MASOVNI PROTESTI POLJOPRIVREDNIKA ŠIROM SRBIJE: Vlada priča sama sa sobom!

Posle trodnevnog protesta i blokade puteva poljoprivrednika širom Srbije, , predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 18. maja u Novom Sadu da je Vladi Srbije predložio dodatna budžetska izdvajanja za poljoprivrednike. On je potvrdio da se istog dana ujutro sastao sa dvoje predstavnika poljoprivrednika. „Govorili su o teškoj poziciji poljoprivrednika i tražili pomoć“, rekao je Vučić. On je dodao da je njegov predlog Vladi da ubuduće premija za litar mleka umesto 15 bude 19 dinara. On je rekao i da je zahtev poljoprivrednika da to bude 20 dinara. Vučić je rekao da je Vladi predložio i povećanje subvencija po grlu, odnosno sa 30.000 na 40.000 dinara, koliko su tražili i poljoprivrednici. „Ovo su ne sumnjajte izvanredne vesti za obične poljoprivrednike“, rekao je Vučić, javlja Slobodna Evropa.

Šta su zahtevi?

Poljoprivrednici traže subvencije po hektaru od 300 evra, zagarantovanu cenu mleka od 75 dinara bez poreza na dodatu vrednost (PDV), dizel po ceni u koju se ne uračunava akciza i PDV, subvencije po kravi, umesto 30.000 dinara, 40.000 dinara.

Ratari i stočari od vlasti očekuju i da im se obezbedi cena poljoprivrednih proizvoda, pšenice, kukuruza, soje i drugih, kao na, kako je rečeno, berzama u Budimpešti i Parizu.

Na listi zahteva je i da se uvede zaštitna taksa na mlečne proizvode koji se uvoze iz Evropske unije i država potpisnica sporazuma CEFTA a to su Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora.

Dakle, tek posle višednevne blockade, vlast je počela da ispunjava zahtevt poljoprivrednika. I ovog puta se pokazalo da je vlast bila gluva sve dok proizvođači hrane nisu na ulici počeli da traže pravdu. Jer, tek kad su širom Srbije poljoprivrednici traktorima blokirali  puteve, nezadovoljni otkupnom cenom poljoprivrednih proizvoda i uskraćenim benefitima od strane države, oglasio se i predsednik države. Na ulice su u mirnu vožnju izašli stočari iz Starčeva, Bavaništa, Kisača, Bogatića, pa sve do Požarevca, Novog Sada, Subotice, Rače i drugih gradova.

Sve je usledilo nakon propalih pregovora u Vladi Srbije sa premijerkom Anom Brnabić, a po odbijanju poziva na sastanak sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Naime, iako poljoprivrednici prvog dana protesta nisu u potpunosti blokirali protok saobraćaja, najavili su da, ako im do 18. maja 2023. godine, ne budu ispunjeni zahtevi – kreću u masovnu blokadu Beograda. Kako za javnost izjavio Dejan Trajković, poljoprivrednik iz okoline Kovina, u narednim danima u planu je radikalizacija protesta. ”Prvi dan smo odlučili da traktorima stojimo kraj puteva, a za naredne dane se tek dogovaramo oko koordinacije. Ako Vlada ne bude zainteresovana za poljoprivrednike, i izostane reakcija, uslediće radikalizacija protesta. Sada smo krenuli i nema prestajanja“, kaže Trajković. Kako napominje Goran Filipović, jedan od poljoprivrednika koji učestvuje u protestima u Novom Sadu, zahtevi predati Ministarstvu poljoprivrede stoje već deset dana ”na stolu“, a ništa se na tom polju ne rešava. ”Dva puta su propali pregovori sa Vladom, ništa nismo dogovorili. Najvažniji zahtev ne postoji – svih osam su najvažniji. Ne zna se koji je urgentniji od kojeg. Po meni je najurgentniji dizel, koji čekamo ko zna koliko godina“, kaže Filipović. Miroslav Matković, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice, dodaje da je protestantima namera da na putevima bez prekida ostanu do rešenbaj svih problema. “Ako predsednik ili premijerka ne potpišu naše zahteve, spremni smo da krenemo traktorima do Beograda, zajedno sa ostalim udruženjima iz čitave Srbije”, upozorava Matković. Tokom prvog dana incidenti nisu zabeleženi, a na pojedinim mestima bili su prisutni lokalni policajci, dok su, po rečima poljoprivrednika Milana Miloševiċa iz Viševca, vršili pritisak na organizatore da odustanu od protesta javljeno je na TV Novoj. To nisu razgovori ni pregovori sa Vladom. Moram da kažem, ističe Goran Filipović da Vlada priča sama sa sobom.

Posle propalih pregovora sa Vladom Srbije, oni su odlučili da će izaći na ulice i to poljoprivrednici u Kragujevcu, Kruševcu, Novom Sadu, Pančevu, Subotici, Čenti, Kovinu i Bogatiću. Učešće u protestima najavila je i Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženje poljoprivrednika Stig, Naše mleko iz Mačve, Baski paori, Poljoprivrednici Bavanište i drugi poljoprivredni proizvođači.

Stočari pozivaju mlekare: Poklanjamo 2,4 tone mleka da prerade u humanitarne svrhe!

Poljoprivrednici Milan Pajić iz Badovinaca i Slobodan Brkić iz opštine Bogatić u Mačvi,  pozvali su mlekare da prerade 2,4 tone mleka koje će im pokloniti da ga ne bi prosuli jer su im mlekare otkazale otkup, preneo je N1. „Prijatelj Milan Pajić, stočar iz Badovinaca i ja trenutno imamo oko 2,4 tone sirovog mleka. Mlekara nam je obustavila otkup. Nek se javi mlekara kojoj ćemo pokloniti ove 2,4 tone, da preradi u humanitarne svrhe“, rekao je Brkić iz sela Glušci, u opštini Bogatić. Dodao je da oni kao proizvođači neprerađeno mleko ne smeju da poklone.“Ako već propadamo, da propadnemo kulturno, dostojanstveno i humano“, rekao je on. Svakog dana Pajić i Brkić imaju po 650 litara neprerađenog mleka. Ova količina od 2,4 tone je dvodnevna i ukoliko je ne preuzme neka mlekara, moraće da ga bace. „Hoćemo da poklonimo bilo kojoj mlekari ovu količinu mleka, da ga preradi i pokloni u humanitarne svrhe“, rekao je Brkić. Mlekara im je, kaže, obustavila otkup 16. maja, delom zbog protesta, a delom što ovi stočari nisu pristajali da im mlekara plaća manje od dogovorene cene po litru. „Nismo prihvatili da nam mleko, isporučeno u aprilu, sada plati po pet dinara nižoj ceni po litru. Kažite nam po kojoj ceni ćete otkupljivati mleko od nas, ako je cena 20 dinara, naše je da kažemo prihvatamo ili ne. A, ne ovako, da nam 12. maja kažete da je mleko dato u aprilu jeftinije za pet dinara“, rekao je Brkić. Nesumnjivo je, kaže, da su delimično i protesti uticali na to da mlekara obustavi otkup. „Imali smo poruku preko prijatelja, kažu možete da date mleko u dve, tri mlekare, ali da obustavite proteste. A, to nismo hteli zbog kolega farmera, ratara, prijatelja koji su u jako teškoj situaciji, pa i po cenu prestanka otkupa“, rekao je Brkić.

Mleko ide u kanalizaciju!

Poljoprivrednici su bili u Vladi Srbije. Milan Pajić, poljoprivrednik iz Badovinaca pojasnio je šta je dogovoreno na sastanku i koji su neki zaključci. U suštini sve to je dogovoreno još ranije, ovi zahtevi su išli i pre toga, mi smo u ovoj borbi od prošle 2022. godine negde od februara meseca, krenuli smo sa pregovorima sa vladom i ministarstvom poljoprivrede, ne znam više na koja vrata nismo bili i sa kim nismo razgovarali. Ovo je naš poslednji mogući apel, udružili smo se sa drugim udruženjima, nismo mogli sami da to izvedemo, nas stočara ima dosta manje i nismo mogli ništa da uradimo, vidite da vlada nije imala sluha. Jednostavno ovo je bio korak koji smo morali da napravimo, ovi protesti su ishod njihovog rada i svega ostalog, rekao je Pajić i dodao da otkad su najavili protest oni više nemaju kome da predaju svoje mleko. Od kad smo najavili protest mi više nismo dobri ni za jednu mlekaru. Naše mleko će ići u kanalizaciju, naše mleko od danas više nije u otkupu,  naveo je Pajić.

Protesti se šire u Srbiji, jer, svi, ratari, stočari, povrtari, voćari imaju iste probleme, zapostavljanje poljoprivrede koja nije i još dugo neće biti strateška grana u Srbiji. To se vidi i po tome kada se slušaju govori predsednka i premijerke, jer uvek je na prvom mestu infrastruktura, pa energetika, informatika, zdravstvo…i tek na poslednjem mestu poljoprivreda. To je deveta rupa na svirali naših političara i kreatora života onih koji proizvode hranu!

Goran Filipović, ratar iz Kisača kod Novog Sada, otkrio je kakva je logistika protesta. . Čekam naše saborce iz Čeneja u Rumenci se sastajemo sa našima iz Futoga i polako krećemo ka Novom Sadu. Odredište nam je zasada Sajam i tu ćemo se svi skupiti i odatle će neka grupa otići ispred Banovine, moraćemo tu da se podelimo jer se očekuje dosta veliki odziv, samo Čenej i Kisač daju negde oko 50 traktora, a možda i više. To je dosta više no prethodnog protesta gde smo se mi sami organizovali, sada je tu već sedam potpisnika, rekao je za javnost Filipović  i dodao da se sada u protest uključuju ljudi iz Šapca, Kragujevca, Rače, Padine, Kovačice, Subotice, Sombora.

Gde su naše pare?

Vojvođanski paori pokušali su da skrenu pažnju protestnom vožnjom i blokirati jednu traku kod Sajma u Novom Sadu. Pored toga oni su trazili i odgovore gde je nestalo 28 milijardi dinara iz budžeta Srbije koji su kao subvencije upućene 2016. godine stočarima. To je potpisao i tadašnji ministar Branislav Nedimović. Da pare nisu otišle onima kojima su namenejne utvrdila je Držav na revizorska institucija.  Pored toga, traže odgovore i gde je nestalo još 26 milijardi dinara upućenih selima za ruralni razvoj 2018. godinje. Novac je upućen iz ministarstva poljoprivrede. Naloge je potpoisao tadašnji ministar Branislav Nedimović. To je sve u dve kontrole utvrdila državna revizorska institucija. Kada se radi o stočarstvu broj izeštaja DRI je 400-1115/2019-04/15, Beograd, 17. decembar 2019. godine. Tu se radi o nestalih 28 milijardi dinara. Takođe traže odgovore i na pitanje gde je nestalo 26 milijardi dinara, upućenih krozu podsticaje merama ruralnog razvoja sela. I to je utvrdila DRI i sve se naklazi u izdeštaju pod brojem 400-738/2020-04/38, Beograd, 14. decembra 2020. godine.

 Dakle, Oni traže odgovore na ova dva pitganja. Jer, da su te pare, kada se pretvore u evre, od 457 miliona evra, stigle kod onih kojima su upućene, oni bi danas bila u svojim stajama, ekonomskim dvorištima i radili. Ne bi pravdu tražili na ulici! Nije dobro što se sa njima razgovara samo kada izađu na proteste i blokade puteva.

Menja se zakon o podsticajima u poljoprivredi: Evo šta su poljoprivrednici poručili vlastima

Drugi put u manje od godinu dana, poljoprivrednici u Srbiji traktorima su blokirali pojedine puteve, nezadovoljni otkupnom cenom poljoprivrednih proizvoda. Razgovori sa predstavnicima vlade u ponedeljak, 15. maja 2023. godine nisu dali rezultate, pa su u utorak, 16. maja 2023. godine na više saobraćajnica, kao i u centru Novog Sada, najvećeg grada u Vojvodini, počeli protest uz poruku da ako im ne budu ispunjeni zahtevi, masovno odlaze u Beograd. „Sramota je što mi moramo da izađemo na ulice kako bismo došli do rešenja, a u poslu smo jer je sezona, ali to nam je ulica ostala jedino rešenje. Mi nemamo drugi način, prosipa se mleko, ljudi su u debelom gubitku, vladi, odnosno oni ne shvataju da su mnogi preko noći postali prosjaci“, kaže ogorčeno Dejan Trajković, stočar iz Pančeva za BBC na srpskom.

Poljoprivrednici traže povećanje subvencija po hektaru obradive površine, da premija za litar mleka umesto 15 bude 20 dinara kao i minimalnu otkupnu cena mleka od 78 dinara po litru plus prihod na dodatnu vrednost (PDV).

Na listi zahteva je i da se na dizel ne obračunavaju akciza i PDV, da se uvede prelevman (zaštitna taksa) na mlečne proizvode koji se uvoze iz Evropske unije i država potpisnica sporazuma CEFTA (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora i Srbija) kao i da se trenutna subvencija po kravi od 30.000 dinara uveća za 10.000 dinara.

Poljoprivrednici imaju osam zahteva koje su nekoliko dana ranije predali vladi, a Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije, u izjavi za koji za BBC na srpskom ih opisuje kao „nerealne“ i dodaje da se njima samo „puca u glavu“. Problemi su što:

• Izvoz jabuka iz Srbije: Šta zadaje glavobolju voćarima i ima li leka;
• Krava i svinja u Srbiji je sve manje, farmeri u minusu: Šta može biti rešenje;
• Aflatoksin u srpskom mleku i dalje viši nego u EU: Šta to znači za potrošače, a šta za mlekare;
• Zašto je pirotska ovca na ivici opstanka;
• Ratari traže da imaju plavi dizel. Jer jedino ga u regiou, samo u Srbiji nema!
• Uz po zahtevaju da se cene agrarnih proizvoda asklađuju sa svetskim berzama;

„Njima se već sada daje 30.000 dinara po grlu, za žensko grlo dobija se 100.000 na godišnjem nivou, dok se za nabavku junice (mlado žensko goveče) daje 125.000 dinara.

„Jedna kvalitetna krava daje sedam do deset hiljada litara mleka, što znači da oni sada dobijaju između 105.000 i 150.000 dinara premije na godišnjem nivou, plus 30.000 dinara po grlu – pa toga nema ni u jednoj evropskoj zemlji“, navodi se da je rekao Marijan Rističević, predsednik skupštinskog odbora koji je učestvovao u razgovorima kao izaslanik vlasti.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije tvrdi da su državne subvencije 2012. iznosile 25,8 milijardi dinara, a danas 81 milijardu, te da poljoprivrednici danas izlaze sa najmodernijim traktorima na ulice. „Pozivam ih da razgovaraju. Ja sam spreman da ih primim uvek i u svakom trenutku“, rekao je Vučić, ali je istakao da ne pristaje na političke pretnje, rekao je Vučić u utorak 16. maja 2023. godine, posle sednice Predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke.

Nezadovoljstvo poljoprivrednika tinja godinama, a povremeno blokiraju saobraćajnice. Jedan od poslednjih većih protesta zabeležen je u avgustu 2022. godine kada su ratari, nezadovoljni otkupnom cenom suncokreta, osam dana blokirali puteve u Vojvodini, ali i centar Novog Sada, jednog od najvećih gradova u Srbiji. Posle osam dana, vlada im je uzašla u susret. Dok poljoprivrednici godinama ukazuju na sve lošiji položaj u odnosu na uvoznu robu i teže poslovanje, a stručnjaci ukazuju na značajno smanjenje stočnog fonda, nezadovoljni su i kupci jer cene svega, a posebno poljoprivrednih proizvoda idu u nebesa! Zato i pitaju:

• Ima li kraja rastu cena u Srbiji?
• Zašto su poskupeli meso i ulje u Srbiji?
• Kako su čvarci u Srbiji postali skupoceni?

Propali pregovori poljoprivrednika sa premijerkom!

Poljoprivrednici apsolutno nikakav dogovor nisu postigli na sastanku sa premijerkom Srbije Anom Brnabić i od sutra će krenuti u proteste, javljeno je na  N1. Nedeljko Savić, predsednik Udruženja „Stig“ iz Požarevca kaže da su poljoprivrednici izneli svoje zahteve, ali da nijedan nije ispunjen i da su primorani da krenu u proteste.„Iskreno, nisam iznenađen odgovorom vlade. Da bi se ovo ispunilo i poljoprivreda krenula napred, potrebno je dosta novca. Nemamo razumevanje vlade i predstojećim akcijama pokušaćemo da skrenemo pažnju na nas“, rekao je Savić. Eto, prolećna setva je od prošle skuplja za 30 odsto. Ističe i da će protesti biti organizovan kao protestna vožnja. „Stajaće se pored puta, a posle toga uslediće jače mere. U prvom delu protesta nećemo maltretriati građane…Stajaćemo pored puta“, kaže on.

Zahtevi

Poljoprivrednici traže subvencije po hektaru od 300 evra i da se na dizel ne obračunava akciza i PDV, kao i da subvencija po kravi iznosi 40.000 dinara. Ratari i stočari od vlasti očekuju i da im se obezbedi cena poljoprivrednih proizvoda, pšenice, kukuruza, soje i drugih, kao na berzama u Budimpešti i Parizu. Sve to piše na njihovim traktorima koji se kreću po gtradovima i selima Srbije. Oni imaju zahteve i vezane za premije za mleko. „Pokušali smo još prošle 2022. godine da ukažemo na poremećaje na tržištu“, rekao je Savić i dodao da je cena pšenice od 18 dinara koja se njudi u narednoj žetvi, neprihtavljiva jer poljoprivrednici ne mogu da je proizvedu po tako niskoj ceni.

Protesti poljoprivrednika opravdani, ali nisu svi zahtevi ostvarivi

Protesti poljoprivrednika su opravdani, nikome se ne izlazi na ulice bez razloga, pogotovo poljoprivrednicima kojima su radovi u jeku, ali nisu svi njihovi zahtevi ostvarivi, rekao je u „Markeru“ agroekonomski analitičar Žarko Galetin. „Mislim da je na sceni mnogo aktera i mnogo zahteva što samo po sebi stvara neku konfuziju. Tu se radi oko osam zahteva, pri čemu su neki zahtevi po mom mišljenju neostvarivi i to samo po sebi već nosi jedan loš opšti utisak oko svih zahteva, jer ti realno neostvarivi mogu da relativizuju čitavu priču i suštinu protesta koji je u suštini opravdan“, smatra Galetin. Kako navodi, to je na primer zahtev da subvencija po hektaru iznosi 300 evra, kao i da država odredi cenu mleka. Govoreći o zahtevu vezanom za gorivo, kaže da država „čvrsto stoji na stanovištu da ne može da skida PDV i akcize na dizel gorivo“.

„Jedan pokušaj je bio preko subvencija od 3.000 dinara po hektaru. Bilo je i nekog podsticaja, 20 dinara po litri dizela na 60 litara po hektaru, to je minorna pomoć. Postoji mehanizam, ne mora biti skidanje PDV-a i akcize, ali ako kažete skinite nam, a država je već mnogo puta rekla da ne može na taj način, hajde da uradimo na neki drugi način“, navodi on. Smatra da je najveći problem što se „čitava priča odvija na relaciji mi i oni“. „Ovi pregovori su opterećeni pričom da su država i poljoprivrednici suprotstavljene strane, a zapravo svi rade u zajedničkom interesu“, ocenio je agroekonomski analitičar.  On je rekao i da postoje realne šanse da naša privreda devastira do mere da postanemo uvozno zavisni. „Kako pomoći – neophodne ad hok kratkoročne mere. Ne možete agrarnu politiku voditi uredbama, već se sistemski vodi zakonima. Mi sad moramo da se koncentrišemo da se od države traži šta je ostvarivo, moguće, pa nek budu i uredbe, ali sesti i razmišljati kako dugoročno, sistemski da se reše ovi problemi“, zaključio je Galetin.

Suncokret na 280.000 hektara, šećerna repa na 44.000

Prolećna setva na oko dva milioan hetkara, polako se privodi kraju, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima koji ometaju radove. Najviše je urađeno na poljima gde je planirana setva industrijskog bilja dok setva kukuruza malo kasni, ali se očekuje ta će i tu posao uskoro biti okončan. ”Setva industrijskog bilja već je završena na više od 90 odsto planiranih površina, tako da se očekuje da će najvažniji posao u poljoprivredi biti potpuno okončan za nekoliko dana”, kaže direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović. Ona dodaje da je već sada izvesno da će suncokret biti posejan na oko 280.000 hektara, šećerna repa je već posejana i to na oko 44.000 ha, što je za 10.000 hektara više nego prošle godine.

Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u prvom kvartalu ove godine porasle su u odnosu na isti period 2022. za 10,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Najviše je poskupelo seme i to za 47,9 odsto, zatim mineralna đubriva gde je zabeleženo povećanje cena od 10,8 odsto, dok su poljoprivredne mašine poskupele za 8,5 odsto. Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u prvom kvartalu 2023. su u odnosu na poslednji prošlogodišnji kvartal u proseku povećane za 2,2 odsto.

Protesti u celoj Srbiji

Udruženja okupljena oko Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije započele su protest i blokade na više lokacija u zemlji, od Subotice do Kraljeva i Kragujevca, tek nakon što su propali  pregovori u Vladi Srbije. Odluka da se izađe na proteste usledila je nakon što je sedam udruženja iz različitih krajeva Srbije uputilo dopis Vladi Srbije i Ministarstvu poljoprivrede, u kome navode sve zahteve za ovu godinu. Ipak, iako su imali sastanak sa premijerkom Anom Brnabić, on nije urodio plodom, jer je predloženo da se zahtevi „odlože“ do naredne godine. Kako kaže Nedeljko Savić, predsednik Udruženja „Stig“ iz Požarevca, premijerka je prekinula sastanak, a da skoro ništa zbog čega su došli – nije odobreno. „Jedino što nam je rečeno jeste da o uslovima može da se razmatra tek za sledeću godinu, ali nam to ne znači ništa. Od svih zahteva jedino je ispunjeno je iznos prelevmana za sir. To nam maltene ništa ne znači. Ratari i stočari i ujedinjeno su napravili strategiju za obnovljivi razvoj kompletne poljoprivrede. Ipak, očigledno se nismo razumeli najbolje. Sutra se ide na proteste“, objašnjava za Savić. On dodaje da to neće biti protesti na kojima se „provozaju i vrate kući“. „Prvo izlazimo na puteve i stojimo pored. Od drugog dana krećemo da ih blokiramo. Protesti će biti širom Srbije, od teritorije Vojvodine preko Šumadije i svih krajeva iz kojih dolaze priključena udruženja poljoprivrednika“, pojašnjava Savić. Po rečima poljoprivrednika  Đoke Ćurčića iz Vilova, pregovori u Vladi Srbije nisu ni počeli,  a već su se završili.

„Rekli su, tek ćemo sledeće godine da pričamo, a mi smo došli do  konačen propasti u ovoj godini. Sve su prebacili za sledeću godinu, a sada ništa ne daju. Kako to može u poljoprivredi tako da se radi Na osnovu njihovog ponašanja i ovog što se desilo, to je čisto poigravanje, to je neozbiljno i za nas, poljoprivrednike i za komletnu naciju i građanstvo Srbije“, jasan je poljoprivrednik Đoka Čurčić iz opštine Titel.

Po rečima stočara i proizvođača mleka Milana Pajića iz Mačvanskog udruženja „Naše mleko“, na razgovorima je bilo sve samo ne razgovora. ,,Bilo je ponižavajuće, ništa od svih zahteva koje smo dostavili nije ispoštovano ni prihvaćeno. Pokušali su da nas razjedine u smislu da mogu da uzmu ratarima, pa da daju stočarima, ili obrnuto, predlagali su neke mere za sir ali to je sve smešno. To je politika koja se sprovodi godinama, da nas razjedine i među nama naprave rasulo. Mi na to ne pristajemo“, kaže Milan Pajić.

Deo zahteva poljoprivrednika odbijen još prošlog ponedeljak. Tim Vlade Srbije koji pregovara sa poljoprivrednicima, u sastavu premijerka Ana Brnabić, potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali i ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković u startu su odbili deo zahteva poljoprivrednika još na prvom sastanku. „Ne može dizel bez akciza za poljoprivredu i zaštitna cena mleka“, objasnio je nakon prvih pregovora poljoprivrednik iz Đurđeva Mileta Slankamenac. Sada, kaže, nije išao na pregovore ali su išle njegove kolege, po dvojica iz svakog od sedam udruženje. „Ista je priča kao i prošle godine, ne može da se ispuni, rekli su da će videti sledeće godine. To tako može u neodgled. Predlagali su ukidanje nekih linija subvencionisanja, da bi se drugima dalo, znači da se nekome otme a drugom da. Na to nismo pristali. Ništa danas nije dogovoreno i mi moramo da svi zajedno branimo naše zahteve“, objašnjava Mileta Slankamenac za  javnost.

Raskol među poljoprivrednicima!

Pregovori, protesti i međusobne optužbe: Koja su to lažna udruženja poljoprivrednika, ko se stvarno bori za bolje uslove, a ko je politički motivisan? Raskol među poljoprivrednicima u Srbiji postaje sve veći. Različita udruženja nezavisno jedna od drugih pregovaraju sa predstavnicima vlasti, poljoprivrednici se međusobno optužuju, najavljuju se i otkazuju protesti, a kraj problemima se ne nazire.

Poljoprivrednici, iako vidno razjedinjeni, čini se da imaju iste ciljeve, a to je ostvarivanje boljih uslova za poslovanje. Ipak, nameće se pitanje zašto se ide na različite pregovore sa predstavnicima vlasti i zašto se najavljuju različiti protesti, ukoliko može da se pronađe barem najmanji zajednički cilj. Goran Vasić to objašnjava time da njegovo i ostala udruženja koja su bila na sastanku u Predsedništvu imaju čisto mlekarsku priču i da su strogo vezani za to. „Ovi što će biti u ponedeljak na sastanku u Vladi Srbije su mlekari zajedno sa ratarima. Udruženje „Naše mleko“, koje se otcepilo od našeg udruženja, je sada tamo sa ratarima. To je aposlutna greška, nema šanse da se tako može u istoj koloni. Mi težimo da ratarske žitarice budu jeftinije, ratari zahtevaju da to bude skuplje i tako u krug. A, država je takva kakva jeste, neuređena i da bi zadovoljili ratare, mlekari će izvisiti“, ukazao je on.

Ipak, kako je dodao, njegovo udruženje će podržati i te poljoprivrednike. „Videćemo šta će uraditi u ponedeljak, 15. maja na sastanku, iako smo dijametralno suprotno jedni od drugih i u nekakvoj zavadi, oni su naše kolege, imaju istu muku, a to što su se oni po političkoj osnovi odvojili i što ih je politika uzela pod svoje i manipuliše, to je drugi problem“, rekao je Vasić. Slavko Vukov, iz Zrenjanina, nema tačan odgovor na pitanje razjedinjenja poljoprivrednika.  Uvek je bilo različitih mišljenja i stavova. Bude tu i usijanih glava koje misle da su najpametnije“, pojasnio je on. Vukov smatra da nije toliko veliki problem što ide više udruženja i više predstavnika na različite pregovore. „Teme se ne mogu zaobići, one se nameću same po sebi. Ne možete otići na razgovor, a da vam tema bude nešto sasvim levo. Samo je pitanje koliko ste kao predstvanik nekih ljudi iskreni i koliko uzimate ukupnu poljoprivredu u vizuru, koliko vam je jasna cela slika ili gledate samo svoj interes. Mi smo uspeli da odemo sa sedam različitih udruženja, od kojih je veći deo čak stočarskih udruženja, nije to samo po sebi sporno, ali bitno je da oni kojima mi prezentujemo probleme i rešenja, da nas shvate i da probaju da iznađu neko rešenje“, naveo je  Vukov.

Vlada povećala subvencije po grlu za mlečne krave i premije za mleko

Vlada Srbije usvojila je 18. maja 2023. godine, popodne više izmenjenih uredbi koje se odnose na polјoprivredu, a tiču se povećanja subvencija po grlu za priplodne mlečne krave i povećanja prelevmana i premija za mleko. Izmenama više uredbi, pored ostalog, prelevmani za sireve i ostale proizvode biće povećani na 300 dinara, ali i uvedeni prelevmani na evaporisano mleko u iznosu od 300 dinara, saopšteno je iz Vlade. Takođe, podižu se i subvencije po grlu za priplodne mlečne krave i to sa 30.000 na 40.000 dinara, a subvencije će biti isplaćene po javnom pozivu koji je u toku.

Ukupan iznos povećanja iznosi 2,3 milijarde dinara, a za ovu meru će u tekućoj godini biti isplaćeno ukupno 14,3 milijarde dinara. Mera će važiti za sva grla mlečnih krava kojih je ukupno 228.823. Kada je reč o premijama za mleko, one će biti povećane sa 15 na 19 dinara po litru u drugom, trećem i četvrtom kvartalu 2023. godine, a ukupno povećanje će iznositi tri milijarde dinara. Ukupan iznos za premije za mleko u ovoj godini biće 15 milijardi dinara.

Ove mere sadržane su u predlozima izmena i dopuna Uredbe o raspodeli podsticaja u polјoprivredi i ruralnom razvoju u 2023. godini, Uredbe o utvrđivanju Godišnjeg programa razvoja savetodavnih poslova u polјoprivredi za 2023. godinu, Uredbe o utvrđivanju Programa finansijske podrške polјoprivrednim proizvođačima suncokreta roda 2022. godini i Uredbe o vanrednoj interventnoj meri podrške proizvođačima konditorskih proizvoda za otkup mleka u prahu.

Na sednici Vlade usvojena je i Odluka o izmeni Odluke određivanju polјoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine, s obzirom na to da je detalјnom analizom i praćenjem stanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda utvrđeno da je usled povećanog uvoza polutvrdih sireva, i pored zaštitnih mera, došlo do destabilizacije domaće proizvodnje sireva, stvaranja viškova i nemogućnosti plasmana usled nekonkurentne uvozne cene. Zato je predloženo povećanje posebnih dažbina na uvoz šest vrsta sireva sa tržišta Evropske unije i ostalih tržišta, prenosi Tanjug.