KRIZA U STOČARSTVU SRBIJE Zahtev za gašenje požara

Farmeri u Srbiji godišnje za tov imaju oko 220.000 muške teladi iz sopstvene proizvodnje i najmanje toliko i ženske teladi. Na farmama, inače, tokom godine imamo godišnje najmanje 440.000 telenja koja su evidentirana u službi veterine. S obzirom na  potrošnju junećeg mesa u Srbiji, našim potrošačima je dovoljno godišnje 86.000 – 90.000 komada junadi, prosečne težine od 550-600 kilograma. Zabrinuti stočari i za svinje

Branislav Gulan

Ulaganje države u stočarstvo u poslednjih 10 godina značajno je uticalo na razvoj tovnog govedarstva, uz poboljšanje kvalitetnog genetskog sastava.  Zahavljujući tome, pored simentalske rase u Srbiji se gaje sve najbolje tovne rase. Broj priplodnih kvalitetnih grla samo od početka 2020. godine uvećan je za oko 1.500 grla.  Istovremeno je otvorena mogućnost za povoljno investiranje u ovu granu od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Srbija je sada zemlja sa ponudom najkvalitetnije utovljene junadi u regionu.  Farmeri u Srbiji godišnje za tov imaju oko 220.000 muške teladi iz sopstvene proizvodnje i najmanje toliko i ženske teladi. Manji deo teladi za tov se uvozi i to uz veća uginuća.

 Na farmama, inače, tokom godine imamo godišnje najmanje 440.000 telenja koja su evidentirana u službi veterine. S obzirom na našu potrošnju junećeg mesa, svežeg i kroz preradu, našim potrošačima je dovoljno godišnje 86.000 – 90.000 komada junadi, prosečne težine od 550-600 kilograma. U Srbiji godišnje kao višak imamo 130.000 komada muške junadi. Još se nudi 60.000 komada ženske teladi, a 160.000 ženske teladi služi za rasplod ili deo završi u sivoj zoni – izvoza. Male količine utovljenih junica se izvoze u Italiju – milanez. Ovo je opis stanja i predlog stočara Vladi Srbije i resornom ministru Branislavu Nedimoviću za trenutnu akciju i gašenje požara u stočarstvu. Jer, posle pauze od tri decenije na nagovor nadležnih političara stočari su se ponovo vratili tovu stoke, odnosno junadi, i očekivali obećani prosperitet. To je bio izvoz u Kinu i Tursku. Ali, za sada od toga nema ništa. Staje su počele da se pune, a nema obećanih kupaca iz sveta.

Sadašnja ponuda

,,Za klanje, u ovom času je oko 12.000 komada muške i ženske junadi, težine od 500-600 kilograma po grlu, pa čak i do 700 kilogramag. Rasni sastav: 65 odsto stoke je simentalsko goveče i melezi, 35 odsto  holštajn i ostale rase. Sa tovom se u Srbiji ciklično bavi 12.000 – 16.000 gazdinstava, u proseku sa po šest junadi po farmi. Dakle, tov ima i socijalnu komponentu“, kaže Čedomir Keco, predsednik Udruženja tovne junadi koje okuplja oko 130 stočara.

Ponuđena cena na našem tržištu, uz malu kupovinu, je 1,50 -1,60, retko 1,7 evra po kilogramu žive mere, plaćanje za 60 dana. Cena junećeg mesa u mesarama je formirana prema otkupnoj ceni junadi od 2,0-2,1 evra po kilogramu.  Domaći stočari su trenutno dobili ponudu za izvoz u Liban 5.000 komada junadi, posao bi trajao 60 dana, a cena koju nudi izvoznik ,,Hunland“ je 1,5 evra, utovareno u kamion kupca. Zahtev stočara je da se ova cena uveća za iznos PDV i iznosila bi 1,65 evra za kilogram junadi. Mere koje predlažemo mogu otvoriti tržište i spasiti ekonomski stočare. Nije retkost da države u sličnim uslovima intervenišu. Sad to predsavlja samo gašenej požara, a potrebno je da se pronađe dugoročno rešenje. Ono se do sada samo obećavalo stočarima.

Moguća rešenja

Umesto nadležnih stočari sami predlažu rešenja Vladi i traže pomoć za gašenje požara. – Jer, ukoliko judan ostane u stajama oni će svakodnevno toviti gubitke. Jedna od pomoći koja se predlaže državi je razmena za merkantilni kukuruz: To znači da se za jedan kilogram žive junadi za 17 kilograma merkantilnog kukuruza, novi rod, cena 13 dinara za kilogram kukuruza. Odmah se predlaže obračun: Znači preuzimanje 6.000 junadi, prosečne težine 600 kilograma , uz paritet 17 kilograma kukuruza za jedan kilogram  junećeg mesa što po grlu iznosi 10.200 kilograma. Računica je sledeća: 6.000 junadi x 10.200 kilograma kukuruza  = 61.200.000 kilograma. Cena ovog kukuruza u razmeni: 61.200.000 kilograma x 14,30 dinara (cena kukururuza sa PDV) = 875.160.000 dinara ili oko 7.416.000 evra. Za 8.000 junadi, što su potrebe, iznos bi bio veći.

Dinarski podsticaji po grlu: Reč je o varijanti koja ima sledeće radnje: kupac isplaćuje odmah svoj deo,  kao i država vanredni podsticaj, a premija se isplaćuje prema planu budžeta.

Najbolje rešenje za farmere i najveći doprinos države: je prodaja 8.000 grla sa osnovnom cenom kupca 1,65 evra sa PDV-om po kg žive junadi.

Struktura plaćanja: gazdinstva za 8.000 junadi dobijaju redovnu premiju od 15.000 po grlu, što iznosi 120 miliona dinara. Ovom iznosu se dodaje vanredna premija 8.000 grla x 30.000 dinara = 240 miliona dinara ili 2.034.000 evra. Novina je ekstra premija od 30.000 dinara po grlu. Udruženje koje okuplja oko 130 stočara odmah predlaže ikako da se izmiore obavezhe perma njima. Utovar je u vozilo kupca,  junad najmanje težine 400 kilograma, bez transportnog kala, bez ograničene težine, klase i starosti. Isplata od strane kupca u roku od osam do 12 dana od dana utovara. O kupovini se pravi ugovor ili zaključnica.

Stočari tovne junadi, članovi Udruženja, predlažu Vladi, odnosno državi rešenje za podršku. Znači da splata premije od 30.000 dinara po grlu preko Uprave za agrarna plaćanja bude za sedam dana nakon dobijene dokumentacije od kupca i drugih nadležnih službi. Isplata redovne premije od 15.000 dinara po grlu prema planu budžeta. Ovo bi dugoročno učvrstilo govedarstvo i sačuvalo korisne mere koje je donelo Ministarstvo!

Za otkup putem razmene za kukuruz 6.000 grla vredelo bi 7,4 miliona evra. Najpovoljnija varijanta: 8.000 grla uz dobijenu dodatnu premiju u iznosu od 30.000 dinara po grlu, što ukupno iznosi 240 miliona dinara, odnosno 2.034.000 evra. Gledano po grlu vanredni podsticaj iznosi 254 evra uz redovnu premiju od 127 evra. Ukupan iznos ovih izdvajanja 381 evra po grlu i ovaj iznos premija je identičan pojedinim izdvajanjima za tovno govedarstvo u nekim razvijenim zemljama koje daju po 400 evra po grlu. Ceo posao se realizuje bez uplitanja novih institucija.

Otvorena utakmica izvoznika i klaničara

U svemu tome postoje i krizne tačke o kojima se mora voditi računa. Kako da robu ponude mali proizvođači koji imaju jedno do 10 grla, a njih je većina? Predlog je da se u ovaj posao legitimno uključe zemljoradničke zadruge i da grupišu utovare. Za taj posao imaju dovoljno vremena da registruju otkupna mesta (vage, utovarna rampa, komunikacija sa inspekcijom…).

Pitanje je i da li će kupac prihvatiti starija grla od 24 meseca? Zatim nepotrebno hranjenje grla pre utovara, bez soli u vodi da bi se povećala težina.  Kako rešiti efikasan utovar za 60 komada junadi u jedno vozilo, a potrebno je najmanje 140 utovara, uz toliki broj veterinarske asistencije.

Optimalna dužina posla je oko 60 dana. Potrebna je kontrola prometa junadi da bi se osujetila fiktivna prodaja i da junad ostanu na čekanju po dogovoru kupca i prodavca. Potrebno je da roba završi u klanici ili izvozu, sa potvrdama nadležnih službi, a ne na čekanju bolju cenu.

Ove mere države su lako primenljive i dugoročno obezbeđuju stabilnost. Za realizaciju se koriste postojeće službe – Uprava za agrarna plaćanja, veterinarska služba, carina… Ovom intervencijom države otvara se mogućnost utakmice među izvoznicima i klaničarima. Nije potreban tender. Broj grla za ovu vrstu prodaje je neograničen i nije opterećen papirologijom.

Zabrinuti stočari za svinje

Ovakvo stanje u govedarstvu ukazuje da su stočari  zabrinuti zbog niske otkupne cene svinja! Kilogram žive mere je u poslednih nekoliko meseci u konstantom padu na šta utiču smanjena kupovna moć i epidemija Kovida 19. Primera radi na farmi „Stari Tamiš“ u Pančevu kilogram žive mere se kreće od 150 do 155 dinara, što je znatno manje nego ranijih godina. Sagledavajući aktuelnu situaciju u uzgoju svinja u Srbiji i nisku otkupnu cenu prof. dr Vitomir Vidović, renomirani stručnjak za ovu oblast ne samo kod nas nego i u regionu, kao glavni razlog navodi činjenicu da je Kina, vodeći svetski kupac mesa, zaustavila uvoz.

„Poznato je da Kina ima svojih preko 500 miliona svinja. U 2018. kineske farmere je zadesila afrička kuga svinja pa su bili prinuđeni da usmrte preko 200 miliona svinja , od čega preko 2 i po miliona krmača. Tako su došli u situaciju da kao veliki potrošači svinjskog mesa, čak 30 kilograma po glavi stanovnika, ne mogu da zadovolјe ni približne potrebe. Zbog Kovida 19 zaustavlјen je uvoz svih vrsta mesa u Kinu“, navodi Vidović i dodaje da je takva situacija rezultirala viškom svinjskog mesa u Evropi.

„Ne treba zanemariti ni činjenicu da je došlo do zastoja u oblasti turizma, što se može smatrati još jednim ozbilјnim razlogom za ovakvu situaciju . Zato je cena svinja u Srbiji sa 170 dinara pala na 150 – 155 dinara za kilogram žive mere“, sagledava Vidović.

Ovaj renomirani stručnjak još ukazuje na to da su svinjsko i živinsko meso berzanska roba , da su na slobodnoj trgovini i da sa proizvodnjom te dve vrste mesa u razvijenim zemlјama institucije nemaju gotovo ništa. To praktično znači da se farmeri sami organizuju u svoje asocijacije, imaju svoje institute koje sami finansiraju, poput instituta za genetiku, veterinu, ishranu, tehnologiju… Kada je reč o dalјim tendencijama, stručnjaci prognioziraju da će cena ostati na sadašnjem nivou i verovatno neće se neće smanjivati.

„Malih farmera u Srbiji ima mnogo. Nјima bi trebalo da se ustupi jedna klanica, podsećam da smo mnoge od njih ugasili, nekada smo imali 13 izvoznih klanica. U tom slučaju, a to bi bila vrsta čvrstog ugovora, ne bi bila potrebna pomoć države u tolikoj meri, kroz robne rezerve, i tako bi se državna kasa punila. Dakle ceo koncept bi se menjao i bila bi to izvozno orijentisana proizvodnja“, kaže Vidović.

Srbija je nekada imala 1,1 miliona krmača, danas je to oko samo 250.000!  Imamo kapacitete da odgojimo 30 do 35 miliona prasadi do 30 kilograma. Stopiranje dozvola uvoza svinja na 60 dana je mera kratkog daha, ocenjuju stručnjaci i apeluju na državu da zaustavi uvoz mesa, naročito onog sečenog, koje je sumnjivog kvaliteta.