Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
- Да ли су стандарди о безбедности хране у Србији исти као и стандарди у ЕУ?
Р.Србија у процесу европских интеграција и процена приступања Светској трговинској организацији (СТО) своје прописе, који регулишу безбедност хране, у великој мери хармонизовала је и ускладила с релевантним прописима ЕУ, односно SPS и TBT споразумима СТО и стандардима Међународне организације за здравље животиња (OIE), Codex Alimentarius комисије и Међународне конвенције за заштиту здравља биља (IPPC).
Усклађивањем прописа из ове области олакшан је пласман српских пољопривредно-прехрамбених производа на тржиште ЕУ, јер сами производи који су произведени у трећим земљама, у складу са захтевима и стандардима безбедности хране ЕУ, могу бити пласирани на заједничко тржиште ЕУ.
- Да ли стандарди безбедности хране утичу на конкурентност домаће привреде?
Високи стандарди безбедности хране, који су постављени на нивоу ЕУ, у великој мери утичу на конкурентност домаће пољопривреде, укључујући и прехрамбену индустрију. Достизање европских стандарда у производњи захтева знатна улагања, почевши од примарне пољопривредне производње, јер безбедност хране почиње још на њиви и на фарми. Улагања која се захтевају од пољопривредника, како у образовање запослених тако и у одговарајућу опрему и технологију, доводи до повећања цене коштања појединих производа. Упоређујући домаћи аграрни буџет и подстицајна средства која су нашим произвођачима на располагању, са нивоом европских субвенционисаних фармера, јасно је да повећање конкурентности домаћих произвођача представља веома захтеван процес. У супротном са садашњим нивоом субвенција домаћи произвођачи не могу да буду конкуретни на светском тржишту.
- Шта су шеме квалитета пољопривредних производа?
Основни циљ заједничке пољопривредне политике у области квалитета пољопривредно-прехрамбених производа јесте да изгради и примени ,,шеме квалитета“, као што су органска пољопривреда, као и примена тржишних стандарда.
Европске шеме квалитета су на пример систем географског порекла, органска производња, сертификационе шеме (националне или приватне), примена тржишних стандарда. Постоје три шеме заштите географског порекла – за вина, алкохолна пића и пољопривредне и прехрамбене производе, као и два инструмента – заштите имена порекла (PDO – protcted designation of origin) и заштита географске ознаке (PGIotected geographical indication). Поред ових шема квалитета, постоје и бројне приватне шеме.
- Како да потрошачи буду сигурни у квалитет хране коју купују?
Потрошачи као крајњи конзументи пољопривредно – прехрамбених производа, квалитет хране могу да процене, пре свега, на основу информација које су им доступне на етикетама или паковању производа. Део правне тековине ЕУ регулише област обележавања и декларисања производа, као и њихово рекламирање и презентацију. Осовни принцип је да се обележавањем производа потрошач не сме обмањивати. Један од прописа ЕУ који регулише област обележавања, презентације и рекламирања прехрамбених производа је Директива 2000/13/ЕЗ.
Циљ који се жели постићи означавањем је гаранција да потрошачи имају приступ комплетној информацији о садржају и саставу производа, у циљу заштите здравља и својих интереса.
Србија је на путу без повратка, а то је ЕУ. Одмах се поставља и питање шта домаћи пољопривредници и предузетници добијају, а шта губе чланством Србије у ЕУ? Највећа корист коју произвођачи добијају чланством у ЕУ је стабилност подршке и већа стабилност тржишта, у односу на постојеће стање у Србији. Једна од основних карактеристика ЗПП је финансирање, с тачно утврђеним износима субвенција могућим кориснима и наменама на годишњем нивоу. На овај начин, међу све учеснике у процесу производње, прераде и пласмана хране уноси се стабилност, предвидљивост и конзистентност у пољопривредној политици. Сваки пољопривредник је сигуран с колико помоћи годишње може да рачуна и на основу тога може слободно планирати како ће уложити средства.
Ниво цена не може се гарантовати, али се развијеним и уходаним инструментима ценовне политике обезбеђује мања промена цена и онемогућавају њихова висока варирања, што на домаћем тржишту тренутно није случај.
С друге стране, отварањем тржишта и снижавањем царинских стопа за увозне производе, српски пољопривредници – предузетници ће морати да се изборе квалитетом и ценом за место, како на домаћем тако и на иностраним тржиштима, и у исто време да се придржавају свих важећих прописа у области безбедности хране, система квалитета и очувања и одрживог коришћења природних ресурса (примена добре пољопривредне праксе).
Напомена: Од средине 2014. године Србија је добила додатну либерализацију трговине са ЕУ. Од тада она је могла у ЕУ без царина више да извози шарана, прерађевине од рибе, вина и шећера. То је била последица ступања на снагу Протокола о прилагођавању Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). Протокол је Србија потписала са ЕУ због уласка Хрватске у ову заједницу, и на тај начин су повластице у трговини између Србије и нове европске заједнице, које су договорене према споразуму ЦЕФТА, пренесене на споразум који Србија има са ЕУ. Тако је бесцаринска квота за извоз шарана повећана са 60 на 86 тона. Отворена је нова бесцаринска квота за увоз прерађевина од риба у количини од 15 тона. Квота за извоз шећера увећана је за 1.000 тона и сад износи 181.000 тона. Безцаринска квота за извоз вина повећана је за 4.300 хектолитара и сад износи 67.000 хектолитара.
(Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) потписан је 29. априла 2009. године, а примењује се од 1. септембра 2013. године).