Budućnost, povratkom u prošlost!

Kreatori agrarne politike ističu, da bi s novom vladom trebalo da se uspostavi i nova agrarna politika Srbije. Jer, dosadašnja politika je predviđala rast, ali smo u 2015. godini imali fizički pad proizvodnje od osam odsto!

Piše: Branislav Gulan

 

Republici Srbiji za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna je nova agrarna politika. Treba nova politika, akcioni plan ili strategija svejedno je kako će se zvati, ali je važno da donese rezultate! Politika mora biti realna i ostvariva. Pored nove Vlade, očekuje se da će je usvojiti i budući sastav Skupštine Srbije. Tako će ona biti dugotrajna, i obavezivati sve buduće vlade i ministre. A, ne samo da traje od jednog do drugog ministra. A, njih je od demokratskih promena 2000. godine,  do danas bilo 12!

 

Republika Srbija je zemlja sa 5,2 miliona hektara poljoprivrednih površina (koristi se 3,35 miliona hektara), počiva na agraru i potrebna joj je nova reindustrijalizacija u ovoj oblasti. Dakle, ono što postoji, agrarna Srategija koju je donela Vlada Srbije, 21. jula 2014. godine nije donela očekivane rezultate! Jer, u prvoj, 2015. godini sprovođenja te Strategije razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2024. godine, umesto planiranog rasta  od 6,1, odnosno 9,19 odsto, imali smo fizički pad proizvodnje od osam odsto (podaci RZS)!

 

Ostvareni rezultati u sprovođenju Strategije, pokazali su da je to bio plan neralnih želja (200 eksperata-kreatora koji su napisali 145 strana)! Pokazala se tačnom recenzija Strategije, koju je radio dr Koviljko Lovre, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici, koji je između ostalog u recenziji, između ostalog, napisao: Autori Strategije koristili su netačne podatke, pa je otuda i projekcija i vizija razvoja poljoprivrede bila potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazale su da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da smo je i mi ostvarili!

 

Za postizanje ciljeva, pravaca i mera u novom budućem strateškom dokumentu, i njihovo prilagođavanje ambijentu, okruženju i najnovijim rezultatima popisa u poljoprivredi Srbije, odmah se mora krenuti ka startnoj osnovi za izradu akcionih programa. Već se na skupovima ističe, da bi s novom vladom trebalo da se uspostavi i nova agrarna politika Srbije jer dosadašnja ne samo da nije dala rezultate već je generisala brojne probleme naše poljoprivrede. Po Strategiji koju je usvojila vlada Srbije, ali nije upućena u Skupštinu Srbije, vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije su pokazale da je poljoprivreda trebala da se razvija sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali, još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da su se te želje ostvarile!

 

Dakle, dolazi nova vlada, verovatno i novi resorni ministar, i sada je potrebno izgraditi novu agrarnu politiku, identifikovati sve ograničavajuće faktore – a njih je mnogo, od nepovoljnog ekonomskog položaja  pa do problema neuređenog tržišta i neodgovarajuće uloge države, nedovoljnog udruživanja poljoprivrednika. Problem je i u spoljnotrgovinskoj razmeni srpskog agrara jer u strukturi izvoza dominiraju primarni poljoprivredni proizvodi, a ne prerađeni, s većom dodatnom vrednošću. Niz je i drugih problema koji se akumuliraju već decenijama i ozbiljna su kočnica razvoja poljoprivrede. Sad je prilika da se koncipira nova agrarna politika, za spas poljoprivrede, sela i Srbije. Jer, u Srbiji ima 4.709 naselja (čitaj sela) a u 1.034 ima manje od po 100 stanovnika.  Sa nestajanjem sela, nestaje i Srbija. Novu agrarnu politiku treba kreirati na osnovu naših specifičnosti, ali i uvažavajući principe agrarne politike Evropske unije. To znači da se moramo osloniti na Zajedničku poljoprivrednu politiku Evropske unije, ali se moraju formirati i nove institucije za sprovođenje realne politike.

 

U prom  redu treba osposobiti agencije preko kojih će se realizovati predpristupni fondovi namenjeni našoj zemlji (da ne ostanu samo želja) i uvesti moderne metode vođenja realnih statističkih podataka, poput knjigovodstva na gazdinstvima, da bi mogli planirati i pratiti proizvodnju. Prioritet mora imati donošenje nove strategije razvoja prvo na nivou Vlade, a potom i Skupštini Srbije. S tim da se poseban akcenat stavi na koncept reindsutrijalizacije bez kojeg privreda Srbije ne može ići napred. Ukoliko takvu strategiju usvoji skupština, odluka će onda obavezivati sve buduće vlade da je sprovode.

 

U okviru tog koncepta agroindustrija treba da bude nosilac akcije i predstavlja veliku šansu. To znači nova strategija mora sadržati multifunkcionalni prilaz, koji uključuje i oporavka stočarstva, i organsku proizvodnju i agro-etno turizam. To su i odlike savremene poljoprivrede, kojoj i Srbija teži. Ali, pre svega, moramo obaviti i tranziciju, a najvažnija je tranzicija u našim glavama. Mnoge stvari kojima smo opterećeni treba da izbacimo iz dosadašnjeg sistema i modela! Znači da treba razvijati uspešan porodični biznis na poljoprivrednim gazdinstvima. To pruža šansu da se proizvodi što više  zdravstveno bezbedne hrane, koju traži svetsko tržište.

 

 

(Autor je publicista, član Akademijskog odbora za selo SANU)

 

 

Preporuka EU!

Primera radi EU (koja godišnje uvozi 700.000 tona junećeg mesa) preporučila je Srbiji da može u narednih pola veka od  nje godišnje da kupuje po 50.000 tona bebi bifa. Da tome nismo posvećivali pažnju, najbolji podatak je iz 2015. godine kada je izvezeno samo 315 tona! Inače, od 1996. godine Srbija ima dozvolu od EU, za godišnji izvoz 8.875 tona bebi bifa.. Ali, nikada se toj cifri nismo primakli. Sprovođenje nove, buduće,  agrarne politike znači i napuniti prazne staje u Srbiji. Jer, pored već praznih staja kod većine od 350.000 registrovanih gazdinstava (gde postoji samo 15-20.000 junadi), one su prazne i u 200.000 praznih kuća u Srbiji! Prazne staje neće moći odjednom da se napune, ali boljom i stimulativnom agrarnom politikom, povratkom poverenja i radom iz godine u godinu – da! Primera, radi, pre dve i po decenije iz Srbije se godišnje izvozilo 30.000 tona bebi bifa! Inače, vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji u 2014. godini bila je pet, a u 2015. godini samo 4,63 milijarde dolara! Naš cilj mora biti prvo, da dostignemo nivo iz devedesetih godina prošlog veka, pa onda da idemo u povećanje! Dakle, budućnost Srbije se nalazi povratkom u prošlost!