Pokret sitnog kapitala

Srbiji danas nedostaju štedno kreditne zadruge koje postoje u celom svetu i oko kojih se ,,vrti’’ kompletno njihovo poslovanje

Piše: Branislav Gulan

U Srbiji postoji 50.000 zadrugara (osnivača zadruga) i oko 150.000 kooperanata. Oni svi su organizovani u 1.100 postojećih starih zadruga i sad je u  akciji ,,500 zadruga u 500 sela’’ za dve i po godine osnovano oko 650 novih u selima Srbije. Sve te zadruge deluju u okviru 16 zadružnih saveza, predvođenih Zadružnim savezom Srbije i Vojvodine. U zadrugama radi i oko 10.000 zaposlenih, među kojima su i direktori zadruga. Zadruge su, kao ekonomske organizacije, tvorevine epohe kapitalizma, da pomažu sitn , male proizvođače.  Nastale su srediniom XIX veka. Malih proizvođača je sad u Srbiji oko 217.000. Njihov posed je prosečne veličine oko dva hektara. Izvorno, to je pokret sitnog kapitala. Prve zadruge formirali su sitni robni proizvođači – zanatlije i trgovci. Prva zadruga u svetu je bila tkačka u Ročdelu u Engleskoj osnovana 1.844 godine. godinu dana posle nje osnovana je u Sobotištu, u Slovačkoj, druga zadruga, a treća u Bačkom Petrovcu 1846. godine (koji je tada bio u Austrougarskoj).

Evropski eksperti za voćarstvo Srbiju nazivaju voćarskim rajem. Pord vidnog napretka mi to blago još uvek puštamo da zarasta u korov. U 2019. godini bio je prosečan rod, i dobijeno je oko 1.250.000 tona voća. U protekloj deceniji biklo je i rekordnih godina kada je rod dostizao i dva miliona tona. Od jednog hektara zasađenog jabukama u prosečno rodnoj godini u Evropi, kada se podmire svi troškovi, ostane 8.000 evra čiste zarade. U Srbiji, s obzirom na uslove, moglo bi da ostane i znatno više, ali hajde da uzmemo samo tih 8.000. Hipotetički, kada bi od 5,1 miliona hektara polovina bila pod jabukom, to bi donosilo više od 20 milijardi evra godišnje. Računajte da će najmanje trećina ići u preradu, koja donosi veću zaradu, i dolazimo do iznosa od blizu 30 milijardi evra. Imajte na umu i da jabuka nije najskuplja i da malina i višnja koštaju više .

Da bi se do tog iznosa došlo, ključnu ulogu moraju da igraju zadruge, koje rešavaju glavne probleme seljaka – čime da obrade zemlju i kome da prodaju rod. Mi imamo 16 zadružnih saveza po okruzima, a tih 16 okruga, koji okupljaju po nekoliko velikih gradova, moraju da imaju 50 velikih zadruga, koje su pravna lica. Zadruga bi bila stožer oko kog se okupljaju poljoprivrednici jer od nje dobijaju mehanizaciju, hemijska sredstva, đubrivo, agronome… U ovom trenutku na birou imamo oko 25.000 mladih koji su završili poljoprivredne škole i 5.000 agronoma sa diplomom fakulteta. Dakle, kadrovski potencijal postoji. Inače, Srbija je sve do 2017. godine bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Do sada je osnovano oko 650 novih zadruga! Karakteristično i pohvalno je da imamo sve više specijalizovanih zadruga. U Vojvodini se javljaju ribarske zadruge, zadruge za proizvodnju belog luka, a nekada je bilo hmelja imali smo hmeljarske i stočarske zadruge Danas nemamo hmeljarnika u Vojvodini, a 1990. godine prostirali su se na blizu 2.000 hektara. Hmelj kao neophodnu sirovianu za proizvodnju 5,8 miliona hektolitara piva, moramo uvoziti. A, nemamo ni stoke u žitnici zemlje. Ukoliko u stajama u Vojvodini uskoro ne bude 100.000 grla krupne stoke, već za tri decenije žitnica će biti pustinja po prinosima. Jer, nema stajnjaka i sve lošiji je kvaltiet zemlje, nestaje humusa.

Uz svaku zadrugu treba napraviti pogon za preradu voća i povrća. Zadruga će od tog proizvoda praviti svoj brend koji će dalje da prodaje putem agencija. Agencije treba da rade kao nekada velike prodajne kuće – njihov cilj je da u svetu nađu kupce za taj  koji će proizvod, zamrznutu malinu ili sok, sirup, džem, a plaćaju se od procenta prodaje. SVi ti proizvdoi koji  treba da psotanu i – brendovi tog kraja. Seljak, ne bi brinuo o tome šta će biti sa rodom,  on bi bio  preuzet i plaćen na vreme. Zadruge bi od prodaje uzimale 15-20 odsto, plaćale agencije i vraćale kredite, a slični dogovori mogli ostvariti i sa hladnjačama. Za to je potrebna hitna izmena postojećeg Zakona o zadrugama, donetog krajem 2015. godine.  Jer, da bi mogle da funkcionišu potrebne su tedno kreditnoe zadruge. A, njih u Srbiji nema. Prvu takvu štedno kreditnu zadrugu Srbija je imala 1844. godine koja je bila osnovana u selu Vranovu 1844. godine, pored Smedereva. Danas ih nema uopšte!?

Zadrugarstvo vraća život

U akciji ,,500 zadruga u 500 sela’’ bilo je planirano je da se za oprarvak zadrugarstva u Srbiji, a to je i oporavak sela, za tri godine utroši oko 25 miliona evra. To je akcija za duže vreme za sve ministre koji budu dolazili… U prvoj eksperimentalnoj 2017. godini za 22 nove i stare zadruge dodeljeno je 197 miliona dinara. U 2018. godini novac je povećan za četiri puta pa je za 73 zadruge dodeljeno 825 miliona dinara, dok je u trećoj 2019. godini uloženo 667 miliona dinara i novac je dobilo oko 60 starih i novih zadruga. Ukupno je bespovratno podeljeno 1,7 milijardi dinra i taj novac je pomogao da se pokrenu oko 153 mala preduzeća u selima! Za te tri godine direktno je pomognut život 6.120 porodica u Srbiji. Ovo je prvi put da država Srbija novčano, bespovratno, pomaže razvoj zadrugarstva. Tako je u Srbiji vraćen duh zadrugarstva. To potvrđuju i činjenice da je poraslo interesovanje i da je osnovano oko 650 novih zadruga. Osnovali su ih zadrugari u selima koji žele da povećaju proizvodnju i koji kroz razvoj zadrugarstva vide šansu za svoj opstanak i ostanak na selu. To će biti  posebno značajno za opstanak sela, jer njih 1.200 su u fazi nestajanja. Inače, u Srbiji ima ukupno oko 4.700 sela. Da je selo devastirano ukazuje i činjenica da u Ustavu Srbije nepostoji kategorija sela!? U 86 odsto sela opada broj stanovnika. U selima postoji 50.000 praznih kuća bez vlasnika, a u još 150.000 njih piše da u njima trenutno niko ne stanuje. Čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom, a u 1.000 njih nema ni prodavnice… Cilj akcije je da se kroz zadrugarstvo vrati i život u opustela sela!

Rešenje za finansiranje

Problem je početni kapital za finansiranje zadruga, pa se predlaže rešenje: Država bi trebalo da zadrugama da kredite, recimo svakoj po 10-20 miliona evra za mehanizaciju i prerađivački pogon. To je ukupno oko milijardu evra, a zadruge bi te pare počele da vraćaju za dve godine, kada stigne rod. Za usluge zadruge bi uzimale 20 odsto novca. Od, recimo,  24 milijarde,  to je 4,8 milijardi evra godišnje. Od tih para bi se brzo vratili i krediti.

Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje poljoprivredno zemljište (zvanično iam ga oko 600.000 hektara), o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima.

Primera radi, u Nišu trenutno imamo oko 50.000 nezaposlenih. Da desetini od njih date po 10 hektara opštinskog zemljišta, besplatne sadnice i mehanizaciju iz zadruge, to je oko 5.000 zbrinutih Nišlija, koji će vraćati novac državi, civilizovati zapustela sela i zarađivati novac od koga će, preko zadruge, opština dobiti novu infrastrukturu. Procena je da državnog zemljišta ima oko 540.000 hektara.  Ako bi taj posed date našim ljudima u zakup, ali bi na tim posedima za godinu dana zaposlili 50.000 ljudi. Taj broj je i veći ako se uračunaju oni koji će raditi u zadrugama i agencijama.

Izvoz dok ne izrastu Geneks, Progres…

Veliku pomoć u izvozu zadrugama treba da pruži Agencija za promociju izvoza (RAS) Vlade Srbije dok ne zaživi neki novi „Genex“, „Inex“, „Progres“…  Međutim i ta agencija ima mnogo zaposlenih, atraktivan prostor, ali neuke kadrove koji u njoj treba da  obavljaju poslove. Ugasili smo SIEPU i u ovu agenciju su došli neuki stranački ljudi koji nisu vični ovim poslovima. Na to ukazuju i njihovi rezultati. Do tada, prodaju mogu da obavljaju manje firme koje na svetskim tržištima traže kupce za ove proizvode i ubacuju se na tržište. Ukoliko uspeju da godišnje prodaju proizvode za pet miliona evra i da uzmu samo jedan procenat, to je 50.000 evra.

Porodici od 10 hektara i 40.000 evra

Prema podacima vlasniak voćnjaka, sa jednog hektara pod kajsijom ostane 6.500 evra zarade. Ako od 10 hektara kajsije ostane 65.000 evra, 25.000 da daju zadruzi na konto zakupa i usluga, jednoj porodici ostaje 40.000 evra godišnje da živi i dalje ulaže. Onda će se i natalitet povećati, jer će ljudi rađati da bi tu zemlju zadržali. U Srbiji se obrađuje 3,47 miliona hektara i vrednost proizvodnje po hektaru je oko 1.000 evra. U Holandiji je 17.000 evra, Danskoj 14.000 evra…  Zašto naša proizvodnja po hektaru ne bi bila vredna bar  5.000 ili i 10.000 evra? Doprinos povećanju proizvodnje mogu da daju mali proizvođači udruženi u zadruge. Takvih gazdinstava koji imaju po dva hektara u Srbiji je oko 217.682. Značajan doprinos tome daje akcija ,,500 zadruga u 500 sela“. Međutim pravi rezultati će se videti tek za nekoliko godina da li će se proizvodnja povećati ili ne. U akciji osnivanja novih zadruga, koje osniaju zadrugari, dobro je i prihaćena. U vreme posle Drugog svetskgo rata i osnivanja zadruga, u njih se unosila imovina, koja je potom oduzeta, propala, nestala u pljačkoj privatizaciji koja je obavljena uz pomoć države, ali nije vraćena… Razlika između nekadašnjih današnjih zadruga je u tome što se nekadkroz udruživanje, u njih unosila sva imovina, a danas se unosi samo finalni proizvod kako bi se prodao i naplatio. Vrednost te oduzete imovine, čije se vraćanje čeka, ali do sada nije ništa urađeno jer živimo u siromašnoj državi, koja za to nema novca, procenjuje se na više od dve milijarde dolara!

Voće razvija agrar

• Republika Srbija je među vodećim zemlјama u svetu po proizvodnji šlјive, maline i višnje;
• Srbija je u 2010. godini proizvela ukupno 1,6 miliona tona voća, godinu dana kasnije to je bilo za 200.000 tona više (1,8 miliona tona), zatim zatim 2012. godine 1,4 miliona tona, a 2019. godine taj rod je bio 1,25 miliona tona. Treba da ostane zabeleženo da je 2013. godina bila  rekordna sa dva miliona tona voća. Zahvalјujući voću  te godine bilo je proizvedeno i rekordnih devet miliona tona meda i izvezeno je 4,5 miliona tona za 14 miliona dolara. Tada je od izvoza meda više prihodovano nego od mesa! U 2014. godini proizvedeno je 1,45 miliona tona voća, zatim  2015. i 2016. godine proizvedene su količine na tom nivou (blizu 1,5 miliona tona). U 2019. godini rod voća je bio 1,25 miliona tona! Ta visina roda se postiže u prosečno rodnoj godini;
• U Srbiji rast agrarne proizvodnje za poslednje tri decenije iznosti samo 0,45 odsto. U razvoju se najdalјe otišlo u voćarstvu, ali je i to još uvek tradicionalno. To znači da imamo zastareo sortiment pojedinih vrsta voćaka. To je posledica nedovolјne koordinacije između nauke i struke;
• Voćarstvo s kojim se dičimo ima stihijsko zasnivanje zasada voćaka, često u uslovima gde ne postoje ni elementarni uslovi za njihovo uspevanje. Sad se recimo u Vojvodini vade zasadi malina. A, samo pre nekoliko godina ti zasadi su bili podignuti, uz očekivanje da će doneti bogatstvo vlasnicima;
• Karakteriše ga nedostatak kvalitetnog sadnog materijala, pojava bolesti i štetočina, neadekvatni uslovi transporta, čuvanja i skladištenja;
• Nedostatak ili nedovolјno korišćenje prerađivačkih kapaciteta;

• Srbija je prva u Evropi po proizvodnji dunje. Iza nje je Španija… U svetu se po proizvodnji ovog voća Srbija nalazi na desetom mestu. Sveže dunje predstavlјaju malo izvozno tržište vredno svega oko 30 miliona evra gde Turska i Holandija zajedno učestvuju sa dve trećine u ukupnom svetskom izvozu. No, i na tako malenom tržišnom segmentu Srbija se nalazi na 14 mestu;

 

• Srbija je na sedmom mestu u svetu po proizvodnji višanja, čak na trećoj poziciji prema vrednosti izvoza ovog voća. Svetsko tržište višanja je malo, a Srbija se zajedno sa Rusijom, Polјskom, Turskom, Ukrajinom i SAD našla među najvećim svetskim proizvođačima i izvoznicima. Među 20 najvećih u svetu od zemalјa sa kojima se graničimo nalaze se i Mađarska, Albanija, Makedonija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Iako je sedmi proizvođač višanja, Srbija zauzima treće mesto prema vrednosti izvoza, nakon SAD i Mađarske;

• Po podacima RZS-a, najzastuplјenija voćna vrsta u Srbiji je šlјiva s učešćem od 39 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima i površinom od 72.024 hektara.  Po proizvodnji šlјiva Srbija se nalazi na trećem mestu u svetu. Slede jabuke i maline s 14 procenata učešća u ukupnim površinama pod voćnjacima. Ukupne površine pod jabukama su 25.134 hektara, a pod malinama 21.861 hektara. Višnje učestvuju s deset odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima s ukupno 17.566 hektara; Prvi izvozni posao Srbije  u SAD bio je 1893. godine kada je izvezeno oko 30.000 tona suvih šljiva. To je tada donelo oko 37 miliona dolara, što je uz izvoz 250.000 svinja u Austrougasku, Srbiji omogućilo da ima suficit u trgovini sa svetom;

 

• Sve tri voćne vrste, šlјive, jabuke i maline najzastuplјenije su u Regionu Šumadije i zapadne Srbije. Ti regioni učestvuju čak 89 odsto u ukupnim površinama pod šlјivama u Srbiji, 39 odsto u ukupnim površinama pod jabukama i 69 odsto u ukupnim površinama pod malinama; U 2019. godini iz Srbije je u svet izvezeno zamrznute malien u vrednsoti od 234 milioan dolara. To je za tridesetak miliona dolara više nego prethodne godine;

 

• Najzastuplјenije jabuke u Srbiji su sorte grupe „ajdared”, koja učestvuje sa čak 41 odsto u ukupnim površinama pod jabukama. Druge po zastuplјenosti su jabuke grupe „ostale sorte”, a na trećem mestu je sorta „zlatni delišes”, koja u ukupnim površinama pod jabukama zastuplјena sa 14 odsto. U 2019. godini izvezen je svežih jabuka u vrednosti od 119 miliona dolara (godinu dana ranije taj izvoz je bio 101 miliona dolara);

 

• Više od polovine površina pod kruškama u Srbiji čine sorte grupe „vilјamovka” – 58 odsto, dok je najmanje zastuplјena sorta grupe „konferens” – tri procenta ukupnih površina pod kruškama. Breskve žutog mesa predstavlјaju 88 odsto ukupnih površina pod breskvama, a breskve ,,belog mesa“ 12 procenata;

 

• U ovom trenutku u Srbiji na birou za zapošlјavanje imamo oko 25.000 nezaposlenih agrarnih stručnjaka, a od toga je oko 5.500 agrarnih inženjera. Njihovim zapošljavanejm mogli bi značajno da unapredimo ovu proizvodnju kroz zadrugarstvo;

 

Rodna površina, proizvodnja i prosečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini. I ostale godine su nalaze priblićno na tom nivou, kako po površinama, tako i po rodu.

Vrsta voćaka                            površina (ha)                     Proizvodnja  (t)                 Prinos po ha (t/ha)
Šlјiva	72.024	330.582	4,5
Jabuka	25.134	378.644	15,1
Malina	21.861	109.742	5,0
Višnja	17.566	91.660	5,2
Trešnja	4.613	27.323	5,9
Kajsija	5.707	41.320	7,2
Kruška	5.703	52.291	9,2
Kupina	5.076	28.334	5,6
Orah	3.307	12.276	3,7
Lešnik	3.201	4.196	1,3
Dunja	1.901	10.378	5,4
Nektarina	2.158	25.993	12,0

(Izvor Institut za voćarstvo u Čačku i B. Gulan)

Mraz uništio voće

Mraz je u ovoj 2020. godini već uništio voćnjake i smanjio ovogodinji rod voća.  Procenjuje se da je šteta na voću od 40 do 50 miliona evra! U prosečnim godinama uvek se očekuje rod kajsija od oko 36.000 tona! Ove godine to će izostati. Ovo voće već je izmrzlo čak 95 odsto,  (22. i 23. marta 2020. godine)  kada su temperature bile do minus šest stepeni. Zasadi ovog voća najveći su u Vojvodini, u Podunavlju, na području između Beogtafa i Smedereva i u okolini Čačka.

Pro ocenama stručnjaka, zbog frontalno hladnog talasa tih dana kajsija je propala i u voćnjacima na nekoliko stotina metara nadmorske visine. Niska temperatura uništila je 60 do 70 odsto breskve i rane šljive, zatim značajno i trešnje, dok su jabuke i višnje otpornije i šteta će biti minimalna. U takvim situacijama zaštita voćnjaka je moguća sa mrazolovcima koji ubacuju u voćnjak topao vazduh, a voće se može spasiti i sa zadimljavanjem, odnosno paljenjem bala slame. Zaštita je moguća i orošavanjem iz helikoptera, ali je skupa za male voćnjake. Štete su moguče i u prvoj dekadi aprila, kada obično bude kasnih mrazeva. Oni od 2012. godine nisu preskočili nijedno proleće.

( Autor je  publicista, član Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji i Naučnog društva ekonomista Srbije)