ISTRAŽIVANJE DRŽAVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE

Stočarstvo u dubokoj krizi, subvencije potrošene bez rezultata

IAKO JE U PERIODU 2016 DO 2018. GODINE REPUBLIKA SRBIJA IZ BUDŽETA IZDVOJILA  OKO 28 MILIJARDI DIANRA ZA PODSTICAJE U STOČARSTVU, NIJE DOŠLO DO POVEĆANJA BROJA GTRLA KOD POJEDINIH VRSTA ŽIVOTINJA, PROIZVODNJE MESA I POVEĆANJA IZVOZA U OBLASTI STOČARSTVA…

STOČARSKA PROIZVODNJA U REPUBLICI SRIBIJI SUOČAVA SE SA BROJNIM PROBLEMIMA KOJI KAO POSLEDICU IMAJU SMANJENJE BROJA GRLA I PAD PROIZVODNJE POJEDINJIH VRSTA MESA.

BROJ GRLA/KOŠNICA (U HILJADAMA) ZA PERIOD OD 2015. DO 2018. GODINE

Ministarstvo poljoprivrede upravljanjem nije obxezbedilo stalnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja u stočarstvu. Prilikom planiranja niej polazilo od potreba poljoprivrednika već se prialgođavalo dobijenim sredstviam kroz česte izemejnh Uredbe o raspodeli podsticaja u poljorpviredi i ruralnhom razvoju i Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticdaje u stoačrstvu. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede je vršilo samo delimičan nadzor nad radom Uprave za agrarna plaćanja, između ostalog, piše u izveštaju DRI.

Uprava za agraran plaćžanjka ne uspeva da obradi sve zahteve korisnika za podsticaje u stoačrstvu, pa iz godien u godini neizmirene obaveze iz prethdonih godina čien oko 35 odsto planiranih sredstava u tekućoj godini! Poljoprivredni proizvođači ne znaju kada će dobiti podsticajna sredstva, i kada podnesu uredne zaheve jker odlučivanje  pp zahteviam šredugo treaje. Neko dobiej za 30 dana, a neko čeka i po 500 dana. Zahtevi se ne obrađuju po vremenu dospeća što stvara nesigurnost kod korisnika podsticaja da će im podsticajan sredstva biti na raspolaganju za novi proizvodni ciklu. Uprava nema priposane interene procedure u postupku dodele podsticajnih sredstgava pa postoji rizik da poslovni procesi, između otalog,, i zbog toga dugo traju.

I pored pogodnih prirodnih resursa za razvoj stočarstva, mre podsticaja u stoačrstvu nisu dovele do značajngo napretka u izvozu i obimu proizvodnje posmatraniuh vrsta životinja.

Ministarstvo poljoprivrede je kreator Strategije poljoprivrede i ruralngo razvoja kao i Nacionalngo programa za poljoprivredu, međutim, navedemna dokumetna u sebi sadrže više opisne nego merljive ciljeve i smernice pa je nemoguće oceniti da li je stepen razvoja stopčarstva u revidiranom periodu ostvario strateške ciljeve.

PREPORUKE…

Državna revizroska instititucija je dala seledeće preporuke:

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede treba da:

• Obezbedi planska dokumetna kojima će se na kratkoročnjhom nivou, po ghodinama, utvrditi ostvarenje cilejva, očekviani rezultat,m kao i oblik, vrsta, namena i obim podsticaja;
• Obezbedi neophodne  uslove da se podsticajna sredstva realizuju u razumnim rokovima da bi se obezbedial sigurnost poljoprivrednim proizvođačima;
• Utvrdi razloge zašto mere podsticaja u stočarstvu niej dovele do značajnog napretka u izvozu i obimu proizvodnje posmtranih vrsta životinja i predloži rešenja za dalji razvihj stočarske proizvodnje;

UPRAVA ZA AGRARNA PLAĆANJA TREBA DA:

• Sačini pisane procedure kojiam se definiše nbačinb na koji zaposleni u Upravi za agrarna plaćanja postupaju u svom radu i dokumentuju poslvoen procese i obezbediti da naknadne kontrole sačinjenih akata obavljaju lica kojiam to sapda u opis poslova;
• U  SKLADU SA MOGUĆNSOTIMA ORGANIZUJE EDUKACIJU ZA NOVO ZAPOSLENE U CILJU NJIHOVE POTPUNE PRIRPEMLJENOSTI ZA VRSTU I OBIM POSLOVA KOJE MORAJU DA OBAVE U PROCESU KONTROLE ZAHTEVA ZA PODSTICAJE;

Sve ovo piše u nalazu Državne revizorske instititucije, ,,IZVEŠTAJ O REVIZIJI SVRSISHODNOSTI POSLOVANJA – EFEKTIVNOST PODSTICAJA U STOČARSTVU, BROJ: 400 -1115/2019-04/1, Beograd, 17. decembar 2019. godine;

RURALNI RAZVOJ IZ UGLA DŽAVNE REVIZORSKE INSTITITUCIJE: Nije moguće oceniti stepen ostvarenih ciljeva

• Iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticaje merama ruralnog razvoja, nije moguće oceniti stepen ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera, ocenio je dr Dušan Pejović, predsednik Državne revizorske institucije, na konferenciji za novinare u PRESS centru UNS, prilikom predsavljanja ovog dokumenta,  

Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Podsticaji merama ruralnog razvoja“:  Ruralne oblasti u Republici Srbiji se susreću sa brojnim problemima, kao što su staračka gazdinstva, zastarela poljoprivredna mehanizacija i dr. Poslednjih godina usvojen je veliki broj dokumenata, strategija, zakona, kao i podzakonskih akata, koji regulišu oblast ruralnog razvoja, ipak stanje još uvek nije zadovoljavajuće,. Primera radi prosečna starost vlasnika gazdinstva je 61, godina, dok je starost poljoprivredne mehanizacije duža od dve decenije, piše između ostalog u izveštaju o kontroli.

Preporuke

Državna revizorska institucija je, između ostalog, preporučila i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da:

˗ Obezbedi planska dokumenta kojima će se po godinama utvrditi mere i druge aktivnosti, kao i očekivane rezultate, oblike i vrste namene i obim pojedinih mera podsticaja ruralnom razvoju;

˗ Prilikom planiranja sredstava polazi od smernica predviđenih Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi politike ruralnog razvoja;

˗ Obezbedi javno dostupnu evidenciju o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja, što smanjuje rizika od netransparentnog trošenja finansijskih sredstava;  

Nacionalni program ruralnog razvoja, kao jedan od ključnih dokumenta za realizaciju ciljeva politike ruralnog razvoja, nije blagovremeno donet i ne sadrži jasno definisane indikatore za merenje očekivanog rezultata. Iz navedenih razloga teško je utvrditi da li su programi podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja jedinica lokalne vlasti usklađeni sa nacionalnim programom. Preko 74 odsto jedinica lokalne samouprave, uključujući i opštinu Mali Zvornik, nije donelo strategiju ruralnog razvoja.

Upravi za agrarna plaćanja da obezbedi funkcionalan sistem sprovođenja merama podsticaja ruralnog razvoja kroz objavljivanje javnih poziva i konkursa, obradu zahteva u razumnim rokovima i objavljivanje rang lista podnosioca zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.Ministarstvo poljoprivrede, prilikom planiranja sredstava za podsticaje, nije polazilo od smernica predviđenih Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja već se prilagođavalo zahtevima za podsticaje kroz česte izmene Uredbi i prenosilo sredstva sa manje traženih podsticaja na one podsticaje koji su u određenoj godini pokazali trend rasta, kako bi zadovoljio sve pristigle zahteve, što je dovelo do otežanog sprovođenja politike ruralnog razvoja.Pravo na podsticajna sredstva, iz budžeta Republike Srbije, ostvare svi uredno podneti zahtevi (kao i neki neuredno podneti zahtevi) korisnika podsticaja bez obzira na visinu planiranih sredstava za datu vrstu podsticaja u određenoj godini.

Međutim, Uprava za agrarna plaćanja jednim korisnicima podsticaja obradi zahteve u roku kraćem od 30 dana, a za druge je neophodno čak više od 500 dana.  (Izvor: RZS)

Ministarstvo poljoprivrede ne vodi Registar podsticaja u kome bi trebalo da budu javno dostupni podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja. Ministarstvo poljoprivrede sprovodi kontrolu na licu mesta isključivo po nalozima Uprave za agrarna plaćanja, umesto na bazi procene rizika, preporučuje se u zaključcima DRI iznetim na PRESS konferenciji 2. februara 2021. godine.

Sve ovo, pored osalog, piše u izveštaju DRI pod naslovom IZVEŠTAJ O REVIZIJI SVRSISHODNOSTI POSLOVANJA ,,Podsticaji merama ruralnhog razvoja“, Broj: 400 – 738/2020-04/38, Beogradu, 14. deceembar 2020. godine.

             Šta je urađeno na ispravkama ovih nepravilnosti u poslovanju, za šta su utrošene

             ogromne pare, za sada nema izvštaja od Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije.

             Inače, ukupan agrarni budžet Srbiej u 2021. Godini tregbao je da iznosi 53  milija

             rde dinara.

             Iznos para koji je potrošen od 2016. do 2020. godine, koje nisu donele rezultate, za ko

            je se ne znani gde su potrošene. Za ovakav rad nema ni odgovornosti odgovornih?

                                                                                                                                  B. Gulan