Kad i kako srpska poljoprivreda može stići evropsku

 Gde se Srbija i njena poljoprivreda danas nalaze najbolje poređenje je sa Slovenijom koja je bila članica SFRJ: ona ima blizu 2,1 miliona stanovnika i bruto domaći proizvod vredan 70,36 milijardi dolara. Nacionalni dohodak po stanovniku je 36.464 dolara, prema podacima statistike iz 2018. godine! Ako, pogledamo Srbiju danas, BDP je 44 milijarde dolara i nacionalni dohodak je oko 5.000 dolara po stanovniku!?

Branislav Gulan

– Učešće poljoprivrede u BDP Slovenije je jedan odsto, a u Srbiji od devet do 11 odsto! U 2020. godini biće oko 15 odsto. Sa prerađivačkom industrijom (koja je dobrim delom ugašena, to se udvostručuje). RAs poljhorpivredne proizvodnej u Srbiji poslednje tri decenije je samo 0,45 odsto!

– Kada je reč o zadrugarstvu u Sloveniji ima 60 zadruga, 15.000 zadrugara i 45.000 kooperanata. Mladi bračni parovi ako ostaju da nasleđuju roditelje dobijaju po 45.000 evra. Ako samo jedan od parova hoće da radi u nekoj firmi i da istovremeno obrađuje roditeljsku zemlju, dobija po 18.500 evra! U Srbiji je vraćen duh zadrugarstva. Za poslednje tri godine od pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’ osnovano je oko 750 novih zadruga. Prvi put zadrugarstvo je sa bespovratnim novcem podržala i država pa je dato 1,7 milijardi dinara. Taj novac su dobile 152 zadruge, a boljitak života je osetilo 6.120 porodica u selima;

– Prosečne subvencije po hektaru u Sloveniji su veće od 500 evra, a u EU se kreću do 900 evra! U Srbiji one su oko 36 do 45 evra po hektaru. U tom finansijskom raskoraku se nalazi i uzrok zašto su oni konkurentni, a mi nismo! Da bi ih stigli tregbva da pro]E šest decenija!

Sektori agrobiznisa u Srbiji i EU

Pošto Srbija ide ka EU, a svi propisi i legislativa, dakle uslovi proizvodnje i prerade moraju se prilagoditi onome šta i kako se radi u EU. Tako se mala i mikro, kao i srednja preduzeća moraju prilagoditi, odnosno i pripremiti za poslovanje i konkuretnost u zajednici kakva će tada biti EU. To se odnosi i na sektore agrobiznisa.

Višegodišnji zasadi

• Koji su uslovi za podizanje novih zasada u zemljama EU i koja dokumentacija je potrebna?

Propisi EU ne predviđaju postojanje kvota za podizanje novih zasada voćnjaka, tako da je to stvar procene svakog potencijalnog proizvođača. Proizvođači su dužni jedini da poštuju kodeks dobre poljoprivredne prakse, propise koji regulišu bezbednost hrane, zaštitu potrošača, kao i mere usmerene na očuvanje životne sredine. Za razliku od podizanja novih voćnjaka, podizanje novih vinograda po važećim propisima na nivou EU nije više moguće. Jedino mogu da se krče stari vinogradi i podiže novi na istim površinama. Zbog toga je veoma bitno, da se pre ulaska u EU obnove ili podignu novi vinogradi i da se na taj način obezbedi bolja pozicija.

Mlekarstvo

• Kakve su kvote za mleko za pojedine države članice i koji je kriterijum za utvrđivanje kvota?

Kvote za mleko u EU uvedene su 1984. godine zbog velikog porasta proizvodnje mleka, a određene su na osnovu proizvodnje u referentnoj (početnoj) godini. Svaka država članica ima kvote za isporuku mleka u mlekare i za direktnu prodaju potrošačima. Nacionalan kvota raspoređuje se među proizvođačima na osnovu proizvodnje iz referente (početne) godine, tako da proizvođači dobijaju svoju pojedinačnu kvotu. Proizvođači mogu svoje kvote da prodaju ili iznajmljuju onima koji žele da povećaju proizvodnju po cenama definisanim na tržištima.

• Koliko traje obračunska godina za mleko?

Obračunska godina za mleko računa se od 1. marta tekuće kalendarske godine do 1. aprila naredne godine. Svaka država članica podnosi Evropskoj komisiji do 1. septembra tekuće godine izveštaj o primeni kvota za mleko u prethodnom obračunskom periodu. U slučaju da država članica prekorači utvrđenu kvotu, predviđa se plaćanje kazne koja trenutno iznosi oko 28 evra na 100 litara mleka. Iznosi kvote za mleko u EU važili su do 2015. godine.

• Šta treba da uradimo u proizvodnji mleka što do sada nismo?

Praksa u EU pokazala je da bi trebalo oformiti registre gazdinstava koja se bave stočarstvom na nivou jedinica lokalne samouprave (opština), kako bi se gazdinstva i prerađivači koji se bave određenim proizvodnjama i tehnologijama razdvojila od mešovitih. Porodična poljoprivredna gazdinstva treba da se specijalizuju, pređu s mešovite na speciojalizovanu proizvodnju, uz povećanje proizvodnje do maksimalne za postojeću veličinu i kapacitete gazdinstava – mikro firmi. Takođe, još jedna preporuka je da se obavi ukrupnjavanje poseda, koliko je to moguće, jer se to pokazalo kao najbolje rešenje iz prakse država članica EU.

• Da li proizvođači iz Srbije mogu da koriste oznaku ,,feta“ za domaće sireve ili druge mlečne proizvode?

Nakon isteka roka od pet godina od stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica i Republike Srbije, odnosno Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice i Republike Srbije, domaći proizvođači nemogu da koriste termin ,,feta“ za svoje proizvode.

Termin ,,feta“ predstavlja uobičajeni izraz u opštoj upotrebi u prometu u Republici Srbiji za određenu vrstu proizvoda, pa je stoga dosadašnja praksa bila da su proizvođači u prometu koristili reč ,,feta“ za obeležavanje svojih proizvoda i kao sastavni deo određenog broja registrovanih žigova. Na nivou EU dugo je postojao spor po pitanju generičkog karaktera termina ,,feta“, u smislu da se radi o izrazu u opštoj upotrebi ili i tradicionalnom nazivu, da bi konačno ,,feta“ dobila zaštitu kao oznaka geografskog porekla koja se vezuje za područje Grčke. Proizvođači sira iz Srbije nikada ne mogu postati ovlašćeni korisnici oznake geografskog porekla (imena porekla ili geografske oznake) koja se vezuje za područje Grčke, jer svoj sir ne proizvode na označenom geografskom području.

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU, odnosno i Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima, Republika Srbija je preuzela obaveze koje se tiču zaštite oznaka geografskog porekla registrovanih na nivou EU.

– obaveza Republike Srbije je da na svojoj teritoriji zabrani svaku upotrebu imena zaštićenih u EU i za slične proizvode koji ne zadovoljavaju uslove za korišćenje oznake geografskog porekla;

– obaveza je da u roku od pet godina od dana stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima, prestanu da se koriste žigovi koji se sastoje ili u sebi sadrže naziv koji je identičan ili sličan oznaci geografskog porekla koja je registrovana na nivou EU, u skladu sa Uredbom EZ 510/206, a koji se odnosi na slične proizvode koji ne ispunjavaju uslove za korišćenje oznake geografskog porekla;

– obaveza je da se obezbede pravna sredstva koja će garantovati da će svaka oznaka geografskog porekla zaštićenih na nivou EU, a koje predstavljaju uobičajene izraze u opštoj upotrebi za određene proizvode, prestati da se koristi u Republici Srbiji, najkasnije pet godina nakon stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima;

Svako korišćenje oznake ,,feta“, čak i ako se koriste reči ,,vrsta“, ,,tip“, ,,način“, ,,imitacija“, po postupku i slično, pa čak i ako je navedeno istinito geografsko poreklo proizvoda (npr ,,Somborska feta“ ili sir u tipu ,,Fete“, sir proizveden na način kako da se proizvodi ,,Feta“) predstavlja nedozvoljenu radnju, zbog koje svi proizvođači ovog sira iz Srbije mogu imati vrlo ozbiljne pravne i ekonomske posledice, kao što je nadoknada stvarne štete i izmakle dobiti, do njenog trostrukog iznosa.

POLITIČKA RENTA: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

          Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivvrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. ,,Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto’’, kaže Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i publicista.

STOČARSTVO

• U EU je utvrđen sistem praćenja (sledljivosti) goveda i goveđeg mesa. Da li ovaj sistem važi samo za goveđe ili i za druge vrste mesa (na primer za prasad, živinu i slično)?

U EU uspostavljeni su sistemi obeležavanja i registracije za goveda, ovce,, koze, svinje, konje, kao i kućne ljubimce. Cilj formiranja ovih registara je da se uspostavi praćenje kretanja stoke (takozvana sledljivost), kontrola od strane nadležnih veterinarskih službi i sprečavanje širenja bolesti radi, bezbednosti hrane i zaštite potrošača.

Na osnovu odredbi Zakona o veterinarstvu Republike Srbije i relevantnih podzakonskih propisa kojima se reguliše način obeležavanja i vođenja evidencije o obeleženim govedima, kopitarima, ovcama, svinjama, kozama, pčelinjacima i pčelinjim društvima, u R.Srbiji, uspostavljeni su sistemi obeležavanja i registracije ovih vrsta životinja, koji se neprekidno unapređuju, a koji će omogućiti veću sledljivost proizvoda, efikasniju kontrolu, viši nivo zaštite potrošača i bezbednost hrane.

• Kako će ulazak Srbije u EU uticati na proizvodnju goveda, svinja, živine, sitne stoke i ostalog?

Na tržištu EU ne postoje kvote za proizvodnju mesa, tako da se može proizvoditi u skladu sa zahtevima tržišta (odnosno ponudom i potražnjom), ali uz strogo sprovođenje zdravstveno veterinarskih mera. Proizvodnja mesa u R.Srbiji ne pokriva potrebe domaćeg tržišta, tako da se meso uvozi. Pristupanje Srbije EU ne bi trebalo da značajnije utiče na smanjenje proizvodnje. Ipak, očekuje se da će proizvodnja u sektoru mesa biti uže specijalizovana među proizvođačima, a da će eventualni podsticaji biti uslovljeni ne samo primenom odgovarajućih standarda već i time da jedino registrovani proizvođači mogu da ostvaruju prava na određena podsticajna sredstva.

• Šta za industriju prerade mesa znači pristupanje EU?

Pristupanje Srbije EU za industriju prerade mesa značiće uvođenje još strožijih pravila u proizvodnji i kontroli od strane nadležnih veterinarskih službi praćenjem linije klanja, kategorizacije i kvaliteta mesa. Kontrolu i sertifikaciju ove proizvodnje u EU obavljaju nezavisni kontrolori s licencom, koji nisu zaposleni u ministarstvima nadležnim za poljoprivredu, niti su predstavnici proizvođača, odnosno proizvođača mesa. Cilj ovih mera je postizanje objektivnosti u radu.

• Kakvu podršku mogu da očekuju srpski proizvođači zlatiborske pršute, kulena, kobasice?

Postoji predlog da se uspostave mere podrške za povraćaj troškova kontrole za proizvode sa geografskim poreklom, dela troškova za izdavanje kontrolnih markica od strane Zavoda za izradu novčanica, kao i za kupovinu opreme i adaptaciju proizvodnih kapaciteta.

• Kako ćemo zaštititi autohtone poljoprivredne proizvode?

Poslednjih godina, zbog povećane konkurentnosti, sve je veći trend da se na tržište plasiraju prehrambeni proizvodi koji se odlikuju autentičnošću i/ili tradicijom. Te karakteristike prehrambenog proizvoda proizilaze iz vrednosti njegovog sastava, načina proizvodnje i prerade, i podneblja iz kojeg dolazi. Srbija ima ogroman potencijal u ovom segmentu, jer je zemlja klimatskih i geografskih različitosti, zbog bogate kulture i tradicije. Ovaj sistem utiče na povećanje eksluzivnosti proizvoda, i odgovora potrošačima u Evropi, koja se najviše služi označavanjem geografskog porekla. Međutim, oznake geografskog porekla hrane predstavljaju oblik prava intelektualne svojine, koji do sada nije dovoljno korišćen i iskorišćen u Republici Srbiji. Do sada je u Republici Srbiji više od 50 poljoprivrednih proizvoda registrovano imenom porekla ili geografskom oznakom. Takođe, pored kontrole proizvoda sa geografskim poreklom, u procesu je i uspostavljanje sistema obeležavanja ovih proizvoda kontrolnim markicama.

VINO I RAKIJA

• Šta je Srbija učinila u pogledu zaštite geografskog porekla vina?

U skladu sa Zakonom o vinu Republike Srbije, usvojen je Pravilnik o izgledu, sadržini i načinu isticanja evidencione markice za vino s geografskim poreklom. Od septembra 2010. godine uspostavljena je procedura obeležavanja vina s geografskim poreklom evidencionim markicama. Vino s geografskim poreklom (PGI-protected geographical indication) ili zaštićenom oznakom porekla (PDO – protected designatioc of origin) su vina koja su proizvedena od grožđa iz definisanih vinogradarskih proizvodnih područja, u kojima se odvija i tehnološki postupak proizvodnje samog vina. Sve vinogradarske parcele treba da budu premerene GPS tehnikom (Sistem snimanja površina iz satelita), a celokupnu proizvodnju (i grožđa i vina) kontroliše organizacija kojoj je Ministarstvo poljoprivrede poverilo ove poslove. Nakon završene procedure kontrole, ispunjeni su uslovi da se vino deklariše kao vino s geografskim poreklom i da se obeležava evidencionim markicama: za ,,regionalno“ vino (PGI) markicama zelene boje i tradicionalnom oznakom GI, odnosno markicama za kvalitetno vino s geografskim poreklom (PDO) markicama crvene boje i tradicionalnom oznakom K.P.K.

Pošto je svaka markica zaštićena od falsifikovanja i ima svoj jedinstven serijski broj, na lak način omogućava se kontrola vina s geografskim poreklom u prometu, a s druge strane, ovo predstavlja ,,pečat i garant“ proverenog geografskog porekla i kvaliteta. Na taj način, vinima s geografskim poreklom daje se poseban značaj i ističe dodata vrednost.

• Hoće li država štititi srpske vinare od prevelikog uvoza stranih vina i kako?

Jedini način da se srpski proizvođači zaštite od prevelikog uvoza vina, proizvedenih u zemljama EU, jeste da proizvode kvalitetna vina koja će na tržištu Srbije i tržištu EU biti prepoznatljiva i cenovno konkurentna. Proizvodnja vina mora da bude zasnovana na kvalitetnim vrhunskim, autohtonim sortama iz Srbije, a proizvođači vina da budu izvozno orijentisani, odnosno da nastupaju udruženo, u okviru vinarskih kuća i drugih oblika udruživanja.

Zaštita i kontrola oznaka vina, alkoholnih pića i aromatizovanih vina, definisana je u Protokolu dva o uzajamnim preferencijalnim koncesijama za određena vina, uzajamnom priznavanju, zaštiti i kontroli oznaka vina, alkoholnih pića i aromatizovanih vina, Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između EU i R.Srbije. Ove preferencijalne (povoljne) trgovinske koncesije za određena vina, međusobno su dogovorile R.Srbija i EU, kao i uzajamno priznavanje, zaštitu i kontrolu oznaka vina, alkoholnih pića i aromatičnih vina. Navedenim protokolom, Republika Srbija dala je EU kvotu za uvoz vina poreklom iz EU na tržište Srbije bez carina, i to u iznosu od 25.000 hektolitara, a EU je dala Srbiji kvotu za izvoz od 63.000 hektolitara pod uslovom da ni Srbija ni EU ne isplaćuju nikakve izvozne subvencije za izvoz navedenih količina.

• Koje direktive EU regulišu vinogradarstvo i vinarstvo, i u kojoj meri ih je Srbija prenela u domaće zakonodavstvo?

Pravni okvir koji reguliše sektor vinarstva i vinogradarstva u EU veoma je širok i obiman i obuhvata desetine propisa EU. Zakonodavstvo koje reguliše ovu oblast na nivou EU obuhvata propise koji se odnose na zajedničku organizaciju tržišta za vino, propise koji regulišu geografske onake, poreklo, enološke prakse, kao i pravila o označavanju, proizvođačkim organizacijama, trgovinu s trećim zemljama… Zakon o vinu, koji je usvojen u 2009. godini, kao i podzakonski propisi koji su doneti i treba da se usvoje na osnovu njega, u skladu su s najnovijim zahtevima i propisima EU u ovoj oblasti.

• Kakav je status pčelarstva u Srbiji?

Proizvodnja i prodaja meda i pčelinjih proizvoda u EU ima trend porasta. Kako proizvodnja ovih proizvoda ne zadovoljava potrebe evropskog tržišta, EU je i najveći uvoznik meda i pčelinjih proizvoda, najviše iz Kine i Argentine. U cilju povećanja proizvodnje meda i pčelinjih proizvoda u EU se podstiče ova proizvodnja tako što se sufinansira sa 50 odsto investicija u pčelarstvo. Svaka država članica mora doneti u okviru Nacionalnog programa razvoja poljoprivrede, detaljne mere koje će doprineti razvoju pčelarstva, kao i mere kontrole sprovođenja ovog programa. S obzirom da proizvoidnja meda i pčelinjih proizvoda u EU zadovoljava samo 52 odsto svojih potreba, smatra se da će ulaskom Srbije u EU otvoriti mogućnosti za unapređenje pčelarstva u Srbiji, sredstvima koja su u EU namenjena za razvoj pčelarstva.

• Šta će biti sa običajem proizvodnje rakije u domaćinstvima, kada Srbija bude člancia EU?

Tradicionalni način pečenja rakije u domaćinstvima, kako u Srbiji postoji, biće moguć i nakon ulaska Srbije u EU. Fizička lica koja na ovakav način proizvode rakiju, moći će to i dalje da rade, samo za sosptvene potrebe, u skladu i sa važećim propisima Republike Srbije, koji regulišu ovu materiju, odnosno Zakonom o rakiji drugim alkoholnim pićima.

• Šta je to geografska oznaka porekla, šta proizvođač dobija njenom zaštitom i kako štiti geografsku oznaku porekla?

Postoje dve oznake geografskog porekla:

Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona, ili lokaliteta kojim se označava proizvod koji odatle potiče, čiji se kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljeni geografskom sredinom, uključujući prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na određenom ograničenom području.

Geografska oznaka određuje proizvod poreklom s teritorije određene zemlje, regiona ili lokaliteta s te teritorije, gde se određeni kvalitet, reputacija ili druge karatkasristike proizvoda suštinski mogu pripisati njegovom gegorafskom poreklu i čija se proizvoonja i / ili, prerada, i / ili priprema odvijaju na određenom ograničenom području.

Procedure i postupak zaštite oznake geografskog porekla definisani su Zakonom o oznakama gegrafskog porekla.

• Da li može da se zaštiti oznaka geografskog porekla za poljoprivredni proizvdod na nivou EU, iako je on proizveden u Srbiji?

Ovlašćeni korisnik oznake geografskog porekla, odnosno podnosilac prijave za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla za poljoprivredne i prehrambene proizvode, može da podnese zahtev za registrovanje oznake geografskog porekla na nivou EU, u skladu sa Uredbom Saveta Evropske zajednice 509/2006 i Uredbom Saveta EZ 510/2006 kojima se uređuje zaštita oznaka geografskog porekla za poljoprivredne i prehrambene proizvode. Jedini uslov za proizvođače iz trećih zemalja jeste da proizvod prvo bude zaštićen po nacionalnom zakonodavstvu.

U EU postoji baza podataka (DOOR) koja sadrži sve proizvode registrovane na nivou EU sa oznakom geografskog porekla (PGI), zaštićenom oznakom porekla (PDO) i tradicionalne proizvode (TSG), odnosno proizvode za koje su podnete prijave za priznavanje.

• Šta se podrazumeva pod organskom proizvodnjom hrane i da li je ta proizvodnja regulisana u Srbiji?

Organska proizvodnja je sistem upravljanja poljoprivrednim gazdinstvom i proizvodnjom hane, koji kombinuje visok stepen očuvanja životne sredine, biodiverztiteta, očuvanja pirodnih resursa, primene visokih standarda dobrobiti životinja i metoda proizvodnje sa zahtevima određenih kupaca za proizvodima dobijenim korišćenjem prirodnih supstanci i procesa. Organska proizvodnja ima dvostruku socijalnu ulogu – obezbeđuje odgovarajuću ponudu na tržištu za kupce organskih proizvoda i obezbeđuje robu koja doprinosi unapređenju zaštite životne sredine, dobrobiti životinja i ruralnog razvoja.

Organska proizvodnja hrane u R.Srbiji regulisana je Zakonom o organskoj proizvodnji kojim je, između ostalog, propisano da Ministarstvo poljoprivrede, daje ovlašćenje kontrolnim organizacijama za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji. Pomenuti zakon definiše organsku proizvodnju na sledeći način:

,,Organska proizvodnja jeste proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda koja se zasniva na primeni metoda organske proizvodnje u svim fazama proizvodnje, a koja isključuje upotrebu genetički modifikovanih organizama i proizvoda koji se sastoje ili su dobijeni od genetički modifikovanih organizama, kao i upotrebu jonizujućeg zračenja“.

Na osnovu ovog zakona usvojen je Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodamka organske proizvodnje. Ministarstvo poljoprivrede je 2011. godine ovlastilo osam organizacija za obavljanje poslova sertifikacije u organskoj proizvodnji.

• Šta je Zajednička politika ribarstva?

Zajednička politika ribarstva (Comon Fisheries Policy – CFP) je skup zakonskih propisa koji definišu kako se u EU upravlja ribljim resursima i akvakulturom. Prve zajedničke mere u ovom sektoru usvojene su 1970. godine, kada je dogovoren jednak pristup ribara EU vodama država članica. Usvojene su i mere za uspostavljanje zajedničkog tržišta proizvoda od ribe i uvedene mere za koordinaciju modernizacije ribarskih flota i obalne infrastrukture.

ZPR se sastoji iz četiri komponente:

1. regulisanje proizvodnje, količine, ocenjivanja, pakovanja i obeležavanja ribe i proizvoda od ribe;
2. podrška organizacijama proizvođača i zaštita ribara od iznenadnih tržišnih promena;
3. određivanje minimalnih cena ribe i finansiranje otkupa neprodate ribe;
4. definisanje pravila trgovine sa državama koje nisu članice EU;
5. Za nadzor nad sprovođenjem Zajedničke politike ribarstva u EU i primenu zajedničkih standarda od strane država članica, zadužena je Agencija zajednice za kontrolu ribarstva (Communituy Fisherues Control Agency – CFCA)

• Delatnost proizvodnje i prometa duvana

Proizvodnjom i prometom duvana može se baviti pravno lice. Fizičko lice – proizvođač duvana, pod uslovom da ima zaključene kooperantske ugovore sa proizvođačima duvana, odnosno sa obrađivačem duvana, takođe se može baviti ovom delatnošću.
Radi dobijanja dozvole, privredni subjekt podnosi Upravi za duvan zahtev za dobijanje dozvole za obavljanje proizvodnje duvana, sa dokazima o ispunjenosti uslova. Dozvola se izdaje na vreme od pet godina, a proizvođač duvana se upisuje u registar proizvođača duvana bez uplate naknade za upis.

• Koji standardi u bezbednosti hrane se primenjuju u EU?

Sadašnja politika bezbednosti hrane u EU zasnovana je na nizu principa koji su ustanovljeni ili unapređeni od 2000. godine. Ovi principi, primenjivani u skladu sa integrisanim pristupom u oblati bezbednosti hrane nazvanim od ,,njive do trpeze“, posebno uključuju transparentnost, analizu rizika i prevenciju, zaštitu potrošača i slobodan protok bezbednih i visokokvalitetnih prehrambenih proizvoda u okviru zajedničkog tržišta, kao i s trećim zemljama. Izvestan broj institucija, a posebno Evropska agencija za bezbednost hrane, odgovorni su za dostizanje standarda bezbednosti hrane.

Naučna istraživanja takođe su veoma važan element politike bezbednosti hrane na nivou EU.

Standardi u bezbednosti hrane navedeni su u ,,Opštem zakonu o hrani“, odnosno Uredbi 178/2002 Evropskog parlamenta i Saveza od 2002. godine. Takođe, postoji i set uredbi nazvan ,,Higijenski paket“ (uredbe 852/2004EZ, 853/2004/EZ, 854/2004/EZ i 882/2004/EZ), kao i pravni propisi EU koji regulišu specifične oblasti hrane i hrane za životinje, kao što su: ishrana životinja (uključujući mediciniranu hranu, higijena hrane i hrana za životinje, zoonoze, sporedni proizvodi životinja, rezidue, zagađivači, kontrola i iskorenjivanje bolesti životinja koje mogu da utiču na javno zdravlje, označavanje hrane i hrane za životinje, aditivi za hranu i hranu za životinje, vitamini, minerali, soli, materijali koji dolaze u kontakt sa hranom, voda za piće, nova hrana, genetski modifikovani organizmi…

Pored standarda za bezbednost hrane koji su predviđeni gore navedenim propisima EU, oblast bezbednosti hrane treba proširiti pravilima i principima Sporazuma o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera (SPS), Sporazuma o tehničkim barijerama (OIE), Codex Alimentarius Komisije za međunarodne standarde za hranu i Međunarodne konvencije za zaštitiu zdravlja (IPPC) u okviru Svetske trgovinske organizacije, u čije članstvo Srbija očekuje da je prime.

Proizvodi koji se izvoze na tržište EU iz trećih zemalja treba da budu u skladu sa internim EU standardima.

• Da li su standardi o bezbednosti hrane u Srbiji isti kao i standardi u EU?

R.Srbija u procesu evropskih integracija i procena pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) svoje propise, koji regulišu bezbednost hrane, u velikoj meri harmonizovala je i uskladila s relevantnim propisima EU, odnosno SPS i TBT sporazumima STO i standardima Međunarodne organizacije za zdravlje životinja (OIE), Codex Alimentarius komisije i Međunarodne konvencije za zaštitu zdravlja bilja (IPPC).

Usklađivanjem propisa iz ove oblasti olakšan je plasman srpskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržište EU, jer sami proizvodi koji su proizvedeni u trećim zemljama, u skladu sa zahtevima i standardima bezbednosti hrane EU, mogu biti plasirani na zajedničko tržište EU.

• Da li standardi bezbednosti hrane utiču na konkurentnost domaće privrede?

Visoki standardi bezbednosti hrane, koji su postavljeni na nivou EU, u velikoj meri utiču na konkurentnost domaće poljoprivrede, uključujući i prehrambenu industriju. Dostizanje evropskih standarda u proizvodnji zahteva znatna ulaganja, počevši od primarne poljoprivredne proizvodnje, jer bezbednost hrane počinje još na njivi i na farmi. Ulaganja koja se zahtevaju od poljoprivrednika, kako u obrazovanje zaposlenih tako i u odgovarajuću opremu i tehnologiju, dovodi do povećanja cene koštanja pojedinih proizvoda. Upoređujući domaći agrarni budžet i podsticajna sredstva koja su našim proizvođačima na raspolaganju, sa nivoom evropskih subvencionisanih farmera, jasno je da povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača predstavlja veoma zahtevan proces. U suprotnom sa sadašnjim nivoom subvencija domaći proizvođači ne mogu da budu konkuretni na svetskom tržištu.

• Šta su šeme kvaliteta poljoprivrednih proizvoda?

Osnovni cilj zajedničke poljoprivredne politike u oblasti kvaliteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda jeste da izgradi i primeni ,,šeme kvaliteta“, kao što su organska poljoprivreda, kao i primena tržišnih standarda. Evropske šeme kvaliteta su na primer sistem geografskog porekla, organska proizvodnja, sertifikacione šeme (nacionalne ili privatne), primena tržišnih standarda. Postoje tri šeme zaštite geografskog porekla – za vina, alkoholna pića i poljoprivredne i prehrambene proizvode, kao i dva instrumenta – zaštite imena porekla (PDO – protcted designation of origin) i zaštita geografske oznake (PGIotected geographical indication). Pored ovih šema kvaliteta, postoje i brojne privatne šeme.

• Kako da potrošači budu sigurni u kvalitet hrane koju kupuju?

Potrošači kao krajnji konzumenti poljoprivredno – prehrambenih proizvoda, kvalitet hrane mogu da procene, pre svega, na osnovu informacija koje su im dostupne na etiketama ili pakovanju proizvoda. Deo pravne tekovine EU reguliše oblast obeležavanja i deklarisanja proizvoda, kao i njihovo reklamiranje i prezentaciju. Osovni princip je da se obeležavanjem proizvoda potrošač ne sme obmanjivati. Jedan od propisa EU koji reguliše oblast obeležavanja, prezentacije i reklamiranja prehrambenih proizvoda je Direktiva 2000/13/EZ.
Cilj koji se želi postići označavanjem je garancija da potrošači imaju pristup kompletnoj informaciji o sadržaju i sastavu proizvoda, u cilju zaštite zdravlja i svojih interesa.

Srbija je na putu bez povratka, a to je EU. Odmah se postavlja i pitanje šta domaći poljoprivrednici i preduzetnici dobijaju, a šta gube članstvom Srbije u EU? Najveća korist koju proizvođači dobijaju članstvom u EU je stabilnost podrške i veća stabilnost tržišta, u odnosu na postojeće stanje u Srbiji. Jedna od osnovnih karakteristika ZPP je finansiranje, s tačno utvrđenim iznosima subvencija mogućim korisnima i namenama na godišnjem nivou. Na ovaj način, među sve učesnike u procesu proizvodnje, prerade i plasmana hrane unosi se stabilnost, predvidljivost i konzistentnost u poljoprivrednoj politici. Svaki poljoprivrednik je siguran s koliko pomoći godišnje može da računa i na osnovu toga može slobodno planirati kako će uložiti sredstva.

Nivo cena ne može se garantovati, ali se razvijenim i uhodanim instrumentima cenovne politike obezbeđuje manja promena cena i onemogućavaju njihova visoka variranja, što na domaćem tržištu trenutno nije slučaj.

S druge strane, otvaranjem tržišta i snižavanjem carinskih stopa za uvozne proizvode, srpski poljoprivrednici – preduzetnici će morati da se izbore kvalitetom i cenom za mesto, kako na domaćem tako i na inostranim tržištima, i u isto vreme da se pridržavaju svih važećih propisa u oblasti bezbednosti hrane, sistema kvaliteta i očuvanja i održivog korišćenja prirodnih resursa (primena dobre poljoprivredne prakse). Napomena: Od sredine 2014. godine Srbija je dobila dodatnu liberalizaciju trgovine sa EU. Od tada ona je mogla u EU bez carina više da izvozi šarana, prerađevine od ribe, vina i šećera. To je bila posledica stupanja na snagu Protokola o prilagođavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Protokol je Srbija potpisala sa EU zbog ulaska Hrvatske u ovu zajednicu, i na taj način su povlastice u trgovini između Srbije i nove evropske zajednice, koje su dogovorene prema sporazumu CEFTA, prenesene na sporazum koji Srbija ima sa EU. Tako je bescarinska kvota za izvoz šarana povećana sa 60 na 86 tona. Otvorena je nova bescarinska kvota za uvoz prerađevina od riba u količini od 15 tona. Kvota za izvoz šećera uvećana je za 1.000 tona i sad iznosi 181.000 tona. Bescarinska kvota za izvoz vina povećana je za 4.300 hektolitara i sad iznosi 67.000 hektolitara.
(Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) potpisan je 29. aprila 2009. godine, a primenjuje se od 1. septembra 2013. godine).

                                           (Autor je publicista i član Mreže za ruralni razvoj Srbije u EU)