Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 hektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog polјoprivrednog zemlјišta, što je malo s obzirom na povolјne klimatske i zemlјišne uslove za gajenje voćaka. Zlatne voćke Srbije su borovnica, jabuka, jagode, maline i trešnje

Branislav GULAN

Voćarstvo je pokrenulo i druge grane privrede, a zapošlјava 10-20 puta više radne snage i ostvaruje daleko veći profit.To je i zančaqjan doporiunsio nauke u ovoj oblasti koja se dokazala u praksi, dok to niej u svim delatnsotim. Jer, se genetaki potenciojali kukltura stvorenih dva najveća domaća instituta, u Novom Sadu i Zemunu, (oko 1.500 raznih sorti i hibrida) koriste tek sa 30 do 50 odsto na domaćim njivama.

U strukturi izvoza agrarnih proizvoda iz Srbije u 2018. godini voće i povrće se nalazi na prvom mestu sa 23 odsto. Izvoz voća u 2018. godini iznosio je oko 618 miliona dolara, 2017. oko 680 miliona dolara, 2016. oko 625 miliona dolara. Samo od izvoza jabuke Srbija godišnje zarađuje više od 120 miliona dolara. Sveže voće se u proseku izvozilo sa cenom od 0,89 dolara, a prerađeno 1,82 dolara, što govori da se moramo orijentisati na proizvode veće finalne vrednosti. Među prvih 10 izvoznih polјoprivrednih proizvoda u 2017. godini nalaze tri voćne vrste: malina na trećem mestu sa vrednošću od 233,2 miliona dolara, jabuka na četvrtom. mestu sa 122,4 miliona dolara i zamrznuta višnja je na osmom mestu sa 59,2 miliona dolara. Takođe, u 2018. godini među 12 izvoznih proizvoda nalaze se četiri voćne vrste: malina, jabuka, višnja i breskva.

Inače izvoz poljoprivrednih proizvoda, čitaj sirovina za proizvodnju hrane, iz Srbije u 2019. godini bio je vredan oko 3,6, a u 2020. godini oko 4,1 milijardu dolara. Dobro je što ostvarujemo i suficit u izvozui. Ali, on bi mogao mnogo veći da bude kada ne bi izvozili sirovine, već artikle iz viših faza prerade. Nije li smešno da sorta pšenice ,,Simonida“ stvorena u Novom Sadu, daje vreće prinose i kvalitetniji rod u Mađarskoj nego na 600.000 hektara pšeničnih polja u Srbiji. Mi tu pšenicu, proizvedenu od naših sorti, uvozimo u količini od više desetina hiljada tona, za poboljšanje kvaliteta domaćeg hlebnog žita? Istovremeno od izvoznika svinjskog mesa postali smo stalni uvoznici. Primer je da se 1990. godine, kada se raspadala Jugoslavija. Tada je iz Srbije u svet izvezeno svinjskog mesa u vrednosti do oko 726 milionad dolara. Da smo uništiili domaći proizvodnju, najbolji dokaz je da se u 2019. godini iz sveta u Srbiju uvzelo zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 71, a u 2020. godini za 58 miliona dolara? Kakva je to agroekonomska politika koja to dozvoljava da se radi?   

Šansa za veću zaradu u razvijanju višeg stepena prerade i udruživanju u specijalizovane voćarske zadruge: Poslednjih godina ljudi su prepoznali VOĆARSTVO kao granu polјoprivrede koja je visokoprofitabilna! Pored unosa znanja svi zainteresovani sve više shvataju da će lakše i jeftinije proizvesti i brže i skuplјe prodati ako se udruže. U Srbiji imamo više kvalitetnih voćarskih zadruga kao što su „Agro eko voće“ u Arilјu, koja je počela proizvodnju odličnih sokova od maline, jagode i jabuke i Složenu zadrugu „Složni voćari“ iz Novog Slankamena, koja je velike zalihe jabuka prodala po tri puta većoj ceni zahvalјujući zadružnom kalibratoru. To mogu samo zadruge i udruženi polјoprivrednici – zadrugari i kooperanti. Naš cilј je da jednog dana u Srbiji imamo voćarsku zadrugu – giganta, poput španskog „Anekoop“-a, koji okuplјa 27.000 farmera Udruživanjem i uvođenjem novih tehnologija i višeg stepena prerade, povećali bi se prihodi proizvođača voća, smanjila nezaposlenost i odliv stanovništva iz ruralnih područja.“

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 ha, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog polјoprivrednog zemlјišta, što je malo s obzirom na povolјne klimatske i zemlјišne uslove za gajenje voćaka.

Nauka ukazuje da pravac razvoja voćarstva u nerazvijenim područjima treba da se ogleda u povećanju površina pod intenzivnim voćnim zasadima. Dugioročni cilј nam je izgradnja prerađivačkih i skladišnih kapaciteta i distributivnih centara, dobijanje proizvoda većeg stepena prerade, stvaranje robne marke i udruživanje voćara u zadruge i druge različite vidove asocijacija

Po uvođenju savremenih tehnologija izdvajaju se: borovnica, jabuka, trešnja i jagoda, gde se možemo porediti sa najrazvijenijim voćarskim regijama sveta, ali i po prinosu koji ostvarujemo po ha. Po profitabilnosti u Srbiji se izdvajaju sledeće voćne vrste: borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja. Perspektivu imaju i: višnja, pogotovu krupnoplodne sorte, kajsija, leska, orah i kruška, ali i druge voćne vrste kao što su šlјiva, kupina i breskva.

Rod površina, proizvodnja i prosnečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini:

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 ektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta.To je prema proceni stručnjaka  zaista premalo, s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka.

Rod površina, proizvodnja i prosnečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini.  U tabeli je prikazan prosečan rod voća za poslednjih deceniju i po. Ukupan rod se ponekada kretao i do dva miliona tona. Srednje dobre godine su kada je to između 1,3 i 1,5 miliona tona, koliko se očekialo i ove godine. Za sada pravih procena nema!

BOROVNICA je trenutno najisplativija bilјna kultura u Srbiji. Po jednom hektaru računajući zemlјište i prateću mehanizaciju sa protivgradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je uložiti oko 60.000 evra. U pojedinim godinama država je vraćala oko 50 odsto uloženog. Investicija se vraća u tri berbe. Troškovi po kilogramu su oko dva evra. Po ha može da se ostvari i do 18 tona Cena borovnice u poslednje tri godine kod vrhunskih proizvođača bila je u proseku oko 5,5 evra. Sad je i viša. Proteklih godina kod proizvođača borovnice sa lošijom tehnologijom ostvaruje se prinos devet-10 tona sa prosečnom cenom od 3,5 evra. Investicija se vraća u 5 godini, ako se ne računaju podsticaji države. Podizanje jednog hektara borovnice sa protivgradnom mrežom i fertirigacijom iznosi oko 44.630 evra.

U Srbiji rastu hektari borovnica i prema procenama, čista mesečna zarada ide i do 5.000 evra po jednom hektaru. Sve veći trend u Srbiji postaje gajenje borovnica, koje su zbog stabilne cene i dobre zarade sve popularniji porodični biznis. Prema podacima Privredne komore Srbije, sa normalnim prosečnim prinosom, mesečno po hektaru borovnica može da se zaradi oko 5.000 evra. „Zarada po kilogramu je sedam evra dinara, dok godišnje može da se zaradi i do 40.000 evra po jednom hektaru. Broj sadnica borovnice svakodnevno raste i sada se gaji na 3.000 hektara u Srbiji, dok je do pre desetak godina to bilo svega četiri hektara u celoj našoj zemlji. To jeste biznis budućnosti i suvo zlato„, kaže za MOND Goran Ranković, poljoprivredni stručnjak. Najveći broj zasada borovnica nalazi se u okolini Arilja, Užica, Bajine Bašte, Ljiga, Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Kragujevca, Šapca, Loznice, Knjaževca i Vlasinskog jezera. ipak, uz pomoć mehanizacije i sistema sadnje koji omogućava gajenje borovnice na neadekvatnom terenu, u saksijama ili vrećama, ovaj posao se proširuje po celoj Srbiji.

Male pоvršine, 20.000 evra po sezoni

Sava Stošić iz Vranja kaže za  javnsot da se borovnicom uspešno bavi još od 2013. godine i da na jugu Srbije borovnice prodaje po ceni od 400 dinara po kilogramu. „Nemamo velike sadnice, imamo 30 ari placa i to nam je dovoljno. Uložili smo 6.000 evra na početku za sadnice i mehanizaciju. U proseku, tokom sezone, zaradimo oko 20.000 evra. Radimo porodično, gajimo borovnice na 1.200 metara nadmorske visine i od nas uglavnom otkupljuju iz okolnih mesta i gradova. Ovaj posao se pokazao kao dobar i isplativ. Jedino što može da bude problem su vremenski uslovi. Mi nismo jurili da se obogatimo, već da živimo normalno, što smo uspeli“, kaže za MONDO Sava  iz poljoprovrednog gazdinstva Stošić iz Vranja.

Pete godine stiže novac

Milorad Aksentijević iz okoline Smedereva posadio je borovnice pre pet godina na više od 80 ari. Kako kaže, bilo je dosta rizično jer su ulaganja velika, a pre toga je posao sa jabukama i malinama propadao. „Presudno da se odlučim za borovnice je bilo što im je cena stabilna. U početku sam imao pola tone, a sada već 10 tona borovnica za sezonu. Sve se proda, najviše u Srbiji, ali se izvozi, prodaje hladnjačama, nekad i po šest evra po kilogramu. Nisam se pokajao i mnogo se više isplati nego sve do sada što sam uzgajao“, kaže Milorad za MONDO.   Kako kaže, na početku su potrebna velika ulaganja, ali se sve kasnije isplati. „Treba sačekati tri godine da stigne prvi rod, četvrtu otplaćujete uloženo, a od pete godine očekujete novac koji zarađujete čisto. Važno je da se održi kvalitet, da plod bude što veći. Kada jedna borovnica bude veličine 20 milimeatra, to znači da smo uspeli „, kaže Milorad.  Planira da proširuje uzgoj na dodatnih sedam hektara, zbog čega je kupio zemlju za nove zasade. „Ako se sve uradi kako treba, prinosi po jednom hektaru su od 15 do 17 tona. To nam je sada cilj. Uveo sam kompenzujući sistem navodnjavanja “kap po kap” i nabavio najkvalitetnije cevi za navodnjavanje, što je mnogo pomoglo u poslu. To je za sada jedina poljoprivredna kultura i voće kojem proširujemo sadnice, sve ostalo se smanjuje“, kaže Milorad. 

Potrebna zaštita od suše!

Mnogo je onih koji su odlučili da zasade na borovnicama, ali da bi sve to bilo izvodljivo, treba dosta truda, ulaganja i striktno praćenje upustava stručnjaka, jer samo tako uspeh i priliv novca neće izostati. „Uzgajanje borovnice se razlikuje od drugih voćaka. Ona je jako osetljiva na kvalitet vode, zemljišta i pripremu terena. Zahteva pažnju,navodnjavanje i nabavku kvalitetnih sadnica. Traži sunce i otporna je na mraz i vetar, ali ne podnosi sušu. Zato je neophodno odmah postaviti dobar sistem za navodnjavanje, jer su visoka vlažnost i redovno zalivanje od presudne važnosti. Neophodno je pre sadnje pripremiti zemljište i izabrati kvaliteten sadni materijal“, kaže Goran Ranković, poljoprivredni stručnjak. Na početku pokretanja proizvodnje potrebna su velika ulaganja, kaže on.  „Za podizanje zasada početna ulaganja nisu mala i kreću se oko 30.000 evra za veće površine. Najveći deo novca ide na protivgradnu mrežu koja je  neophodna i košta oko 17.000 evra. To je čest razlog koji obeshrabruje voćare i zbog čega se odlučuju da počnu sa manjom površinom“,  rekao je za javnost Goran Ranković.

Prema podacima Privredne komore Srbije, borovnica se iz Srbije godišnje izvozi  u vrednosti većoj od pet miliona evra. Poslednjih nekoliko godina izvoz je porastao za 50 odsto i najviše se izvozi u zemlje EU.  „U Srbiji postoje dobri klimatski i zemljišni uslovi za uzgajanje. Osim toga, dobra strana je takođe što borovnice kod nas stižu pre onih koje dolaze iz severne Evrope, a posle onih koje dolaze iz južne Evrope. U tom periodu, to nam je zato velika šansa za izvoz. Najzainteresovaniji za srpsku borovnicu već nekoliko godina unazad su Holanđani i Rusi“, kaže Goran Ranković.

JABUKA je druga voćna vrsta po ostvarenom profitu po hektaru. To je voćna vrsta kod koje je najviše urađeno na uvođenju savremenih tehnologija, podloga i sorti. To je doprinelo da smo proteklih godina imali irekdordnu proizvodnu od blizu 500.000 tona! Jabuka je jako zahtevna voćna vrsta što se tiče tehnologije, ali je visoko akumulativna i zahteva veoma mnogo lјudskog rada – oko 750 do 800 časova po hektaru. Ako tome dodamo i klasiranje jabuke gde za 200 tona treba 1.500 časova, onda je jasno koliko radne snage angažuje jabuka. Za podizanje zasada jabuke sa protivradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je izdvojiti od 40.000 do 45.000 eura, što zavisi od broja sadnica po hektaru. Republika Srbija AP Vojvodina daju oko 50 odsto. Investicija se otplaćuje od 5. do 6. godine. Proizvođači koji nemaju hladnjaču ostvaruju profit od 8.000-12.000 eura po ha, zavisno od prinosa, kvaliteta, sorte i cene. Ovde je računat prinos od 55-60 tona. Neke kompanije ostvaruju prinos u proseku i 75-80 tona. Proizvođači koji imaju hladnjače i kalibratore sa ovakvim prinosom mogu ostvariti profit, zavisno od sorte i cene, od 20.000 do 25.000 evra po hektaru, nekad čak i više, navodi prof dr Zoran Keserović, iz novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.nProtekloh godian izvoz jabuak je godišnej Sribji oko 125 miliona dolara!

SLANKAMEN: Jabuke čekaju kupce!

Proizvođačima jabuka u Srbiji ove godine je u hladnjčama ostala ogromna količina jabuka koje nisu izvezene. Uzrok je Pravilnik o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju koji je predvideo uslove zbog kojih su mnogi izgubili pravo da ih izvoze direktno, a izvoz preko posrednika je otežan jer oni ne mogu fizički da preuzmu sav taj posao. Nikola Kotarac iz Slankamena, direktor zadruge  ”Voćar“ (koja ima 42 zadrugara), i koja uzgaja jabuke na oko 800 hektara, rekao je da joj je ove godine ostalo neizvezeno oko 700-800 tona tog voća ili oko 40 odsto roda. ”U samouslugama se prodaje uvozna jabuka iz Polјske po 100 dinara, a mi našu bolјeg kvaliteta prodajemo za preradupo sedam dinara po kilogramu“, rekao je Kotarac.

Kod JAGODE u savremenoj tehnologiji uzgoja na gredicama i foliji investicija po ha iznosi oko 15.000 evra, od subvencija Republike Srbije i AP Vojvodine vraća se oko 50 odsto. Berba traje dve godine. Zarada iznosi 7.000-12.000 evra po godini, zavisno od sezone. Tako je 2020. godina je bila rekordna po prinosu i prosečnoj ceni. Ove godine sorta jagode Kleri na nekim plantažama imala je prinos i do 25 tona po hektaru, a prosečna cena je bila oko 1,5 evra.

Zajedništvom do uspešne proizvodnje jagoda

Voćari Goran Đaković i Nemanja Popović udružili su se pre tri godine i zajedno su u selu Stojnik kod Aranđelovca otpočeli savremenu proizvodnju jagoda na skoro hektar i po zemlјišta. Iako su obojica iz Valјeva i iz različitih profesija,  u Aranđelovcu su uspeli da svojim radom i trudom podignu savremeni zasad jagoda koje uspešno prodaju na domaćem tržištu.

Sezona proizvodnje jagoda uspešno se privodi kraju, kasne sorte su stigle pa je na imanju Gorana Đakovića i Nemanje Petrovića berba uveliko u toku. Na skoro hektar i po dvojica prijatelјa uspešno gaje četiri sorte.

„Mi smo želeli da vidimo kako će se u ekonomskom smislu i biološkom smislu pokazati jagode i izgleda da smo bili u pravu da je trebalo da je ostavimo, najmanje smo imali ulaganja do sada a praktično je prinos prešao, sedam osam tona a preći će i 10 imajući u vidu da imamo još dva tri branja do kraja berbe. Ako imate u vidu da je prosečna cena jagode 150 dinara lako može da se izračuna koliko je tu zarade, koliko tu odlazi na dnevnice radnike“, kaže voćar Goran Đaković, iz sela Stojnik, kod Aranđelovca.

„Jagode su ove godine zadovolјavajuće što se tiče i cene i roda i berbe mi smo zadovolјni. Prodali smo sve od usta do usta a najviše u Aranđelovcu i Valјevu. Kišna je godina i to je bio jedini problem što se tiče svega, i voća i povrća, mislim da je najbitnije da svi osiguravamo to čime se bavimo tako da budemo što bezbedniji“, kaže voćar Nemanja Popović, iz sela Stojnik, kod Aranđelovca. Nemanja je veterinarski tehničar, dok je Goran inženjer polјoprivrede iako se godinama uspešno bavi i novinarstvom, a sada radi i kao savetnik u kabinetu ministra polјoprivrede.

Kako kažu svi poslovi mogu da se postignu dobrom organizacijom.

„Ono što mi je drago jeste da smo svu proizvodnju uklopili sa ambijentom gde živimo, a da je glavna karakteristika naše jagode ta da je slatka, da se naša jagoda ne umače u šećer i smatram da bi to bila uvreda za nas kao proizvođača jer su dovolјno slatke i bez šećera. Sve žene koje vidite kod nas su naše komšinice i mi pomažemo našim komšijama, a oni pomažu nama i mislim da je to formula koja je i nekada donosila bolјitak u ovoj državi tako da ne vidim razlog da to ne bude tako i danas“, navodi Đaković.

„Kada je zaštita u pitanju mi sve radimo minimalno, bez ikakvih pesticida, naravno tu je prskanje protiv truleži što je neophodno ako je naročito kišna godina ali je sve uglavnom minimalno i mislim da je to još veći uspeh za proizvođača ako uspe da što manje pesticida koristi a da jagode budu što lepše“, dodaje Popović. Poslovi oko same proizvodnje i oko održavanja zasada traju tokom cele godine. Najbitnije je u proizvodnji jagoda nabaviti dobre sadnice, održavati zasad, ali i obezbediti dovolјno vode i prihrane kako bi i naredne godine stigao sladak rod.

Kod MALINE za zasnivanje zasada sa protivgradnom mrežom potrebno je izdvojiti oko 30.382 evra po ha. Sa prinosom od 12 tona po ha i sa prosečnom cenom od 1,6 evra investicija se otplaćuje u četvrtoj godini, ako se ne računaju podsticaji države.  

PANDEMIJA I OGROMNA POTRAŽNJA POVEĆALE CENU MALINA NA SVETSKOM TRŽIŠTU u 2021. godini!

Hoćemo li crveno zlato uskoro davati u zamenu za naftu?

Malina je vrlo retka vrsta voća, sa najmanjom proizvodnjom u svetu. Među glavnim proizvođačima dominira nekoliko zemalja: SAD, Poljska, Čile, a među njima je i Srbija.

Na svetskom nivou godišnje se proizvede oko 400.000 tona. Koliko je to količinski malo, može se videti ukoliko se uporedi sa proizvodnjom banana, koje na godišnjem nivou dostignu cifru od 130 miliona tona, objašnjava za javnost  agroekonomski analitičar Milan Prostran. Njena ogromna nutritivna vrednost naročito tokom pandemije doprinela je znatnom rastu cena na svetskom tržištu, pa su Srbiji počela da se otvaraju i neka druga tržišta, poput arapskih zemalja. „To su novi momenti kada je reč o potražnji. Reč je o bogatim zemljama, koje imaju naftu i koje znaju šta je u svetu vredno“, kaže Prostran, a sa njim se slaže i predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović, koji navodi da ćemo malinu uskoro davati u zamenu za naftu.

Božidar Joković, direktor zadruge u Arilјu ističe, da su ove godine očekivali dobru zaradu, jer je rod slabiji u celčom svetu. Međutim, mrazevi su ga obrail u zantnoj meri i u SRbiji. Ako, sad počnu ucene hladnjačara, to nećče biti dobro ni ove godine, pa će se smanjivati površine pod malinama. Posle višedecenisjek stygnaciej od 15.000 hetksra, pa rata i do 21.000 hektara, sad je dosta proizvođača povadilo zasade koji su se po veliučini vratili na prethodni nivo. Uz toi njej pobljšanm kvalitet zasad, pa neće biti ni većeg roda, koja je već obfrao proloečni mraz.

 Iako naša zemlja poslednjih godina beleži pad u proizvodnji od 3,5 do četiri tone po hektaru, srpska malina razlikuje se od ostalih ne po kvantitetu već po kvalitetu.

„Srbija je nekada proizvodila blizu 100.000 tona godišnje i bili smo prvi u svetu. Sada na godišnjem nivou proizvodimo oko 70 do 80.000 tona“, navodi Prostran i ukazuje da treba iskoristiti ogroman interes za crvenim zlatom. On se nada da će visoka cena na svetskom tržištu urediti i godinama narušene odnose između proizvođača, hladnjačara i izvoznika.  

„Prošle godine malina je poljoprivrednim proizvođačima plaćana po ceni od 215 dinara za kilogram. Tu malinu smo isporučili krajem 2020. i početkom 2021. godine. Reč je o ugovorima koji su sklapani u oktobru, novembru, po izvoznim cenama od 2,75 do 2,9 evra po kilogramu. Sada je ta cena viša za nekih 50 odsto”, napominje Radović. Po njegovim rečima, ove godine ogromna je potražnja, pojedini hladnjačari već su izašli sa ponudom po ceni od 2,15 evra, ali je Asocijacija pozvala sve proizvođače da ne potpisuju ugovore i ne žure kako se ne bi ponovila slična situacija

.

“U jednom trgovinskom lancu, pakovanje sveže maline od 125 grama prodaje se po ceni od 689,99 dinara. To znači da je kilogram maline u Srbiji, u marketima, 5.520 dinara. Čak je od petka skuplja za 80 dinara. Postavlja se pitanje gde je razlika u odnosu na prosečan nivo, kada je malinarima isplaćivana cena od oko 215 dinara po kilogramu i da li su svi platili ekstra profit na dobit”, zaključuje Radović.

Kod TREŠNJE investicije u savremene zasade sa protivgradnim sistemom, fertiirigacijom, savremenim sortimentom na podlozi Gizela 5 iznosi 40.000-45.000 evra, a od Republike Srbije i AP Vojvodine dobija se oko 45 do 50 odsto ukupne investicije. Vraćanje uloženih sredstava je u 5-6. godini. Može da se ostvari prinos 12-15 tona po hektaru. Prosečna cena u poslednje četiri godine za kvalitetnu trešnju je oko 1,9 evra. Troškovi proizvodnje su oko 55 odsto.

Prinosi trešnje u Šumadiji ispod proseka

Proizvođači u Grockoj i Ritopeku odustaju od berbe trešanja: Ova godina spada a medju one koja se ocenjuju kao ,,najgore od najgorih’’. Proizvođači trešanja u najvećem voćarskom kraju Srbije, Grockoj i Ritopeku, u jeku sezone branja tog voća počinju da odustaju od tog posla jer im otkupljivači nude cenu od 60 do 80 dinara za kilogram. Vlasnik voćnjaka trešanja od dva hektara iz Ritopeka Dragan Dragić rekao je za da je po ceni trešanja ova godina “najgora od najgorih”. ”Ove godine vegetacija u Srbiji kasni dve nedelje, pa su trešnje u Azerbejdžanu sazrele pre naših i oni su zauzeli rusko tržište gde se izvozi i trešnja iz Srbije”, rekao je Dragić. Dodao je da se i otkupljivači žale jer nemaju zaradu, a na domaćem tržištu prerađivači nude 65 dinara koliko i rumunska firma koja kupuje trešnje za proizvodnju likera. Slično stanje je u celoj zemlјi, kada su u pitanju trešnje.

Prosečan prinos trešanja u Šumadiji se kreće od šest do osam tona međutim ova godina je zbog kasnih mrazeva i temperaturnih kolebanja uticala i na rod, a kasnije sorte trešanja imaju bolju cenu od ranih. Na sam plasman dodatno je uticao i otežani izvoz pa su voćari bili prinuđeni da svoj rod plasiraju na domaće tržište. Sličnu priču smo čuli i u Zemljoradničkoj zarugi u Kaavukovu, koja je veliki proizvođač trešanja.

Miodrag Petrović se u zaseoku Mitrovčić kod Topole bavi voćarstvom na skoro osam hektara a među voćnim vrstama ima i mlade zasade trešanja. Velika temperaturna kolebanja, mraz u martu, ali i grad uticali su i na prinos roda trešanja koji će ove godine biti ispod proseka.

„Ja sam počeo pre jedno dve, tri godine da sadim trešnje na dvadeset ari, međutim ova godina je izuzetno loša bila zbog mraza. Imam jedno dve sorte koje su ostale, stela italijanska je ostala. Malo me je mraz uništio , malo grad i kad pogledate nema ništa od sorte burlata, mraz je prvu turu odneo, sanbrest ima ponegde a što se tiče godine godina je totalno loša. Mraz je uništio i krušku i kajsiju i šlјivu.“

Ovogodišnja cena trešanja varira, pa kasnije sorte u odnosu na rane imaju bolјu cenu. „Ove godine, cena je između 150 do dvesta dinara na pijaci, tako je i na hladnjačama. Ja evo počinjem da berem za hladnjaču, sad koliko će da bude, da li će biti 150, ili 200 ja sad ne znam, a neka bude koliko hoće, ja svakako nju moram da oberem i da dajem hladnjači. Najbolјa mi je sanbrest, sa njom sam zadovolјan najviše i ako budem proširivao zasad samo ću nju da sadim jer ima dobar kvalitet, slatka je i krupna. Ona sad baš ovih dana stiže za berbu a čak ima i lepu cenu“, kaže Miodrag Petrović.

Dug period cvetanja kao i niske temperature uticale su i na oprašivanje što je dodatno smanjilo rod u Šumadiji gde se prosečni prinosi trešanja kreću od šest do osam tona po hektaru.

Danko Petrović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo ističe: „Vegetacija zbog niskih temperatura u jednom periodu marta meseca je kasnila, tako da smo imali samo stizanje odnosno početak berbe ranih prvih sorata trešanja nekih pet, sedam čak i deset dana kasnije u odnosu na višegodišnje proseke. Što se tiče samog prinosa generalno je nešto manji u odnosu na prethodnu godinu, što se tiče kvaliteta, kvalitet varira u odnosu na primenu agrotehnike i zavisi od lokaliteta. Uglavnom je zadovolјavajući mada imali smo i neke lokalitete gde su plodovi bili sitniji u odnosu na standarde za datu sortu.“

Visoke nadnice za radnike, slabiji prinos i kvalitet trešanja kao i pritisak na domaće tržište zbog otežanog izvoza doprineli su težem plasmanu ove voćne vrste u Šumadiji.

Ove godien proizvođači nsiu bili zadovoljuni sa cenom višanja.  Na teritoriji prokupačke opštine, na površini od preko 2.000 hektara, počela je berba višanja, a prema najavama otkupljivača, otkupna cena će biti na nivou prošlogodišnje, pa će se za kilogram višnje prve klase plaćati 40, dok će druga klasa biti 30 dinara. Početna cena je za topličke voćare i ove, kao i prethodnih godina ispod očekivane, jer je, kako tvrde, za minimalnu rentabilnost u proizvodnji potrebno da cena višnje bude bar 70 dinara. Ono što je karakteristično za ovogodišnju berbu višanja je da je zbog prolećnog mraza rod slabiji za 30 i više odsto u odnosu na prošlu godinu, ali stručnjaci tvrde da je sada višnja mnogo kvalitetnija i sa većim procentom suve materije.

Zadrugarstvo razvija voćarstvo

Za sve ove voćne vrste važno je da su posađene u odgovarajućim agroekološkim uslovima kako bi otklonili štete od niskih zimskih temperatura i prolećnih mrazeva. Nacionalni tim za preporod sela Srbije obaveštava zainteresovane povratnike i druge građane koji planiraju da ulažu u voćarstvo da će na njihov zahtev organizovati posete najuspešnim voćarskim zadrugama u Srbiji, uz stručne savete kako se mogu udružiti.

Kroz razvoj  zadrugarstva mnogi voćari vide svoju bolju budućnost. Tako je u sRibji od aprila 2017. do 2021. godine osnovano je 956 novih zadruzga. Do početka  povratka poverenja u zadrugarstvo Srbije, mi smo bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga! Poslednej tri i po decenije agrar Srbije ima skroman godišnji rast, od samo 0,45 odsto. Strategija razvoja poljoprivrede, koja je i danas validna, doneta sredinom je 2014. i važi do 2024. godine poljoprivrede, odnosno njeni autori i političari, planirali su i narodu obećali   da će godišnja stopa rasta agrara da bude 9,1 ili najmanje 6,1 odsto. To je bila samo želja kretaroa agroekonomske politike iz aktuelnih vlasti.  Njeni autori su naši stručnjaci, njih oko 200, a strategiju su napisali na 145 strana.

I pored zakletvi da su agrar i turizam naše strateške delatnosti, one su to smao u predstavljannjaima ekonomskih obećanja i boljitka, ali to nigde nije zapisano niti takvu odluku i saoptešenej dala niti je donela bilo koja vlada ni Parlament, ni Jugoslaviej ni Srbije. A, agrar je uveuk dražvai bio na pomoći kada joj je bilo teško. Pomagaop je da se proizvodi dovoljno hane za sosptvene potrebe, ali da presotane i sirovina za izvoz. Država mu to nikada do sad nije vratila sa merama koje donosi i sprovodi. Jeswte verbalno, ali niakda to praksa, i pored obećanja nije dokazala. To najbolje pokazuju rezutlati utrošenog novca za subvencije od 28 milijardi dinara u stočarstvo u vremenu od 2016. do 2018. godine . Boljitka nema jer stočarstvo u sRbioji već decenijam samo sa 30 odsto učestuvje u BDP agrara. U vremeno od 2018. o 2020. godine oko 26 milijardi dinara podsticaja uloženo je za ruralni razvoj. Dakle, samo u te dve delatnosti dati su podsticaji u iznbsou od oko 54 milijarde dinara. Top je visina ovogodišnejg Agrarnog budžeta u Srbiji. Posle tih akcija vlasti, boljitka nema, ali ni para, konstatovala  je prilikom kontrole Državna revizorska institucija!  Značajan doprinos poboljšanju proizvodnje u voćarstvu koaj se kreće godišnej od 1,2 pa do dva milioan tona, sad daje i zadrugarstvo Srbije koje vodi Nikola Mihailović, predsednik. Evo šta čini zadrugarstvo Srbije danas:

UKUPNO SVIH ZADRUGA U  SRBIJI     4.894   —   AKTIVNO 2.726   —    SA PRIHODOM   1.338 miliona dinara

REGISTROVANA DELATNOST  

1.      POLjOPRIVREDA                                              1709

2.      PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA                        238

3.      RUDARSTVO                                                            2

4.      Snabdevanje električnom energijom,

         gasom, parom, klimatizacija                                      2

5.      Snabdevanje vodom                                                 15

6.      GRAĐEVINARSTVO                                            108

7.      TRGOVINA NA VELIKO I MALO                      122

8.      SAOBRAĆAJ I SKLADIŠTENјE                            19

9.      USLUGE SMEŠTAJA I ISHRANE                           5

10.  INFORMACIJA I KOMUNIKACIJE                        11

11.  POSLOVANјE NEKRETNINAMA                             1

12.  Stručne, naučne i inovacione

i tehničke delatnosti                                                              9

13.  Administrativne i pomoćne

uslužne delatnosti                                                              407

14.  OBRAZOVANјE                                                           6

15.  ZDRAVSTVENA I SOCIJALNA ZAŠTITA               9

16.  Umetnost, zabava i rekreacija                                        2

17.  Ostale uslužne delatnosti                                               29

Izvor: ZSS

Opstanak zadruga i ostanak sela!

Zadrugarstvo Srbije prolazilo je kroz različite faze razvoja. Od razvoja i padova, pa do povratka zadružnog duha i poverenja i razvoja. Rzliak izmeđuz zadrugarstva posle Drugog svetkskog rata i danas je u tome, što su zadrugari tada u zadruge unosili imanej, zemljhu, stoku, i sve što su posedovali. Danas unsoe samo svoj proizvdo da bi prodali. I napaltili. Ukoliko nema toga – džaba se krečilo. Najteže je bilo poslednjih decenija, kada su zadruge pogrešno smatrane tvporevinam i recidivima prošlosti. Nadamo se da je tome  konačno došao kraj i da zadruge sad spasavaju sela, a samim tim i Srbiju. Od aprila 2017. godine kada je pokrenuta akcija ,,500 zadruga u 500 sela“ koju vodi ministar za brigu o selu, Milan Krkobabić, osnovano je oko 956 novih zadruga. Za četiri godine u Srbiji je bespovratnu pomoć dobilo 152 zadruge u iznosu od 1,7 mililijardi dinara. To je bila direktna pomoć i boljitak za život oko 6.120 porodica u Srbiji, ili više od 30.000 stanovnika. Sad se očekuje podela još oko 500 miliona dinara za 60 starih i novih zadruga. Opstanak zadruga znači i opstanak sela. Pored toga sa kartom u jednom pravcu odlazilo je prosečno godišnje oko 40.000 ljudi. Cilj je da se zaustavi odlazak onih koji su sad u selu, a pre svega, ciljna grupa mora biti oko 2.500 svršenih srednjoškolaca iz 60 poljoprivrednih škola u zemlji. Njihovi roditelji imaju početni kapital za početak rada na selu. Ako se pomogne mladima, da im se stvor eisti usslvoi na selu kao u grade, ostajaće i zasnivati porodice. To zavisi dobrimm delom i od mladih žena da li hoće da žive na selu.- Jer, dolazuio vreme da je bolej da se udaju za bogatog seljaka, nego za siromašngo poritra u gradu! Moramo biti svesni da je poslednjih decenije više umiralo nego što se radjalo između 37.000 i 40.000 ljuti. Najveći problem i dalje ostaje demografija, jer, samo prošle godien u Sribji je umrlo više od 116.000 žitelja, dok je rodjeno tek 612.000 beba. Jer, ako se tako nastavi već za dva i po veka na ovim porostorima živeće neki drugi ljudi. To će ponajviše pogoditi one koji žele tada da vladaju, jer će ostati pusta zemlja. Imaćemo zemlju, za koju se borimo, ali neće biti u njoj naroda! Ko će da glasa za vlasti, kome će se graditi bolnice, putevi, kome će se davati obećanja za boljitak, ako imamo u vidu koliko se rađa, a koliko umire godišnje žitelja Srbije! I da nam se po tome nazire kraj! To je vreme krakko za istoriju, ali dugo za obične ljude.

AZANјA: Zadruga opstaje 127 godina

 

Nastala godinu dana pre Zadružnog saveza, 1894. godine, Zemlјoradnička zadruga Azanja kod Smederevske Palanke jedna je od najstarijih zadruga u Srbiji koja i dalјe postoji.

Nekada je u svom sastavu imala preko 1.000 hektara obradive zemlјe, otkuplјivala je u najbolјim danima i do 400 vagona šećerne repe i predavala je skoro dva miliona litara mleka.

Problemi zadruge u Azanji krenuli su devedesetih godina prvo sa povraćajem zemlјe, a zatim sa dugovima koji su se gomilali. I pored svih problema zadruga opstaje već 127 godina. Plan novog upravnog odbora zadruge je da uz pomoć resornog ministarstva i ZSS povrati deo stare slave i obezbedi sigurnost polјoprivrednicima ovoga kraja.

Nekada su veliki kombianti u Srbiji koji su ugašeni, jer je u agraru privatizvoano oko 400 preduzeća,  imali po 15.000 koperatana. Primer je PIK ,,Vrbas’’ iz istoimenog grada ili ,,Sirmijum iz Sremske Mitrovice. Sad kažu da imaju po stotinu puta manje! Uz to svaka treća privatizacija poljoprivrede u zemlji Srbiji je poništena, kao loša!

Odlivanje novca namenjenog agraru,  u druge delatnosti najbolji je dokaz da on nije došao do onih struktura kojima je namenjen. To pokazuej i analiza o političkoj renti u Srbiji.

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivvrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novAc se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI od 2000. do danas u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto.

AGRAR U EU: Kako deliti 387 milijardi evra polјoprivrednicima

Pregovori o novoj Zajedničkoj polјoprivrednoj politici (ZPP) vodili su više od tri godine. U višegodišnjem budžetskom okviru za period od 2021. do 2027. godine za polјoprivrednu politiku predviđeno je oko trećine evropskog budžeta, odnosno 387 milijardi evra. Nova politika odnosi se na period 2021-2027. godine,  ali nova pravila važiće tek od 2023. godine. Svaka zemlјa EU će izraditi nacionalni strateški plan ZPP, kombinujucći sredstva za podršku prihodima, ruralni razvoj i tržišne mere. Prilikom izrade svojih strateških planova, zemlјe EU će doprineti ostvarenju devet specifičnih cilјeva putem alata širokih mera politike koje je dala Evropska komisija, a koje se mogu oblikovati prema nacionalnim potrebama i mogućnostima. Čelnici EU postigli su politički sporazum o Višegodišnjem finansijskom okviru (VFO) od 2021. – 2027. godine i o paketu oporavka. Planom oporavka i dugoročnim budžetom za razdoblјe 2021- 2027. godine pruža se podrška oporavku od pandemije kovid 19 i ulaganju u zelenu i digitalnu tranziciju. Veći deo sredstava dolazi iz VFO, a deo iz Plana obnove za Evropu (Next Generation EU – NGEU) koji čini odvojeni izvor finansiranja.

Nova pravila obavezuju države članice na poštovanje socijalnih i radničkih prava polјoprivrednih radnika, podstiču polјoprivrednike na primenu zelenije polјoprivredne prakse, predviđaju podršku manjim polјoprivrednim gazdinstvima i mladim polјoprivrednicima te se zalažu za snažnije povezivanje podrške polјoprivrednim gazdinstvima s njihovim rezultatima.

Sva plaćanja polјoprivrednicima će biti povezana s poštovanjem ekoloških pravila, kao što je ostavlјanje četiri odsto obradivih površina neobrađenima kako bi priroda mogla disati ili rotiranje polјoprivrednih kultura svake godine kako bi se povećao kvalitet zemlјišta. Kreatori nove polјoprivredne politike u Briselu vodili su se, između ostalog i time što se emisije koje uzrokuje polјoprivreda, od kojih polovinu uzrokuje uzgoj stoke, nisu smanjile od 2010. godine.

Nastaviće se s direktnim plaćanjima za polјoprivrednike, ali 20 odsto tih sredstava dodeliće se proizvođačima koji idu čak i dalјe od minimalnih zahteva zaštite životne sredine, u okviru eko-šeme.

                                                                                     (Autor je analitičar i publicista)