštite domaćeg govedarstva

–          Obustava izvoza muške i ženske teladi mlađe od 150 dana za period od 12 meseci.

–          Zabrana klanja ženske teladi svih rasa mlađe od 150 dana za period od 12 meseci.

Ulaganja u opremu i objekte

–          Uvođenje elektronske evidencije goveda u sistemu „krava-tele” sa 60% podsticaja do ukupne vrednosti od 1.500.000 dinara.

–          Postavljanje solarnog sistema kao izvora energije za pumpe za vodu na pašnjacima 60% od ukupne vrednosti do 500.000 dinara (ako nije regulisano drugim merama).

Mere za zaštitu pašnjaka: preuzimanje površina na duži period, uz nadoknadu iz državnog fonda u iznosu od 6.000 dinara po hektaru (u okruženju je ova nadoknada 12.000-24.000 dinara), dodela na 25 godina.

Korisnici: stočari sa registrovanim farmama od najmanje dve godine.

 

Očekujući troškovi za koje nije predviđen izvor finansiranja

–          Standardizacija proizvodnje junećeg mesa – uvođenjem bebi-bif kvaliteta: sertifikat, kontrole, marketing.

Nosilac posla: Udruženje „Agroprofit” – Proizvodna grupa odgajivača i stručnjaci (veterinari, tehnolozi, farmeri…)

–          Regionalizacija područja za gajenje rase tovnih goveda, uz korišćenje postojećih pašnjaka i „otvaranje” novih u zaštićenim i poluzaštićenim prostorima.

–          Izrada mape pogodnih i održivih pašnjaka u Srbiji po regionima.

–          Izrada programa za investicije u ekonomski opravdane i održive mini klanice junadi u okviru farmi (primer Češka).

–          Osnivanje uzgojnog centra mlađih kategorija tovnih rasa. (Imamo projekt čime se rešava skup uvoz priplodnih bikova i junica. Moguće je sprovesti i embrion transfer.)

–          Uređenje prostora za izlaganje tovnih rasa na Poljoprivrednom sajmu (deo smo uredili).

–          Izbor profesionalne klanice za konfekcioniranje junećeg mesa i brendiranje (postoji program) i povezivanje sa trgovinskim lancem.

–          Utvrđivanje programa za obuku – „odgajivač tovnih rasa goveda” u saradnji sa poljoprivrednim školama u Valjevu i Futogu.

–          Formiranje oglednog zapata tovnih rasa goveda (edukacija, promocija – biramo mesto).

 

B. Gulan