Izvozni proizvodi 12: piliće meso

Ова категорија шестоцифрене ХС класификације садржи 11 производа, али Србија има извоз већи од милион евра код првих пет група, које се односе на пилетину. Четири групе производа односе се на ћуретину и ово је срамотан податак за Јагодину да цела Србија извезе ћуретине само за 40 хиљада евра. Ово мора Драгану Марковићу Палми и Олимпијцу да буде први радни задатак након следећих избора: да општина (или спонзори, фондови ЕУ, министарство пољопривреде…) купи неколико хиљада ћурки и да их насели по двориштима домаћина у свим селима јагодинске општине. Још три производа тичу се гуски и патки.

Збирна вредност извоза свих ових производа повећана је 2,6 пута у 2015г у односу на 2008г.

Високе стопе раста извоза пољопривредних производа из већине земаља довеле су нас до додатног питања: како је економска криза утицала на овај сектор? У ситуацији када милиони људи желе да уђе у Европу , како из ратом угрожени подручја, тако и у потрази за бољим животом, услед демографске експлозије коју не прати економски раст, логично је да потражња за храном расте и да, колико год финансијске институције манипулисале ценама примарних производа, расте и светски извоз.

Изражено у еврима, светски робни извоз у 2014г (14 хиљада милијарди евра) био је за 29,5% већи од вредности у 2008 години. У томе је извоз хране (ХС 01-24) повећан за 49,7%, са 772 на 1.156 милијарди евра, а извоз индустријских производа повећан је за 27,9%. Удео хране у светском робном извозу повећан је са 7,1% у 2008 на 8,2% у 2014г.

Пошто је од 2008г долар ојачао у односу на евро, доларске стопе раста изгледају умереније и дају сасвим другачију слику: укупан светски извоз повећан је за 17%, у томе индустријски за 15,6%, а пољопривредни за 35,2%. То значи да је просечна геометријска стопа раста извоза индустријских производа 2,4%, а пољопривредних 5,2%, те да размена пољопривредним производима расте више него двоструко брже од индустријске.

Према подацима о броју стоке у Републици Србији, број живине (17,4 милиона) повећан је 1,6%, а повећан је и број свиња за 1,5% и оваца за 2,3%, док је смањен број говеда (-0,5%), коза (-7,2%) и коња (-2,5%).  Рекло би се да крупна стопа опада, а расте ситна стока и живина.

Уз извоз по врстама меса, приложене су четири табела за извоз пилећег меса, у зависности у каквом је стању (жива, смрзнута, цела, у комадима…).

Код извоза 020711 Fowls (gallus domesticus), whole, fresh or chilled, Србија је на 27 месту са 2,33 милиона евра, а испред ње су од суседних земаља Бугарска, Мађарска и Румунија. Белорусија је на првом месту са 125 милиона евра, вероватно као водећи снабдевач Русије пилетином.

Код 020712 Fowls (gallus domesticus), whole, frozen, Србија је на 43 месту, а уз поменуте суседе је и Хрватска са већом вредношћу извоза.

Код 020713 Fowls (gallus domesticus), cuts & offal, fresh/chilled, Србија је на 43 месту и ту су Мађарска, Румунија и Бугарска, без Хрватске испред Србије.

И на крају, код 020714 Fowls (gallus domesticus), cuts & offal, frozen, Србија је тек на 67 месту, и суседном трију се прикључује, сам Хрватске и БиХ.

Ови подаци су ме као Поморавца дубоко разочарали. Цело Поморавље од Варварина и Ћићевца до Смедерева и Пожаревца могло би да живи и ужива само да намножи живину и ситну стоку. Овако, остаје само да константујемо да су у окружењу од нас у томе доста бољи.

П.С. Одлазећи 26.3. у Трешњевицу, општина Параћин, снимио сам две ћурке у дворишту мог ујака. Трећа је лежала на јајима, што значи да је будућност ћурећег рода у поморавским крајевима светла.