Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Србија је у 2014. години, према подацима СТО, имала извоз воћа вредан 415,3 милиона евра. Овај податак не укључује производе од воћа и воћне сокове. Када се подели са процењеним бројем становника у Србији (7,2 милиона) долазимо до податка да је по становнику извоз воћа вредео 57,6 евра!
Да би смо разумели да ли је ово много или мало, треба узети податке о процењеном броју становника на порталу Ције за 2014. годину и поделити вредности извоза са бројем становника. Већина земаља није приложила податке о извозу за 2014. годину, па се за њих податак односи на извоз по становнику из 2013. године.
Просечан извоз воћа у свету износи 10,1 евра по становнику јер је извоз у 2013. години воћа вредео 72,2 милијарде евра, а било је 7.175 милиона становника.
Са 57,6 евра по становнику Србија се налази на 13 месту у свету (не рачунајући Питкаирн са 48 становника), и упоредива је са Гвинејом-Бисао на 12 и са Израелом на 14 месту. Прва је Костарика за 275,7 евра по становнику, а прате је Нови Зеланд, Белгија, Холандија и Чиле, пре Шпаније за 146 евра по становнику. Од нама географски блиских земаља Грчка је на 11 месту са 75,3 евра по становнику, а Италија је на 17. месту на 49,5 евра по становнику у 2013. години (Србија је имала тачно 50 евра по становнику у тој години). Турска је на 23 месту са 39,9 евра по становнику од извоза воћа, уз вредност извоза од 3,26 милијарди евра.
САД нису само познати по филмовима, авионима и војним технологијама: извозе воће у вредности од 11,2 милијарди евра, што је по 35,1 евра по становнику.
На основу ових података, на основу података о паду броја становника на селу и на основу повећања необрадивих површина, лако се може закључити да је велика шанса за Србију да повећа површине под воћем у Централној Србији: има од Бога подарену изванредну климу и земљиште, и томе још треба додати мало рада и много организације у складиштењу, преради и извозу воћа.
