Latifundije na poljima

Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, srpske njive bi uskoro mogle da postanu neplodne! Turci uvozno goveđe meso u proseku  lane plaćali po 3.959 evra tonu, a kupljenu u Srbiji 5.314 evra po toni

Piše: Branislav Gulan

0Piše: Branislav Gulan01. marta 2018. 08.00 Izmenjeno: 00.12

Foto: ThinkstockStručnjaci upozoravaju da je nivo humusa u zemljištu već pao ispod tri odsto, što je na granici optimalnog. Organske materije je, inače, pre početka intenzivne poljoprivredne proizvodnje na vojvođanskim njivama (u drugoj polovini XX veka), bilo više od pet odsto, a samo u prethodnih 20 godina, taj nivo je pao sa 3,5 na ispod tri odsto. „Krajnji je moment da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom, Vojvodinu uskoro nećemo moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope“, ističe Jovica Vasin, stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Negativni efekti već su vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju.

Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koja je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materije iznad pet odsto, a danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je i to što rapidno opada stočni fond – u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva (u Srbiji ima 4,1 miliona hektara obradivih polja) ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva. Osim toga, žetveni ostaci se masovno pale, ili odnose sa parcela. To znači da se iz zemljišta više organske materije iznese nego što se đubrenjem unose.

S druge strane dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje, naročito ako se ima u vidu da voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica, ili 46.823 hektara. Istovremeno u svetu se navodnjava čak 17 odsto površina! Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će, čak i ako se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, ali bez stajskog đubriva Vojvodina, već za pola veka, postati pustinja! Naravno po prinosima. A, zaoravanje, umesto paljenja žetvenih ostataka, moglo bi i te kako da pomogne oporavku njiva. Subvencionisanje proizvođača koji na pravilan način neguju stajnjak, što državu ne bi koštalo puno, bilo bi dragoceno. Kad je reč o obnavljanju stočnog fonda, treba naglasiti da je to dugotrajan proces. Činjenica je da u stvaranju BDP u srpskom agraru stočarstvo učestvuje samo sa 30 odsto, a u svetu najmanje sa 60 odsto!

Moglo bi se reći da rešenje treba tražiti u oporavku stočarstva i povećanju broja goveda. U tom kontekstu zanimljiv je podatak da četiri najveća tajkuna u Srbiji raspolažu sa više od 120.000 hektara oranica. Kada bi po svakom hektaru imali samo po jedno uslovno grlo goveda to bi značilo stočni fond od 120.000 junadi (Srbija je na početku 2018. godine imala samo 12.000 junadi). Posle izvoza u Tursku nema podataka koliko ih je osstalo u tovu i za koliko je zasnovan novi tov.  Dalje to znači da bi sa 120.000 junadi imali dovoljno i prirodnog gnojiva za đubrenje zemljišta. I ne samo to – imali bismo 10.000 tona ,,bebi-bifa’’ za izvoz u EU. Podsetiću da od 1996. godine imamo dozvolu za izvoz 8.875 tona ,,bebi-bifa’’ na to tržište, ali se nikada nismo primakli tim količinama. Primera, radi 2015. godine izvezeno je samo 315 tona, 2016. godine oko 420 tona, 2017. godine 480 tona, godinu dana kasnije tek nešto višeod 300 tona. Da je reč o skromnim količinama o tome najbolje svedoči podatak da je 1990. godine iz Jugoslavije bilo izvezeno 54.450 tona, od čega iz Srbije 30.000 tona ,,bebi-bifa’’ Uz to imali bismo više junećeg mesa za izvoz. U 2016. bilo je proizvedeno tek 75.000 tona junetine, a godinu dana kasnije manje za 5.000 tona.

Proces uništavanja stočarstva sa prodajom, ali ne i obnovom fona, počeo je 2018. godine kada je Turska u svetu kupila 54.000 tona govedine, a u tome 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena bila je 3.959 evra po toni, dok je iz Srbije to meso kupljeno po ceni od 5.314 evra po toni. Zbog visokog kvalieta stoke, to meso Turci su Sribji platili čak 34,2 odsto više od prsoečne cene po kojho  su meso kupoivali u svetu. Jean od razloga je što se stoka u Srbiji hrani zdravo, sa hranom bez GMO … U Srbiji se hvalimo sa izvozom u Tursku, čak je ugovorena i dvostruka prodaja. Na početku 2018. godine godine Srbija je u tovu imala samo 12.000 junadi. Najveći deo je morao biti zaklan da bi se meso izvezlo u Tursku. Sad nema podataka, osim simbolično povećanih stimulacija za tov, da li je i za koliko obnovljen stočni fond! Nije problem prodati ovo meso u svetu. Zaduženi za poljoprivredu treba unaprede stočarstvo, a prodaju mesas kada ga bude, obaviće komercijalisti firmi koje se bave izvozom!

Ako se zna da EU uvozi godišnje 700.000 tona junećeg mesa iz Brazila i Argentine to znači da bismo kompletnu proizvodnju mogli da plasiramo na to tržište. Predstavnicima vlasti u Srbiji, pe pola deceneije, bilo je ponuđeno da u narednih pola veka u EU izvoze po 50.000 tona ,,bebi-bifa’’ godišnje, ali su oni ostali gluve na tu ponudu. Oni su tražili juenće meso, a mi nudili svinjsko koej se nemože izvoziti u EU, zbog toga što se stoka vakciniše protiv bolesti kuge. DA bi imali junadi u tovu, potrebno je samo naterati vlasnike „latifundija“ da ponude državi, uslovno, po jedno goveče po hektaru zemlje koju poseduju. To bi bilo dugoročno rešenje svih problema srpske poljoprivrede. Kada bi prvo imali 100.000 junadi u tovu u Vojvodini, a potom toliko još u Srbiji, južno od Beograda.

Inače, prema pdoaciamq Repuzbličkog zavoda za statisitku, broj goveda na kraju 2017. godine u Srbiji iznosio je 899.00 svih grla. To je bilo povećanej za 0,7 odsto uz odnosu na kraj 2016. godine. Prema pdaocima, na početku 2017. godine u Srbiji je bio najmanju broj goveda od početkja XX veka. Da li je izvoz u Tursku uticao da se poveća stočni fond u Srbiji, za sada nema zvaničnih podataka.

(Autor  je agroekonomski analitičar)

Okvir

Turski podaci o trgovini

Turska je prijavila Svetskoj trgovinskoj organizaciji detaljne podatke o trgovini u 2018. godini.  Turska je ukupno uvezla 54.000 tona govedine.U tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prema ovim podacima, uvoz govedine iz Srbije vredeo je 19,2 miliona evra i učestvovao je sa deset godsto u ukupnom uvozu ovog mesa u Tursku 2018. godine. Meso kupovano u Srbiji plaćano je 34 odsto više nego iz drugih zemalja zbog boljeg kvaliteta. Inače, Turska je u 2018. godini povećala uvoz sveže i sušene govedine za 5,3 puta. Dve trećine mesa kupila je iz Poljske, 18 odsto iz Bosne i Hercegovine, a manje od Srbije kupila je iz Ukrajine, Mađarske, Fancuske, Rumunije i Latvije.