Iskustva EU u prodaji njiva strancima

Prebrza prodaja zemlje

Nove članice EU ne daju svoje oranice ni posle mnogo godina od trenutka punopravnog članstva, a mi od poslednje ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

Trenutak otkada će stranci, a pod tim se podrazumevaju fizička lica, moći da kupuju zemlju u Srbiji iz dana u dan sve je bliži. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji tako nešto predviđa ratifikovale su praktično sve zemlje članice Evropske unije. To jedino još nije učinila Litvanija, ali to bi moglo da se dogodi već ove godine.

Pitanje vlasništva nad oranicama nije bez osnova ako se zna da, po Ustavu, stranci ne mogu da budu vlasniti zemlje u Srbiji. Međutim, uprkos ovoj ustavnoj odredbi stranci su kod nas postali vlasnici zemlje i to preko poljoprivrednih preduzeća koja su kupovali u procesu privatizacije. I ne samo to. Po slovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju za nekoliko godina i strabni državljani, fizička lica, moći će da postanu vlasnici pod istim uslovima kao i naši gradjani. Druge zemlje nisu  bile toliko liberalne kada je ovaj nacionalni resurs u pitanju.

Po slovu Sporazuma nakon četiri godine od trenutka kada ga i poslednja zemlja članica ratifikuje, a to bi moglo da znači već u 2017. godini, mi bismo trebali, kako je izričito navedeno, da dozvolimo strancima, građanima Unije, da pod istim uslovima kao i domaća lica mogu da kupuju zemlju. Naš Zakon o poljoprivrednom zemljištu, u kome sada postoji zabrana za tako nešto, moraće da se izmeni.

Primeri…

Druge zemlje, koje su već u EU dosta dugo, to ni izbliza nisu učinile. Ostavile su sebi dosta duge rokove nevezano za članstvo u Uniji. U slučaju Poljske zabrana prodaje zemlje strancima na snazi je 12 godina od datuma ulaska u EU.

Mađarska je ispregovarala sedam plus tri godine. Taj rok Mađarima uskoro ističe. I pre toga severtni sused Srbije je bio najradiklaniji u odbrani da stranci budu vlasnici njihove zemlje. Tako je Mađarska, kao punopravna članica EU, odlučila da trajno zabrani stranim državljanima da kupuju obradivo zemljište. Uoči katoličkog božića 2012. godine, mađarski parlament usvojio je ustavne amandmane koji to predviđaju. Vlada je ovaj korak nazvala ,,istorijskim’’, mada analitičario procenjuju da bi on mogao da dovede do trvenja sa EU. Ustav će da štiti mađarsku zemlju kao nacionalno blago, naše zajedničko nasleđe i osnovu našeg života, objavilo je tim povodom mađarsko ministarstvo za ruralni razvoj. Vlada Mađarske ističe da je došla noiva era za domaću poljoprivredu I da zemljište mora da se zaštiti od strani, ali i domaćih špekulanata i bankara koji bi da naprave dobar posao na račun domaćih farmera. Stranci su, inače. Već bili onemogućeni da kupuju mađarsko poljoprivredno zemljište na osnovu privremene mere, koja je bila deo pristupnog sporazuma za ulazaka Mađarske u EU iz 2003. godine. Cilj te mere je bio da se izbegne nagli rast cena mađarskog pooljoprivrednog zemljišta ne bi li se postepeno dostigle cene zemjišta u EU, uključujući i susednu Austriju. Ovoj meri važnost je isticala 2011. godine, ali je ona u međuvremenu produžena do aprila 2014. godine. Nijedna od poslednje primljenih deset članica EU, uključujući i Hrvatsku, tako nešto nije dozvolila dok ne uđe u punopravno članstvo, a pojedine zemlje su zadržale moratorijum na takvu prodaju zemlje i posle toga.

Zašto smo mi, koji još nemamo ni datum za početak pregovora za članstvo u EU, a ne znamo ni kada bismo mogli da postanemo punopravni članovi, u SSP-u ispregovarali rešenje na sopstvenu štetu – pitanje je koje traži odgovore. Jedan od ponuđenih, da smo
u vreme pregovora očekivali da postanemo članovi ujedinjene evropske porodice sredinom  ove decenije, zvuči krajnje naivno. Dakle, za razliku od sevetno suseda Srbija, koja nije ni član EU, a sad očekuje datu za početak pregovora koji će trajati oko osam godina, odlučila je da prodaje zemlju strancima. Postavlja se pitanje da li mi uopšte želimo da štitimo ovaj nacionalni resurs kao naš severni sused i neke druge zemlje i da li smo u toj borbi spremni na tako radikalna rešenja kakva je preduzela Madjarska. Odogovor na ovo pitanje treba da daju političari!

U Ministarstvu poljoprivrede Vlade Srbije, iako su svesni ovog problema, zvanično još ne predlažu nikakvo rešenje. Bilo je razmišljanja da se od svih 27 članica Unije zatraži izmena datog obećanja, ali i da se donese zakon koji bi ograničio veličinu poseda koji mogu da kupe strani državljani ili da im se vlasništvo nadm zemljom omogući uz uslov da imaju prebivalište na teritoriji Srbiji.

Poslenici u ovoj oblasti ističu da bi trebali da obnovimo pregovore sa Briselom po ovom pitanju. Ukoliko njihovi pritisci budu veliki trebalo bi da tražimo da se strancima omoguću kupovina zemlje tek posle pet ili deset godina od našeg ulaska u EU. Neki, posebno vlasnici manjih poseda,  predlažu radikalan madjarski stav – zakonom zabraniti prodaju zemlje strancima.

Zašto su tranzicione zemlje uvele ogranučenja o prodaji zemlje? Odgovor je zato što je zemlja bila jeftina i što je pretila opasnost da bude rasprodata budzašto. To je uradjeno u Rumuniji i stranci su tamo doneli GMO tehnologiju. Madjarska je isto tako olako odmah posle pada socijalizma prodavala zemlju pa je izgubila suverenitet u zapadnoj Madjarskoj. Posle je reotkupljivala tu istu zemlju. I u Srbji je zemlja u privatizaciji otišla za male pare. Cena joj je, preračunato, bila od 200 do 500 era po hektaru,a sada šeici kupuju, u aranžmanu drćave, po 12.500 evra po hektaru. U nekim delovima Bačke hektar već sada košta 20.000 evra. Dakle, ukoliko se neka mere ne preduzme samo je pitanje trenutka kada će stranci masovno početi da kupuju oranice.

Jer, Sporazum o stabiliazciji i pridruživanju (SSP), koji tako nešto i predvidja, ratifikovali su praktično sve članice EU. To još jedino nije  učinila Litvanija, a to bi moglo da se dogodi svakog trenutka.

Želja, revizija SSP

Prilikom nedavnog skupa posvećenog problemima agrara i izvozu hrane Božidar Đelić, pregovarač i potpisnik SSP upitao je Vensana Dežera, šefa delegacije Evropske unije u Srbije, da li se može pokrenuti revizija Sporazuma. Dežerov odgovor je bio – morate da pitate Brisel.

Šta, uostalom, Srbija može da uradi da minimizira moguću štetu?

Ministar poljoprivrede, Goran Knežević rekao je da je, jedna od zamisli, da se stvarno pita Brisel. Da se od svih 27 članica Unije zatraži da nam omoguće ono što su druge zemlje u pristupanju EU sebi obezbedile – da im stranci za budzašto ne razgrabe neobnovljiv resurs kao što su plodne oranice. Može li se, drugačije rečeno, nekim domaćim propisom dobiti malo na vremenu dok ne ojačamo i cena naših hektara ne budu približno kretanjima u EU. Poljoprivredno zemljište je veliki resurs koji ne smemo da rasprodamo, kao što smo rasprodali preduzeća, rekao je ministar.

Jedno od rešenja, kako saznajemo u Ministarstvu poljoprivrede, moglo bi da bude da stranci kao budući vlasnici zemlje budu ograničeni time da samo oni koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije mogu da kupuju zemlju. Neko drugo rešenje moglo bi da bude da se strancima ograniči veličina poseda koji mogu da kupe. Takvo rešenje postoji i u drugim zakonodavstvima zemalja članica EU.

Problem sa prodajom zemljišta strancima nije jedini koji je nastao usled loše ispregovaranog SSP-a, već i zbog početka liberalizacije trgovine poljoprivrednim proizvodima od 1. januara 2014. godine. Koliko je poznato, od Evropske komisije još uvek nije zatraženo da nam produži rok za liberalizaciju. Ministar Knežević je ne tako davno izjavio da očekuje da taj rok bude pomeren za nekoliko godina, ali i da će se tek razmatrati spisak proizvoda koji bi mogli da budu obuhvaćeni eventualnim produžetkom roka, odnosno da Ministarstvo poljoprivrede radi potrebne analize.

B.Gulan

Antrfile

Po slovu Sporazuma o stabilizaciji i priduživanju, kada g ai poslednaj zemlja potpiše – ratifikuje (čeka se na Litvaniju), već u 2017. ili 2018. godini, bi bismo trebali, kako je izričito navedeno,da dozvolimo strancima, građanima EU, da pod istim uslovima kao i domaća lica, kupuju zemlju. Dakle, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, u kome sad postoji zabrana za tako nešto, moraće da se izmeni. Druge zemlje, ni izbliza nisu ispregovarale ovako kratke rokove, pogotov0o ne nezavisno od članstva u Uniji. Nijedna od poslednje primljenih članica EU, tako nešto nije dozvolila, dok ne udje u punopravno članstvo, a pojedine zemlje zadržale su moratorijum na takvu prodaju zemljišta i posle toga. Hrvatska, iako postaje član za nekoliko meseci, još pregovara o pitanju prodaje zemljišta.