PESTICIDI: Više neće moći da baca kako ko stigne

Od 1. januara 2022. godine izmene Zakona o zaštiti bilјa predvideće obaveznu obuku svih korisnika sredstava za zaštitu, njihovo sertifikovanje, kao i redovne kontrole opreme koja se koristi pri tretiranju voća i povrća. Ove novine, pre svega, imaju za cilј povećanje nivoa bezbednosti hrane. Uoči primene novih mera, fondacija Ana i Vlade Divac inicirala je istraživanje na uzorku nešto većem od 1.000 polјoprivrednika u 116 opština u Srbiji, koje je pokazalo da se većina ispitanika snabdeva u polјoprivrednim apotekama.

Devedeset odsto njih poznaje propisano vreme između prskanja i branja ploda, ali svega polovina brine o takozvanom driftu, odnosno skretanju kaplјica preparata sa tretirane površine. Trećina proizvođača prati listu dozvolјenih supstanci u Evropskoj uniji, manje od trećine koristi zaštitu na radu. „Što se tiče herbicida – koristimo se mehaničkim metodama, znači okopavanje i slično, da bi se što manje koristila hemija. A, što se tiče pesticida samo protiv trulјenja – ostalo je prihrana“, objašnjava Nikola Stojilјković iz sela Slatina. Dodaje da su, kada su počinjali svoj posao, imali predavanja u Gradskoj upravi, te da imaju i literaturu koja se odnosi na voćarstvo. „Ministarstvo polјoprivrede je kroz savetodavne službe pružilo mogućnost usluge licenciranih zaštitara savetodavaca gazdinstvima potpuno besplatno“, rekao je pomoćnik ministra polјoprivrede Aleksandar Bogićević.

Predviđa se da proizvođače i ubuduće obučavaju savetodavci, a uredno vođenje takozvanog dnevnika prskanja biće bonus na subvencije. Ovako bi umesto odomaćenog izraza „bacam đubrivo“ mogli da pređemo na nešto preciznije. „Primera radi, polјoprivrednici mogu da kupe onoliko sredstava koliko su prijavili u svojoj bilјnoj proizvodnji – pod površinama i određenim kulturama, i da dobiju tačno potrebnu količinu pesticida, ni manju ni veću, da bi ostvarili pravi efekat i da se ne bi desilo ono što znamo da se često dešava ‘ajde malo da pojačamo, više da prsnemo, imaćemo bolјi rezultat. To ustvari ne samo da zagađuje same proizvode, već često loše utiče i na prinose“, kaže Uroš Delić iz Fondacije Ana i Vlade Divac.

Ova tema otvara još jedno pitanje – kuda sa ambalažom? „Najveći deo ambalažnog otpada ide kroz komunalni otpad i spalјuje se, a sa najmanjim delom – oko 10 odsto svega, postupa se na pravilan način, odnosno odlaže se do dalјe reciklaže“, rekao je prof. dr Goran Malidža iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Otpad od pesticida jednako je opasan kao i medicinski. Dok pomešan sa komunalnim smećem tiho preti na nekoj deponiji ili pluta rekom, preporuka polјoprivrednicima je da ambalažu pre odlaganja makar dobro isperu. (B.G.)