BDP i učešće agrara u njemu

Vidi se da poljoprivreda u ukupnim proizvodnim delatnostima učestvuje sa 20 do 23 odsto, odnosno oko jedne petine dok u kombinaciji sa prerađivačkom industrijom koja se naslanja na poljoprivredu godišnje  učešće iznosi od 40 do 43 odsto – nešto manje od polovine. Ako hoćemo da 2018. godine imamo rast BDP od 3,5 odsto, agrar mora da ima rast najmanje od 7,25 odsto! Sela su skoro opustošena i neobradjenog zemljišta ima 700-800.000 hektara.  Po zakonu pet odsto agrarnog budžeta iznosi 60 milijardi dinara, a u njemu ima tek 44 milijarde dinara!

 

,,Ovu analizu radim iz dva razloga, prvi je da vidim kakav uticaj ima  poljoprivreda  na porast  odnosno na smanjenjen tj. kolebanje BDP a drugi je zato što gradonačelnik Beograda prvo kaže da Beograd učestvuje u BDP sa 20  odsto dok je pre neki dan izjavio da Beograd učestvuje sa 33 odsto. Kada ovo čovek čuje nađe se u čudu. Kako je poznato, u Beogradu se broj proizvodnih radnika smanjio sa 240.000 na 14.000 odnosno na svega 5,8 odsto.  Na televiziji gledamo da su skoro sve fabrike zakatančene i ruinirane i ne rade: IMT, IMR, ZMAJ, BIP, KLUZ, PARTIZAN, REKORD RAKOVICA… To znači da je  Beograd u onom delu gde su delatnosti koje se finansiraju iz budžeta i delatnosti iz sektora usluga, a ne gde su proizvodne delatnosti“, priča diplomirani ekonomista Vojislаv Mirkov iz Zrejanina.

		Stepen realnog rasta
		2012	2013	2014	2015	2016
1.	Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo	-17,3	20,9	2,0	-7,7	8,1
2.	Učešće u BDP	7,5	7,5	7,7	6,8	6,5
3.	Učešće u povećanju ili smanjenje BDP	-1,3	1,7	0,2	-0,5	0,5
4.	Ukupno godišnje povećanje ili smanjenje BDP	-1,0	2,6	-1,8	0,8	2,8
5.	Procentualno učešće u smanjenju ili povećanju BDP godišnje	-130	65	-11	-65	18

 

Kako se iz navedenog vidi treba da objasnimo stavku 3 i 5.

,,Stavka 3 za 2012. godinu imamo da nam se poljoprivredna proizvodnja smanjila u odnosu na 2011. godinu za 17,3 (stavka 1) i da nam sektor poljoprivrede, ribarstva i šumarstva u ukupnom BDP učestvovao sa 7,5 odsto. kako procenti ne mogu da se množe, u ovom slučaju mi to moramo da pretvorimo u decimalne brojeve, pa imam 17,3:100=0,173 i 7,5:100=0,075, 0,173×0,075 = 0,01297×100=1,29 i ako zaokružimo na 1,3 odsto i tako redom za svih pet godina, navodi Mirkov.

Stavka 5 procentualno učešće sektora poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u smanjivanju ili povećanju BDP. Za 2012. godinu imamo smanjenje BDP za 1,0 odsto u odnosu na prethodnu godinu i da nam je smanjenje učešća poljoprivrede za 1,3 odsto i kada ovo stavimo u odnos 1,3:1,0×100 = 130 odsto što znači da  je u 2012. godini sektor poljoprivrede u;estvovao sa 130 odsto  i tako za svaku godinu. Ako ukupno godišnje smanjenje ili povćanje BDP stavka 4 saberemo i oduzmemo -1,0 +2,6 -1,8 + 0,8 + 2,8 = 3,4 i ako to podelimo sa pet godina dobijemo 0,68 odsto što znači da je BDP u Srbijiu za pet godina povećao   za 3,4 odsto ili u proseku 0,68 odstogodišnje. Ako uzmemo povećanje i smanjenje za poljoprivredu stavka 3 -1,3+1,7+0.2-0,5+0,5=0,6 ili :5 =0,12 odsto prosečno povećanje, a ukupno 0,6 odsto za poslednjih pet godina. Kada uzmemo procentualno povećanje ili smanjenje staka 5 BDP u kojem učestvuje poljoprivreda imamo -130+65-11-65+18 = -206 i + 83 ili ukupno kolebanje 291 odsto za 5 godina ili u proseku 54,2 odsto godišnje. Ovo nam pokazuje da sektor poljoprivrede učestvuje sa više od polovine u povećanju ili smanjenju BDP na godišnjem nivou, a sve ostale delatnosti sa nešto manje od polovine“, ukazuje Mirkov.

Učešće agrara

Vidi se da poljoprivreda u ukupnim proizvodnim delatnostima učestvuje sa 20 do 23 odsto, odnosno oko jedne petine dok u kombinaciji sa prerađivačkom industrijom koja se naslanja na poljoprivredu godišnje  učešće iznosi od 40 do 43 odsto – nešto manje od polovine. U ukupnom izvozu Srbije agrar učestvuje 23 do 25 odsto!

Ako sve delatnosti koje učestvuju u godišnjem stvaranju BDP podelimo, ističe Mirkov, videćemo kako su se ,,razvijale“:

1. Proizvodnje samofinansirajuće
2. Uslužne samofinansirajuće
3. Delatnosti koje se finansiraju iz budžeta
4. Poreze
5. Subvencije

 

1. 1. PROIZVODNJE I SAMOFINANSIRAJUĆE

		2012	2013	2014	2015	2016
1.	Poljoprivreda, šumarstvo i ribasrstvo	7,5	7,9	7,7	6,8	6,5
2.	Rudarstvo	1,6	1,5	1,1	1,0	0,8
3.	Preradjivačka industrija	15,1	16,1	15,7	15,6	15,6
4.	Snabdevanje elektr. Energijom, gasom i parom	2,9	3,6	2,9	3,7	3,6
5.	Snabdevanje vodom	1,2	1,2	1,2	1,1	1,2
6.	Gradjevinarstvo	4,5	4,9	4,3	4,5	4,4
	UKUPNO:	32,8	35,2	32,9	32,7	32,1
A	Učešće poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u ukupnim proizvodnim delatnostima  u %	23	20	23	21	20
B	Učešće poljorivrede, šumarstva i ribarstva +40% preradjivačke industrije u ukupnim proizvodnim delatnostima u %	41	41	43	40	40

 

Kao što se iz podataka vidi pod A za 2012 godinu 7,5:32,8 =0,228×100 =23 odsto i tako redom svih pet godina.

Pod stavkom B imamo za 2012. godinu 7,5*15,1×0,4=13,5:32,8=0,411 x 100= 41 odsto i tako dalje za svih pet godina.

Poređenje sa Evropom

Ako hoćemo naš srpski BDP da uporedimo sa drugim evropskim državama i okruženjem relevantan pokazatelj je BDP po stanovniku:

Redni broj	Zemlja	Iznos BDP po stanovniku u Eur	Iznos povećanja  BDP u Srbiji u slučaju povećanja za 1% u drugim državama	Iznos povećanja od 1% u evrima
1.	Bosna i Hercegovina	4.200	0,84	42
2.	Makedonija	3.600	0,72	36
3.	Slovenija	17.200	3,44	172
4.	Hrvatska	10.300	2,06	103
5.	Srbija	5.000	1	50
6.	Poljska	9.900	1,99	99
7.	Kipar	20.400	4,14	207
8.	Italija	25.700	5,14	257
9.	Finska	31.100	6,22	311
10.	Nemačka	32.600	6,52	326
11.	Austrija	36.400	7,26	364
12.	Danska	49.800	9,96	498
13.	Švajcarska	61.900	11,36	619
14.	Norveška	77.500	15,50	775
15.	Luksemburg	82.600	16,52	896

 

,,Iz tabele se vidi da smo mi skoro sa najnižim BDP po stanovniku u Evropi. Tabela pokazuje da ako BDP u Sloveniji poraste za jedan odsto kod nas bi taj rast trebao da iztnosi 3,44% kako bi povećanje bilo u istom iznosu i tako redom do Luksemburga kome jedan odsto povećanje BDP  po stanovniku iznosi 896 EUR-a ili naših 16,52 odsto. Iz ove logike proizilazi da se razlika u apsolutnom iznosu povećava između Srbije i evropskih država. Da li vodeće zemlje po visini BDP po glavi stanovnika u Evropi mogu da dostignu neki maksimum pa da im se BDP smanjuje ili stagnira ja nemam odgovor, a nemam ni dovoljno parametara da bih takve pretpostavke preračunao“, kaže Mirkov.

Neki naši političari, pa i iz vrha države pokušavaju da nas porede sa evropskim državama po procentu godišnjeg rasta BDP ne spominjući iznos BDP po stanovniku. Tako je bilo reči da će rast našeg BDP biti među najvišim u Evropi. Ovo ispada kao da je nešto izvučeno iz konteksa. Jer, nisu podaci obuhvaćeni u celosti. Rast od tri odsto kod nas znači porast od 150 evra, u Sloveniji poras od tri odsto znači 516 evra, u Nemačkoj tri odsto znači rast od 978 evra dok je rast u Luksemmburgu od tri odsto tri osto znači 2.688 evra, navodi naš sagovornik.

U 2017. godini bilo je planirano da će BDP biti povećan za 3,5 odsto  sa čim se složio i MMF. Kako je vreme prolazilo tako su prognoze išle naniže, kao glavni razlog navodi se što je proizvodnja električne energije smanjena zbog vremenskih neprilika i da je poljoprivredna proizvodnja manja zbog suše za skoro 10 odsto!  Ranija prognoza smanjena je na dva odsto. Ranije sam izračunao da je BDP za poslednjih pet godina povećan za 3,4 odsto i ako tome dodamo još dva odsto to ukupno iznosi 5,4 odsto ili prosečno godišnje 0,9 odsto, iznosi ekonomista Mirkov.

Zaduživanje

Možda će nekome smetati što sam netipično razdvojio delatnosti na one koje se samofinansiraju i na one koje koriste budžetska sredstva. Treba shvatiti da su na prvo mesto proizvodnja i stvaranje usluga koje se mogu prodati kao što su innformaciona tehnologija , to donosi profit i to puni budžet Republike Srbije. Očigledno je da mi toga nemamo dvoljno čim moramo da se zadužujemo.

Za 2018. godinu prognoze su da će povećanje BDP biti izmedju 3,5 i četiri odsto,  a kako suša do sada nikada nije bila dve godine za redom možda će se ove pretpostavke i ostvariti. U godinama suše – 2012. godine učešće poljoprivrede u smanjenju BDP bilo je 1,3 odsto, a  2017. godine od 0,8 do jedan odsto. Ostale delatnosti imaju isto ili malo veće učešće da bi prognoza za 2018. godinu realna, poljorivreda bi trebalo da ima povećanje od 0,8 do jedan odsto, a svi ostali od 2,5 do tri odsto. Ovo pod uslovom da ne dođe do nekih drugih nepredviđenih okolnosti koje mogu imati uticaj na BDP. Ovo je Srbija zemlja oscilatornih kretanja tako da i to nije isključeno. Po rečima minsitra poljoprivrede Branislava Nedimovića, da bi rast BDP u 208. godini bio 3,5 odsto, poljoprivreda mora da ima rast od najmanje 7,25 odsto!

Ogroman uticaj poljoprivrede!

Iz iznetog se vidi da je poljoprivreda jedna od vodećih delatnosti sa učešćem u proizvodnim delatnostima sa preko 40 odsto i sasvim je razumljivo da  zbog toga ima veliki uticaj na kretanje BDP, odnosno da na njegovo kolebanje ima uticaja preko 50 odsto, podvlači Mirkov. Kada treba da se da se poljoprivreda finansijski pomogne onda u budžetu nema para, što nije tačno. U budžetu za 2017. godinu za nepredviđene događaje je izdvojeno 40 milijardi dinara, ali suša nije predviđena kao vremenska nepogoda pa ništa nije ni učenjeno da se posledice suše ublaže. Krajem godine su po nepoznatim kriterijumima opštinama i gradovima deljene pare po 100, 120, 150, 60 ,40 milijardi. Budžetom za 2018. godinu za poljoprivredu je planirano oko 44 milijarde dinara, a ukupan obim budžeta iznosi 1.200 milijardi što se na prvi pogled vidi da nije pet odsto zakonskih para, što treba da bude 60 milijardi dinara. Direktna davanja za zubvencije po hektaru su oko 16 milijardi i bez učešća poljoprivrede od osam do deset odsto u budžetu nema ni spasavanja onog što se spasti može. Sela su skoro opustošena i neobrađenog zemljišta ima 700.000 – 800.000 hektara!  Vlada mora da shvati da smo mi poljoprivredna zemlja i da je šansa razvoja zemlje u razvoju ove oblasti, a ne da se beži od toga i da se subvencije daju stranim investitorima koji će sutra otići čim se urede uslovi privređivanja i Srbija približi Evropi“, zaključuje Vojislav Mirkov.