Dobra perspektiva srpske poljoprivrede
Stručnjaci Svetske banke i Evropske komisije kažu da Srbija ima ogroman poljoprivredni potencijal, što se ne odnosi samo na proizvodni potencijal Vojvodine već i na bogatstvo resursa i prirodne lepote južnog regiona
Osnovni izazovi obuhvaćeni reformom zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije za period 2013. – 2020. su: poboljšanje konkurentnosti i bolje upravljanje rizicima, održivost poljoprivredne proizvodnje i odgovor na klimatske promene, kao i ravnomeran teritorijalni razvoj.
Na pitanje koliko je agrarna politika Srbije blizu zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU, stručnjaci Svetske banke i Evropske komisije kažu da Srbija ima ogroman poljoprivredni potencijal, što se ne odnosi samo na proizvodni potencijal Vojvodine već i na bogatstvo resursa i prirodne lepote južnog regiona.
„Proizvođači su prilično produktivni, trgovinski sektor i prerađivačka industrija su dobro razvijeni a farmeri su psihički spremni da se takmiče na evropskom tržištu. Vidim i posvećenost Vlade da unapredi administraciju tako da na kraju bude kompatibilna sa EU“, navodi Holger Krej iz sektora za poljoprivredu Svetske banke.
Srbija bi trebalo da se fokusira na produktivnost i kvalitet. U prošlosti se politika subvencija previše oslanjala na tradicionalne žitarice – pšenicu, kukuruz i soju. Ne kažem da ih ne treba podržavati, ali pitanje je kako. Srbija se trudila da što više podrži svoje
poljoprivrednike, plaćanjem po hektaru. Ekonomisti znaju da se takvim subvencionisanjem ne podstiče produktivnost. Zajednička poljoprivredna politika jedna je od najvažnijih politika Evropske unije i u nju se najviše ulaže. Od 141,9 milijardi evra, koliki je budžet EU bio u 2011, čak 58,7 milijardi, odnosno 41 odsto ukupnog budžeta, izdvojeno je za očuvanje i upravljanje prirodnim resursima.
‘’Srbija kao zemlja kandidat za ulazak u EU može imati koristi od evropskih fondova za podršku ruralnom razvoju, što je veoma važno za nju, s obzirom na to da polovina populacije živi na selu i da primarna poljoprivreda čini 10 odsto srpske ekonomije. Ako Vlada može da usvoji regulatorni okvir kako bi se izborila za novac iz evropskih fondova i njime upravljala, onda ćemo mi
moći da pomognemo razvoju ruralnog sektora u Srbiji i nadam se da ćemo to uraditi 2013. i u narednih sedam godina“, ukazuje Džon Klark iz Direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropske komisije.
Osnovna karaktersitika zajedničke poljoprivredne politike je finansiranje na sedmogodišnji period, sa tačno utvrđenim iznosima subvencija, mogućim korisnicima i namenama na godišnjem nivou.
Takva, stabilna i predvidiva politika, smatraju stručnjaci, neophodna je Srbiji kako bi se stvorio siguran ambijent za agrobiznis, ali i da bi se privukli strani investitori.
Zakljucak ovog teksta ima svoj realan ishod a to je apliciranje za samo 10 od mogucih 50 Miliona evra bespovratne pomoci koji po svoj prilici nisu odobreni jer navodno uprava za agrana placanja nije dobro organizovana.
Takav ishod navodi Senic i to sam procitao u stampi tako da izvor nije bas siguran ali i da su sredstva odobrena to je skandal..
Za to vreme Vucic nema ,kako kaze, u glavi kadar za mesto ministra poljoprivrede. I tu u drzavi koja deli diplome visokih poljoprivrednih skola.. Ako nema jedan kadar za ministra onda zatvorite poljoprivredni fakultet ..
Ima sigurno ali nece da se jave..zato lepo pozove se dekan i kaze dajte mi deset najboljih iz prethodne decenije..A onda sekretarica sedne na tel i pozove ljude …Za nesto ce biti korisni sigurno..
Samo kad se obavlja takav razgovor bez onoga „sine“ i „mali“ jer to vredja ,unizava i potcinjava …nevaspitano je i ruzno a takva vrsta lezernosti ( kao i farmerke) apsolutno nisu prihvatljiva vrsta komunikacije.
Dobro si to primetio. „Sine“. Kaze covek od 40 godina, coveku od 30 godina. Koliko god se neko folirao, probije se na povrsinu njegova prava priroda. Tek ce ovde muka biti…
Ilija Kolev
Moja konstatacija: Denes, ne samo kaj nas, tuku i vo celiot svet, lugeto se naogat na mnogu nizok stepen od soznanieto, za toa koja e pricinata za pojavata na krizite, vojnite, siromastijata i dr. Toa e pricina za ogromni maki i stradanja i zrtvi na lugeto. A, pricinata nee tolku skriena i teska za razbiranje. Taa se sodrzi vo slednoto: Razvojot proizleguva od pravilnata raspredelba na profitot. Dosega imame pogresno prisvojuvanje na profitot, koga vo socijalizamot vo najgolema mera go prisvojuvase trudot /rabotnicite/, a denes go prisvojuvaat parite /gazdite/. Vo prviot slucaj se osiromasuvaat parite, i imame kusok na ponuda, a vo vtoriot slucaj se osiromasduva trudot, nema koj da kupi, i imame visok na ponuda. Ispravnoto postavuvanje na sistemot e, koga profitot se raspredeluva, ni poveke ni pomalku, soglasno na vlogot od vrednost na onie koi ucestvuvale vo rabotata i go sozdale toj profit. Vlogot od vrednost e: Gazdite vlozuvaat sopstveni i kreditni pari vo prosek, na nivo na presmetkoven period, i Rabotnicite vlozuvaat trud, vo vrednost na ostvarenata plata, na nivo na presmetkoven period. Toa e resenie edinstveno i prirrodno, so koe se obezbeduva podnossliv odnos pomegu ponudata i pobaruvackata, i znaci RAZVOJ. Vo uslovi na razvoj korista e mnogu pogolema, otkolku vo uslovi na krizi, vojni i siromastija.
Tacno! Srbija ima mogucnost (prirodne predispozicije), da barem 5X uveca proizvodnju hrane. Mora se preci na vise faze obrade, stocarstvo, voce, povrce, gotovi proizvodi spremni za supermarkete. Cak sam veoma skroman kad kazem 5X bolji finansijski pokazatelji, moze (uz dobru organizaciju) i preko 10X.
Dali ce to Srbija iskoristiti? NECE, i nije tu kriv ministar, na posedu manjem od 100H nema isplative proizvodnje zitarica, a voce i povrce traze mnogo organizovaniji pristup (kolicina, pakovanje, sorte…). Tek mnogo vecom produktivnoscu po zaposlenom u poljoprivredi, znaci ukrupnjivanjem poseda i slobodnim prometom repromaterijala mi cemo postati konkurentni. Na sadasnji nacin smo na najboljem putu da unistimo i ovo malo sto jos imamo u poljoprivredi.