Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Puna skladišta pšenice za stočnu hranu!
Ratarska udruženja saopštila su da je zabrana izvoza žitarica i uljarica 2022. godine u Srbiji dovela do velikih zaliha i pada cene tih kultura! Slavko Jovanović , predsednik Upravnog odbora ,,ŽitoSrb ije’’ ističe da na zalihama imamo oko 5,5 miliona tona žitarica. Misli se na kukuruz i na pšenicu. Inače, pema najnovijim istraživanjima, urađenim za Vladu Srbije, u državi postoji oko 7,5 miliona tona skladišnog prostora za ove i druge proizvode
Piše: Branislav Gulan
Problem je što među žitaricama imamo na skladištu imamko dosta siroinqa za hrqanu koej nikome nemožemo da prodamo. To se posebno odnosi na pšenicu. Tako Slavko Jovanović, naglašava da su najeći problem zalihe pšenice. Jer, još je ima psole 2022. Godie4nj kada smo imaalo dosta viškvao na zalihamqa, aqli i dobru proizvdodnu, ali ne i mogućnsot za prodaju kad ase moglo dost ai zaraditi. Zblog loše agroekonosmek poltiiek i loših proicena vlasti, sve je ostalo na zalihama. Posl eje stigla i nova proizvodnja, ali i nove mnogo, mnogo, mnogo, niže cene. Vreme je učinilo svoje pa je pšenica na zalihama izgubila na kvalitetu. Nije više za ljudsku upotrebu već je isključivo za stočnu hranu! Takva joj je i cena. Za jednu tonu tog proizvoda i kada bi pronašli kupce, ne bi mogli da dobijemo više170 dolata po toni. Kada se na pšenici moglo dobro zaraditi i prodati je po 43 dinara po kilogramu, (iz neznanja koliko nam žita treba za ishranu i rezerve godišnje, a to je oko 1,2 miliona tona to nije dozvolila Vlada Srbije). Žito, je ostalo na zalihama, umesto za ljudsku ishranu, postalo je jedino upotrebljivo za stočnu hranu. Kupaca nema i kvaltiet je svakim danom sve lošiji. Nema ni odgovornih za tako neodgovoaran rad. Štete su ogromne, a poljoiprivreda ima sve veće gjubitke. Sad je u toku prolečan setv ana 2,2 milioan hetkar,a a slejaci nema junova da obave taj psoao godine. Nama treba sve manje hrane. Jer imako i sve manje stanovnika sad ih je zvanično samo 6,6 miliona. Pazna su sela, prazne staje i obori svinj, imamo sad i viška kukruza. Prošle 2023. godine rodilo je je oko 6,6 miliona tona ,,žutog zlata“. Do sada nam je svake godine trebalo oko četiri miliona tona kukuruza. Sad treba znatno manje jer nema stoke da toliko pojede.Nema ni naroda da pojede svu pšenicu koju proizvedemo, a mi neznamo da pronađemo kupc za ove toemn viška posedujemo.
Evo i poslednjih cena na Produktnoij berzi u Novok Sadu.
Kukuruz
Berzanski ugovor za vlažniji kukuruz do 15 odsto vlage sa analizom na aflatoksin do 15 ppb zaključen je sredinom marta 2024 po ceni od 16,60 dinara po kilogramu bez PDV-a. Dalja ponuda kukuruza bila je slabija od tražnje i kretala se u cenovnom rasponu od 16,60 do 16,70 dinara po kilogamu/kg bez PDV-a. Tražnja je bila u istom cenovnom opsegu, ali je razlika u paritetima nuđene i potraživane robe otežavala zaključenje berzanskih ugovora. Možemo mi tqažiti koliko hoćemo para, kada nema kupaca!
Pšenica
Na tržištu pšenice primetna je bila povećana aktivnost učesnika. U ponudi se našla pšenica sa 12 do 13 odsto proteina po ceni od 18,00 do 18,50 dinara po kilogramu bez PDV-a, dok su kupci za pšenicu bili spremni da plate od 17,80 do 18,20 dinara po kilogamu, bez PDV-a u zavisnosti od parametara kvaliteta. Do zaključenja berzanskih ugovora nije došlo.Proizvođači da bi dali upotrebljivo, novo žito i po toj ceni, ali nema kupaca. A, da se ne govori i o starom, za stočnu hranu! Uzrok je I u tome što je nedavno više od tri miliona tona pšenice iz Ukrajine prodato za Egipat za koju je po jednom kilogramu dobijeno, po našim cenama samo 11 dinara. To je sniz8lo cenu I svima drugiam koji su nudili pšenicu!
Više nama ni hleba puno netreba. Prema podacima Zdravka Šajatovića, direktora ,,Žitonije’’, potrošnja je mnogo manja poslednjih godina. Po jednom stanovniku sad se troši samo oko 48 kilograma hleba u Srbiji.Ako se tome dodaju i peciva onda je to tek 59 kilograma hleba godišnje po jednom snaovniku. Samo pre pola decenije trošilo se više od po 90 kilograma.
O sve manjoj i sve skupljoj proizvodnji najbolje govore zvanični statistički podaci. Jer, poslednjih godina najveći izvoz i rast imamo kada svetu nudimo i hranu za pse i mačke. Alo rast siromaštva o manjoj potrošnji sve skuplje hrane u Srbiji najbolje govore poređenja sa EU.
Građani Srbije u proseku pojedu 25 kilograma mesa manje nego stanovnici EU!
Koliko kvalitetno živimo u odnosu na Evropsku uniju osim podataka da je nivo ukupne potrošnje u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovoljno govori i taj da se u našoj zemlji jede mnogo manje mesa nego u Uniji.
Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede 41,8 kilogram mesa, dok je u EU taj prosek 67,2 kilograma, što znači da građani zemalja članica Unije godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije. Dobar pokazatelj bogatstva jedne zemlje jeste i koliko svinja uzgaja. Srbija bi sa nešto malo manje od sedam miliona stanovnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,7 miliona – jedna svinja na tri stanovnika.
U Holandiji na jednog stanovnika idu tri svinje. A, da ne govorimo o Danskoj, koja je po broju stanovnika malo veća od Srbije, a ima 30 miliona svinja, kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar. On podseća na to da smo krajem 19. veka imali 1.062 svinje na 1.000 stanovnika i da smo u tom trenutku bili bolji čak od SAD. Gulan kaže da se u Srbiji sada troši nekih 83 kilograma hleba po glavi stanovnika i da je to negde na nivou ostalih evropskih zemalja, ali da, na primer, po potrošnji mleka, takođe, kaskamo za EU.
Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na 83 kilograma po stanovniku, što je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Delom znak siromaštva je i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka, kod nas je to nekih 57 do 60 litara po stanovniku, u EU je tri puta više. U Srbiji se u proseku godišnje po domaćinstvu potroši 116,2 litra mleka, 204 kilograma hleba 32,9 litara ulja, nepunih 90 kilograma krompira i 30,6 kilograma šećera. U proseku se 2017. po domaćinstvu trošilo 24,8 kilograma banana, jelo 590 komada jaja i pilo 41,4 litra piva.
Kada se radi o mesu, u Srbiji se 2017, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu pojelo 13,9 kilograma goveđeg, 45,4 kilograma svinjskog i 50 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je 4,8 kilograma za razliku od EU gde je prosek 10,9 kilograma. Živinskog mesa, pre svega piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede 17,3 kilograma, u EU je taj prosek 24,2 kilograma. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku pojelo 2017. godine 15,7 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 kilogram.
Više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku godišnje pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedljivo najveći potrošač živinskog mesa Izrel, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku.
Pre krize, nekada se u Srbiji, po glavi stanovnika kod nas trošilo 60 do 65 kilograma mesa. Tokom devedesetih prošlog veka potrošnja mesa je pala na ispod 40 kilograma godišnje. Sada smo se popravili, ali i dalje nismo dostigli taj nivo s kraja osamdesetih. Istovremen u razvijenijim zemljama Evrope jede se od 80 do 90 kilograma, i izdvaja primer Slovenije. Analitičar Milan Prostran napominje da treba uzeti u obzir i aspekt vere, ali i tradicije, jer postoje i krajevi gde se neka vrsta mesa jede više, neka manje. Razlike postoje, kako kaže i u Srbiji, jer se, na primer, na jugu više jede teletina, dok se na severu teletina uglavnom čuva za uzgoj. Iako je svinjsko meso kod nas dugo bilo najzastupljenije, sada ga stiže živinsko, na šta naravno utiče i to što je ono jeftino. Kilogram junetine je u prodavnicama je oko 1.200 dinara, a za 300 ili 400 dinara možete da kupite celo pile!
Prema podacima RZS za 2023. godinu, građani Srbije najviše novca, 34 odsto, troše upravo na hranu i bezalkoholna pića, dok im 17 odsto ličnih primanja odlazi na električnu energiju, stanovanje i gas, nešto malo manje od 10 odsto na transport. S druge strane, prema podacima za 2017. koje je objavio Eurostat, situacija u EU je znatno drugačije od one kod nas. Stanovnici zemalja članica EU gotovo četvrtinu svojih primanja troše na stanovanje, vodu, gas i struju, dok im na hranu odlazi tek 12 odsto zarade.A, u Srbiji se za hranu troši gotovo polovian ukupnih prosečnih prihoda.
U SAD i Australiji jedu najviše mesa, u Africi najmanje
Najveći konzumenti mesa u svetu su upravo najbogatije zemlje, poput SAD ili Australije, a poslednjih godina sve više i Kinezi. Najmanja potrošnja je u Africi. Tako stanovnik Etiopije godišnje pojede samo sedam kilograma mesa, stanovnik Ruande osam, a Nigerije devet. Najmanje mesa u Evropi jede se u BiH, nekih 32,2 kilograma, Azerbejdžanu kilogram manje i Gruziji, gde se prosečno po stanovniku pojede 27,9 kilograma.
Preradom i konzervisanjem mesa bavi se 828 kompanija
U Srbiji se godišnje proizvede više od 450.000 tona svih vrsta mesa. Prema podacima Privredne komore Srbije, proizvodnja svinjskog mesa iznosi oko 300.000 tona, goveđeg 78.000 do 83.000 tona, a živinskog 118.000 tona. Preradom i konzervisanjem mesa u Srbiji bavi se 828 kompanija!
Potrošnja mesa po stanovniku na godišnjem nivou dostiže 38 kilograma, i to oko četiri kilograma junećeg, 15 kilograma svinjskog i 18 kilograma živinskog mesa. Sa druge strane, Srbija godišnje ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa kako bi pokrila domaće potrebe. Nedostaje oko deset odsto, pa je za toliko neophodan uvoz.
Za prvih devet meseci 2022. godine uvezena je 31.000 tona svinjskog mesa u vrednosti od 76,8 miliona evra. Istovremeno je bilo izvezeno 3.500 tona junećeg i svega 550 tona svinjskog mesa, dok je izvoz živinskog mesa bio oko 3.800 tona. Meso najviše uvozimo iz Španije, Mađarske, Nemačke i Danske, dok je izvoz realizovan u države CEFTA regiona.
Stočarstvo na stranputici
Prema mišljenju analitičara stočarstvo u Srbiji odavno je na stranputici. On podvlači da je Srbija 1990. godine godišnje proizvodila oko 650.000 tona svih vrsta mesa i da je pre tri i po decenije u oborima Srbije bilo više od 5,5 miliona svinja. Danas zvanično ima do 2,2 miliona, dok je procena stočara da imamo manje od dva miliona svinja. Dokaz propadanja stočarstva je podatak RZS da ono u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto. Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja!
Prema podaciam analitičara, srednje razvijena zemlja, danas mora da ima svinja koliko i stanovnika, a ako se uzme u obzir da Srbija ima oko 6,6 miliona stanovika, a manje od dva miliona svinja, situacija je jasna.
- Jugoslavija je, pre raspada, godišnje izvozila 54.000 tona visokokvalitetne junetine – ,,baby beef’’. Od te količine iz Srbije je odlazilo 30.000 tona. Danas iz naše zemlje ide 100 puta manje, tek 300-400 tona i to uglavnom od jednog velikog izvoznika iz Srbije;
- Izvoz svinjskog mesa u svet 1991. godine bio je vredan 762 miliona dolara. Ne postoji poljoprivredni ili stočarski proizvod koji je postjugoslovenskoj Srbiji doneo veći devizni priliv. Procene su da proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u prvom kvartalu 2022. godine beleži dramatičan pad. Manje je čak 48,2 odsto u odnosu na isto vreme prošle godine;
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji se preradom i konzervisanjem mesa i proizvoda od mesa bavilo ukupno 828 kompanija. Od toga je 654 mikro firmi, 143 male, 22 srednje i devet velikih kompanija.
Sve zajedno u 2021. godini prihodovale su nešto više od 164,2 milijarde dinara, što je blagi rast u odnosu na 2020. godini kada je ukupan prihod bio 147,8 milijardi. U godini pre pandemije korona virusa ove kompanije zabeležile su prihod od 143,9 milijardi dinara.
Prva na listi najuspešnijih kompanija koje se bave proizvodnjom i preradom mesa i mesnih prerađevina, po ostvarenoj dobiti u 2021. godini, je Industrija mesa „Matijević“ iz Novog Sada. Podaci CompanyWall-a pokazuju da je 2021. godine ona zabeležila dobit nešto iznad 1,6 milijardi dinara, čime se nastavio trend rasta u protekle tri godine. Naime, 2019. je dobit iznosila 964,7 miliona dinara, dok je 2020. ostvaren plus od 1,24 milijarde dinara. Ukupan prihod kompanije 2022. godine je porastao na 20,8 milijardi dinara, posle konstantnih nešto više od 17 milijardi u 2019. i 2020. Kako se navodi na sajtu ovog preduzeća, “Matijević” je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću sa stopostotnim privatnim kapitalom. Danas, kompanija broji više od 1.700 zaposlenih, od kojih više od 1.100 radi u 155 maloprodajnih objekata širom zemlje. U svom sastavu ima 106 privrednih društava iz oblasti poljoprivrede, trgovine i ugostiteljstva.
Druga na listi dobitaša u 2021. godini je firma „Carnex“ iz Vrbasa, koja posluje već više od 60 godina. Dobit ove kompanije u 2021. godini bila je skoro 1,1 milijarda dinara, dok je prihod premašio 10 milijardi dinara. To je značajan rast u odnosu na 8,8 milijardi u 2020. godini.
„Agro-papuk“ d.o.o. je treći na listi dobitaša u 2021. Ova firma je tokom prošle godine ostvarila dobit od oko 255 miliona dinara, što je duplo više od 2020. kada je imala 123 miliona profita, a četiri puta uvećana dobit u odnosu na 2019. godinu (63,2 miliona dinara). Na sajtu ove firme navedeno je da je klanica i prerada mesa „Agro-papuk“ počela sa radom 2001. godine u okviru istoimenog preduzeća koje se pre svega bavilo stočarstvom i proizvodnjom stočne hrane. Vrlo brzo obrada mesa i proizvodnja proizvoda od mesa postaje primarna delatnost.
Industrija mesa „Đurđević“ sa sedištem u Subotištu četvrta je na listi najuspešnijih kompanija koje se bave preradom i konzervisanjem mesa. U 2021. godini je zabeležila dobit od oko 230 miliona dinara. Osnovana je 1999. I pre tri godine dnevno je obrađivala oko 1.000 svinja i 150 junadi.
Među pet kompanija sa najvećom dobiti našla se i zemljoradnička zadruga „Trlić“ iz Uba, koja je pre 20 godina počela sa tovom bikova, da bi prerasla u jednu od najvećih klanica u Zapadnoj Srbiji i mesto gde stočari mogu da predaju svoju stoku. U 2021. godini ZZ „Trlić“ ostvarila je profit od oko 160 miliona dinara.
Na listi 15 najuspešnijih firmi našle su se i ostale velike kompanije poput „Zlatiborca“, „Yuhora“ i Industrije mesa „Topola“. „Zlatiborac“ je u 2021. godini ostvario dobit od oko 158 miliona dinara, „Yuhor“ 90, a IM „Topola“ 88,3 miliona dinara.
Na vakcinaciju svinja Srbija je trošila 25 miliona dolara godišnje sve do 2019. godine, kada je ona ukinuta. Posle rata i sankcija u ovdašnjim oborima odomaćila se svinjska, a posle nje i afrička kuga. Srbiaj iam tri cvrswte kuge. Prv ai najjača jaagropolitčka, jer je 1984, godine imala 5,4 miliaon svinaj, da bi potom palo ispod četiri miliona, pa na dva, što znači da je najmanje unuištila afrička kuga. Jer, u Sribji više nema svinaj, a su zato čvarci skupi! Najviše svinaj je nestalao u vreme loše agroekonomsek politiek kojeu kreiraju domači trusotiv mozugova u ovoj oblasti!
Sa ukidanjem vakcinacije svinja u Srbiji, 15. decembra 2019. godine i pompeznom najavljivanju izvoza svinjskog mesa u Evropsku uniju 2021. godine od toga opet nema ništa, jer da bi meso krenulo iz zemlej Srbije, na tržište EU neophodno je da prođe četiri do sedam godina, odnosno da iz tova nestane i poslednja svinja iz vremena vakcinacije. A, potrebno je i da se ima svinja u Srbiji. A, njih za sad nema.Pr jedne decneiej u oboriamj je bilo 1,1 milioaj krmača prasilja, a sad ih ima manje od 100.000!
Rezhultat takvog rada je da država Srbija za ishranhu svogh naroda. Jer, za sosptvene potrebe mpora da uvozi svinjsko meso! Pored zabrane izvoza, još za vreme sankcija EU je odlučila da zbog vakcinacije protiv bolesti kuge naše svinjsko meso ne može ni da se transportuje u svet preko država EU, osim ako nije prerađeno na temperaturi iznad 72 stepena! Dodatni problem je što EU uvek ima 50 miliona svinja viška, pa Srbija sa svojim proizvodim, kojih ni nema, nije konkurentna u svetu.
Upozorenje preživelih proizvođaća!
Nedavno saopštenje o agrarnim problemima u Srbiji potpisali su Udruženje poljoprivrednika „Pančevački ratari“, Asocijacija „Agrarni Forum“ i udruženje „Građanska neposlušnost“. Ušli smo u desetu godine sprovođenj agrarne strategiej od 2014.do 2024. godine. Od obećanja datih u njoj ništa se nije ostvarilo, pa je to bila strategija pada! Rok validnosti joj ističe 31. jula 2024. Godine. Proizvođači hrane sve češće traže agrarne paritete koji su bili 1995. godine kada je pok savezni ministar poljoprvirede bio prof dr Tihomir Vrebalov. Naravno, uz prilagođavanje nekih od njih današnjim uslovima.
Organizacije poljoprivrednika u saopštenjima navode da je cena pšenice pala sa 45 dinara u 2022. godini na 19 dinara po kilogramu u 2023. godini. Na tom nivou se kreće i na početku 2024. godine. Sa prosečnim prinosom od pet tona po hektaru ne može se postići ni 70 odsto troškova proizvodnje! Proizvođači ističu i da je cena kukuruza pala sa 37 dinara na 14,5 dinara po kilogramu, suncokreta sa 73 dinara na 37 i soje sa 85 na 40 dinara po kilogramu. Sad iammo bvlagi rast, cena, ali ne i prodaje od strane seljaka.
Ratari navode da je neophodno da država interveniše i da agrarni budžet mora biti 10 odsto ukupnog državnog budžeta, kako bi se omogućilo davanje subencija od 400 evra po hektaru, koliko traže ratari kada izađu na proteste na ulice. Prema saopštenju vlade Srbije, ističe se da će u 2024. godini agrarni budžet u 2024. godini će biti oko 119 milijardi dinara. Pored toga posebno se navodi da je on rekordan do sada i da je premašio zakonskih pet odsto od budžeta Republike Srbije! Međutim, niej bitna njegova visina,k ve3ć šta će se sa sanjimk uraditi i da li će biti raste proizvodnje u agraru!
Međutim, stanje sa padom cena osnovnih agrarnih proizvoda, uticaće da se smanje setvene površine i ove jeseni. One su u 2022. godini bile veće 883.000 hektara. Tada kje ponajviše površina, čak 725.000 hetkara, zasejano pšenicom. Prema analizi prof dr Miroslava Maleševića, tada je nedeklarisnao seme ,,tavankaćć bilo zauzelo čak 60 odsto površina. Skoro identičan rezutltat je bio i na kraju jesenje setve u 2023. godini. Znači da je na prvom mestu nedeklarisano seme ,,tavanka’’. To u startu znači da neće biti rekordnih prinosa ni žetve u 2024. godini. Ali, pšenice od 1,2 miliona tona koliko je potrenbo za ishranu, rezerve i semensku proizvdnju Srbiji (sa današnjih 6,6 miliona stanovnika) uvek će biti dovoljno. Jer, to se uvek može ostvariti sa setvom od najmanje 300.000 hektara po pšeničnim zrnom,
Poslednja žetva obavljena je na 720.000 hektara. Sa tih površina, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku dobijen je rod od 3,4 miliona zrna. Prema računici Petra Radića, saradnika u Zadružnom savezu Vojvodine, troškovi proizvodnje pšenice po jednoim hektaru bili su 164.000 dinara, pod uslovom da je bilo rod po hektaru najmanje pet tona zrna. To znači da je proizvodnja kilograma pšenice ratare koštala 33,30 dinara. Dakle, proizveli su čist gubitak po hektaru. Jer, za svoj trud u 2023. godini, sad ne mogu da dobiju više od 20 dinara po kilogramu! I bili bi sad zadovoljni kada bi prodali ono što imaju na zalihama!
Izgubljeno poverenje
Hlebno zrno jesenas su sejali samo oni koji su to morali zbog plodoreda! Jer, kada je bila dobra cena u 2022. godini država im je bila zabranila izvoz, pa tada su ostali bez para, ali i u državi je puno neprodate pšenice. Tako je izgubljeno poverenje kod poljoprivrednika. Setva je bilaq manaj i zbog toga što je deklarisano sortno seme bilo nekoliko puta skuplje od pšenice. Oni koji moraju da seju pšenckiu nsiu imalinovac da obave taj posao. Prierm je sa severa Balkje, sela Utrine gd eje od nekoliko hilajda proizvođača bilo uzeto oko 3.000 toan semenske pšenice, a nije imk ni do dnjas plaćena. I zbog dugova mnogi drugi su sejali svoje seme sa tavana. Istaknuti selekcionar iz Novog Sada prof dr Miroslav Malešević kaže da je ovo nedeklarisano seme opet zauzelo čak 60 odsto setvenih površina. Kada takvo seme zuzme velike površine, već sad se može procenti da na takvim njivama neće biti rekordnih prinosa. Sadašnje stanje setve ukazuje na rast potrošnje nedeklarisanog setvenog materijala, smanjenu upotrebu mineralnog đubriva, a sve to će dovesti do niskih ukupnih prinosa i lošijeg kvaliteta pšenice u 2024. godini.
Međutim, pošto u Srbiji ima samo 6,6 miliona stanovnika, njima je sad za setvu, ishranu i robne rezerve bilo potrebno najviše 1,4 miliona tona pšenice. Svi viškovi u rezuervama kao i od roda iz 2023. godine mogu da idu u izvoz, naravno ako se pronađu kupci. Ali, naša ekonomska diplomataija nemože da ih prinađe!Za ishranu je potrebno oko 100.000 tona mesečno, zatim za semenski materijal oko 150.000 tona kao i oko 150.000 tona za robne rezerve. Ta količina pšenice može da se proizvede uvek na oko 300.000 hektara. To znači da će Srbija uvek imati dovoljno hlebnog žita za svoje potrebe. Jer, setva se poslednje decenije obavljala u proseku na dvostruko većim površinama, nego što je nama potrebno pšenice, pa uvek imamo viškove.
Nekad smo trošili 91,5 kilogram hleba po stanovniku sada 48,5
Na osnovu analiza potrošnje hleba u Srbiji utvrđen je značajan pad za poslednjih17 godina! Nekada smo trošili 91,5 kilogram godišnje po stanovniku dok je to sad samo 48,58 kilograma! Na to treba dodati da je i u razvijenijim delovima Srbije godišnja potrošnja peciva po jednom stanovniku oko 10 kilograma godišnje.
Ovo je utvrdila analiza novosadske ,,Žitounije’’ rađena na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS), a na osnovu ankete o potrošnji hleba i peciva u 2022. godini). Na osnovu analize utvrđeno je da godišnja meljava pšenice za hleb i peciva potrebna za 6,6 miliona žitelja Srbije iznosi oko milion tona! To je za 200.000 tona manje nego li pre deceniju po. Za ovo vreme potrošnja hleba u Srbiji manja je za 374.000 tona. U 2022. godini iz Srbije je izvezeno 134.000 tona bašna’’, kaže Zdravko Šajatović, direktor novosadske ,,Žitounije“.
Da bi se utvrdilo kakve su dugoročne tendencije u Srbiji, analiziralana je potrošnju hleba po glavi stanovnika od 2006.godine do 2022.godine. U poslednjih 17 godina (za period 2006.-2022.) prosečna godišnja potrošnja hleba (bez peciva) po glavi stanovnika u Srbiji smanjena je sa 91,5 kilograma na 48,58 kilograama, odnosno za 42,92 kilograma ili za 47 odsto (po slobodnoj proceni, prosečna godišnja potrošnja peciva po glavi stanovnika iznosi oko 10 kilograma), navodi Šajatović.
Sad je problem gde prodati viškove pšenice. Problem je i sa skladištenjem kukuruza koga je 2023. godine bilo oko 6,6 do 6,7 miliona tona. Procena je da na zalihama imamo oko 5,5 miliona tona žitarica. Nema ni kvalitetnih skladišta gde da se drži, nema stoke da ga troši, a nema ni kome da se proda toliki višak.
,,Očekivali smo da će deo da ode Afriku, ali je Egipat kupio više od 3,5 miliona tona pšenice, po veoma niskim cenma, od oko 11 dinara po kilogramu od Ukrajine… Uz to što nema kome da prodamo naše viškove, veliki problem je i transport. Jer, prvenstvo u transportu uvek preko luke Konstanca u Rumuniji ima roda iz Ukrajine“, navodi Zdravko Šajatović, direktor ,,Žitounije“ u Novom Sadu.
Potrebna hitna pomoć
Poljoprivrednici ukazuju da je potrebna hitna pomoć, odnosno intervencija države. Predlaže se da se ona obrati bivšem nesvrstanom svetu, čijim članicama trebaju pšenica i kukuruz. Jer, mora se zaustaviti ekonomsko propadanje poljoprivrednih proizvođača i zemljoradničkih zadruga kako bi se stvorili uslovi da se jesenja setva obavi u skladu sa svim potrebnim agrotehničkim merama.
Zabrana izvoza dovela je do strahovito velikih zaliha žitarica. To sve su prouzrokoale loše procene i mere države. One su i dovele do krize koju sad imamo sa viškovima. Prelazne zalihe su prosto ugušile tržište. Otkupna cena pšenice, pema podacima Produktne berze u Novom Sadu, pala je sa 45 dinara na sadašnjih 19 dinara po kilogramu, bez PDV. Sa tom cenom znači da sa prošlogodišnjim prosečnim prinosom, nije moguće postići ni 70 odsto troškova proizvodnje. Znači gubitak u proizvodnji je veći od 30 odsto, ne računajući rad poljoprivrednika, amortizaciju, indirektne materijalne troškove. U 2022.godini, kad je obavljena setva pšenice, po hektaru je to koštalo 164.000 dinara, na onim parcelama gde je postignut prinos od pet tona po hekaru. A, ukoliko je prinos bio manji troškovi su bili veći.
Nestaju, gazdinstva, njive, stoka
Pre ovog poslednjeg popisa u agraru Srbije bilo je 564.541 poljoprivrednog gazdinstvo. Znači sad ih je manje za 10 odsto. Prema prvim rezultatima popisa najveći broj poljoprivrednih gazdinstava od 224.433 njih je u Regionu Šmadije i Zapadne Srbije.
Pre ovog poslednjeg popisa obrađivalo se 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta. Međutim, i tu je značajnjo smanjena veličina, pa sad ima čak 21,3 odsot manje njiva na kojima se nešto proizvodi. Obrađuje se 3.257.100 hektara. Jer, sad u Srbiji postoji čak 122.257 hektara nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta! Pod šumama je manje za 504.104 hektara, a ostalog zemljišta je manje za 190.242 hektara. Prema rezultatima popisa, što se vidi po anketi obavljenoj 2018. godine, stočarstvom se u Srbiji ranije bavilo 313.495 gazdinstava i posedovalo su 1.933.840 uslovnih grla stoke. Ssd je to smanjenje za 20 odsto!
Popis je pokazao da se agrarom bavi ukupno 1.150.653 gazdinstava, a to je ukupno manje nego prilikom ankete obavljene 2018. godine za 14 odsto. Jer, tada ih je bilo 1.336.714. Prosečna starost nosioca gazdinstava je 60 godina, dok je to prema popisu iz 2018. godine to bilo 61 godina. Prosečno gazdinstvo sad je veličine 6,4 hektara.
Kada je rečo broju goveda, njih sad ima 725.408, a to je smanjenje u odnosu na 2018. godinu za 17,7 odsto. Popis pokazuje da sad imamo 2.263.705 svinja, što je smanjenje za 30,7 osto u odnosu na 2018. godinu.
Rezultati popisa agrara Srbije u 2023. godini, saopšteni u RZS 2024. godine
- Broj gazdinstava 508.365
- Njive koje se obrađuju 3.257.100
- Broj goveda 725.408
- Broj svinja 2.263.705
- Ovce 1.702.682
- Koze 149.558
- Živina 22.022.439
- Košnice pčela 1.261.323
- Broj poljoprivrednih gazdinstava 1.150.653
Slično je i sa kukuruzom. Njegova otkupna cena je pala sa 37 dinara na sadašnjih 16,00 dinara po kilogramu. Sa uljaricama je skoro isto kaso i kod žitarica. Suncokret je spao sa 73 dinara u 2022. godini na sadašnjih 37 dinara po kilogramu.Soja sa 85 dinara na sadašnjih 50 i nešto više dinara po kilogramu.Sve ovo nije praćeno padom cena inputa u proizvodnji poput finalnih proizvoda.
(Sledi nastavak)