AGRAR U SVETU I SRBIJI: Male farme se gase

Statistički podaci ukazuju da se u proseku svake godine smanjuje broj mlečnih krava u Srbiji za tri odsto, a ove 2022. godine i njene proizvodne sezone taj broj je još veći. Programi lokalnih samouprava usmereni ka polјoprivredi se već prave za narednu 2023. godinu godinu, a trenutna situacija u Srbiji je slična sa problemima u regionu. Kada saberete sve budžete, za 120 opština u Srbiji, koje imaju te lokalne programe za polјoprivredu, to je preko dve milijarde dinara što nije mala cifra. Zamerke sa terena su oko kašnjenja subvencija. One se navodno iz Ministarstvy upućuju stočarima, ali Državni revizor je utvrdio, da nema rezutlata tog novca, niti zvaničngo traga gde su potrošene. Zvaničnici iz ministarstva tvrde da su pare kod naših stočara (što je demantovano) jer  se kasnio i sa isplatama. To je ogorman novac koji je zgaubljen, u ukupnom iznosu od 2016. godine, a radi se od  54 milijarde dianra. Kadea se to pretvori po kursu evrfa  od 118 dinara, kolika je tasa bila vrednost onda oje to 457 milioanm evra.  Slikovito prikazanbao, to je zantnvo više od Agrarnogt budzeta SRbije koji je bio u 2021. .odini, a iznosio je oko 400 milioan dinara. Da je nvoac stigao do stočara i do sela za ruralni razvoj, slika bi danas bila drugačija. Prodavnice bi bile pune domaćeg mleka, a kasni  isalta subvencija. RAzlog je – nema para! Ovako svega još uvek imamo, ali samo za one koji imaju pun džepove. Odgovara nema od nadleženih i odgovornih koji raspoređuju gde će pare stvarno da odu. Zvaničnici su čak isticali da ni ne priznaju nalaze Državne revizorske institucije! Hrabrost, ali i novo još bolje radno mesto? I za članove vlade koji pristaju na takva ,,pionska’’ radna mesta, kaže se vlast je je i slota. Takvu u dva mandata je imao prethodni ministar poljoprivrede.  Pretpostavka je da je, da su za te pare, upisane na poljoprivredu (od oko pola milijarde evra) izgrađeni putevi do i oko Čačka. Rezultat toga su prazni obori i mesare, kao i prodavnice od domaćih proizvoda. Tu trebag dodati i gašenje agrarnih farmi, od kojih je živelo oko 150.000 sad gladnih usta!

Piše: Branislav GULAN

Agrar nije prioritet, ni strateška grana!

Ali, ima i rezultata. Među njima je više od 2,5 miliona pobedničkih glasova ,,ZA’’ na izborima u 2023. godinu, dobijenih za infrastruztkruu u zemlji. Jer, su vlasti odlučile da u prvoj decdeniji njohovog vlada poljprivreda i hrana da ne budu u njihovim prioritetima. I to ne samo u prva dva mandata, kako je prvobitno bilo rečeno,već i u trećem mandatu, kako je to rečeno, odnosno, produženo i u ekspozeu nove – stare ministarke  prilikom dobijanaj vlasti 26. oktobra 2022. godine u, To je je donelo radost pobenicima, odnosno odnosno ljudima iz vladajućih garniture da zadrži pobedničke glasove, ali je ipak imala manje za 500.000 glasova nego u prethodnimn izborima. Da kaži gde su ove ogromne pare od blizu pola miliajrde evfa potroneše, možda će im biti pruižena šansa da narodu kažu kada više ne budu na vlasti?! Za sa to ostaje samo nada. Odluka je da agrar i dalje nije prioritet, odnosnio strateška grana. Niti će uskoro biti. Po eklspozeu  nove – stare ministarke sad su tu, sa prvenstvima četiri grane. Prvo treba i dalje da se gradi  infrastruktura, sad je tu energetika i sve ostalo što je navela nova – stara minsitarka. Osvrnula se na agra, ali u sa podaciam koej je iznela niej ispoštovala ni ono radiu Rupublički zavod za statisiku. Čak je navela i suprotne podatke koj u javnosti iznosi o rezultatima agrarne proizvodnje iznosi RZS!

Put dobrovoljne propasti!

Dakle i dalje ostaje na snazi izreka pok Ive Andrića o čekanju boljeg seoskog života. To još uvek ostaju  –  nažlost nedočkevana očekvianja. Evo šta je on u svoje vreme o tome rekao i napisao. Vredno je da se i danas ponovi: ,,Zaraziti nekog čekanjem (što je danas u našem slučaju čekanje boljeg  života na selu), predstavlja i najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učoniti ga ge  nepokretnim i bezopasnim poptuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se čovek može oslobiti, ali te obmane nikad ni doveka!I tako, prihvativši prećutno uslove žviota (ovaj put seljačkog) koji vam  postavljaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strpljivo čekate, sve dok se vaš život, zajedno sa onim što ste očekivali, ne pretvori u strpljenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili traj raijnski način života. A, to je isto što i put dobrovoljne propasti za sebe i svoej potomstvo. Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem koje vas održva u životu i polagano ubija. Ljudi u selu (u koemživi oko 48 osdto stganovništva SRbije –ili oko 2,7 milioan žitelja) ne osećaju to svoječekanjem kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje. To se najbpoje vidi po ruinama i 50.000 praznih kučća bez vlasnik i još 150.000 njih na kojima piše da trentuno u njima niko ne živi. Dakle, zaraziti neekog čekanjem, to je najsigurniji način vladanja nad njim. Sve što jeste i što znate, umete i možete , stavljeno je u službu tog čekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bezimalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju.

Dobra ideja i volja…

Nadu za čekanje produžila im je akcija ,,500 zadruga u 500 sela’’. Tada je vraćena nada zadrugarstvu, ali selu seljacima nije neopravdano oduzuteta imovina posle Drugog svetskog rata. Jer, za državu plriroritet poljorpvireda, za koju bi trealo svake godine u Agrarni budžet da se odvaja najmanje sedma odsto od ukupngo budžeta Srbije,a li se to ne čini! Što bi onda odvajala oko dve milijarde dolara za tu oduzetu imovinu. Samoo zahvaljujući ministru za brigu o selu Milanu Krkobabiću, za poslednjih pet godina u ovoj akcija zadrugama (za njih 207) dodeljeno je bespovratno 2,2 miliona dinara. Uz to dodeljeno je i više od 1.100 praznih kuća. Ali u Srbiji nestaje svako četvrto selo, a to je 1.200 njih. Dobra ideja, hrabrost i što čini  aktuelni ministar. Dobro je i što se kupuju mini busevi za besplatan prevoz ljudi po selima (jer 500 sela nema vezu sa svetom) što se vraća druženje kroz Miholjske siusrete… Ali, u 1.034 sela ima manej od po 100 stanovnika, zatim 1.000 sela nemi ni prodavnicu, a u 2.000 nema ni bankomata ni pošte… Sve što se čini je dobro, ali, to je nedovoljno jer, je potreban dug period kroz novi,  koncept poljoprivrede (koji nemamo i koji se očekuje kao i bolji život na selu), da se sve to zaustavi što je negativno i oteralo ljude sa sela (posle Drugog svetskog rata pa sve do 2000. godine iz sela je u grad otišlo oko osam milion ljudi na teritoriji SFRJ).  To traje već sedam decenija. I sve ovo što se čini je dobro, ali nedovoljno. Jer, to radi samo samo jedno ministarstvo, a ne cela Vlada! Kada bi to radial cela vlada Srbije onda bi se moglo govoroti o spasavanju sela i cele Srbije. Ovako ne! To pobljšanje oseća mali broj stanovnika sela ove male Srbije. A u njoj je trećina stanovnika u Beogradu, i dalje jenevažna polovina tih žitelja sela u Srbiji.

Dakle, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Srbije nema dokaza gde su utrošene pare. Jer, nema rezultata od 28 milijardi dinara upućenih 2016. godini, ni u povećanju borja, grla, ni u kvaltietu, ni u povećanju tona proizvedenog i potrošenog mesa, niti u izvozui. Ali, nema ni para! Isti ,,odgovor’’ je i za pare od 26 milijardi dinara,  koje su iz iste kase navodno otišle za ruralni razvoj u Srbiji. Ali, u životu one nisu otišle onimam kome su bile namenjene, pa na toj adresi agrara nema ni očekivanih rezultata. Bitno je da se pokrene celokupno stočarstvo, a ne samo mlečno govedarstvo koje je najviše ugroženo. Bio sam po terenu ovih dana i već pitaju lokalne samouprave kako da naprave plan i program za sledeću godinu i na šta da stave akcenat, a ja sam svima rekao da prednost daju stočarstvu”, rekao je pomoćnik ministra polјoprivrede Aleksandar Bogićević na skupu u Rekovcu. Naime, u Polјoprivredno veterinarskoj školi organizovan je skup sa preko 300 učesnika na temu koja govori o stanju i perspektivi proizvodnje mleka u Srbiji i regionu. “Da li će i Hrvatska imati vlastitu proizvodnju mleka je pitanje i kod nas jer su trendovi pada proizvodnje mleka izuzetno izraženi. Pre deset godina smo imali 60.000 proizvođača koji  su davali mleko na otkup, a sada imamo tek tri hilјade!? Gde su nesali I ptianej je od čega te porodice sad žive?

Konkretne mere su da sesakupe podaci koji ukazuju na produktivnost,na troškove i prihode, zatim dase zainteresuju mladi, da se primenjujusavremene tehnologije i znanje te dase vodi računa o proizvođačima mleka,koji rade puno radno vreme u svojojštali, na taj način da mogu od svojihprihoda da žive i to im država morana neki način garantovati”, kazao jepredstavnik Mreže savetodavnih službiJugoistočne Evrope iz Hrvatske Milan Gusnjak. Mlekare u Srbiji se nadaju daće se uz sistemsko rešavanje problem, a ne uredbama kao do sada.i radu na povećanju mlečnosti kravapobolјšati situacija u kojoj svi relevantniučesnici u ovoj industriji moraju dasarađuju. “Imlek je najveći otkuplјivačmleka u regionu jer pored Srbije poslujemoi u Republici Srpskoj i Makedoniji. Saradnja sa proizvođačima je dobra, u sistemu imamo preko 4.000 farmera, a godišnje otkupimo i preradimo nešto preko 300 miliona litara mleka. Svesni smo činjenice da se mali proizvođači mleka, tj farme sa manjom proizvodnjom mleka gase, dok očekujemo da će lјudi koji su ostali da se bave proizvodnjom mleka povećati svoje količine”, kaže direktor otkupa sirovog mleka Milan Vuletić za (RTV)

Stočarstvo u brojkama:

Srbija zvanično u 2022. godini ima:

• Oko 2,7 miliona svinja;
• Oko 878.000 goveda;
• Oko 1,7 miliona ovaca;
• Tu je i 191.280 koza:
• Oko 26 miliona pilića;
• Milion košnica za pčele;
• Oko 14.000 konja;
• Tu je i oko 1.000 magaraca.

Procene su da bi trebalo sad da imamo;

• Bar 1,6 miliona goveda;
• Oko 6,5 miliona svinja;
• Najmanje  3,5 miliona ovaca;
• Proizvodili bi 95 miliona pilica i osam miliona koka nosilјa;
• Više desetina hilјada konja;
• Nekoliko hilјada magaraca;

• Jedini u Evropi nemamo plavi dizel za agrar!
• Subvencije po hektaru su samo 70 evra;
• Ukupna vrednost agrarne poizvodnje u 2021.g. bila je 5,6 milijardi dolara. To je tek oko 1.000 evra po hektaru!
• To je bio pad proizvodnje u odnosu na 2020. godinu od pet odsto!
• Izvoz sirovina za hranu u 2021. godini bio je vredan 4,9 milijardi dolara;
•  Od toga izvoz žitarica doneo je 780 miliona dolara;
• Od izvoza životinja i mesa stiglo je skromnih 77 miliona dolara;
•  Mi izvozimo samo sirovine za hranu! Recimo tri miliona tona kukuruza. A, od njega u višim fazama može da se proizvede 10.000 različitih proizvoda pa da donesu u izvozu mnogo više para. U 2021. Godini od izviaz kuruza prihodovano je 557 miliona dolara;

• Daleke 1866. godine u Srbiji je na 1.000 stanovnika bilo 1.300 svinja. U to vreme u SAD je na 1.000 stanovnilka bilo samo oko 800 svinja. Dakle, Srbija je bila mnogo razvijenija od SAD!
• Poslednji veliki izvoz svinjskog mesa u svet bio je 1990. godine za 762 miliona dolara. Posle su došli ratovi, sankcije, vakcinacija, svinjska i afrička kuga… Nema njegovog izvoza u EU niti transporta  preko zemalјa EU, osim ako nije pripremlјeno na temperaturi iznad 72 stepena;
• Vakcinacija protiv bolesti svinjske kuge ukinuta je 15. decembra 2019. godine. Da bi krenuo izvoz u EU i transport preko zemalјa EU,  treba da prođe najmanje četiri pa do sedam godina. Za to vreme je trebalo da nestane i poslednja svinja iz vakcinacije. Uslov je bio i da se više ne pojave bolesti. Ali, to se nije dogodilo, pa bolesti su one registrovane u oko 300 sela širom Srbije;
• Iz Srbije je 1990. godine bilo izvezeno svinjskog mesa u svet u vrednosti od 762 miliona dolara. Deo tog mesa je otišao u konerzvama u SAD za njihovu vojsku. U to vreme za taj novac Beograd je kupio ,,Lejland’’ autobuse;
• Posle toga Srbija je postala stalni uvoznik zamrznutog svinjskog mesa. Iz EU je u 2019. godini uvezeno zamrznutog svinjskog mesa za 71, a u 2020. godini za 58 miliona dolara. U 2021. godini za uvoz samo svinjskog mesa potrošeno oko 64 miliona dolara;
• U 2021. godini u Srbiju je uvezeno iz EU dva puta po 150.000 prasića (ukupno 300.000 grla) i više od 300.000 živih tovlјenika! Stručnjaci kažu da nas je uvoz tog mesa koštao i više od 200 miliona dolara!?

• Pored toga, u EU i danas ima višak od 50 miliona svinja, nemaju kome da ih prodaju. I da možemo da izvozimo u te zemlјe, ne bi bili konkurentni!
•  Takvo stanje je posledica loše agroekonomske politike i vladanja uredbama. Jer vladanje uredbama predstavlјa samo ,,gašenje požara’’. Rešavanje problema na ovaj način nikada nije donelo dugoročno rešavanje problema; 
• Rezultat takve agroekonomske politike je da smo u 2021. godini u oborima imali samo 160.000 krmača, a pre jedne decenije čak više od 1,1 miliona. Sa tim borjem krmača uz najbolje uslvoe nemogu se naputuni obori!
• Uz novi koncept agrarne politike, koji nude oni koji nisu na vlasti, niti oni odlučuju, u ovoj zemllji, Srbija bi mogla na njivi veličine 3.476.000 miliona hektara, koliko se koristi, mogla da ima hrane za tov najmanje 18, pa i 30 miliona tovlјenika. To je za sada 15 puta više nego što ih sad tovimo!
• Zbog loše agroekonomske politike sa jednog hektara prihodujemo oko 1.000 pa do 1.200 u proseku u zemlji ukojoj se gasi stočarstvo. Neke zemlјe EU (Holandija prihoduje 24.000, a Danska blizu 20.000 dolara). Cilј Srbijje je da to bude bar 10.000 dolara po hektaru;
• Rešenje je u brzini obrtanja kapitala. Razvijeni svet to čini 50 do 52 puta godišnje. Srbija dva do tri puta!?;
• Kako da budemo konkurenti sa subvencijama od 70 evra po hektaru, kada zemlјe EU imaju od 480 pa do 900 evra po hektaru!
•  Razvijeni proizvode tri do pet tona mesa po hektaru, što je nekoliko puta više od Srbije!
• Kada bi politika odobrila i stala iza novog koncepta i takvog rada u agraru koji opoostoji kod onih koji nisu stranačaki opredeljeni, mogli bi ubrzo da u oborima imamo najmanje 10 miliona svinja godišnje!
• Imamo proizvodnju živinskog mesa od 115.000 tona godišnje. Postoji i više stotina klanica, ali su samo četiri prema propisima EU koji će biti po propisima da se može iz njih izvoziti meso u EU!

Voće, zlatna poluga srpskog izvoza?

Dok je kompletna polјoprivreda u velikom zaostatku u odnosu na važeću Strategiju razvoja od 2014. do 2024. godine koja je predviđala rast od 9,1 odsto (samo u krizama 6,1 odsto godišnje), a ukupan prosečan godišnji rast za tri i po decenije je samo 0,45 odsto! Najviše je urađeno na razvoju voćarstva, koje se gaji na 193.000 hektara. Dokaz tome je da je tokom 2021. godine Srbija je imala izvoz agrara od 4,9 milijardi dolara. U tome je prihod od izvoza voća učestvovao je sa 824,1 miliona evra. Taj novac donela je prodaja od 483.500 tona voća van granica Srbije. Najveću vrednost izvoza ostvarila je zamrznuta malina sa 426 milion evra, što je skoro 44 odsto, dok je sveža jabuka sa 127 miliona evra druga voćna vrsta po vrednosti izvoza. Slede zamrznuta kupina sa 101 miliona evra i zamrznuta višnja sa 35 miliona evra. Kvalitet srpske maline odavno je prepoznat u svetu, a zbog malih količina u ukupnom svetskom bilansu jasno je zbog čega ona zauzima primat u spolјnotrgovinskoj razmeni polјoprivrednih proizvoda i zašto je mnogi smatraju zlatnom polugom srpskog izvoza. Ipak, stručnjaci upozoravaju da se površine pod malinom i ukupne količine smanjuju poslednjih godina. Nekada su se niz godina nalazile na 15.000 hektara, potom su dostigle i 24.000 hektara, a sad se opet, kako proizvođači kaži nalaze na oko 15.000 hektara površina! Srbija nedovoljno koristi svoje bogatstvo u voću, a to su pet zlatnih voćki: malina, borovnica, jabuka, jagode i trešnje;

Na nivou nerazvijenih!

Stočarstvo u Srbiji je na nivou nerazvijenih zemalјa – broj goveda, svinja i ovaca drastično opao. Stočarstvo u Srbiji prema mišlјenju analitičara na nivou je najnerazvijenijih zemalјa sveta, jer u BDP agrara učestvuje sa svega 29 odsto. Štale se prazne, od 1990. godine na ovamo, broj stoke opada za dva do tri odsto godišnje, a malo ko želi da se bavi ovim poslom. Analitičari ističu da sve dok je litar mleka jeftiniji od litra mineralne vode nema bolјitka za proizvođače. Prema zvaničnim podacima RZS, u stajama u Srbiji, trenutno je oko 800.000 goveda, što je upola manje nego pre tri decenije. „Stočasrtvo u BDP-u polјoprivrede učestvuje samo sa 29 odsto, a sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalјa. Da je situacija loša vidi se i u broju svinja. Pre 30 godina u oborima ih je bilo više od pet miliona, sada je taj broj prepolovlјen, navodi autor ovih redova. Agroekonomista Milan Prostran kaže da je stočarstvo u Srbiji u ozbilјnoj krizi, a kao najveće probleme navodi niske otkupne cene i skupu stočnu hranu. On napominje da je stočarstvo u zemlјama EU zastuplјeno sa oko 70 odsto u bruto proizvodu polјoprivrede i da predstavlјa lokomotivu njenog razvoja, dok kod nas učestvuje sa manje od 30 odsto agrara.

Sunovrat stočarstva je počeo 1992. godine sa uvođenjem sankcija i zabranom izvoza junadi i svinjskih konzervi. Poslednji veliki izvoz svinjskog mesa iz Srbije bio je 1990. godine za 762 miliaon dolara. Tada su konzerve svinsjkog mesa otišle i u SAD za njihovu vojsku. U međuvremenu je bila i velika inflacija, pala je proizvodenja i potrošnja mesa. Posle toga do danas više nije ni gram svinjskog mesa zvanično izvezen u EU, niti je mogao da se transportuje preko država, članica EU. Razlog tih zabrana bila je vakcinacija protiv bolesti svinjske kuge. Vakcinacija je ukinuta 15. decembra 2019. godine ali se bolest posle toga pojavila opet u više od 300 naselјenih mesta u Srbiji! Nijedan ministar polјoprivrede u Srbiji za vreme vakcinacije svinja nije imao hrabrosti da ukine godišnje trošenje novca za vakcine od 25 miliona dolara. To je tek pošlo za rukom eks Branislavu Nedimoviću, koji je bio 13 ministar polјoprivrede u Vladi Srbije od 2000. godine. Ali, na žalost ni to nije donelo rezultate. Jer, vakcionacije nema, ali ni svinaj za domaće potr3ebge, a da se ne govori o izvozu. Ono što je isgurno imamo svinjske i afričke kugte, ali i uvoznog svinjskog mesa.

Proizvodnja i potrošnja nekad i sad

U Srbiji se nekada, pred raspad SFRJ, proizvodilo godišnje oko 650.000 tona svih vrsta mesa godišnje i trošilo po stanovniku 65 kilograma. Sad se proizvodi oko 440.000 tona svih vrsta vesa i troši po stanovnu manje od kilograma. U međuvremenu su se raspale zadruge koje su okuplјale male farmere. Kod nas je 78 odsto učešće tih malih proizvođača i oni dominiraju.  Prema pdoaciam RZS, čak 216.723 mala proizvođača poseduju njive do dva hektara. Ali, loše agroekonomske politike u zemlјi ostavile su nam prazne staje i obore. Measare su pune od uvoznog mesa, sitne domaće proizvodnje i velikog pokolјa stoke, u znak protesta  nezadvovoljnih stočara.

Srbija je sad već daleke 1975. godine imala 2.250.000 goveda, a da sada, ih po zvaničnim podacim RZS iz ove 2022. godine, ima samo 870.000. Pravo stanje će pokazati naredni popis polјoprivrede, koji je najavlјen za 2023. godinu i daće, nadamo se tačne podatke. Sa 4,6 miliona grla, broj svinja je prema podacima RZS iz 2084. godine pao je na 2.700.000. Uz to broj krmača za jednu deceniju smanjiao se sa 1,1 milioan na samo 160.000 grla na kraju 2022.odine!  Na sklupu stoačra, krajem 2022. Godien održanom u Privrednoj komori SRbiej, u Novom Sadu, rečeno je da imamo najviše 130.000 krmača u oborima. Broj goveda, svinja i ovaca je katastrofalno pao, a samo je broj koza veći i možemo reći da ih ima dovolјno, a to je oko 200.000. Trenutno je najveći problem smanjena potrošnja domaćeg stanovništva, kao i uvoz koji je došao da bi se ublažio neki nivo visokih cena. Kada je reč o Srbiji u njoj je trenutno 500.000 gladnih, a uskoro biće i oko 1,5 miliona siromašnih! Dalјi problem su inputi za ishranu stoke, kukuruz, soja i sve druge komponente su skuplјe za 60 odsto.

Boljitak povratkom u prošlost!

Prema podacima Državne revizorske instititucije, od 2016. do 2018. godine izdvojeno je 28 milijardi dinara subvencija za stočarstvo. Da je taj novac došao do onih kojima je bio namanjen, već danas, krajem 2022. bodine staje i obori u Srbiji bi bili puni! Umesto uvoznika, država bi bi bila izvoznik svinjskog, ali i svih drugih vrsta mesa.  Kašto je to i bila pre četiri decenije. Tako se bolјitak Srbije nalazi u povratku u prošlost!

Pored ovih para kojima se izgubio trag od 2018. do 2020. godine, kako je utvrdila Državna revizorska institucija prilikom kontrole, nestalo je jošiI 26 milijardi dinara namenjenih ruralnom reazvoju Srboije od 2018. go 2020. godine. To je ukupno 54 milijarde dinara. Kada se ti pretvori u evre, predstavlјa 457 miliona evra, koje su otišle iz Ministarstva polјoprivrede, ali nisu stigle do onih kojima su namenjene. Kolika je to suma novca, najboja potvrda je činjenica da je Agrarni budžet u Srbiji 2021. godine bio 400 miliona evra. Dakle, subvencije su otišle, rezultata nema, ali ni znanja, među narodom gde je taj novac! Niti ko je odgovoran zanestali jedan agrarni budžet!? To je i razlog zašto selјaci nestaju, i zašto ono malo njih koji preživlјavaju poslednje dane stočarstva, pravdu pokušavajau da traže na ulici. Jer, oni kojima se obaćaju i ne žele da čuju njihove vapaje!

Najgore proizvođaču

Najveću muku muče mali proizvođači. A, takvih sa posedom veličine oko dva hektara ima u Srbij 217.623! Mirko Milojević je jedan od retkih entuzijasta koji u selu Grabovac kod Svilajnca još drži krave. Nekada ih je imao 30, danas svega 10. „Greota je da se to izgubi, šteta je, tu su uložene velike pare, veliko vreme. Tu su krave koje vode poreklo iz Austrije, iz Nemačke i šta sad da ja to prodam šta će posle da bude. Svaka štala koja je prodala krave nikad se više on u nju nisu vratile“, kaže Milojević. Kada imate mali broj krava koje dnevno daju 120 litara mleka, proizvodnja ne može da se isplati, kaže Mirko. Cena mleka ista je već godinama, a hrana je poskupela. „Litar mleka je trenutno 34 dinara, bez premije od 15 dinara koju sad daje država. Do sad je bilo sedam, sad će da bude 10 dinara. Može li od toga da se preživi mesec? Može, ne može, mora. To je krplјenje kraja s krajem“, tvrdi Milojević.

I dok su mali proizvođači na ivici propasti, velikim farmama sa nekoliko stotina krava ide znatno bolјe. Za svako grlo država daje 25.000 dinara, a postoje i subvencije za kupovinu najsavremenije opreme za mužu krava.

„Nama je pomogla država Srbija da kupimo ove robote. Mi smo kupili, a oni nam refundiraju 60 odsto iznosa. Jako sam zahvalan i apelovao bih na državu da to nastavi, jer ako bi se to nastavilo mi bi napravili revoluciju u stočarstvu“, kaže David Mužlai, vlasnik farme „Mužlai“.

U Polјoprivrednoj školi u Svijalncu postoji ogledna farma za sve buduće veterinare. Đaci ovde iz prve ruke mogu da nauče ono što u udžbenicima najčešće ne piše, da u lancu proizvodnje najgore prolazi proizvođač. „Glavni motiv mladih lјudi je zarada. Ako nema profita, zarade onda nema ni motivacije za taj vid posla. Tu su velika odricanja i teško se živi od stočarstva“, kaže Saša Kostić, iz Polјoprivredno-veterinarske škole u Svilajncu.

Od izvoznika svinjskog mesa, Srbija je postala uvoznik. Svake godine je sve manje i krava, svinja i ovaca, a pad u broju stoke, vei decenije, godišnje iznosi oko tri odsto. Neophodna su veća ulaganja, ali je potrebno i da se država opredeli da li joj je polјoprivreda zaista strateška privredna grana. Jeste u obećanjiam u predizbornim kampanja, a psole toga nije. Niakda niej bila zvanično na papiru ni dana. Samo u praznim obećanjima, koja se nikada nisu ostvarila – da! 

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks savezni ministar polјoiprivred eu Jugoslaviji prof dr Kovilјko Lovre. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! Dakle, od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlјe. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto.

U Kini, farma svinja na 26 spratova

Poslednjih meseci, svetski mediji izveštavali su o farmi svinja od 26 spratova u Edžou, provincija Hubei, u Kini. Saznajte dokle se stiglo u izgradnji, kako će farma izgledati i funkcionisati! Ovaj kompleks, kada bude završen, biće zapravo svojevrstan, ambiciozan poduhvat i prava avantura, ocenjuje portal Pigprogres, specijalizovan za ovu vrstu stočarske proizvodnje. Komplek kod Vuhana se sastoji od dve zgrade od 26 spratova, od kojih svaka ima 400.000 metara kvadratnih.Vlasnik projekta je Hubei Zhongkin Kaivei Modern Animal Husbandri, koji izveštava o projektu na svom VeChat nalogu. Najveći akcionar korporacije je lokalni proizvođač cementa, a toplota dobijena iz fabrike cementa takođe će se koristiti za grejanje farme. Reč je o jednoj od najmodernijih farmi za uzgoj svinja u Kini. Može se pohvaliti radnom efikasnošću, zelenom ekologijom i nižim sveobuhvatnim troškovima.

Grad Edžou se nalazi na oko 80 kilometara jugoistočno od Vuhana. Kompleks će na kraju moći da proizvodi 1,2 miliona svinja za klanje godišnje (do 108.000 tona svinjetine godišnje), dok su investicioni troškovi navodno bili oko četiri milijarde RMB (570 miliona evra), piše portal Pigprogres. Pomenimo, prema podacima za prošlu 2021. Godinu godinu Srbija je imala ukupno 2,7 miliona svinja. Dakle, samo na jednoj farmi u Kini za dva i po godine bi mogao biti poklan ceo svinjski fond Srbije.

Ugovor o saradnji za nabavku svinja

Ove 2022. godine, 31. avgusta, Zhongkin Kaivei i Jiahe Agriculture and Animal Husbandri potpisali su sporazum o saradnji za kupovinu svinja za početak punjenja jedne zgrade završenog kompleksa. Zhongkin Kaivei će predstaviti 21.600 krmača i 55 nerastova od dobavlјača KingSino iz Guangdonga. Prema uslovima ugovora, svinje sada borave u bazama u Miluo i Jin. Životinje se isporučuju u četiri serije u periodu od 25. septembra do 30. novembra ove 2022. godine. Životinje će ući u zgrade preko podzemnih „kanala za hvatanje svinja“. Zatim će ići do svojih predviđenih spratova jednim od šest liftova za svinje od četrdeset tona.

Hrana i voda za piće

Životinje će otići u prvu od dve zgrade od 26 spratova, koja je već završena. Druga zgrada je sada u izgradnji. Ideja je da se u svakoj zgradi prva dva sprata koriste u funkcionalne svrhe – kao npr. snabdevanje hranom. Od trećeg sprata naviše, svaki sprat će funkcionisati kao farma, sa 1.000 krmača po spratu i proizvodnim kapacitetom od 25.000 svinja za klanje godišnje. Sa ukupno 48 proizvodnih spratova, to dovodi do 1,2 miliona svinja za klanje godišnje.

Više od 30.000 kontrolnih tačaka

Kineski mediji pišu o tome kako centralna soba na prvom spratu kontroliše hranu i vodu za piće za svaki sprat. Indikatori temperature, vlažnosti životne sredine, koncentracije toksičnih gasova kontrolišu se u realnom vremenu. Postoji više od 30.000 kontrolnih tačaka koje određuju precizno hranjenje svake svinje. Ogromni cevovodi snabdevaju vodom i materijalima svinje na svakom spratu.

Sistem za tretman otpada na bazi biogasa

Sistem za ispiranje služi za odlaganje svinjskog otpada. Medijski izvori su objasnili kako sveobuhvatni sistem za tretman otpada zasnovan na biogasu zatim pretvara svinjski stajnjak u čistu energiju za proizvodnju električne energije i grejanje. Stajnjak ulazi u rezervoar visokotemperaturnog anaerobnog sistema za fermentaciju, što smanjuje isparavanje mirisnih gasova za više od 90 odsto.

Veterinarski nadzor 24 sata dnevno

Veterinari nadgledaju kompleks danonoćno. Zhongkin Kaivei takođe još uvek aktivno regrutuje dodatne veterinare, menadžere uzgoja, menadžere farmi i tehničare za osoblјe na farmi Ezhou. Potražnja Kine za svinjetinom će se povećati. Predviđa se da će kineska potražnja za svinjskim mesom porasti sa 51,77 miliona tona na 60,77 miliona tona u narednoj deceniji, I to prema zvaničnim procenama. Izgradnja velikih farmi poput ovih jedan je od načina da se zadovolјi rastuća potražnja.

Glad kao cunami

Sve ovo što se radi u svetu treab da doprienese da se smanhjni siromaštiov u svetu. Jer, glad umesot da se smanjuej, kako je bilo sdogovoreno, kao cunami uzima živote lјudima. Svake godine 16. oktobra, obeležava se i Svetski dan zdrave hrane. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i polјoprivredu ustanovila je ovaj datum 1981. godine u cilјu podizanja svesti o stvaranju sveta bez gladnih. U svetu danas 2,5 milijardi lјudi živi sa manje od dva dolara na dan. Godišnje, uglavnom od gladi umre 10 miliona dece. Milijarda lјudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,6 milijardi lјudi nema zdravstvenu zaštitu. Nije se  ostvarila milenijumska deklaracija, potpisana 2000. godine o smanjenju siromaštva u svetu do 2015. godine.

Svakog sata u svetu umre 1.200 dece, što je kao da se svakoga meseca dešavaju tri cunamija odjednom u svetu. Istovremeno, na kraju 2022. godine 811 miliona lјudi u svetu je gladno, a od toga 300 miliona dece nema dovolјno hrane. Prema podacima Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija, ukoliko se nastavi ovaj tempo siromašenja naroda, je i razlog zašto se nije ostvarila ideja UN da se do 2015. godine glad iskoreni, ili, svede na najmanju moguću meru. Naime, 2000. godine svetski lideri su potpisali milenijumsku deklaraciju o jasnim cilјevima razvoja lјudskog roda do 2015. godine, u kojoj je glavni zadatak bio da se iskoreni siomaštvo. Oni su se tada obavezali da će broj onih koji širom sveta žive u uslovima ekstremnog siromaštva biti prepolovlјen, da će se drastično smanjiti stopa smrtnosti kod dece i da će učiniti sve da sva deca na svetu idu u školui. Ali, u najnovijem izveštaju UN piše: Ako se dosadašnja tendencija nastavi, ovi cilјevi neće biti ostvareni ni za narednih 10 godina“. To je svakako zabrinjavajuća slika sveta.

Neke, doduše malobrojne zemlјe su se donekle i popravile. Među njima je, recimo, Italija. Ona se svojevremeno nalazila na 21. mestu, a sada pala na 18 poziciju. Očekivani životni vek Italijana se produžio, a porastao je i broj dece koja idu u školu – sa 82 odsto u školskoj 2001/2002. godini i taj broj se popeo na 87 odsto u školskoj 2002/2003. godini. Takođe zabeležen je rast bruto nacionalnog proizvoda po stanovniku (sa 26.430 dolara, koliko je iznosio 2002. na 27.119 dolara u 2003. godini). U upravo objavlјenom izeštaju UN naročito je pohvalјena Norveška koja je petu godinu zaredom proglašena najrazvijenijom zemlјom. S druge strane, kritikovan je Niger koji se našao na poslednjem 177 mestu.

Slika nejednakosti

Izeštaj je slika sveta punog nejednakosti, sveta u kojem 10 odsto Brazilaca živi u većem siromaštvu od najsiromašnijih Vijetnamaca. Ali, u njemu postoje i pozitivni elementi: 1,2 milijarde više lјudi na svetu poseduje pijaću vodu. Broj siromašnih u Vijetnamu smanjen je sa 60 odsto od ukupnog broja sanovnika ove zemlјe, koliko je iznosio devedesetih godina prošlog veka, na 32 odsto u 2000. godini. U toj zemlјi je istovremeno smanjena i stopa smrtnosti novorođenčadi.

Ili još nekoliko poređenja. Bolјe nego ranije živi 13 miliona lјudi koji su se oslobodili od apsolutnog siromaštva. Još 1,2 milijarde lјudi sada ima pristup pijaćoj vodi, a smrtnost novorođenčadi smanjena je za dva miliona. Školu pohađa dodatnih 30 miliona dece. Gore nego ranije živi 2,5 milijardi lјudi koji dnevno imaju manje od dva dolara na dan za život. Godišnje u svetu umre 10 miliona dece. Ili svakog dana u svetu umre po 30.000 dece mlađih od pet godina! Uzroci svih smrtnih slučajeva mogli bi biti sprečeni. Milijarda lјudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,6 milijardi lјudu nema zdravstvenu zaštitu. U svetu 115 miliona dece još uvek ne ide u školu.

Na primeru Ugande i Kine izveštaj UN pokazuje da je moguće ostvariti brži napredak. Nažalost, 18 zemalјa sada ima gore pokazatelјe razvoja nego 1990. godine. Od tog broja njih 12 se nalazi u podsaharskom području Afrike kojim hara sida, a preostalih šest su bivše sovjetske republike. Ovi podaci otkrivaju da 460 miliona lјudi danas živi gore nego ranije.

 Intervencije u tri pravca

Autori izveštaja ipak smatraju da su „milenijumski cilјevi“ ostvarivi ukoliko se bude intervenisalo u tri domena: pružanja pomoći, trgovine i bezbednosti. Ali, istaknute su neke manjkavosti sistema pružanja pomoći. Bogate zemlјe izdvajaju suviše malo (0,25 svog bruto nacionalnog proizvoda). Najgore među njima su tri članice G8: Italija (0,17 odsto), SAD (0,15 odsto) i Japan (0,20 odsto). Sem toga, zemlјe donatori vezuju pružanje pomoći za nabavku njihovih proizvoda. Tako je onaj koji prima finansijsku pomoć primoran da uvećava svoje troškove za 20 odsto. Svake godine na taj način se  gubi pet do sedam milijardi dolara, što predstavlјa ozbilјan problem. Jer, kada siromašne zemlјe pravilno upravlјaju poklonjenim sredstvima ona su im od velike pomoći. Bez te pomoći troškovi zdravstva u Zambiji iznosili bi tri dolara po stanovniku umesto osam. Upravo zahvalјujući pomoći koja je stigla 2003. godine 1,6 miliona dece u Tanzaniji krenulo je u školu.

U izveštaju UN o razvoju lјudskog roda, prvih deset najrazvijenijih zemalјa su: Norveška, Island, Australija, Luksemburg, Kanada, Švedska, Švajcarska, Irska, Belgija i SAD. Najsiromašniji su Mozambik, Burundi, Etiopija, Centralno Afrička Republika, Gvineja – Bisao, Čad, Mali, Burkina – Faso, Sijera Leone i Niger.

Zemlјe sa 600 dolara dohotka po stanvoniku imaju upola manje šansi da postanu poprište građanskog rata od zemalјa koje ostvaruju dohodak od samo 250 dolara po stanovniku. Od ukupno 32 zemlјe koje su se našle na dnu liste, u periodu od 1990. do danas ratovalo se u čak 22. Zemlјe u kojima se i danas vode oružani sukobi (Avganistan, Irak i Liberija) nisu stavlјene na ovu listu zbog nedostatka pouzdanih statističkih podataka.

Zemlјe donatori izdvajaju nešto više od milijardu dolara godišnje za pomoć polјoprivredama zemlјa u razvoju i nešto manje od milijarde dolara dnevno za subvencionisanje sopstvenih polјoprivreda. Zbog ovih subvencija i protekcionističkih mera zemlјe u razvoju godišnje gube oko 24 milijarde dolara. Svakom ovom izgublјenom dolaru treba dodati još tri dolara koja se gube u domenu investicija i zapošlјavanja. Bez promene sadašnje politike, „milenijumski cilј“ o smanjenju siromaštva umesto 2015. godine, možda će biti ostvaren tek 2047. godine!?

                                         (Autor je analitičar i publicista)